УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ- КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ

УЧИТЕЉСКИ ФАКУЛТЕТ У ПРИЗРЕНУ-ЛЕПОСАВИЋУ

СЕМИНАРСКИ РАД

ТЕМА: ШУМЕ СУ ПЛУЋА НАШЕ ПЛАНЕТЕ

МЕНТОР: СТУДЕНТ:

Проф.др Слађана Видосављевић Александра Трајковић РН-19/17

Лепосавић, 2021
САДРЖАЈ

УВОД..............................................................................................................................................3
ЗНАЧАЈ ШУМА............................................................................................................................4
„УРЕЂИВАЊЕ ШУМА“...............................................................................................................5
УЗРОЦИ И ПОСЛЕДИЦЕ НЕСТАЈАЊА ШУМА.....................................................................6
Киселе кише као узрок нестајања шума..................................................................................7
Шумски пожари као узрок нестајања шума............................................................................9
Пољопривреда као узрок нестајања шума............................................................................10
Климатске промене као узрок нестајања шума....................................................................11
Последице нестајања шума по биодиверзитет......................................................................12
НЕСТАЈАЊЕ ШУМА КАО ПОСЛЕДИЦА ЕКОЛОШКЕ КРИЗЕ.........................................14
Статистика нестајања шума у Србији за 2016. годину............................................................15
МЕРЕ ЗАШТИТЕ И ОБНОВА ШУМА.....................................................................................16
СВЕТСКИ ДАН ШУМА.............................................................................................................18
ЗАКЉУЧАК.................................................................................................................................19
ЛИТЕРАТУРА.............................................................................................................................20

2
 УВОД

Шума је сложена биљна заједница или биогеоценоза (екосистем) шумског дрвећа које
утиче једно на друго, као и на средину у којој се налазе. Основни делови шуме као
екосистема су земљиште, ваздух, шумска животна заједница и геолошка подлога.

Шуме су најсложенији копнени екосистеми. У њима поред дрвећа живи много других
врста биљака, животиња, гљива и микроорганизама. Сложеност шума се огледа у њиховој
израженој спратовности и разноврсној међусобној повезаности свих чланова животне
заједнице.

Различити организми насељавају различите делове шуме. Тако у крошњама високог

дрвећа живе врсте које се ретко, готово никада, не спуштају у ниже делове шуме —
арбореални организми. Овај део шуме назива се спрат високог дрвећа. У нижим деловима
шумских екосистема многи жбунови изграђују густ склоп који се назива спрат жбунова,
испод којег се развија спрат зељастих биљака. Уз саму површину тла живи група
организама који чине приземни спрат. У самом земљишту живи много различитих
организама, који изграђују подземне спратове. Шуме су вековима биле место одакле се
човек снабдевао дрветом за огрев, градњу и шумским плодовима за исхрану. Непланским
сечењем шуме човек угрожава природу.

С разлогом се каже да су шуме плућа наше планете. Шуме ослобађају кисеоник у процесу
фотосинтезе , апсорбују гасове, седиментирају прашину, филтрирају чврсте и
радиоактивне честице ( стабло дивљег кестена старо око 30 година може да задржи око
120 кг прашине ), затим можемо говорити о бактерицидном дејству шума јер је шумски
ваздух богат етеричним уљима који уништавају микробе. Шуме филтрирају воду,
спречавају клизишта и ерозије, смањују буку, ублажавају климатске промене. Забрињава
информација да је 29% Србије под шумом, а треба 40%!

3
 ЗНАЧАЈ ШУМА

За опстанак планете Земље велики значај имају шуме. Непосредна и највећа корист шума
је производња кисеоника. На иницијативу Генералне скупштине европске конфедерације
пољопривреде из 1971. године, у свету се 21. март обележава као Светски дан шума. Ту
иницијативу прихватила је Организација Уједињених нација за храну и пољопривреду.

После пустиња, најзаступљенији копнени екосистеми су шуме. Оне заузимају 28%

површине Земље и по својим особинама се разликују од осталих екосистема. Значај шума
за опстанак живота илуструје и чињеница да је кенијска еколошкиња Вангари Матхаи
2004. добила Нобелову награду за мир, која је први пут додељена у области заштите
животне средине. Оснивање покрета „Зелени појас“ за спашавање афричких шума је
између осталих и њена заслуга; у оквиру тог покрета, она је организовала сиромашне жене
Африке („шумаре без дипломе“), које су од 1974. године до данас засадиле 30 милиона
стабала, да би спречиле ширење пустињског појаса. Истраживањем је утврђено да једна
букова шума може да произведе око 9,6 тона суве материје по хектару за годину дана.
Иста та шума произведе око 4 тоне кисеоника по хектару за једну годину.

