Биљке насељавају скоро све просторе на Земљи.

Оне су се прилагодиле одрђеним условима

станишта.У тропским прашумама срећу се врсте којима погодују високе температуре ваздуха и тла
и велика количина падавина,док у поларним пределима расту оне биљне врсте које могу да
поднесу неповељне услове темепратуре и влаге.Различите биљне врсте које живе заједно у истим
или сличним условима образују биљну заједницу или фитоценозу.Биљне заједнице могу бити
вертикално и хоризонтално распоређене.Хотизонтални распоред биљних заједница условљен је
географском ширином,а велики утицај на њега имају распоред копна и мора и рељеф.Могу се
издвојити 4 основне биљне заједнице:1-шуме;2-травне области;3-пустиње;4-тундре.
Шума је биљна заједница у којој осим дрвећа које преовлађује,има и жбунасте
вегетације,трава,маховина,лишајева итд.Јавља се у свим географским појасевима,осим поларног.
Тропске кишне шуме заузимају области северно и јужно од екватора.Најраспрострањеније су у
сливу Амазона,где их називају СЕЛВАСИ.У Азији(Малајски архипелаг)су позунате као
ЏУНГЛЕ,а у Африци(слив реке Конго,Гвинејски залив) као ПРАШУМЕ.
Тропске монсунске шуме најбоље су развијене у ЈИ Азији –Индији,Индокини и Индонезији.
Тврдолисне
зимзелене шуме су распрострањене у суптропским областина.Типичне су за
Средоземље,Калифорнију и ЈЗ иЈИ Аустралију.Главне биљне врсте су:1-зимзелени хратс;2-
приморски чемпрес;3-еукалиптус;4-маслине итд. Лишћарске
шуме распрострањене су у умереној зони северне хемисфере.Најчешће дрвеће ових шумеје :1-
буква;2-храст;3-липа;4-јавор итд. Четинарске шуме се
јављају у умереној зони северне хемисфере,али нешто северније и у планинама изнад
листопадних.Представљене су:1-бором;2-смрчом;3-јелом; Травне области се јављају у
тропским и умереним географским ширинама,на просторимакоји примају мање падавина или су
оне неравномернпо распоређене. САВАНЕ-су просотри обрасли травом са разбацаним
дрвећем.Заузимају огромне огромне површине у тропскокм делу Африке,Јужне Америке,Индије и
Аустралије.Карактеристичне врсте дрвећа су:1-акација;2-боабоб;3-еукалиптус..Око реке Ориноко
у Ј.Америци овакве области се називају ЉАНОСИ,а у Бразилу КАМПОСИ. СТЕПЕ су травне
области без дрвећа.Распрострањене су у мереним географским ширинама,у пределима
континенталног климата ,са малом количином падавина.У Европи степе почињу од панонске
низијеи пружају се према истоку преко Азије до СИ Кине.У Северној Америци су познате као
ПРЕРИЈЕ,а у Јужној Америци као ПАМПАСИ. Пустине-пустињска вегетација се јавља у
областима с врло неповољним условима за живот биљака,а то су минимална количина падавина и
високе темепературе ваздуха током читаве године.Вегетације је представљена зељастим и
жбунастим врстама,прилагођеним за што боље примање воде и што мању транспирацију.Најчешће
су то биљке с меснатим стаблима и листовима у којим се сакупља вода и до 3000 литара код једне
врсте кактуса.тундре-се простиуру у насевернијим областимаЕвропе,Азије и Сверне Америке и на
острвима око Антарктика.Због сурове климе тло је већим делом годиен замрзнуто,а вегетацијски
перио траје само 2 до 3 месеца.Вегетација је углчавном представљена маховинама и
