Паланачка гимназија

Смедеревска Паланка, Вука Караџића 18

Матурски рад из биологије

Заштита и унапређивање животне средине

Ментор: Ученик:
Проф. Биљана Игњатовић Никола Пајић IV2

Смедеревска Паланка, мај 2018. год.

Заштита и унапређивање животне средине Никола Пајић IV2

Садржај:

УВОД.........................................................................................................................................2
1. Животна средина...............................................................................................................4
2. Циљеви заштите животне средине..................................................................................5
3. Загађење животне средине...............................................................................................5
4. Црвене и црне књиге........................................................................................................7
5. Заштићена природна добра............................................................................................10
5.1. Национални паркови................................................................................................10
6. Решења за очување и унапређење животне средине у Србији...................................11
6.1. Рециклажа.................................................................................................................12
6.2. Пошумљавање..........................................................................................................13
6.3. Реинтродукција........................................................................................................14
ЗАКЉУЧАК.............................................................................................................................15
ЛИТЕРАТУРА.........................................................................................................................16

1
Заштита и унапређивање животне средине Никола Пајић IV2

УВОД

Планета Земља је настала пре 4,6 милиона година, кад се од гасова икосмичке
прашине згуснула у дивну, чврсту куглу. Нама планета може да изгледа велико, али
Земља је тек незнатно зрнце у универзуму. Она је једина планета на којој има живота.
То је могуће јер је прекривена танким слојем ваздуха, тла и воде који се назива
биосфера. Сложени сплет биљака, животиња и других облика чини екосистем. У
екосистему је све тесно повезано једно с другим, уколико дође до промене једног дела ,
самим тим се мења и неки други. Зато људи представљају само један елемент
екосистема.
Екосистем може опстати без нас, али људска раса не може да опстане без
екосистема. Животна средина је јединствен систем на планети Земљи која омогућава и
подржава настајање и трајање живе материје у различито организованим облицима. То
је систем са неограниченим бројем међусобно зависних процеса којисе непрекидно
одвијају. Начин живота савременог човека и производне технологије доводе постепено
до свеобухватног загађивања Земље.
Заштита природе представља мултидисциплинарни приступ решавању све
бројнијих проблема у природи као што је нестанак врста, уништавање предела,
загађење земљишта, воде ваздуха и томе слично .
Наиме човек је својом делатношћу изменио изглед саме Земље, и на тај начин у
великој мери утицао на то да се оштети биосфера. На огромним површинама планете
потпуно су уништени природни екосистеми (шуме, степе, мочваре) или су замењени
вештачким (плантаже, фарме, насеља). Оној природи која је остала да штити нашу
планету, човек са својим притиском увелико прети.
Прво су настрадале шуме које су најсложеније и најпродуктивније екосистеме,
да би их заменили насеља, градови, села, фабрике... А данас се ради и на уништавању
шума у тропским шумама Амазона, западне Африке и југоисточне Азије. Читаво
Средоземље било је некада покривено тврдолисном, слаборастућом шумом, а сада је та
област, сечом шума, претворена у антропогену пустињу и камењар.
Човек, желећи да унапреди свој живот, ради свакодневно на уништавању
планете Земље. Загађење у једној средини истовремено се пребацује и у неке друге
средине, доприносећи даљем ширењу загађења. Уништавање животне средине јесте
свакодневна људска делатност која погоршава шансе садашњих или будућих
генерација да им природа буде од користи и да опстану у њој. Људи у току свог живота
копристе велики број производа који директно утичу на загађење Земље. Научници
тврде да је испуштање биоцида у животну средину једнако је опасно по човечанство
колико и претња нуклеарним ратом.
Природни ресурси су сами по себи ограничени, јер као што сама реч каже ствара
их природа и човек не може вештачки да их направи, зато је неопходан развој
еколошке политике у свим земљама, а поготово у оним које су сиромашне. Она треба
да садржи планове коришћења природних ресурса, финансијске послове за очување,
регистрацију изаштиту природе, законско регулисање коришћења и парцелисања
обрадивог земљишта, мрежу институција које се баве заштитом природе и оних које
образују стручне кадрове или врше масовно васпитање становништва како би савки
појединац могао да учествује у развоју очувања природе.

