Површина:

7.682.300 км2
Број становника:
21,8 милиона (2011)
Густина насељености:
2,8 становника по км2
Главни град:
Канбера (384.000 становника)
Службени језик:
енглески
Државно уређење:
парламентарна монархија у саставу
Комонвелта
Валута:
аустралијски долар
AУСТРАЛИЈА
•Terra australis incognita

•Највеће острво на крају света

•Далека земља ван светских путева

•Изоловани континент

•Земља Абориџина и европских досељеника

•Земља кенгура и коала

 Географски положај
Рт Јорк (10º јгш)

Рт Стип 23,5º јгш

(113º игд)
Рт Бајрон
(153º игд)

Јужни рт
(43º јгш)
 За орјентацију служи сазвежђе Јужни крст

• Привидно кретање Сунца је супротно у

односу на нас – Сунце је у подне на северу, а
сенке се пружају ка југу
•Лето почиње 22.децембра, а зима 21.
јануара
 Разуђеност обала
 Индијски, Тихи океан
 Тиморско, Арафурско, Коралско,
Тасманово море
 Карпентаријски, Велики аустралијски
залив
 Торесов, Басов пролаз
 Полуострво Јорк, острво Тасманија
Велики корални гребен
“ 12 апостола”
уз обалу близу
Порт Кембела
РЕЉЕФ
Хоризонтална и вертикална разуђеност

Обала Аустралије је слабо разуђена и

највећим делом тешко приступачна. Најтежи је
приступ североисточној обали, где су корали
изградили Велики корални гребен.

То је највећи систем коралних гребена на

свету, познат по јединственом биљном и
животињском свету.
 Хоризонтална и вертикална разуђеност

• Највећи аустралијски заливи јесу

Карпентаријски на северу и Велики
аустралијски залив на југу.

• Највеће полуострво је Јорк, на североистоку

континента, а највеће острво Тасманија, на
југу, које је од континента одвојено Басовим
пролазом.

• Аустралија је у прошлости била део старог

копна Гондване, а касније је уравњена
млађим ерозивним процесима.
Хоризонтална и вертикална разуђеност

У рељефу доминира висински појас до

200 м надморске висине, који захвата
38% континента.
Средња надморска висина Аустралије
изнрси 305 м, по чему је она најнижи
континент на Земљи.
Највиши врх Аустралије јесте Кошћушко
(2.228 м),
а најнижа тачка се налази поред Еровог
језера на -15 м.
У рељефу Аустралије
издвајају се три морфолошке
целине:
•Западна аустралијска
висораван,
•Велика аустралијска низија,
•Велике разводне планине.
На западу континента налази се
Западна аустралијска
висораван, надморске висине
300-800 м, с које се издижу
громадне планине.
То је највећа морфолошка
целина, претежно пустињска,
али економски значајна због
великог рудног богатства.
У централном делу континента
налази се Велика аустралијска
низија, која око језера Ер
прелази у депресију.

Кроз Велику аустралијску низију

протичу две најважније
аустралијске реке - Мари и
Дарлинг.
На истоку континента су громадне Велике
разводне планине. Тај планински систем
почиње на полуострву Јорк, пролази кроз
Квинсленд, Нови Јужни Велс, Викторију и
завршава се на Тасманији. Висином се
издвајају: Новоенглеске планине, Плаве
планине и Аустралијски Алпи, с највишим
врхом Аустралије - Кошћушком.
На Западној аустралијској висоравни, највеће
пустиње су:
•Велика Викторијина,
•Велика пешчана,
•Гипсонова пустиња и
•Нуларбор равница,
•а у централном делу континента -
Симпсонова пустиња
 РЕЉЕФ
 АУСТРАЛИЈСКИ КОРДИЉЕРИ
 ВЕЛИКЕ РАЗВОДНЕ ПЛАНИНЕ

 ПЛАВЕ ПЛАНИНЕ

 АУСТРАЛИЈСКИ АЛПИ (врх

Кошћушко 2.234 м)
 ВЕЛИКИ АУСТРАЛИЈСКИ БАСЕН
 ЗАПАДНОАУСТРАЛИЈСКА
ВИСОРАВАН
Западноаустралијска висораван
 Пустиња Танами

Велика
Викторијина
пуст.
 Велика песковита
пустиња

Симпсонова
пустиња
КЛИМА
 Клима и биљни свет
 Између западне обале Аустралије и Великих
разводних планина, између 15° и 30° јужне
географске ширине, заступљена је сува тропска и
суптропска клима.
 Већи део овог простора прима мање од 250 мм
падавина годишње, па су ту пустиње и полупустиње.
 Обод полупустиња чине степе, које примају до 500
мм падавина.
 У северном делу континента влада влажна
тропска клима, коју лети карактеришу обилне
падавине, а зими суше.

