ПРВИ ПАР: ВРСТЕ ШУМА И КОРИСТИ ОД ШУМА:

ИНФОРМАЦИЈЕ:

Шуме су веће или мање површине земљишта на коме расту различите

врсте дрвећа.
Шумско дрвеће можемо сврстати у двије скупине. Храст, буква, бреза,
топола, јасен и др. имају широко лишће, које опада у јесен. Овакво дрвеће
зовемо ЛИСТОПАДНО или БЈЕЛОГОРИЧНО.
Бор, јела, смрека су дрвеће отпорно на хладноћу, па им игличасто
лишће не отпада сваке године, те им преко зиме остаје зелено. Овакво
дрвеће називамо ЗИМЗЕЛЕНО или ЦРНОГОРИЧНО.
У нашим крајевима највише је листопадних шума. Четинарске шуме
налазе се у вишим планинским предјелима.

Шума има велики значај за живот и рад људи. Дрвеће спречава

стварање бујица, смањује разорну снагу вјетра. Шума је велики произвођач
кисеоника који је неопходан за живот људи и животиња.
Шуме чине природу љепшом, погодне су за одмор и рекреацију и за
опоравак људи. Шума је пријатан дом за лептире, птице, срне, зечеве,
вукове, лисице...
У шумама расте дрво које се користи у грађевинарству, за градњу кућа,
мањих бродова и мостова, вагона, прагова за жељезничке пруге, за израду
намјештаја итд.
Од дрвета се производи папир, катран и ћумур, вјештачка влакна, неки
лијекови, боје, шибице и др.

ПИТАЊА:

1. Шта су шуме?
2. У које двије скупине можемо сврстати шуме?
3. Које дрвеће расте у листопадним или бјелогоричним шумама?
4. Које дрвеће расте у зимзеленим или црногоричним шумама?
5. Којих шума има више у нашим крајевима? Црногоричних или
бјелогоричних!
6. У којим предјелима расту црногоричне шуме?
7. Какву корист имамо од шума?
8. Дрво је драгоцјена индустријска сировина. Наброј шта све добијамо
од шума?
9. Размисли па одговори: Замисли да су људи у посљедњих сто
година посјекли сву шуму и да је више нема. Шта се дешава са
људима и многим животињама?
 ДРУГИ ПАР: ШУМЕ СУ НАШЕ БОГАТСТВО И НЕПРИЈЕТЕЉИ ШУМА:

ИНФОРМАЦИЈЕ:

Потребе за дрветом су велике па га људи сијеку. Сјеча дрвећа се

обавља по утврђеном реду (плану). Прво се сијеку оштећена, поломљена и
изваљена стабла. Затим стара стабла. У густим шумама врши се
разређивање, па се сијеку она стабла која ометају раст млађим стаблима.
Људи који сијеку шуму називају се шумски радници или дрвосјече.
Дрвеће се раније сјекло сјекирама и ручним пилама. Данас се стабла сијеку
моторним пилама (тестерама), а када су пресјечена превозе се специјалним
машинама, тракторима, а у неким мјестима и уз помоћ запреге и
хеликоптера.
Шуме се стално сијеку, али се подижу и нове. Обнављање шума се
врши природним и вјештачким путем. Природно пошумљавање врше
вода, вјетар и животиње (птице) тако што разносе сјеменке. Вјештачко
пошумљавање обављају шумски радници, а у томе им помажи и ђаци –
горани. О узгоју младих садница и шума старају (брину) се шумска
предузећа и инжињери шумарства. Шуме чувају посебни чувари који се
зову шумари или лугари.

ПИТАЊА:

1. Како се обавља сјеча дрвета?

2. Шта је то „планска“ сјеча шума?
3. Наведи редослијед сјече стабала?
4. Како се зову људи који сијеку шуму?
5. Чиме су људи прије, а чиме сада сијеку шуму?
6. На који начин се врши обнављање шума?
7. Објасни природни начин обнављања шума!
8. Објасни вјештачки начин обнављања шума!
9. Ко се брине о узгоју младих садница и шума?
10. Како се зову људи који чувају шуму?
11. Размисли па одговори: Замисли да су људи у посљедњих сто
година само сјекли малада стабла шуме, а да су сва стара изумрла,
тако да више нема шума. Шта се дешава са људима и многим
животињама?
ТРЕЋИ ПАР: НЕПРИЈАТЕЉИ ШУМА

Ватра је један од најопаснијих непријатеља шумског дрвећа.

Непријатељи шума су и разни шумски инсекти, као што су гусјенице,
губар итд, затим пожари па несавјесна и непланска сјеча шума, а некада и
козе могу да буду велики непријатељи шума, јер могу да обрсте младо
лишће и униште млада стабла.
У току рата непријатељ уништава шуме, нарочито оне поред путева.

Њега и заштита шума је различита.

Губар се уништава прскањем отровним течностима из авиона.
Домаће живтиње, а нарочито козе се не пуштају да брсте младо лишће и
пупољке, а сјеча младог дрвећа је строго забрањена. Може се сјећи само
старо и болесно дрвеће.
Шуме се његују прорјеђивањем и сјечом осушеног и обољелог
дрвећа. Велики значај у заштити и пошумњавању имају Млади горани и
чланови разних еколошких покрета.

ПИТАЊА:

1. Ко је најопаснији непријатељ шумског дрвећа?

2. Наброј остале непријатеље шума?
3. Ко уништава шуме у току рата?
4. Како се уништава губар?
5. Зашто се не пуштају домаће животиње у шуме?
6. Како се све његују шуме?
7. Ко има велики значај у заштити и пошумљавању шума?
8. Размисли па одговори: Замисли да су људи у посљедњих сто
година сјекли само малдо дрвеће, а старо и обољело су остављали.
Шта се десило са шумама?