2
Заштита и унапређивање животне средине Никола Пајић IV2

Еколошку кризу могуће је спречити само ако се схвати да је то питање очувања

живота једне планета, а не само питање опстанка човека, човек би можда и успео да се
прилагоди, али шта је са свим оним организмима, животињама, и биљкама које би
нестале? Поставља се питање, шта све човек може да уради да спречи масовна
изумирања врста, на које начине може да помогне планети да живи и самим тим сачува
лепше место за будуће генерација. Одговори на ово и на друга питања биће описано у
остатку овог рада.
Од кад постоји планета Земља од тад влада равнотежа између човековог живота
на земљи и природе. Природа је човеку увек несебично помагала да се развије и
преживи, ипак кроз нагли пораст и развој индустрије, као и порастом броја људи у
градовима дошло је до неконтролисаног загађивање животне средине.
Овај проблем су прве приметиле највеће и економски најразвијеније државе,
међутим он поприма све веће резмере, па је тако дошло до увођења одређених мера са
циљем да се заштити и унапреди животна средина. Данас је овај проблем попримио
глобалне размере, и поред све добре воље и труда различитих држава, његов напредак
се не смањује.
Под заштитом животне средине подразумева се свака људска активност
чији је задатак очување незагађене или недеградиране средине, или појединих
њених елемената, естетских карактеристика или функција средине (Љешевић 2010).
Потребно ју је посматати као мултидисциплинарну, те стога представља трајну обавезу
свих чланова друштва. Сваки поремећај стања животне средине доводи до
еколошких поремећаја и поремећаја социјалних односа, који су међусобно повезани и
условљени.
Универзална декларација о правима човека са новим 31. чланом гласи да
свако људско биће има право на одржавање еколошке равнотеже у својој животној
средини, коју дели са свим осталим живим бићима, животињама и биљкама, чији
опстанак, као гаранција сопственог опстанка, треба да буде осигуран.

3
Заштита и унапређивање животне средине Никола Пајић IV2

1. Животна средина

Животна средина представља скуп природних и створених вредности чији

комплексни међусобни односи чине окружење, односно простор и услове за живот; то
су сви услови, околности и утицаји који окружују и утичу на развој једног организма
или групе организама, утицаји долазе како од живе тако и од неживе природе.
Па зато можемо да кажемо да животну средину чини свет природе (биљке,
животиње, земљиште, ваздух и вода), који је постојао милијрдама година пре човека, и
свет објеката, предмета и институција које је човек сам изградио користећи технику,
технологију и науку да би створио окружење које одговара његовим потребама и
стремљењима.
За сваки појединачан
организам околина, животна
средина, је и нежива природа,
одређена условима (температура,
влажност, пх земљишта) и
расположивим ресурсима
(енергија, вода, минерални
елементи), као и жива природа,
коју чине друга жива бића са
којима је у непосредном или
посредном контакту.
У животној средини
организми налазе све оно што им
је неопходно за одвијање
нормалног живота, метаболичких
процеса, развој, размножавање и
опстанак. Она није увек ина
сваком месту дарежљива према
живим бићима, па су она често,
приморана да за свој опстанак Слика 1 (NE)култура живљења
воде врло тешку борбу.
Посебно су сурови услови у арктичким (ниска температура, висока влажност,
стално замрзнута подлога) или пустињским (висока температура, екстремна суша,
неразвијено земљиште) пределима и другим негостољубивим срединам, где се ресурси
налазе у минимуму и онемогућавају нормалан живот организма.
Животна средина се одликује великом варијабилношћу и хетерогеношћу у
времену и простору, што је резултат деловања стално променљивог комплекса
еколошких услова. На поједине организме, на одређеном месту, скуп еколошких услова
делује различито, чак другачије на сваком ступњу њиховог развитка. У далекој
прошлости Земље, први организми су се суочили са веома једноставном животном
средином коју су чиниле компактне стене охлађене планете, вода и ваздух.
Постепено, у таквој средини, физичко- хемијским процесима и активношћу све
већег броја различитих организама, формирало се земљиште. Тако је животна средина у
целини постајала богатија и разноврснија. Али су и односи у природи, између
организама и средине, као и између самих организама, постали вишеструко сложени.

4
Заштита и унапређивање животне средине Никола Пајић IV2

Велика разноврсност услова у животној средини на сваком појединачном месту

условила је појаву најразличитијих прилагођености живих бића. Ове прилагођености,
често, одражавају опште карактеристике датог станишта. Животна средина открива и
нуди одређене еколошке проблеме, које, различити организми, у складу са својим
генетичким могућностима, решавају на сопствен начин, прилагођавајући се, током
еволуције, актуелним утицајима у њој.