Шуме су „плућа планете“ и најодговорније су за производњу кисеоника у процесу

фотосинтезе. Кисеоник је неопходан гас који удишемо. Осим тога, кисеоник је и главни
састојак озона, па се и дебљина овог омотача смањује, што доводи до пораста оболелих од
малигних обољења коже, пре свега меланома. Њихово уништење довешће до значајног
погоршања квалитета ваздуха. Многи еколози оглашавају узбуну у вези са сечом дрвећа и
претварањем шуме у плантаже кафе, гуме или уља. Људи су били толико заокупљени
освајањем нових земаља да су потпуно заборавили на последице до којих може доћи до
уништења флоре и фауне наше планете.

Улога шума:

Шуме су од суштинског су значаја за опстанак људи и животиња;

Станишта су, склоништа и извор хране за животиње;

Корисне су човеку;

Производе кисеоник, штите од поплава, клизишта, ерозије;

Смањују ефекат стаклене баште.

4
 „УРЕЂИВАЊЕ ШУМА“

Појам „уређивање шума” је комплексан, многозначан и развојан, још од 18. века

дефиниција уређивања, чувања, одржавања шума подстиче на историјско размишљање и
изражава једно напредовање. Израз одрживи развој (Sustainable development) заживео је
после Извештаја Брундтланд комисије (Светске комисије за окружење и развој, на челу са
Гро Харлем Брундтландом) под називом „Наша заједничка будућност“, по коме одрживи
развој подразумева „развој који задовољава потребе садашњих без угрожавања
способности будућих генерација да подмире њихове властите потребе“. У току последњих
150-200 година брзе и суштинске промене економских, техничких, социјалних,
политичких и културних услова обележиле су и састав и структуру данашњих шума. Тиме
су оне с једне стране сведочанства историјских процеса, а са друге стране развојне опције
за данашње и будуће друштво.

У односу на претходну констатацију, схватање принципа трајности, као основног

принципа регулисаног газдовања шумама, доживео је током времена вишеструке
преображаје. Од почетне одрживости производње, приноса и прихода од дрвета преко
мултифункционалног коришћења шума, па све до одрживости екосистема у данашње
време и њиховог доприноса квалитету животне средине. Овакво управљање је у целини
мултифункционално - производња шума је примарни циљ, али постоје и други циљеви
који се узимају у обзир, као што су заштита вода и земљишта, лов, прихват јавности.
Притом, овакво управљање проширује стање пошумљености (шумовитости) и највећи део
добара и сервиса који иду уз то, и најзад остало је природно држећи се аксиома „имитирај
природу и поштуј њено дело“ (Медаревић, 1983, 1991, 2006, 98-100).

Слика1. „Уређена шума“

5
 УЗРОЦИ И ПОСЛЕДИЦЕ НЕСТАЈАЊА ШУМА

Како се шуме све више и више неконтролисано користе долази до њиховог постепеног
нестајања који је последњих година све интензивнији јер је много узрока који доводе до те
појаве. Нестајање шума односно шумских екосистема представља један од већих
проблема по животну средину, неки од тих проблема су следећи:

1. Нерационално коришћење и претерана експлоатација шумама;

2. Прекомерно коришћење дрвета за огрев;

3. Неадекватан мониторинг над шумама;

4. Крчење шума за потребе других сектора (пољопривреда, индустрија, инфраструктура,

урбанизација...).

Узроци опадања шумског фонда су следећи:

1. Развој пољопривреде;

2. Развој рударства;

3. Утицај аерозагађења исушење шума;

4. Развој насеља;

5. Шумски пожари;

6. Земљотреси;

7. Болести и штеточине у шумама;

8. Ратна разарања.

6
Киселе кише као узрок нестајања шума

Људско деловање проузроковало је неравнотежу у количини гасова у атмосфери што је

узрок киша са сниженом pH вредношћу које називамо киселим кишама. Киша је природно
кисела због присуства угљен-диоксида (CО2) у атмосфери, те јој pH вредност износи 5.6 -
5.7. Киша постаје све киселија што је више угљеникових, азотних и сумпорних оксида у
ваздуху. Ова појава познатија је као кисело таложење и оно се јавља се у два облика:

• сувом

• влажном

Суво таложење се односи на киселе гасове и честице у ваздуху. Отприлике половина

киселог таложења долази на Земљу у сувом облику. Ветар тада те честице разноси на
куће, аутомобиле, зграде, стабла. Тај суви талог најчешће испере киша и он заврши у
земљи или води.