 Север је тропски са топлим и сталним

температурама током целе године.Под
утицајем је северозападног
екваторског (летног) монсуна који
дува са Индијског океана. Монсун
доноси велике количине падавина.
 У северном делу континента влада влажна
тропска клима, коју лети карактеришу обилне
падавине, а зими суше.

 Влажност ваздуха овог монсуна лети утиче на

снижавање температуре, повећање облачности и
повећање падавина. У северном делу Аустралије
средња температура ваздуха најхладнијег мјесеца
јула је 23 степена, а најтоплијег јануара око 30
степени. Годишња сума падавина је 800 - 1000
мм, а местимично 1000 - 1500 мм.
 Источна Аустралија има влажну суптропску климу с
падавинама оком целе године. Највише падавина излучи
се на источним падинама Великих разводних планина.

 Југоисточно приморје Аустралије прима

обилне количине киша од пасата ( 1500 -
2000 мм годишње) .
 Међутим планински бедем Аустралијских
кордиљера не допушта да та влага продре и
даље у унутрашњост континента.Пасати
удареу Кордиљере, затим се , спуштајући се
ка унутрашњости , осуше и пустиње чине
још сушим.
 На југозападу континента, узаном приобалном
појасу, заступљена је средоземна клима.

 Југозападни дио се у току лета налази под

утицајем антициклона, који се креће са запада на
исток. Зато је овдје вриеме лети претежно ведро и
суво. Климат ове области је сличан климату
Средоземља, па се за климу ове области каже да је
медитеранска. Средња температура најхладнијег
месеца јула је око 13 степени , а најтоплијег
јануара је око 23 степена . Годишња количина
падавина је око 860 мм.
 Дуга физичка изолованост континента
утицала је на развој специфичног
биљног и животињског света. У
Аустралији има више од 10.000 биљних
врста, од којихје око 8.000 ендемично.
Овај континент називају земљом живих
фосила јер има велики број реликтних
врста, које су настањивале пре више
милиона година и друге делове Земље,
а потом ишчезле.
 У северном и североисточном делу
Аустралије расте тропска кишна шума богата
палмама, папратима и еукалиптусом.

На источним планинама и у примоју има шума

еукалиптуса.То је џиновско дрвеће које може
достићи висину од 150 м . Гране су му вертикално
окренуте према сунцу зако да испод њега нема
хлада.Због риетких крошњи шуме еукалиптуса су
свиетле.

У Аустралији расте и баобаб - дрво чији пречник

може износити и 10 м. Називају га и дрво флаша због
способности да дуго задржи воду.
 На ушћима река које се уливају у Тиморско и
Арафурско море расту шуме мангрова.

На северу се налазе шуме мангрове(зимзелено

растиње на равним обалама тропских шума , састоји
се од биљака које воле со , тако да мангрова на сувом ,
а за време плиме под водом).

У северном делу Аустралије расте и фикус.

 Према унутрашњости континента следе
листопадна светла шума са саваном, а затим
савана.
 У полупустињама су заступљене степе с ретким
и ниским зимзеленим тврдолисним грмљем које
је познато под називом скраб. По пустињама се
често среће трава спинифекс.