2. Циљеви заштите животне средине

Циљ заштите животне средине јесте сваки вид заштите и очувања здравља и
живота људи, квалитета екосистема, заштита биљних и животињских врста и
културних добара чији је творац човек, очување равнотеже и еколошке стабилности
природе, рационално и адекватно коришћење природних ресурса, итд. Свака
експлоатација природних ресурса може довести до поремећаја еколошке
равнотеже, јер су природна богатства квантитативно ограничена и могу
апсорбовати загађења и неутралисати штетна дејства само до одређених граница.
Глобална еколошка равнотежа сваким даном постаје све актуелнија, што
намеће потребу примене одговарајућих инструмената који делују у оквирима
тржишта.
Чињеница је да међународна регулатива у области заштите животне средине још
увек није достигла онај ниво који би омогућио миран живот свих становника и
свих живих бића на нашој планети. Баш из овог разлога, поставља се питање како
сачувати животну средину која је сама по себи у свакодневној опасности.
До данас су донесени разни протоколи, конвенције, декларације и споразуми,
али до тога по неком већ неписаном правилу, долази тек када је животна средина већ
угрожена, а ређе када је то потребно ради спречавања њеног угрожавања. Ипак главни
циљеви за очување животне средине могу да се сврстају у:
 Очување и заштита здравља људи, целовитости, разноврсности и
квалитета екосистема.
 Плодности земљишта.
 Генофонда животињских и биљних врста.
 Културне баштине и добара које је створио човек.
 Природних лепота и просторних вредности.
 Обезбеђење услова за ограничено, разумно и одрживо газдовање живом и
неживом природом.
 Очување еколошке стабилности природе, количине и квалитета
природних богатстава.
 Спречавање опасности и ризика по животну средину.

5
Заштита и унапређивање животне средине Никола Пајић IV2

3. Загађење животне средине

Заштита природе представља низ мера и активности усредсређених на

спречавање оштећења природе, природних вредности и природне равнотеже. Ова
оштећења најчешће су последица људске активности услед неусаглашености
друштвеног развоја и расположивих природних ресурса.
Законом о заштити природе уређује се заштита и очување природе, биолошке,
геолошке и предеоне разноврсности као дела животне средине. Под појмом природе у
овом контексту подразумева се јединство геосфере и биосфере, изложено
атмосферским променама и различитим утицајима као и природна добра и природне
вредности које се исказују биолошком, геолошком и предеоном разноврсношћу.
Загађивање животне средине настаје тако што долази до уношење загађујућих
материја у животну средину изазвано људском делатношћу или природним процесима
који имају штетне последице на квалитет животне средине и здравље људи.
Земљиште само по себи представља велики извор енергије јер се у њему налазе
геотермална енергија, фосилна горива (угаљ, нафта, гас,) минералне сировине, храна и
томе слично. Земљиште је могуће загадити на три начина, а то су:
 Загађивања из ваздуха.
 Загађења из отпадних вода.
 Загађивање чврстим отпадом.
Земљиште је могуће уништити и загадити на два различита начина а то су:
 Први је природно загађивање као последица природних несрећа попут
вулканске активности, поплаве, кроз одроне и клизишта, ерозије и томе
слично.
 Друга врста је антропогено, и оно настаје као последица дејства човека,
рецимо кроз изградњу инфраструктуре, експлоатација минералних
сировина, пољопривредну производњу, одлагање отпада ван санитарних
депонија, крчење шума и томе слично.
Међутим, земљиште не мора само да се загађује, па самим тим постоји велики
број мера које човек меоже да преузме како би поправио станје своје планете. За
почетак неопходно је да свако у што мањој мери утиче на загађеност земље и да
помогне у њеној обнови, и то:
 Пречишћавањем загађене воде и ваздуха.
 Управљање отпадом.
 Очувањем шумских комплекса.
 Заштитом природних одлика.
 Смањењем хемизације земљишта и развојом органске пољупривреде.
Ваздух се састоји од:

6
Заштита и унапређивање животне средине Никола Пајић IV2

 Азот 78,08%
 Кисеоник 20,95%
 Угљендиоксид 0,03%
 П леменити гасови 0,94%
За ваздух може да се каже да је загађен уколико садржи одређене супстанце у
концентрацијама које изазивају штетне последице код живих организама, пре свега код
човека.
Загађење ваздуха може да буде:
 Локално - градови и крупнија индустријска места
 Глобално
Извори загађења ваздуха могу да буду исти као и када је реч о земљишту, а то
су:
 Природно - вулкани и пожари
 Антропогено - глобално и трајно
Главни узроци загађења ваздуха су:
Киселе кише - Након што доспеју у атмосферу, гасови ослобођени током
сагоревања фосилних горива ступају у различите хемијске реакције, па се на тај начин
стварају опасна једињења, као што су сумпорна и азотна киселина, од којих настају
киселе кише. Ове кише падају на земљу и самим тим улазе у циклус кружења воде. За
последицу киселе кише имају уништавање шуме на великим пространствима, улазе у
реку и воде, те тако долази до помора рибе али и других животиња.
Аутомобили - До загађења ваздуха долази приликом сагоревања фосилних
горива. Угаљ, нафта и плин садрже сумпор, од којих се сагоревањем стварају оксиди
сумпора. Због високе температуре у моторима аутомобила, од азота и кисеоника
настају оксиди азота. Оксиди сумпора и азота су загађивачи ваздуха јер надражују
слузокожу. Угљен(ИВ)-оксид и честице прашине такође загађују ваздух.
Фабрике - За време сагоревања различитих облика горива у моторима или
фабрикама, осим ослобађања енергије, испушта се и велика количина штетних
материја, као што су угљен-моноксид, угљен-диоксид, сумпор-диоксид, оксиди азота,
пепео и чађ, све ово иде директно у ваздух и самим тим га загађује.
Пожари – Сам пожар предстваља неконтролирано горење ватре која наноси
велику материјалну штету, а и може да угрози животе људи. С обзиром на раширеност
искориштавања ватре, опасност од пожара је увек присутна чак и поред свих мера
опреза, а и пожари су честа појава нарочито у летњим месецима, када је реч о
пожарима који се шире шумама.
Међутим, и поред свега наведеног важно је да се назначи да је за све ово главни
кривац човек, који користи аутомобиле, изазива пожаре, гради фабрике и на сваки
могући начин уништава ваздух који му је неопходан за живот.
Заштита животне средине обухвата мере за: смањење буке, контроле воде,
смањење штетних испусних гасова из индустриских постојења и промета, контролу
квалитета прехрамбених производа, забране производње једињења која разграђују
озонски омотач или негативно контаминирају постојеће екосистеме

7
Заштита и унапређивање животне средине Никола Пајић IV2

4. Црвене и црне књиге

Еколошки проблеми су бројни и објективно тешки за решавање. Опстанак

многих биљних и животињских врста данас је угрожен, многе се налазе пред
ишчезавањем, а велики број је заувек нестао. Први и веома значајан корак у
остваривању заштите јесте евидентирање угрожених врста флоре и фауне. Томе служе
такозване Црвене књиге. Оне представљају научно-стручне публикације у којима су
наведене све врсте организама које подлежу заштити према међународној
класификацији степена угрожености:
 врсте пред истребљењем;
 врсте у опасности од истребљења;
 рањиве (осетљиве врсте);
 ретке врсте.
Ретке и угрожене врсте су заштићене законом. Проглашавањем њихових
станишта за строге природне резервате, у којима влада посебан режим и у којима је
активност људи сведена на најмању меру, представља најефикаснији начин заштите
угрожених врста. Најсложенији, али и најобухватнији облик заштите природе су
национални паркови, у чијем се оквиру налази већи број резервата.
У свету је такође формирана и Црна књига у којој је попис више хиљада врста
биљака и животиња које је човек, нажалост, истребио својим бахатим, похлепним и
немарним понашањем, па захваљујући томе сваке године изчезне близу 40.000 врста:
 34.000 биљних врста.
 5200 животињских врста широмсвета су пред изумирањем, док много
хиљада њих изумре пре него што их уврсте у списак угрожених.
„Истраживања су показала да је за 500 милиона година било пет помора
животиња на Земљи. У њима је нестало више од 75 одсто врста. Последње
масовно истребљење догодило се пре 66 милиона година, када су нестали
диносауруси. Према студији Универзитета Стенфорд и њихових колега из
Мексика, од 1900. до 2015. године
нестало је 177 врста сисара! За
последњих 400 година ишчезло је
више од 600 врста животиња,
међу којима сисара - 86 врста,
птица - 104, гмизаваца - 20, риба -
80, инсеката - 72 и пужева - 206
врста.“1
Главни разлози изумирања и
угрожености су:
 уништавање
станишта,

1
http://www.novosti.rs/вести/насловна/репортаже.409.html:719470-Изумире-чак-5-000-животињских-врста