Влажно таложење је оно које је општепознато као кисела киша. Дејство на биљни и
животињски свет зависи од многих ствари, као нпр. :

• киселости воде

• хемијског састава тла

• врсте биљног и животињског света

Угљеникови (најчешће CО,CО2), азотни (најчешће NО,NО2) и сумпорни (нејчешће

СО,СО2) оксиди у хемијским реакцијама са водом из атмосфере стварају угљоводоничну,
азотну и најопаснију сумпорну киселину, а те киселине су оно што тако насталу кишу,
снег или маглу чине опасном. Штетни гаосви настају природним путем као нпр.
активношћу вулкана, биолошком разградњом и шумским пожарима. Али главну
одговорност за оптерећења узрокована киселим кишама сносе термоелектране, дим из
кућа и издувни гасови у саобраћају. Штете настале деловањем киселих киша обично
настају сасвим далеко од стварних штетних извора. Киселе кише су се појавиле као
проблем тек 1960-их, када су научници покушавали да пронађу узроке пропадања шума у
северној Европи и Америци. Високи димњаци који су дим испуштали високо у атмосферу
показали су се да само преносе проблем из једног места на друго, а никако да га решавају.
Тако на пример, Велика Британија увелико доприноси загађену ваздуха у Шведској, а
загађује норвешки ваздух више него Норвешка сама.

7
Слика2. Процес настанка киселих киша

Доспе ли кисела киша у тло ослобађају се тешки метали који могу оптеретити подземне
воде, а тиме и питку воду. На тај начин се човек излаже појачаном уношењу тешких
метала у организам. Повећањем киселости тла, то значи повећањем количине H+ иона, се
из тла испиру важне минерали као што су магнезијум, калијум, калцијум и др. Тако долази
до драстичног смањења pH вредности. На основу смањивања pH вриједности као
последица хемијских процеса настају иони који имају штетно деловање на корење биљки,
и на тло. Игличасто дрвеће је јаче погођено штетама проузрокованим киселим кишама, и
то јела више него смрека. Код листопадног дрвећа је најјаче погођен храст. Пре свега су
оштећене шуме на местима са честим и обилним падавинама и која још имају релативно
ниске просечне годишње температуре. Процењује се да је 60% свих шума оштећено
деловањем киселих киша.

Киселе кише оштећују дрвеће физички, и то :

• Оштећења иглица (пожутеле иглице, опадање иглица),

• Оштећења пупољака и младих клица,

• Оштећења коре,

• Оштећења дрвета,

• Аномалије раста,

• Оштећења корења,

• Слабљење отпорности на мраз, инфекције, штеточине.

8
Слика 3. Последице киселих киша

Разлог због којег листови жуте је често мањак храњивих супстанци. Пожутели листови
одумиру и опадају. Уз боље услове у околини постоји могућност регенерације и поновног
озелењавања дрвећа. Ако дође до изумирања шума, то ће имати за последицу промену
целог екосистема. Шуме у високим планинским подручјима су најугроженије, јер расту на
танком тлу, а и окружене су киселим облацима и маглом.

Шумски пожари као узрок нестајања шума

Шумски пожари су један од највећих узрока нестајања шума. Шумски пожар настаје као
резултат физичко-хемијских процеса када се гориви материјал, извор топлоте и ваздух
нађу заједно у неопходној комбинацији да обезбеде горење, тзв. „пожарни троугао”.
Фактори који пресудно утичу на по нашање и развој шумских пожара су: гориви
материјал, клима и топографија (конфигурација терена, експозиција, надморска висина и
нагиб терена).Најчешћи узроци настанка пожара у свету су: вулканске ерупције,
земљотреси, удари грома, самозапаљивање усред високих температура, људски фактор и
др.