Аустралија је и природно станиште и за

многе друге риетке биљке као што су скраб
( закржљало патуљасто дрво у
полупустињским пределима ),
спинифекс( сува трава са сувим корењем
углавном у пустињама).
 У јужном делу Великих разводних
планина и у већем делу Тасманије
заступљене су шуме акација (имају
крошњу у облику кишобрана),
еукалиптуса и папрати.
 На југу Тасманије јављају се
листопадне шуме, а на југозападу
Аустралије зимзелена средоземна
вегетација.
ЖИВИ СВЕТ
Један од симбола Аустралије је кенгур. Име
му вероватно потиче од одговора
аустралијског домороца Џејмсу Куку на
питање како се зове та животиња("Кен- гу-
ру" у преводу значи "Не разумем"). Има их
око 40 врста, а црвени кенгур је прави див
јер може да достигне и тежину од 150 кг.
Лови се због хране , крзна, и коже.Има
укусно месо ( као специјалитет посебно се
цени реп).Живи у стадима (20-30 кенгура).
Може да скочи 3 м у висину и 8-10 м у
даљину, а за сат времена може да пређе пут
од 50-60 км. Реп му је убојито оружје , чији
ударац може усмртити човека.
валару

валаби
коале - сисари слични медведу, биљоједи који
се хране еукалиптусом и зато могу опстати
само у природној средини

коала
 платипус

кускус
 тасманијски ђаво

На Тасманији живи тасманијски ђаво.То је

ружна дивљачна животиња дужине 1 м , има
густо црно крзно са бијелим пегама, кратке
ноге , ситне очи и округле уши. Неукротива
је, храни се другим животињама

опосум
 ему
Ему је врста ноја висине око 1,5 м ( једна од
највећих птица на свету) . Не може да лети,
али трчећи може да развије велику брзину.
Налази се у унутрашњости Аустралије у
стадима, храни се травом , воћем и
инсектима.

Дивљи пас динго који може да за једну ноћ

убије 100 оваца

динго
 ХИДРОГРАФИЈА
 ретка речна мрежа
 сува речна корита – крикс и слана језера

 реке: Мари, Дарлинг

 језеро: Ерово
Ерово језеро
• Због мале количине падавина
Аустралија је најсувљи насељени
континент на Земљи.
• Она има само 1% укупних светских
резерви слатке воде.
• У суседне океане и приобална мора
одводњава се свега трећина
аустралијског копна, док две
трећине чине области са
унутрашњим отицањем.
У пустињама и полупустињама јављају се
сува речна корита - крикови, у којима се
после ретких и краткотрајних пљускова
јављају мањи токови.
Мећутим, ти периодични токови често губе
воду у песку.
Најгушћу речну мрежу има источни део
Аустралије, који прима и највише падавина.
Највећа аустралијска река јесте Мари (2.600
км) с притокама Дарлинг и Марамбиџи, које
извиру на Великим разводним планинама.
Реке Мари и Дарлинг имају велики
привредни значај. На њима су
изграћене бројне акумулације за
наводњавање обрадивих површина. У
Аустралији нема већих језера.
Од бројних сланих језера највећа су:
•Ерово,
•Торенс и
•Герднер.
Највеће је Ерово језеро. То је слано
језеро без отицаја. Простор око језера
прекривају дебеле наслаге соли. Зато
се овај део континента зове мртво срце
Аустралије
ОТКРИЋЕ И НАСЕЉАВАЊЕ
 1601.г. Португалац ЕРЕДИА пловио је
поред северних (пустих) обала Аустралије
 1605.г. ТОРЕС пловио између обала
Н.Гвинеје и сев.Аустралије (данас Торесов
пролаз)
 1605. г. Холанђанин Виљам ЈАНЦ искрцао
се са посадом на западне обале пол. Јорк –
први Европљани на тлу Аустралије
 1642. г. Холанђанин
Абел ТАСМАН
пловио је поред источних
обала Аустралије све до
острва Тасманије