8
Заштита и унапређивање животне средине Никола Пајић IV2

 комерцијална
Слика 2 Северни бели носорог у последњем уточишту у
експлоатација Кенији
(сакупљање биља, лов,
трговина животињама),
 уништавање станишта људском активношћу,
 штета изазвана уношењем страних, недомаћих врста.
Са нестанком ових врста нестаје и могућност њихове употребе у медицини и
науци која би могло помоћи човчанству у смањивању глади и проналажењу лекова за
разне болести. Текућа глобална брзина изумирања експоненцијално је већа од
праисторијске брзине изумирања диносауруса. Многи биолози верују да смо усред
највеће епизоде изумирања од нестанка диносауруса пре 65 милиона година искључиво
заслугом човековог односа према природи и себи самом.
„Према Закону о заштити природе, листа заштићених и строго
заштићених врста у Србији броји 307 птица, 50 сисара, 26 риба, по 18 водоземаца и
гмизаваца - каже Ненад Секулић. - Међу њима су неке врсте корморана, дивљих
гусака и патака, орлови белорепан и крсташ, као и водена ровчица, шарка, моруна,
степски смук...“2
Научници су израчунали да ће, ако се настави садашњи тренд изумирања, до
краја 21. века нестати око 50% биолошке разноврсности. Њеним смањивањем на
глобалном нивоу цела плнета постаје све угроженија како за биљни и животињски свет,
тако и за самог човека.
Еколошки проблеми савременог човека су толико обимни и интензивни да
превазилазе моћ ефективне интервенције било које појединачне земље, организације,
струке, науке и дисциплине. Једино решење за тренутно стање је да се удруже напори
свих земаља, уколико на било који начин могу да ублаже застрашујуће последице
еколошке катастрофе.
Према једном од “адвоката” природе, Алду Леополду (1949), у све обухватна
размишљања о природи која нас окружује, уведена је тзв. етика Земље. Она афирмише
права свих ресурса, укључујући биљке, животиње, али и сировине и омогућава им
право на постојање у свом природном окружењу.
Оваква етика Земље подразумева моралну одговорност сваког појединца према
осталим људима и друштву, као и ширем природном окружењу које у себи укључује
биљке, животиње, пределе и ваздух. Ако би се људи придржавали етичких принципа
одговорности, повредивости, осетљивости и пропорционалности, њихове активности у
природи би омогућиле како садашњим тако и будућим генерацијама живот у одрживом
окружењу.
„Наиме, више од 1.500 врста које настањују коралне гребене суочене су са
истребљењем, а главни кривац је човек, упозоравају научници Међународне уније за
очување природе (ИУЦН).
Истраживачи упозоравају да би већина врста приказаних у популарном
цртаћу из 2003. могле да нестану у року од само неколико година. Лов и риболов су
главни узрок тужне судбине која чека Нема и његове другаре - морске корњаче,
чекић ајкуле, велике беле ајкуле, раже и морске коњице.“3
2
http://www.novosti.rs/вести/насловна/репортаже.409.html:719470-Изумире-чак-5-000-животињских-врста
3
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:357380-Vise-od-1500-morskih-vrsta-pred-
istrebljenjem

9
Заштита и унапређивање животне средине Никола Пајић IV2

5. Заштићена природна добра

Заштићена природна добра су заштићена подручја, заштићене врсте и покретна

заштићена природна документа. Проглашавањем заштићени природних добара
директно се штити простор и стварају се основни предуслови за очување природе,
биолошке, геолошке и предеоне разноврсности са једне стране, док се са друге стране
стварају услови и за очување покретних природних докумената који имају изузетан
научни, образовни и културни значај (заштићени хербаријуми, збирке лептира,
музејски експонати и сл.). Заштићена природна добра су једна од најважнијих
заоставштина које човечанство може оставити будућим генерацијама.
Као што је познато за развој туризма неопходно је да се развије и индустрија, и
саобраћај и да се спроведе урбанизација самог туристичког места. Ово наводи на
закључак да су туризам и заштита природе истодобне појаве и процеси, те самим тим
имаје велики број додирних тачака као и неке заједничке интересе. Савремени туризам
само по себи је својеврстан потрошач простора и за његове потребе, неопходни су
природни туристички мотиви. Тако да можемо да кажемо да смао добро очувана
животна средина има праву туристичку вредност.
Заштићена природа, нарочито природни комплекси и природне реткости, које
поред осталих имају и естетске, знатижељне и знамените атрибуте привлачности,
предмет су интересовања великог броја туриста.
Заштићена природна добра код нас су:
 Национални паркови
 Парк природе – Сићевачка клисура, Палић, Стара планина, Мокра гора
 Предео изузетних одлика
 Резерват природе – Увац, Засавица, Обелска бара, Делиблатска пешчара
 Специјални резерват природе
 Споменик природе – Ђавоља варош, Палтан код милошевог конка,
Ресавска пећина, Ботаничка башта Јевремовац
 Заштићена природан станишта
 Природне реткости

5.1. Национални паркови

Национални паркови представљају заштићена подручја која су од изузетног

природног, али и културно-историјског значаја. У Србији их тренутно има пет, а
тренутно је у току поступак за Национални парк Проклетије. Они подразумевају један
од највиших облика заштите животне средине. Заштита природе у Србији има дугу
традицију. Први писани траг о томе се налази у Душановом законику из 14. века, где се
дефинише могућност и забрањује прекомерна сеча шума у тадашњем Српском царству.
Својим укупним вредностима данас национални паркови надилазе границе Србије и
укључени су у Европску федерацију националних паркова.