лишајевима,ређе ниским жбуње.Са посрастим наднорске висине мењају се климатски и
педолошки услови.Планинске области пружају у односу на низије,специфичне услове за живот
биљака,тако да се планинска вегетација у погледу распрострањења истиче читавим низом
карактеристичних особина.Основна појава у планински предлима је да се са висином еколошки
услови(температура,светлост,влажност итд.)мењају мање више правилно,па се на исти начин мења
и сама вегетација.Зато у планинама,нарочито пространим и врло високим планинским
масивима,можемо разликоватичитав низ висински зонавегетације,распоређених једна изнад
друге.Смена вегетацијских зона у планинама,у вези са надморском висином,у начелу је слична са
сменом хоризонталних вегетационих зина од екватора ка половима,што значи да се са повећањем
надморске висинеопшти еколошки условимењају на сличан начин као и са променом географске
ширине.из тог разлога ,вегетација у највишим планинским регионима ,где су суловиза развој
биљака најмање повољни,насличнија је вцегетацији крајњег севера,тундрама,где су услови такође
неповољни.По правилу ,у нижим планинским регионима,налати се појац шумске вегетације(ито
најпре листопдне а изнад њих четинарске)све горње шумске границе,затим,у условима већ
неповољним за развој дрвећа,појас субалпских ливада и све до границе вечитог снега и леда.Треба
напоменути да се појам алпских и суб алпских лицавада односи пре свега на планине З и Ј Европе
које се карактеришу вечном влажношћу и то на :Алпе,Пиринеје,Карпате и делимично на Кавказ.У
планинским областима за карактер и распоред висинских вегетацоних зона,није од искључивог
значаја надморска висина,мада она представља основни фактор.Планине у северним
областимаЕвропе,Азије и Северне Америке се вегетацијски веома разликује од планина у
тропским областима Африке,Азије и Ј.Америке.то се пре свега односи на број и карактер
вегетацијских појасева нпр:планинска вегетација тропских Анда са вегетацијом у планинама на
полуострву Кола.Анди представљају венац планина на западу Ј.Америке уз саму обалу Тихог
океана.Представљају природни наставак северног венца Кордиљера,од Карипског мора до
Огењене земље,на дужини од 8900 км.Највиши врх је Аконкагва 7040м.У тропским Андима низ
висинских појасева вегетације почињу влажним шумама где се где се на планинским падинама ,у
подножју,налази ТИЈЕРА КАЛИЕНТЕ(жарка земља)Она је најнижи климатско'вегетацијски појас
С.и Ј.Америке.Оликује га хумидна и жарка клима.Температура је ретко нижа од 20 Ц а најчешће је
у распонуод 27-29 Ц.Количина падавина износи од 1200-1500 мм.Вгетеације је бујна,па се у
нижим деловима јављају,управо те влажне тропске шуме коју чине палме,фикуси ,Банане итд.У
приобаљу их замењују мангровске шуме.На искрченим пољима гаје се пољопривредне културе-
(кукуруз,шећерна трска,банане итд)-у нижим деловима,и (кафа и дуван) – у висим пределима.Због
неповољних климатских карактеристика овај појас је веома слабо насељен и захвата надморске
висине до 1000-1500м.На њега се наставља следећи климатско-вегетацијски појас ТИЈЕРА
ТЕМПЛАДА. ТИЈЕРА ТЕМПЛАДА(умерена земља) је климатско-вегетацијски појас у С.