 1770. г. Џејмс КУК

( источне обале)
 1836. г. Чарлс Дарвин

 26. јануара 1788. г. кажњеници,

протерани из В.Британије насељавају
место близу данашњег Сиднеја ; тај дан
се слави као почетак државности
Аустралије
 Први Европљани који су допловили до Аустралије
били су Португалци и Шпанци, крајем 16. века.
 Делимична истраживања аустралијске обале
обавио је 1642-1644. године Абел Тасман,
холандски морепловац по коме је касније
острвоТасманија добило име.
 Међутим, Холанђани нису били заинтересовани
за даља истраживања Аустралије.
 Тек је 1770. године британски морепловац и
истраживач Џејмс Кук детаљно проучио обале и
прогласио Аустралију поседом Велике Британије.
 Британци су 1788. године у заливу
Биљака (Ботани беј), на месту
данашњег Сиднеја основали луку
Џексон и прогласили Нови Јужни Велс.
 У почетку су у Аустралију довођени
кажњеници из Велике Британије, а
касније су изграђена прва стална
насеља слободних грађана.
 У време открића Аустралије, у њој је
живело око 300.000 Абориџина или
староседелаца Аустралије. У доба
британске колонизације Аустралије,
њихов број драстично је смањен.
 Реч„абориџин" води порекло од
латинске речи аb origine, која у преводу
значи „од почетка", односно пребивати
на једном месту од старина.
 Сматра се да живе у Аустралији дуже
од 40.000 година и да су пореклом из
југоисточне Азије.
 Тим појмом обухвађен је велики број
различитих заједница са истакнутим
разликама у начину живота, обичајима,
језицима и степену развоја на читавом
аустралијском континенту, Тасманији,
приобалним острвима и острвима у
Торесовом мореузу.
 Данас су Абориџини најбројнији на периферијама
великих градова и у резерватима, нарочито у
северном делу континента. Има их око 500.000.
 Почеци досељавања Европљана у Аустралију везани
су за период када је тај континент био кажњеничка
колонија.
 Прва група кажњеника пристигла је из Енглескеу
Аустралију 1788. године, када је основан Порт
Џексон, данашњи Сиднеј.
 Откриће злата у 19. веку („златна грозница")
привуклоје бројне досељенике. Најинтензивније
досељавање у Аустралију било је после Другог
светског рата.
 Основно становништво чине
Аустралијанци, највише потомци
европских досељеника. Касније је
почело и досељавање
становништва из Азије, али
становништво европског порекла и
даље чини већину (95%).
 Аустралија је најређе насељен континент, с
неравномерним просторним размештајем.
 Око 92% становника живи у југоисточној Аустралији
од Аделејда до Бризбена. Ту област карактерише
привредна развијеност и пријатна клима.
 Већу насељеност има и југозападни део земље, око
града Перта.
 Пустињска унутрашњост континента готово је
ненасељена, ако се изузму ретке фарме, мала
рударска насеља и групе Абориџина.
 Аустралија је високоурбанизована
земља.У градовима живи 90%
становништва.
 Највећи градови су: Сиднеј (4,4
милиона становника), Мелбурн (3,9
милиона становника), Бризбен, Перт и
Аделејд.
 У Аустралији нема типичних сеоских
насеља. У ретко насељеној
унутрашњости континента, уместо села
постоје усамљене фарме које су
најчешће доста удаљене једна од
друге. Фармери међу собом
комуницирају путем радиo-веза, а на
сличан начин је организован школски и
здравствени систем.
 ПОЛИТИЧКА ПОДЕЛА
 1901. г. формиран је Савез народа
Аустралије који чини 6 савезних држава и
2 територије:
 ЗАПАДНА АУСТРАЛИЈА
 СЕВЕРНА ТЕРИТОРИЈА
 ЈУЖНА АУСТРАЛИЈА
 КВИНСЛЕНД
 ВИКТОРИЈА
 НОВИ ЈУЖНИ ВЕЛС
 ФЕДЕРАЛНИ ДИСТРИКТ
 ТАСМАНИЈА
 СТАНОВНИШТВО
 Староседеоци
Абориџини
• у време досељавања

Енглеза били су на нивоу

каменог доба
• номади, тихи и скромни
• тотемизам
• обрађивали дрво и камен
• бумеранг
 Доба “златне грознице” , од 1850.г. је
почетак појачане имиграције из В.Британије,
Немачке, Италије, Грчке, Југославије, Кине...
 Почетком 20.века закон о ограничавању
усељавања (осим за Британце)
 Данас 19,5 милиона становника
 90 % досељеници из В.Британије –
- Англоаустралијанци
 1 % Абориџини, 7 % досељеници из Азије
 Најређе насељен континент - 2,5 ст/км²
 Природни прираштај 7 ‰
 Англоаустралијска зона цивилизације
 НАСЕЉА
 Градови попут европских