9
Познато је неколико врста пожара који се могу јавити у шумама: подземни, приземни
(ниски), пожар у крунама дрвећа (крунски/високи) и пожар који се односи на усамљено
дрво (Марков, Јовичић ,2010, 76-79). Подземни пожари јављају се врло ретко и том
приликом гори (тиња) тресет и хумус испод шумске простирке. Тешко се откривају и гасе,
а наносе штету пре свега корењу дрвећа. Приземни пожари су најчешћа врста шумског
пожара, који се у већини случајева јављају као почетак за све остале врсте пожара. Они су
најштетнији у младим састојинама, док у старијим доводе до оштећења коре и стабала у
приданку. Високи пожари, захватају цела стабла и потпомогнути ветром брзо се шире и
уништавају велике површине под шумом, првенствено четинарском (Алексић, Јанчић,
2011, 95-110).Шуме су различито угрожене од шумских пожара. Четинарске састојине су
знатно осетљивије на паљење и горење, због присуства смоле и етеричних уља, тако да
лако горе и у зеленом стању. Затим, по осетљивости на паљење, иду мешовите састојине,
па лишћари. Од врста дрвећа, по угрожености, на првом месту су бели и црни бор, ариш,
смрча, док је од лишћара најосетљивији храст, посебно китњак. Осетљивост је знатно већа
код млађих састојина (Живојиновић,1958, 89.).

Пољопривреда као узрок нестајања шума

Пољопривреда је један од фактора који утиче на нестајање шума. Људи све више обрађују
земљиште, не обраћајући пажњу на то какве последице могу уследити. Интензивно
бављење сточарством и земљорадњом доприноси процесу нестајања шума. Ради повећања
површине обрадивог земљишта крче се и шуме, а ради повећања приноса људи све више и
више користе разне пестициде и вештачка ћубрива, која доприносе појави сушења шума.

Пољопривредне активности имају индиректне ефекте на нестајање шума:

1. Дефорестација (почела је у неолиту, а последњих педесет година заузима забрињавајуће

размере. Шуме се крче брзином од око дванаест милиона ha годишње. Нестанак дрвећа
омогућује ерозију тла и промене у режиму подземних вода);

2. Ерозија тла (последица је дефорестације, деловања ветра и интезивне експлоатације

земљишта и представља увод у дезертификацију);

3. Дезертификација (је последица интензивног напасања, пожара, дефорестације

и интезивне пољопривреде).

10
Климатске промене као узрок нестајања шума

Климатске промене и шума су међусобно повезане. Гобална промена климе је већ

погодила шуме кроз повећану средњу годишњу температуру, променом количине
падавина и све чешћим екстремним временским догађајима. Истовремено, шуме и дрво
које продукују, везују и чувају угљен-диоксид, који има главну улогу у подржавању
климатских промена. Са друге стране, уништене, прекомерно експлоатисане и паљене
шуме постају извор гасова стаклене баште, угљен-диоксида.

Очекивани утицаји на шуме су (Медаревић, Банковић, Шљукић, Свиличић,2007, 157-164):

 померање граница појединих типова шума у односу на географску ширину и

надморску висину;

 промена расподеле површина под различитим типовима шума у њиховом

међусобном односу;

 нестајање и повлачење одређених шумских заједница;

 промене у саставу појединих биљних заједница;
 промене односа појединих врста дрвећа према светлости;
 шумске заједнице биће изложеније различитим негативним утицајима;
 наведени ефекти имаће кумулативно дејство, што ће се неповољно одразити на
очување биолошке разноврсности и могућност рационалног управљања шумама.

Осим ових ефеката може се очекивати и појава појединих прозроковача болести код
дрвећа и паразитских врста инсеката.

Једна од последица климатских промена која погађа шумске екосистеме је и већа

учесталост екстремних временских догађаја, који доводе до великих губитака у дрвећу.
Процена настале штете на шумама током хурикана Иван из 2004. Године креће се у
стотинама милиона долара само у 12 највише погођених држава САД-а. Поред директног
утицаја, поплаве и олује погађају водене токове од којих дрвеће зависи, имајући негативан
утицај на здравље шума. Промена климе отвара пут и ненативним, инвазивним врстама да
нападну оштећени екосистем. Промене у температурама и количини падавина може да
фаворизује најезде инсеката, како у бореалним шумама на северу, тако у умереним и
тропским засадима дрвећа са разарајућим последицама. Климатске промене такође
погађају шумске екосистеме променом динамике шумских пожара. Иако је већина пожара
изазвана људским фактором, њихова распрострањеност и већа учесталост услед високих
температура и ветрова су последица климатских промена. Исто тако, регионалне суше су
11
јасно повезане са учесталошћу и интензитетом пожара. У Португалији, 2003. године, око
400 000 хектара шуме је спаљено током летњег врућинског таласа, највећа спаљена
површина у току једне године у историји ове земље (ФАО).

Стратегија биолошке разноврсности из 2011. године и Национални програмзаштите

животне средине темељније разматрају утицај климатских фактора на нестајање шума.

