Professional Documents
Culture Documents
Положај Аљаске
Држава САД
Проглашење за
— поредак: 49.
Становништво 2010.
1 Порекло имена
2 Географија
2.1 Положај
2.3 Хидрографија
3 Историја
4 Демографија
5 Привреда
6 Политика и администрација
7 Референце
8 Спољашње везе
Порекло имена
Географија
Положај
Пеулик вулкан
Рачунајући и бројна острва Аљаска има око 54.720 km обале, што је чини дужом
од свих америчких држава заједно.[3] Западно од Јужног врха аљаског
полуострва простиру се Алеутска острва. На Алеутским острвима као и на
обалама полуострва налазе се бројни активни вулкани. На острву Унимак,
налази се Шишалдин, вулкан са најсавршенијом вулканском купом на свету,
симетричнијом од вулкана Фуџијама у Јапану. Ритови и мочваре покривају
487,787 km², а глечерски лед 41,440 km² копна. На Аљасци се налази и највиши
врх Северне Америке (Маунт Макинли) висок 6.149 m.
Хидрографија
Аљаска има више од три милиона језера, ритова и мочвара .[6][7] На Аљасци се
налази скоро половина светских глечера који покривају површину од 41,440 km²
копна или 3,110 km² за време плиме.[тражи се извор] За њу је карактеристичан
суподински морфолошки тип ледника. Он је јединствен и велике ширине, а
настаје у планинској суподини, односно у подножју планинских венаца спајањем
већег броја долинских ледника. Пошто се типски суподински ледници јављају на
Аљасци, овај тип се означава и као „аљаски тип ледника”. Познато је 5
суподинских ледника на Аљасци, а највећи међу њима зове се Маласпина.
Ледник Маласпина постаје од долинских ледника који се спуштају са
планинских врхова Свети Илија (6 000 m). Простире се на површини од 3 500
km². Маласпина почевши од 30-их година XX века показује тендецију поступног
повлачења те се данас завршава на копну, неколико километара од обале. Од
обале је одвојен бедемима чеоних морена високим до 150 m које су обрасле
густом четинарском шумом.[8] Најдужа река ове државе је Јукон.
Флора и фауна
Шума у Аљасци
Аљаску је открио руски истраживач Витус Беринг 1741. године. Прво насеље су
подигли Руси 1783. на острву Кодијаку. За време владавине Александра II
Русија се налазила у великој економској кризи. Царево решење за тај проблем
је била продаја ове регије САД за 7,2 милиона долара (данас би то износило
нешто мање од 100 милиона).
Демографија
Демографија
1900. 1910. 1920. 1930. 1940. 1950. 1960. 1970. 1980. 1990. 2000. 2010.
Највећи градови
пру
Извор: ?
№ Град Популација
Енкориџ
Енкориџ
Фербанкс
Фербанкс 1. Енкориџ 291.826 Џуно
Џуно
Колеџ
Кечикан
2. Фербанкс 31.535
3. Џуно 31.275
4. Баџер19.482
5. Ник-Фервју 14.923
6. Колеџ 12.964
7. Ситка 8.881
8. Лејкс 8.364
9. Танајна 8.197
Привреда
Политика и администрација
Застава
Аљаска није подељена на округе, али зато има организоване општине. Многи
гушће насељени делови Аљаске припадају некој од 16 општина које
функционишу слично окрузима, али за разлику од њих не обухватају целу
територију државе. Главни град је Џуно, а државом управља гувернер Шон
Парнел.
Референце