 Главни град

– Канбера

 Највећи градови
СИДНЕЈ
МЕЛБУРН
АДЕЛЕЈД

ПЕРТ
 БРИЗБЕЈН

ДАРВИН
ХОБАРТ
 Изван градова су савремене фарме
Природна богатства и привреда
 Први британски досељеници који су се
искрцали 1788. године код данашњег
Сиднеја, довезли су са собом 50 оваца.
Показало се да су услови за овчарство
повољни, па се оно почело развијати
невероватном брзином, а вуна се извозила у
Енглеску. Данас је овчарство један од
симбола Аустралије. У Јужној Аустралији се
налази највећа сточарска фарма на свету -
„Крик Ана" (2.400.000 xа), по површини већа
од Македоније или Словеније.
 Најстарија привредна делатност досељеног
становништва било је екстензивно сточарство.
Мерино овце донете су из Шпаније крајем 18. века
јер су аустралијске степе биле погодне за испашу.
 Током 19. века обављена су истраживања
унутрашњости континента с циљем да се открију
рудна богатства, квалитетна пољопривредна
земљишта, пијаћа вода и друго.
 Аустралија је високоразвијена индустријско-
пољопривредна земља. Спада у привредно
најразвијеније земље света.
 Аустралија има мало обрадивих површина. Половина
континента је под ливадама и пашњацима, па је
овчарство најважнија грана пољопривреде.
 По укупном броју оваца (70 милиона), Аустралија је
на другом месту у свету (после Кине), а по
производњи и извозу вуне прва у свету (25% светске
производње).
 Најпознатија раса је мерино овца, која даје
најквалитетнију вуну. Аустралија је велики светски
произвођач меса и млечних производа.
 Интензивна пољопривреда заступљена је у
долинама Мари и Марамбиџи у Новом
Јужном Велсу и Викторији, као и у источном
приобаљу.
 У сушној унутрашњости доминира
екстензивна пољопривреда.
 Аустралија је велики произвођач пшенице
(Нови Јужни Велс, Квинсленд, Викторија,
Јужна Аустралија), јечма, памука, воћа,
грожђа, уљарица, шећерне трске (обала
Квинсленда) и другог.
 Аустралија је богата рудама
(гвожђе, боксит, манган, олово,
цинк, уран, волфрам, злато,
дијаманти, неметали), које чине
више од 50% вредности
аустралијског извоза.
 Једно од већих налазишта
дијаманата у свету налази се на
висоравни Кимберли.
Аустралија је трећи у свету произвођач
злата (иза Јужне Африке и Кине).
У Аустралији се налази једно од највећих
налазишта мангана у свету, на острву
Гроту Карпентаријском заливу.
• Аустралија је богата енергентима (камени
угаљ, нафта, природни гас).
• Велика лежишта каменог угља налазе се
на Великим разводним планинама.

• Важнија нафтна поља и поља природног

гаса налазе се у Басовом пролазу,
Квинсленду и заливу Бонапарта.

• Највећи хидроенергетски систем налази

се на Аустралијским Алпима, одакле се
вода преусмерава у реку Марамбиџи.
Индустрија је разноврсна и заснива се на
сопственим сировинама.
Концентрисана је на југоистоку земље, пре свега
у околини Сиднеја и у другим градовима на
обали.
Аустралија има развијену црну и обојену
металургију, прехрамбену индустрију, индустрију
саобраћајних средстава, металску, графичку,
текстилну и електронску индустрију.
Најважније аустралијске луке јесу:
•Сиднеј,
•Њукасл,
•Мелбурн и
•Бризбен.
Због великог пространства, у Аустралији постоји
око 400 аеродрома с редовним путничким
саобраћајем.
•Највећи међународни аеродроми су у Сиднеју,
Мелбурну, Бризбену, Перту и Аделејду.
Аустралија је значајна туристичка
дестинација због бројних приморских
летовалишта и националних паркова.
Аустралију годишње у просеку посети око
пет милиона страних туриста, највише из
Јапана, Новог Зеланда, Европе и
Сједињених Америчких Држава.
Аустралија или Аустралијски Савез заузима цео аустралијски
континент, острвоТасманију и суседна мања острва.
Аустралија је савез шест држава и две територије.
Савезне државе су:
•Јужна Аустралија,
•Квинсленд,
•Тасманија,
•Викторија,
•Западна Аустралија и
•Нови Јужни Велс,
•а територије:
•Територија главног града и
•Северна територија.
Аустралија је савезна држава, али је формално
парламентарна монархија у оквиру Комонвелта, на чијем је
челу британска краљица. Главни град Аустралије је Канбера.
 ОКЕАНИЈА
 МЕЛАНЕЗИЈА