Негативне последице климатских промена на шумске екосистеме (Караџић,2007, 38-41):

 Повећање атмосферских појава(висока температура, суше, поплаве, ерозије..)

 Померање климатских и вегетационих зона услед раста средње температуре
 ваздуха
 Промена структуре шумских екосистема
 Смањење биолошке разноврсности за адаптацију ограничене разноврсности.

Последице нестајања шума по биодиверзитет

Осим што својим интервенцијама у природи човек узрокује њихово нестајање, он

загађивањем своје околине посредно уништава и постојеће шумске екосистеме. Загађење
воде и ваздуха, узрокује пропадање биљног и животињског света шума, па су постојеће
шуме нажалост показатељи стања загађене биосфере одређеног подручја и наше планете у
целини (Караџић,2007, 38-41).

Последице еколошке кризе могу бити различите. Од оних које прођу без веће штете и
скоро незапажено до оних који изазову пуно људских жртава, радикалне промене у
друштву и већу материјалну штету. Овакве кризе представљају опасну претњу основном
устројству, вредностима и нормама савременог друштва те због тога представљају изазов
коме се мора успешно и плански супростављати (Стајић , 2011, 117–131).Како шуме имају
пресудну улогу у климатском систему планете, као својеврстан биљни регулатор глобалне
температуре, најпре треба рећи да им је њихово уништавање због неконтролисане сече,
спаљивања и крчења смањило површину и знатно угрозило њихову улогу у климатским
процесима. Према подацима Института за природне ресурсе у свету (WRI), до данас је
уништено више од 80 одсто природних прашума. Није само планетарни климатски систем
погођен оволиким уништавањем кишних шума. Њихов нестанак одражава се и на локалне
климатске услове. Према подацима објављеним у часопису Национална географија, сеча
шума у Нигерији, Гани и Обали Слоноваче изазваће две деценије дуге велике суше у

12
централној Африци, уз пратећу масовну глад и оскудицу. Такође, крчење ових шума
условиће трајно нарушавање природне равнотеже, губитак животног простора и
истребљивање живих врста, што је застрашујући еколошки проблем.

Шумски пожари за последицу имају уништавање читавих екосистема и наносе

непроцењиве еколошке штете. Шумски пожари представљају најекстремнији вид
девастације или потпуног уништења шума. По штетама и последицама које изазивају, као
и површинама које се сваке године униште, шумски пожари представљају светски
проблем и захтевају ангажовање свих институција и субјеката друштва на спречавању
њихове појаве и гашењу. Више од 50.000 шумских пожар јавља се сваке године широм
света. Они у просеку униште више од 40 милиона ha шума, што за последицу има људске
жртве, смањење броја дивљих животиња и др. Штете од шумских пожара могу бити
економске и еколошке. Економске штете, подразумевају трошкове који су неопходни за
гашење пожара, штете које је проузроковао сам пожар и трошкове санације и обнове
уништене шуме. Еколошке штете, манифестују се дуги низ година након појаве пожара и
оне су непроцењиве. Пракса у свету је да се оне рачунају као петострука или десетострука
вредност директних штета. Последице су: утицај на биолошку разноврсност, нестајање рет
ких, угрожених и рањивих биљних и животињских врста, промена пејзажа, промене
хемијских и физичких својстава земљишта, промена климе и микроклиме, на
пожариштима долази до појаве клизишта и до појачане ерозије, сагоревање дрвета изазива
враћање угљендиоксида у атмосферу и др. (Алексић, Крстић, Јанчић, 2009, 169-176 ).

Еколошки криминал који се манифестује у виду илегалне сече шума и недозвољене

трговине заштићеним врстама дрвета, може да доведе до далекосежних последица, као
што су изумирање и нестанак одређених врста флоре или фауне, губитка биодиверзитета и
озбиљне последице по екосистеме, који су основа еколошке безбедности и људске
егзистенције. Еколошки проблем, који се јављају као последица ове врсте еколошког
криминала не ограничавају се административним границама држава већ се укупни ефекат
последица манифестује поред локалног нивоа на регионалном и глобалном нивоу, нпр.
илегална сеча шума и недозвољена трговина заштићеним врстама дрвета доводи до
дефорестације, а сама дефорестација доприноси глобалном загревању и климатским
променама.