иЈ.Америци,смештен је између Тијере калијенте и Тијере фрије.Одликује га умерена
температура ,у просеку између 15-20 Ц.Количина падавина је максимално 1.200 мм.Вгетеације је
састављена највише од бамбуса и папрати.Гаје се пољопривррдне културе попут
кукуруза,дувана,кафе,кинина и коке.Због умерених климатских карактеристикаовај појас називају
и појасом вечитог пролећа.Услови за живот у њему су најповољнији ,ѕато је оба зона и најгушће
насељена становништвом.Примери за то су градови Богота(2500м) и Кито( 2850 м).Тијера
темплада захвта висине итмеђу 1000-1500 до 2500-2800 м.Тијера Фрија (хладна земља)је
климатско-вегетацијски појас у С. И Ј.Америци,смештен је између Тијере Темпладе и Тијере
Еладе.Клима овог простора је умерено хладна.Средње годишње температуре су равномерне и
крећу се од 10-11 Ц.Облачност је велика ,а влажност ваздуха веома висока.Вегетација ових
простора одликује се високопланинском хилејом,састављеном од ниског дрвећа,жбуња,епифита и
лијана.Јављају се и ниски бамбуси,папрати и зимзелени храст.Међупланинске котлине са
висинама од 2 до 3 хиљ.метара спадају у појас „хладне земље“.Некада су то биле типичне саване а
данас доминирају крчевине и оранице.Упркос нешто хладнијој клими ,овај простор ,је добро
насељен,а преовлађује индијанско становништво ,које се бави гајењем кромпира,пшенице,јечма и
кукуруза.Тијера Фрија се простире на надмоским висинама између 2500-2088 до 3200-3500
м.Тијера Елада (залеђена земља)је је климатско-вегетацијски појас у С. и Ј.Америци,смештен је
имеђи Тијере Фрије и Тијере Неваде.Клима ових простора је изузетно хладна и
оштра.Температуре се крећу око 0 Ц ,чести су мразеви и снежне олује.Вегетацију карактеришу
високе траве на мањим висинама,које полако прелазе у ксерофитно жбуње.Тера Елада је
ненасељена и њени нижи делови служе за испашу Лама и Стоке.Појас надморске висине креће се
између 3200-3500 до 4000-4500 м.Тера Невада (снежна земља)је највиши климатско-вегетацијски
појас у С. и Ј.Америци ,смештен је изнад тере еладе.Клима ових простора је изузетно
негостољубива,хладна и оштра.Температура не прелази изнад 0 Ц ,а цео предео је окован снегом и
ледом.Вгетација одсуствује ,а само у најнижим деловима јавља се биљка ЉАрета(карактеристична
за Перу).Она је ненасељена и потпуно сурова ,захвата просторе итнад снежне границе тј.4500
м.Међутим ,на крајњем северу Европе,у планинским пределима полуострва КОла,слика је сасвим
другачија.Услед неповољних температурних прилика,условљени северним положајем ових
планина,горња шумска граница(четинарских шума)налазе се већ на 327 м.н.в а од 327-380 м
настаје појас проређеног,кривог(утицај снега) и нискогдрвећа(до 5 м).Трећи појас од 380-430 м
,формирају се жбунови и жбунасти пузећи(до 50 цм) облици смрче и белог бора.Изнад 470 м
налази се са патуљастим врбама и брезама ,као и маховимана и лишајевима.Према Шретеру у
швајцарским алпима могу се издвијити следећи висински пјасеви вегетације:1-Најнижи појас под
културним биљкама (обрадиве површине);Појас лишћарских шума од 550-1200
мм(кестенове,храстове,букове,мешовите итд.);3-Појас четинарских шума(субалпски појас) од
горње границе лишћарских шума,па све до горње шумске границе (800-2300м).при чему се могу
издвојити 3 под појаса:а) четинарске шуме (смрча,јела,бор и ариш)од 800-1700 м б)зона „борбе“у
којој се налази само појединачно дрвеће и која представљагорњу шумску границу од 1550 до 2330
метара. 4 Алпски појас (1725-2800м) који се дели на 4 подпајаса:а)појас пузећег жбунастог
бора(Pinus Montana) са алпским Јовом;б)подпојас патуљастих и спиралних
жбунова(Radodendron,Vaccinium,Empeum) .Ова два под пајаса са последњим појасом зоне
четинарских шума( „зона борбе“) чине једну посебну зону -зону жбунова;ц)појас алпских
ливада;д)субнивални појас;5-Нивалха зона изнад климатске границе вечитог снега .У овој зони
мањи је број цветница од којих неке иду до великих висина преко 4000 метара(Ranunculus
glacialis,Androseka Alpino,Achilea Atrata itd.).Поред географског положаја планине у правцу с-ј ,за
карактер планинске вегетације од великог значаја је и то да ли се планински масив налази ближе
мору или даље од њега тј:у којој се мери налази под утицајем маритимне односно континенталне
климе.То сједне стране утиче на температурна колебања,а посебно на влажност,која у планинама
опада уколико се оне више налазе у континентакним подручјима. Из свега штоо је речено види се
како на планинску вегетацију делују с једне стране надморска висина а с друге стране положај
самом планинског масива.