 ПОЛИНЕЗИЈА

 МИКРОНЕЗИЈА
 МЕЛАНЕЗИЈА
 Југозападни део Тихог океана, поред
северне и источне обале Аустралије

 Нова Гвинеја (држава Папуа Н.Гвинеја),

 Бизмарков архипелаг,
 Соломонова острва,
 Вануату (бивши Нови Хебриди),
 Нова Каледонија,
 Фиџи
МЕЛАНЕЗИЈА
 Меланезија (црна острва) обухвата
острва која се налазе северно,
североисточно и источно од Аустралије.
 Међу њима је највеће Иријан (Нова
Гвинеја), после Гренланда највеће
острво на Земљи.
 Острво Иријан је подељено између
Индонезије (западни део острва -
провинција Иријан Џаја) и независне
државе Папуе Нове Гвинеје (источни
део острва).
Папуа Нова
Гвинеја
 ПОЛИНЕЗИЈА
 У централном и јужном делу Тихог океана
 Велики троугао чија су темена Хавајска
острва, Ускршња острва и Нови Зеланд
 Тонга, Кукова о., Самоа, Источни Самоа,
Француска Полинезија (Тахити, Бора
Бора...)
ПОЛИНЕЗИЈА
Полинезија (многа острва) обухвата острва у
централном и источном делу Тихог океана.
Међу полинежанским острвима по величини
се истичу Нови Зеланд и Хавајска острва - 50.
савезна држава Сједињених Америчких
Држава.
 Острво Бора Бора

Тахити
Хавајска острва
Нови Зеланд
 МИКРОНЕЗИЈА
 Корална и вулканска острва у западном
делу Тихог океана
 Источно од Маријанских острва је 1.500 км
дуг Маријански ров - 11.022м дубине
 Маријанска острва
 Маршалска острва
 Каролинска острва
 Гилбертова острва
 Науру
МИКРОНЕЗИЈА
Микронезија (мала острва) налази се
северно од екватора и Меланезије и
обухвата четири острвске групе:
•Каролинска,
•Маршалска,
•Маријанска и
•Гилбертова острва,
која су по начину постанка корална или
вулканска.
Многе независне државе Океаније, због
слабо развијене привреде, зависе од
економске помоћи Сједињених
Америчких Држава.
Многа острва Океаније и даље су
зависне територије Сједињених
Америчких Држава, Велике Британије,
Француске, Чилеа, Аустралије и Новог
Зеланда.
 Површина Бр. становника Густ. нас.
Држава Главни град
(кт2) (2011. године) (ст./кт2)
Аустралија Канбера 7.682.300 21.766.000 2,8
Микронезија
Савезне Државе
Паликир 702 107.000 142,4
Микронезије
Кирибати Баирики 811 101.000 124,5
Маршалова о. Мајуро 181 67.000 370,2
Науру Јарен 21 9300 442,9
Палау Нгерулмуд 459 21.000 45,8
Меланезија
Папуа Нова
Порт Морзби 462.840 6.188.000 13,4
Гвинеја
Фиџи Сува 18.274 883.000 48,3
Соломонова о. Хонијара 28.896 572.000 19,8
Вануату Порт Вила 12.189 225.000 18,5
Полинезија
Нови Зеланд Велингтон 267.710 4.290.000 16,0
Самоа Апиа 2.831 193.000 68,2
Тонга Нукуалофа 747 106.000 141,9
Тувалу Ваијаку 26 10.500 403,8
 Зависне државе Океаније
 САД : Америчка Самоа, Гуам, Северна
Маријанска острва
 В.Британија: острва Питкерн
 Француска: Нова Каледонија, Француска
Полинезија, Валис и Футуна
 Аустралија: Кокосова о., о. Норфолк
 Нови Зеланд: Кукова о., Ниуе, Токелау
 Чиле: Ускршње острво
 СТАНОВНИШТВО
 11,6 милиона становника
 Просечна густина насељености 3 ст./км²
(Науру 390 ст. /км ²)
 Природни прираштај 7 ‰
поједина острва преко 20 ‰
 Мешање раса и народа:
• Маори - староседеоци Новог Зеланда
• Негрити и Папуанци
• Меланежани, Микронежани и Полинежани
П РИВРЕДА
 ПРИВРЕДА АУСТРАЛИЈЕ
 Веома развијено сточарство – фарме, висок
степен механизације, мерино овце
 Рудно богатство – злато (“златна грозница”
током 19.века), камени угаљ, гвожђе, олово,
цинк, боксит, бакар, сребро...
 Аграрна производња и рударство су основа
за развој прехрамбене и тешке индустрије
 Саобраћајно слабо повезан простор
 Веома развијен туризам
 ПРИВРЕДА ОКЕАНИЈЕ
 Земљорадња – кокосов орах, банане,
ананас, шећ.трска
 Риболов
 Рудно богатство – фосфат, угаљ, нафта,
никал, боксит
 Рударство
 Туризам
 Пажња !
 У Аустралији се вози левом страном пута!
 Пазите на саобраћајне знаке !
 Сада ви имате реч !
 Да ли Аустралија има повољан
географски положај и зашто?
 Који су предели најповољнији за живот,
а који су ненасељени?
 Карактеристичне животиње Аустралије
су?
 Које групе острва чине Океанију?
 Који народи насељавају Аустралију а
који Океанију ?
 Која су привредна обележја Аустралије и
Океаније?
Нови Зеланд
 Географски положај, границе и величина