13
 НЕСТАЈАЊЕ ШУМА КАО ПОСЛЕДИЦА ЕКОЛОШКЕ КРИЗЕ

Еколошка криза је створила велике проблеме по животну и људску средину, а један од тих
проблема јесте и нестајање и ишчезавање шума. Шуме покривају површину од 4
милијарде хектара, што чини 30% укупне површине Земље. У Европи је под шумама 193
милиона ха или 34% (без Русије), (Алексић, Крстић, Јанчић, 2009, 169-176). Укупна
површина шума у Србији износи 2.252.000 hа, од тога, у државном власништву је
1.194.000 ha или 53%, а у приватном власништву 1.058.387 hа или 47%. Србија се сматра
средње шумовитом земљом. Од укупне површине њене територије, 29,2 % (у Војводини
7,1%, а у централној Србији 37,6%) је под шумским покривачем. Шумовитост је у односу
на глобални аспект блиска светској која износи 30 %, а знатно је нижа од европске која
достиже 46%. У односу на број становника шумовитост износи 0,3 hа по становнику.Како
знамо да су шуме добро од општег интереса Законом о заштити шума је дефинисано да се
мора обезбедити трајност и заштита и да се врши стално повећање прираста и приноса.
Шуме су један од обновљивих ресурса планете и веома су важне за живот на Земљи. Једна
од кључних улога јесте регулисање климе и дистрибуција хранљивих материја, затим оне
врше апсорпцију загађујућих материја из ваздуха односно појединих гасова са ефектом
стаклене баште. Садашње стање шума оцењује се као неповољно. Нестају невероватном
брзином чему највише доприноси људски фактор и елементарне непогоде. Шумско лишће
једног стабла фотосинтезом може да пречисти индустријски загађен ваздух. Шуме су
значајан еколошки, привредни и социјални потенцијал Републике Србије.

Три основна вида угрожавања шума су:

1. Нестајање (уништавање) шума,

2. Деградација шума,

3. Сушење шума.

Уништавањем шума настају еколошке промене са штетним последицама међу којима је

првенствено промена земљишта и климе и нестанак многих биљних и животињских врста.
Појам изумирање шума означава штете на великим површинама шуме које изазивају
одумирање иглица и лишћа. Ради се о сметњи у целом односу дрво – тло – ваздух, тј. о
обољењу целог екосистема. Главни узрок су киселе кише, а остали могући узрочници су
штетне материје као што су тешки метали који настају у промету, домаћинствима и
индустрији. Такође и екстремне временске и климатске промене, грешке код
пошумљавања, гљиве, бактерије, вируси, могу се сматрати узрочницима изумирања шума.

14
 Статистика нестајања шума у Србији за 2016. годину

Извештај о штетама насталим у шумама у Републици Србији подноси се у годишњој

периодици шумарских истраживања која спроводи Републички завод за статистику.
Извештаје подносе јавна предузећа за газдовање шумама: „Србијашуме“ и
„Војводинашуме“, као и јавна предузећа националних паркова и јединице у саставу
осталих предузећа и земљорадничких задруга које се баве делатностима из области
шумарства. Подаци о штетама исказују се у m3 за посечену запремину дрвета и у hа за
обухваћену површину. Под посеченом запремином дрвета подразумева се оштећена
запремина дрвета мерена на пању у дубећем стању, док се површина утврђује премером
или (најчешће) проценом. У државним шумама евидентиране су штете од човека, штете од
инсеката, штете од дивљачи и домаћих животиња, штете од елементарних непогода, штете
од биљних болести и штете од пожара. Штетама од пожара, поред државних шума,
обухваћене су и оне у приватним шумама, а приказана је опожарена површина (hа) и
оштећена запремина дрвета (m3). Укупне штете у државним шумама Републике Србије у
2016. години, исказане по запремини дрвета, износе око 223.000 m3, од чега на штете
настале од човека отпада око 22.000 m3. Дејством елементарних непогода (ветар, киша,
град и снег) проузрокована је штета од око 87.000 m3 запремине дрвета, што износи око
39% од укупних штета насталих у државним шумама. У 2016. години евидентирано је 30
пожара у државним шумама, при чему је оштећена запремина дрвета од 36.600 m3.
Оштећена запремина дрвета у шумама на које постоји право својине износи 514 m3.
Штете од биљних болести у државним шумама у 2016. год. износе око 37.000 m3
(Званично саопштење Републичког завода за статистику: „Штете у шумама“, 2016).

Обим радова спроведених на сечи дрвета у Републици Србији у 2016, у односу на 2015.-
ту, повећан је за 2% у Београдском региону, у региону Јужне и Источне Србије повећан је
за 12%, у региону Шумадије и Западне Србије повећан је за 6%, а у региону Војводине
повећан је за 1%. Посечена запремина дрвета у 2016. Години укупно износи око 3,1
милиона m3. Највећи део ове запремине дрвета, око 1,6 милиона m3 (50%), употребљен је
као огревно дрво. Посечена (бруто) запремина дрвета у државним шумама је око 2,4
милиона m3 , а у приватним око 769.000 m3 (Републички завод за статистику).