10
Заштита и унапређивање животне средине Никола Пајић IV2

Национални парк Фрушка гора – Овај парк је основан 1960. године а дугачак
је 75 км, и широк од 13 до 15 км. У његове највеће вредности се убрајају листопадне
шуме китњака, граба и букве, као и фрагменти степске вегетације.
Национални парк Ђердап – Овај парк је основан 1974. године. Највеће
природне вредности су мешовите листопадне шуме које чине орах, мечја леска,
копривић и буква, као и шибљаци јоргована. Такође, га красе кречњачке литице које
уједно представљају станиште ретким биљкама, а речни ток Дунава је станиште ретким
рибама: јесетре и моруне. У овом парка се налази и Лепенски Вир, археолошко
налазиште. Ђердап је уједно и највећи национални парк у Србији.
Национални парк Тара – Овај парк је основанован 1981.Његове највечће
природне вредности су шуме панчићеве оморике, прашуме букве, јеле и смрче, као и
тресава окружена поменутом шумом панчићеве оморике
Национални парк Копаоник – Овај парк је основан 1981. године. Његово
богатство чине мешовите шуме смрче, јеле, букве и јавора, где се посебно издвајају
старе шуме смрче („балканска тајга“), субалпијске заједнице патуљасте смрче и полегле
клеке, као и кречњачке литице које су станиште ретких биљака попут рунолиста.
Такође су и тресаве станиште ретких врста.
Национални парк Шар-планина – Овај парк је оснаован 1986. године. У
највеће вредности Шар-планине спадају очуване шуме молике и мунике, али и
мешовите листопадне шуме које представљају станиште балканског риса. Ту су и
жбунасте заједнице бора кривуља, а високопланински региони и серпентински
камењари су станишта ретких биљака. На Шари се налазе и леднички циркови са
глацијалним језерима.

6. Решења за очување и унапређење животне средине у Србији

 Задржати и штити и штитити природно вредне и очуване екосистеме, као

и просторе код којих квалитет животне средине није превише нарушен.
 Ускладити потенцијале и ограничења у располагању природним
вредностима и ресурсима предметног простора, у складу са одрживим
развојем и заштитом животне средине.
 Рационално користити природне ресурсе, нарочито воде, енергетске
сировине и сировине грађевинских материјала.
 Очувати шумско и пољопривредно земљиште.

„У Србији годишње на депонији заврши око 500 000 тона папира,да бисмо
надокнадили тако бачену секундарну сировину:
 морамо посећи 8 500 000 стабала;
 морамо произвести додатних 2 050 000 3000 КWх електричне
енергије;
 морамо утрошити додатних
 12 500 000 м воде;

11
Заштита и унапређивање животне средине Никола Пајић IV2

 морамо обезбедити 3 додатних 1 000 000 м на депонији.“4

6.1. Рециклажа

Повећање демографског раста,

индустријализација и урбанизација је
довела до тога да се нагомилавају све
веће количине отпада, како у
развијеним земљама, тако и у земљама
у развоју. Са напретком друштва
напредовао је и хемијски састав отпада
па је он данас све сложенији, и на
много више начина, него у прошлости
има негативан утицај на човеково
здравље и животну
средину.Активности приликом којих
материје долазе у такво стање да више
немају употребну вредност, па се
бацају или се сакупљају ради одлагања
предтављају отпадни материјал.
Комунални чврст отпад је отпад
из домаћинства, отпад који настаје Слика 3 Управљање амбалажним отпадом
чишћењем јавних површина и отпад
сличан отпаду из домаћинства који настаје у привреди, установама и услужним
делатностима. То је отпад који се прикупља и збрињава у оквиру комуналних
делатности.
Колика количина, и какав ће да буде састав отпада зависи искључиво од степена
економске развијености средине, климатских услова, величине насеља, начина
становања, метода сакупљања и транспорта отпада, и сл.
„Рециклажа је кад, уместо да бациш флашу од воде или сока на травњак или
у обичну канту, ту флашу бациш у специјални жути контејнер на ком пише ПЕТ,
па онда неке чике ту флашу однесу у фабрику за рециклажу и од ње направе неки
сасвим нов производ. Тај производ може бити нова пластична флаша или ПЕТ
влакно са којим се пуне плишане играчке или намештај или ПЕТ трака са којом се
везују велики тешки пакети.
Рециклажа је кад лименку од Coca Cole бациш у специјални контејнер за
лименке, па се она у топионици истопи и од тог алуминијума се произведе потпуно
нова лименка Coca Cole. Рециклажа је и када своје старе свеске одвојиш у
контејнер за папир да се од њих направе новине које онда чита твој тата.
Рециклажа је и кад исечеш на пола пластичну флашу од воде, па је онда
облепиш омиљеним сличицама из новина, обојиш и у њој држиш оловке и бојице на
свом столу, па те мама хвали како си уредан (уредна). Или кад на картонску кутију
залепиш украсни папир у који су били упоковани твоји рођендански поклони па у
њој држиш играчке.