Нови Зеланд на језику Маора,

најстаријих становника те
територије, значи Земља
дугог белог облака. То је
држава у јужном делу Тихог
океана, југоисточно од
Аустралије.
 Географски положај, границе и величина

По географском положају, природним и

друштвеноекономским карактеристикама,
Нови Зеланд се издваја као посебан део
Океаније, који се разликује од
Микронезије, Меланезије и Полинезије.

Држава се састоји од два велика острва,

Северног и Јужног, које раздваја Куков
мореуз.
 Основне природногеографске и
друштвеноекономске одлике
Нови Зеланд је у свету познат по планинском рељефу
вулканског порекла, ледницима, фјордовима, вулканима,
гејзирима и честим земљотресима.

Нови Зеланд припада Ватреном појасу Пацифика.

Дуж Јужног острва пружају се веначне планине, у чијем су

средишњем делу Јужни Алпи (Куков врх, 3.764 м). Највећи
ледник на Новом Зеланду је Тасманов ледник, који се
спушта с Јужних Алпа.

Рељеф Северног острва је питомији и у њему се налазе

најгушће насељене низије и равнице Новог Зеланда.
Јављају се и бројни активни вулкани и гејзири.
Северни део Северног острва има суптропску
океанску климу, с благим зимама, топлим
летима и равномерно распоређеним
падавинама преко године (око 1.200 мм).
Остали делови Новог Зеланда имају умерену
океанску климу, која на југоистоку прелази у
субантарктичку.
Плодна земљишта налазе се у приобаљу,
речним долинама и на вулканским стенама.
Трећина острва је под шумом. Највећи део
Новог Зеланда је под ливадама и пашњацима
(42%).
Домородачко становништво Новог
Зеланда су Маори, који су
полинежанског порекла. Већину
данашњег становништва Новог
Зеланда чине потомци европских
досељеника. Највећи део
становништва живи на Северном
острву.
Нови Зеланд је развијена
пољопривредно-индустријска земља.
Посебно је развијено овчарство и
говедарство. Гаје се мерино и
линколн овце, које дају квалитетну
вуну и месо. Нови Зеланд је један од
највећих извозника вуне у свету.
Поред вуне, извозе се и овчетина,
говедина, маслац и сир.
Индустрија Новог Зеланда заснива се на
пољопривреди и експлоатацији шума.
Најразвијеније су прехрамбена и дрвна
индустрија, индустрија папира, текстилна и
машинска индустрија.
За привреду Новог Зеланда важни су и
рибарство, а последњих година и туризам,
због очуване природе, бројних бања,
националних паркова и могућности бављења
различитим спортско-рекреативним
активностима.
 Нови Зеландје независна држава у саставу Комонвелта.

Главни град је Велингтон, а највећи Окланд са 1,4 милиона становника.

Крајстчерчје највећи град, културни, трговачки и административни центар
Јужног острва.