Ana(stasija) Ilic-Rakic

z
Travni
ekosistemi
 Click icon to add picture

Osnovno
z

Na delovima kopna gde nema uslova za rast I

razvoj drvenstih biljaka razvijaju se zeljaste
biljke, koje u skopu cine zeljaste ekosisteme,
u kojima razlicite vrste trava I drugih zeljstih
biljaka dominiraju u izgradnji biocenoze.

Delovi travnog ekosistema su:

-geoloska podloga

-zemljiste

-vazduh

-I travna zivotna zajednica

 Click icon to add picture

z
Klimatski faktori:
Voma niske temperature tokom duge
zime I veoma topla I suva leta,
najčesce uslovljavaju razvoj zeljastih
ekosistema.

Njihova slozenost ogleda se u

njihovoj vremenskoj organizaciji I
medjusobnoj povezanosti svih
clanova zivotne zajednice.
 Click icon to add picture
Vremenska organizacija(pojasnjenje)
z

U rano proleće iz zemlje izbijaju prve biljke

sezone, prolećnice. Nakon nekoliko nedelja,
one završavaju svoje aktivnosti i zamenjuju
ih druge biljke, koje svojim izgledom menjaju
aspekt travne biocenoze.

Aspekt biocenoze je različit izgled životne

zajednice koji se menja u različitim
vremenskim periodima (godišnja doba,
meseci, sezone).
 Click icon to add picture

Medjusobna
z povezanost(primer)
Život stepskog sokola zavisi od života
prolećnog šafrana.
Podzemne lukovice šafrana, nakon
izumiranja njihovog nadzemnog dela, ostaju
u zemljištu-kojima se hrane slepo kuče i
tekunice. Slepo kuče i tekunica su glavna
hrana stepskom sokolu, odnosno što je više
šafrana, to je više tekunica i slepih kučića, i
time više hrane za stepske sokolove.
 Click icon to add picture

Osnovna
z podela
Svi travni ekosistemi se osnovno
mogu poeliti na
-Prirodne i

-Vestacke

Podela prirodnih zeljastih ekosistema:

-stepe (more trava) I

-planinske rudine
 Click icon to add picture

z STEPE
Predstavljaju pravo “more trava”Tip
klime je kontinentalan, gde su zime
veoma hladne, a leta veoma suvaa pa
nema uslova za razvoj drveca.

U Srbiji se javljaju u Vojvodini. To

podrucije nazivamo šumo-
stepe(smenjuju se stepe i šume).

Predstavnici stepa su stepski vijuk,

kovilje i đipovina.
 Click icon to add picture

z PROBLEMI STEPA
1. Problem duge hladne zime .

Resenje: Biljke zbacuju svoje lišće i ulaze u

potpuno mirovanje.

2. Problem letnje suše.

Resenje: Zatvaraju listove u vreme suše, i

otvaraju ih kada nastupi povoljan period,
kada obavljaju svoje aktivnosti.

3. Problem nedostatka skloništa

Resenje: život u podzemlju, ili život u grupi.

 Click icon to add picture

z PLANINSKE RUDINE
Planinske rudine su takozvana “Jezera od
trava”. Osnovni uslovi koji u njima vladaju su
velike visine i oštra planinska klima koja ne
dopusta opstanak ni najotpornijem drvecu, pa
I njihov razvoj uslovljava tip klime.

Predstavnici planinskih rudina su planinski

vijuk, šašika i oštrica.
 Click icon to add picture

z Problemi planinskih rudina

1. Problem duge hladne zime

Resenje: Biljke zbacuju svoje lišće i

ulaze u potpuno mirovanje.

2. Problem nedostatka skloništa

Resenje: život u podzemlju, ili život u

grupi.

3. Problem hladnih planinskih vetrova

Resenje: Talasanjem elastičnih listova,

ili posedovanje jastučaskog oblika, gde
samo prilegnu uz stenu.
 Click icon to add picture

Podela veštačkih ekosistema

z
Vestacki ekosistemi se dele na livade i
pašnjake.

Razlika između livada i pašnjaka:

Opšti izgled-
Livade imaju visoke trave, održavaju se
košenjem.; a
Pašnjaci imaju niske trave, koje pase
stoka.

Predstavnici livada i pašnjaka  su

livadarka, ježevica, popino prase, ljulj,
divlji ovas, detelina i lucerka.
 Click icon to add picture

z Najuticajni faktori
Najuticajniji faktor prirodnih zeljastih
ekosistema je klima.

Najuticajniji faktor veštačkih zeljastih

ekosistema jeste čovek.

Ponekad livade mogu nastati I prirodnim

putem , uglavnom u dolinama nizijskih
reka, gde na nekim mestima usled
kolebanja nivoa vode nema uslova za
razvoj šuma.
 Click icon to add picture

Povezanost šuma I livada(pasnjaka)

z

Kada se samo nekoliko godina livade ne

kose, a na pasnjake ne pusta stoka ,
drvece I zbunje iz obliznjih šuma pocinje
da ih osvaja. Veoma brzo nakon toga,
nekadasnje livade I pasnjaci zarastaju
pretvarajuci se u škare I żbunjarke, koji
vremenom prelaze u visoku šumu.

Najčešce nastaju krčenjem šuma I

isušivanjem bara I močvara, čovek ih
stvara prvenstveno da bi nahranio svoje
domaće životinje.