4
Мр Љубинка Крвавац, Весна Јованетић - Водич кроз заштиту и унапређење животне средине, УЦПД
Ужички центар за права детета, Ужице, 2010. ,стр. 11

12
Заштита и унапређивање животне средине Никола Пајић IV2

Дакле, рециклажа је кад од старог правимо ново, кад од отпада правимо нове
корисне производе. Рециклажа је добра јер се њом смањује загађење планете,
штеди се енергија и природна богатства.“5

Слика 4 Рециклажа стакла

Најбољи начин да се тај отпад некако самњи је његово рециклирање. Помоћу

рециклирања издвајају се материјали из отпада и након тога они се поновно користе.
Рециклирање укључује сакупљање, издвајање, прераду и израду нових производа из
искориштених ствари или материјала. Да би рециклажа била успешна мора се најприје
одвојити отпад према врстама отпадака, када се изврши сортирање, велики број
отпадне материје може поново да се искористи, али смао под условим да се сакупља
одвојено. Па тако у различитим државама постоје контејнери у којима може да се убаци
разврстани отпад.
Другим речима у рециклирање спада све што може поново да се искористи
поново, а да се не баци. Код нас постоје ретки центри Папир сервиса где може да се
однесе стари папир и у замену за њега се исплаћује ситан новац. Такође постоји и мали
број центара за рециклирање стакла.
Рециклажа се може упражњавати у свакодневном животу, независно од тога да
ли постоје центри за рециклажу. Па тако поклањање ствари које се не користе је исто
један облик рециклаже. На овај начин се стара одећа одлаже много боље и корисније
него да се иста баци. Такође, прављење компоста од органских остатака је још један
добар пример рециклирања.
Без увођења рециклаже у свакодневни живот немогуће је замислити било какав
целовит систем управљања отпадом. Рецимо неке материје попут стиропора, нису
биоразградиве и не могу се рециклирати, оно што у овом случају може да се учини то је
да се уместо њега могу пронаћи неке еколошке замене и опет да се повољно утиче на
очување животне средине.

6.2. Пошумљавање

5
http://www.greentech.rs/index.php/proces-reciklaze

13
Заштита и унапређивање животне средине Никола Пајић IV2

Подизања нових шума има за циљ стварање продуктивних, квалитетних,

здравих, виталних и стабилних шумских постојбина, које могу да задовоље
различите захтеве односно функције шума, као што су: производња дрвета и дрвне
биомасе, производња кисеоника и везивање угљеника из ваздуха, регулација
микроклиме и ублажавање макроклиматских промена као и заштита земљишта од
ерозије, заштита водног режима и заштита инфраструктуре од неповољних утицаја.
Постоје два основна начина пошумљавања а то су сетва семена и садња
садница. Пошумљавање сетвом семена све се мање користи јер није делотворно
онолико колику предности има примена садње већ никле биљке.
Пошумљавање садницама се врши на два начина:
Садња биљака с голим кореном - У овом случају користе се саднице извађене
из расадника или шуме, чији корен није обложен тлом. Биљкама се пре садње одреже
сувише дугачак корен. Код већине садница које имају више развијену крошњу, осим
сече корена, врши се и редукција крошње. Код појединих садница мора да се пажљиво
поступа јер су осетљиве на резање корена и крошње. Биљке с голим кореном саде се за
време мировања вегетације у јесен или у пролеће.
Садња биљака с бусеном (са обложеним кореном) – У овом случају користе се
саднице са бусеном с којим су извађене из расадника или су узгајане у посебним
посудама. Ово је практична садна јер се код биљака са обложеним кореном не оштећује
корен приликом вађења. Корен је заштићен при транспорту и садњи, и велика је шанса
да ће садница да се прими, нема шока код пресадње и др. Овим начином могу да се
узгајају биљке у врло кратком року.
6.3. Реинтродукција