15
 МЕРЕ ЗАШТИТЕ И ОБНОВА ШУМА

Заштита шума је врло сложен задатак и питање је стратегије схватања односа: узрочника
штете - биљке - околине, а најчешће с човеком у средишту. Природа, са својим
законитостима по којима функционише јесте одржив екосистем и када би створили свет у
којем је човек део природног ланца и не понаша се непријатељски већ у складу са
природним процесима имали би спокојну садашњост, а на будућност не би гледали са
страхом. У том правцу води концепт одрживог развоја, који је усмерен на очување
природних екосистема и животне средине, као и на рационално коришћење шума и
осталих природних ресурса.

Сви узрочници који доводе до нестајања шума представљају светски проблем и захтевају
ангажовање свих институција и субјеката друштва на спречавању њихове појаве.
Уважавајући значај и улогу шума, све законодавне, извршне и судске власти и појединци
том питању морају посветити одговарајућу пажњу. Основна мера којом се треба водити је
постојање Закона о заштити шума којим се регулише очување, заштита, планирање,
гајење, кориштење шума, располагање шумама и шумским земљиштем те надзор над
спровођењем овог закона.

Данас у свету живи више од шест милијарди људи, а број се и даље повећава. Годишње се
конзумира 375 милиона тона биљака. Човек је због тога приморан да проширује обрадиве
површине крчењем шума и претварањем травних заједница у плодне оранице. Градови,
насељена места и индустријска постројења такође се шире на штити зеленила. Све то
проузрокује смањење природних животних заједница које су ту вековима постојале, као и
проређивање или потпуно нестајање многих врста. Да би се сачувале ретке и угрожене
биљке, већина земаља их штите својим законима. И у нашој земљи постоји велик број
законом заштићених биљака. Осим тога, сав биљни и животињски свет заштићен је на
одређеној територији. Код нас постоји више резервата, специјалних резервата и
националних паркова, а стара и ретка стабла и друга велика природна добра заштићена су
као споменици природе. Од укупне површине под шумом, под посебном наменом,
односно различитим режимима заштите је 22%. Под стрикним режимом заштите је 4,5%
шума. Обзиром да је преко 90% ових шума у државној својини, то значи да је близу 35%
државних шума под заштитом на основу прописа којима се уређује заштита и коришћење
шума и заштита животне средине. Око 48% свих државних шума има приоритетну
заштитну функцију, док преостале шуме имају приоритетну производну функцију.

Влада је 2006. године усвојила Стратегију развоја шумарства Републике Србије, која
дефинише стање и развојне циљеве сектора, руководећи се њиховим одрживим
коришћењем и унапређивањем стања, а узимајући у обзир свеукупне функције шума и
њихов значај за друштво у целини. Услед повећаних притисака и захтева који се
постављају пред шумске екосистеме и ресурсе треба уложити напоре у спречавању

16
доношења и спровођења штетних одлука других сектора (привреда, саобраћај, туризам и
остали) које могу довести до деградације шума, и то пре свега коришћењем механизма
процене утицаја на животну средину и унапређење међусекторске сарадње у решавању
оваквих конфликата (Национални програм заштите животне средине).

Спречавања деградације шума могуће је спровођењем следећих активности:

 кориштење снаге ветра,

 кориштенје соларне енергије,
 рационалније грејање,
 електрични аутомобили,
 заустављање емисије угљен-диоксида,
 кориштење енергија из биогаса – обновљив и повољна за климу,
 пошумљавање земљишта брзорастућим дрветом
 пауловнијом.

Дрвеће се сади на голетима и делимично оголелом земљишту, да би се спречило даље

осипање (ерозија земљишта). Такође, доказано је да четинари пречишћавају ваздух и зато
се у њиховим подручијима граде лечилишта и одмаралишта за болеснике с обољењима
респираторних органа. Јако важан корак на превенцији криза јесте едукација. Програм
едукације би требало да обухвата опште информације о могућим узорцима и последицама
кризе као и о превентивним и репресивним мерама које ће друштвени систем предузети у
датом случају. Едукација становништва, пре свега најмлађих, је и један од начина
смањења ризика од шумских пожара, као једног од узрочника нестајања шума. Узроци
настанка шумских пожара као природних непогода најчешће се приписују неодговорном
понашању човека. Прецизније речено, око 5 % пожара приписује се природним узроцима,
95% пожара изазвано је људским активностима као што је непажња, радови на
пољопривредном земљишту и пироманија( Радовановић, 2008, 71.).