Реинтродукција представља намерно увођење врсте у природу, на подручје на

којем је та врста раније живела али је у међувремену услед разноразних околности
изумрала. Када се врши реинтродукција то значи да постоји основана претпоставка да
данас још постоје повољни услови за њен опстанак, као и то да су ти услови слични или
исти као услови који су постојали пре њеног изумирања.
Некада долази до смањења заступљености неких одређених врста биљака у
толикој мери да је готово немогуће да се изврши њена природна регенерација или
ревитализација, чак и уколико би се уклонили сви штетни утицаји спољашње средине.
У овом случају примењује се умножавање биљака, тако што се развијају културе
ћелија, ткива и органа, технике ин витро размножавања и томе слично. Након што се
успешно аклиматизује тако добијена биљка на све услове који се налаже у спољној
средини, следи њена реинтродукција.
Реинтродукције јелена у Србији се одвија у оквиру Националног парка Фрушка
Гора. Тренутни број грла настао од матичног стада које је увезено, и броји око стотинак
примерака. И ранијих година је било говора да ће одређен број јеленске дивљачи из
ограђеног дела ловишта у којем су тренутно, и где су под будном пажњом и негом,
бити сукцесивно пуштан у отворен део Националног парка.

ЗАКЉУЧАК
Можемо да кажемо да заштита животне средине подразумева да се чине напори
и активности од старне човека којима он утиче на очување екосистема, и самим тим
чува природу у непромењеном стању. Овде није реч само о очувњу природног

14
Заштита и унапређивање животне средине Никола Пајић IV2

екосистема, већ се штити и вештачки агроекосистеми као и урбани екосистеми. Другим

речима, заштита животне средине спада у широк појам и не односи се само на чување
саме природе, већ се мисли и на заштиту човека од свих негативних утицаја које он
сам ствара у својој животној средини.
Кроз обнову екосистема прво се ради на већ оштећеном или уништеном
природном екосистему, и подразеува се да се предузимају потребне мере да се тај
екосистем врати у воје првобитно стање. Ово само по себи није ни лак а ни брз задатак,
ипак битно је започети процес. Обнова може да биде природан и да се одвија кроз
предвиђене различите развојне фазе. Треба узети у обзир да ако рецимо сутра посадимо
дрвеће на један део земљишта, тај исти део неће одмах да постане шума, треба времена
да дрво порасте, те тако и за обнову природе треба много више времена него за
уништење исте.
Са друге стране унапређивање средине се много мање односи на природни
екосистем, а много више на антрапогени. Савремени човек је дошао до закључка да је
потребно и да је могуће да се унапреде и неки мање продуктивни природни еко системи
попут пешчара, пустиња, камењара, сиромашне ливаде и томе слично.
Да би човек унапредио, побољшао, али и заштитио своју животну околини мора
да кроз еколошко образовање стекне савремено знање, и вештине, али и да изгради
ставове о процесима који се одвијају и законима који су важни за заштиту животнр
околине. Да би се живот унпредио потребно је да се поведе рачуна о одлагању
индустријских отпада, да се превозна средства повремено замене бициклама или да се
тежи ка моторима који неће да загађују ваздух, али пре свега треба да престане да трује
земљиште које игра главну улогу за наш опстанак. Пољупривреду треба окренути ка
органској производњи, и самим тим поред земљишта и вода и ваздух ће да буду без
отровних материја.
Другим речима оно што може да се уради је да се људи науче како да им
псотупци и размишљање буду еколошки, да воде рачуна о природи и да науче како да
поступају правилно са њом. Нове генерације је потребно усмерити ка размшљању о
унапређењу природе, и научити их како да обнављају своју животну средину, да буду
усмерени на развој који би свима омогућио лепши живот, спречио разноразне болести,
смањио изумирање врста и на крају сачувао планету Земљу.

15
Заштита и унапређивање животне средине Никола Пајић IV2

ЛИТЕРАТУРА

1. Мр Љубинка Крвавац, Весна Јованетић - Водич кроз заштиту и унапређење

животне средине, УЦПД Ужички центар за права детета, Ужице, 2010.
2. Оливера Новитовић, Драгиша Ранђић, Александар Новитовић - ЗАШТИТА
ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ, Ужице, 2009.
3. Проф. др Дејан Филиповић, Мр Данијела Обрадовић - ЗАШТИТА И
УНАПРЕЂЕЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ, Београд, 2007.
4. http://www.greentech.rs/index.php/proces-reciklaze
5. http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:357380-Vise-od-
1500-morskih-vrsta-pred-istrebljenjem
6. http://www.novosti.rs/вести/насловна/репортаже.409.html:719470-Изумире-чак-5-
000-животињских-врста
7. https://sh.wikipedia.org/wiki/Zaštita_prirode
8. https://sr.wikipedia.org/sr-el/Заштита_животне_средине

16