Неопходно је променити старе навике, и усвојити нове, које су исправније и хуманије.

Треба указати на кључне проблеме, подићи свијест људи о тренутној ситуацији и убедити
их да свако моţе својим понашањем да допринесе очувању околине.

17
 СВЕТСКИ ДАН ШУМА

Светски дан шума обележава се 21. марта. Овај датум је установљен још 1971. године,
када се обележавао као Дан шума, и то на иницијативу Европске пољопривредне
конфедерације, како би се указало на значај дрвећа и истакле бројне користи шумске
вегетације. Овим даном славимо природна богатства и дижемо свест о важности свих
врста шума, дрвећа и садње. Овај међународни празник обележава се тако што локалне
заједнице организују активности које промовишу важност шума и потребу за њиховим
ширењем. Посебан фокус данас се ставља на повећање градског зеленила. Шуме су део
нашег живота много више него што можемо да замислимо. Брижном негом и употребом
њених одрживих ресурса, шума ће нас вишеструко наградити у борби против климатских
промена. Она је наш највећи саборац, као и највећи саборац генерацијама које долазе.
Такође, шуме имају кључну улогу у постизању Циљева одрживог развоја који су напорима
Уједињених нација ступили на снагу од 1. јануара 2016. године.

18
 ЗАКЉУЧАК

С разлогом се каже да су шуме плућа наше планете. Шуме ослобађају кисеоник у процесу
фотосинтезе , апсорбују гасове, седиментирају прашину, филтрирају чврсте и
радиоактивне честице ( стабло дивљег кестена старо око 30 година може да задржи око
120 кг прашине ), затим можемо говорити о бактерицидном дејству шума јер је шумски
ваздух богат етеричним уљима који уништавају микробе. Шуме филтрирају воду,
спречавају клизишта и ерозије, смањују буку, ублажавају климатске промене. Забрињава
информација да је 29% Србије под шумом, а треба 40%! Нажалост, последњих година се
суочавамо са масовном сечом шума. Пчињски округ предњачи по томе. Ако се настави
овим темпом убрзо ћемо осетити контра ударац природе јер нам природа неће опростити.
Наравно, све то ће се одразити на здравље људи, биљака и животиња. Треба развијати
свест људи о очувању и заштити животне средине, мада не верујем да ће се у Србији у
скорије време нешто променити по том питању.

19
 ЛИТЕРАТУРА

1. Алексић, П., Јанчић, Г. (2011): Заштита шума од шумских пожара у

Јавномпредузећу „Србијашуме”. Шумарство, број 1-2. Београд
2. Алексић, П., Крстић, М., Јанчић, Г. (2009): Forest fires – ecological and economic
problem in Serbia. Botanica Serbica
3. Живојиновић, С. (1958): Заштита шума. Научна књига, Београд
4. Караџић, Д.: Климатске промене и њихов потенцијални утицај на проузроковаче
болести шумског дрвећа и жбуња у: Кадовић, Р. & Медаревић, М. (едц.), (2007),
Шуме и промена климе, Зборник радова, Универзитет у Београду – Шумарски
факултет
5. Keller, E.A., Blodgett, R. (2008): Natural hazards. Pearson Education, New Jersey
6. Марков, З., Јовичић, С., Ристић, Б. (2010): Economic and ecological aspects of analysis
of forest fires in Serbia. First Serbian forestry congress– future with forests. Belgrade
7. Медаревић, М., Банковић, С., Шљукић, Б., Свиличић, А. (2007): Одрживо
управљање шумама – шумски биодиверзитет и промена климе у: Кадовић, Р.,
Медаревић, М. (едс.), Шуме и промена климе, Зборник радова, Универзитет у
Београду – Шумарски факултет, Београд
8. Стајић, Љ. (2011): Основи система безбедности. Правни факултет у Новом
Саду.Нови Сад

Е-ИЗВОРИ

https://srbijasume.rs/

http://ekoblog.info/dan-suma-dan-drveca/

https://www.bionet-skola.com/w/Klimatske_promene_i_%C5%A1ume

https://www.stat.gov.rs/

https://srp.agromassidayu.com/ekvatorialnie-lesa-legkie-nashej-planeti-read-101569

ФАО - http://www.fao.org/home/en/

20