ЈЕЗЕРА

Језера су удубљења на копну испуњена водом.

Лимнологија је наука која проучава језера.

Елементи језера су језерски басен и водена маса

У односу на ниво Светског мора, нека језера могу бити

депресије и криптодепресије

Депресије – површина и дно језера су испод нивоа

мора (Мртво море, највећа депресија на Земљи 422м)

Криптодепресија – површина језера је изнад, а дно

испод површине мора (Бајкалско језеро)
Према постанку језерског басена, језера се деле на природна и
вештачка.
ПРИРОДНА ВЕШТАЧКА

ТЕКТОНСКА ЕРОЗИВНА АКУМУЛАТИВНА

у котлинама глацијална глацијална

реликтна речна речна

вулканска еолска приморска

урниска крашка зоогена

метеоритска
Језера настала отапањем ледника у цирковима и деловима ледничких
валова, зову се „горске очи“.
Шар планина , 7 језера
 Језеро Гарда

Чеоне морене
Урнис
Природна:

1. Тектонска – у котлинама
спуштеним између раседа и
испуњене водом (Велика
језера у Америци, у
Источноафричком
тектонском рову, Бајкалско,
Охридско, Преспанско...)
Бајкалско језеро – најстарије, најдубље језеро (1742 м),
највећи резервоар слатке воде на Земљи
2. Реликтна језера – остаци некадашњих мора (Каспијско,
Аралско)
Нестајање Аралског језера
3. Вулканска језера – у кратерима угашених вулкана
(Кратерско језеро у САД) или преграђивањем речног тока
лавом (Викторија или Укереве у Африци)

Кратерско језеро,
Орегон, САД
Викторија језеро –
извор Белог Нила
Келимутска језера у Индонезији
Irazú, Kostarika
4. Урниска језера , преграђивање речног корита услед
обрушавања великих стенских маса
1963. г. у долини реке Височице, СИ од
Пирота, створена је брана која је потопила
село Завој, данас је ту Завојско језеро

1977.г. У селу Јовац код Владичиног Хана ,

нестало је читаво насеље
5. Метеоритска – кратер настао ударом метеорита

Језеро
Пингуалук,
Канада
Ерозивна и акумулативна језера – испуњавају удубљења
настала радом спољашњих сила :
ледничком,
флувијалном,
крашком и
еолском ерозијом и акумулацијом
Ледничка језера
На високим планинама које су у плеистоцену биле захваћене
глацијацијом

Ледничка ерозивна:
-у цирку – „горске очи“ (Црно језеро на Дурмитору, Триглавска
језера у Словенији)
Црно језеро на Дурмитору
Ледничка акумулативна – у терминалном басену који је настао
преграђивањем ледничког валова чеоним моренама, налазе се у
подгорини планина, на месту где се ледник завршавао

Плавско ј. у Црној Гори

Бледско, Бохињско у Словенији
Комо, Гарда, Мађоре у Италији
Плавско језеро у Црној Гори из којег истиче Лим
Бледско језеро
Речна ерозивна језера – мртваје, у напуштеним меандрима, облик
потковице

У равничарским пределима, у доњим токовима река

У Србији – Дрина, Сава (Обедска бара), Тиса (Русанда)

Речна акумулативна језера у коритима крашких река – од

наталоженог кречњака се стварају пречаге иза којих се стварају
мала језера

На реци Пливи код Јајца у Бих

На реци Корани у Хрватској 16 Плитвичких језера
Плитвичка језера на Корани у Хрватској
Еолска језера –
басен настао
радом ветра

У Африци – шот –
слана језера

Палић, Лудаш у
Војводини
Делта Мисисипија
Крашка језера – у кречњачким пределима

Ерозивна крашка језера испуњавају мања или већа удубљења у

рељефу настала крашком ерозијом

Скадарско језеро – потопљено крашко поље

Скадарско језеро - криптодепресија
У вртачама се
налазе Модро
и Црвено
језеро код
Имотског у
Хрватској
Модро и Црвено језеро
у вртачама
Црвено језеро
Приморска језера:
•Лагуне
•Лимани (тип лагуне или естуара, који се најчешће јавља
на обалама Црног мора)

Лиман
Лагуна
Лагуна Венеција

Лидо – ниска пешчана

острва која одвајају
лагуну од отвореног
мора
Зоогена језера настају у водама које насељавају корали.
Формирају се на прстенастим острвима – атолима, када
коралне колоније преграде воду и ујезере је. Највише их има
у Тихом океану.
Највећа језера на свету:
1.Каспијско – слано 374.000 км²
2.Горње 82.000 км²
3.Викторија
Вештачка језера – човековим активностима

Настала преграђивањем речних токова бранама

Користе се за:
•ХЕ,
•наводњавање,
•заштиту од поплава,
•снабдевање насеља и индустријских објеката водом,
•одмор и рекреацију
Највеће вештачка језера:
1.река Волта (Гана – Африка) – 8500 км²
2.Река Черчил (СИ Канада)
3.Река Волга (Кујбишев - Русија)

У Србији:
1. Ђердап на Дунаву (253 км²)
2. Власинско (Власина)
3. Перућац (Дрина)

Нека језера имају веома слану воду.

Најсланије језеро је Дон Жуан на Антарктику (671‰)
Живи свет језера – 3 еколошке групе
Планктон – ситни организми који лебде у води (алге, рачићи,
бактерије)
Нектон – активно пливају у води (рибе)
Бентос – организми који живе на дну језера (биљке, ракови,
шкољке)

Уз обалу је најразноврснији живи свет

Трска, шевар – доњим делом под водом

Даље од обале – биљке чији листови и цвет пливају по води
(локвањ)
Најудаљеније су биљке које су на дну

Инсекти, водоземци (жабе), гмизавци (водене змије), зглавкари

(ракови), мекушци (пужеви, шкољке), рибе
Значај језера у зависности од величине, положаја и
одлика
-Изградња насеља
-Индустрија
-Утицај на климу
-Риболов
-Туризам, спорт и рекреација
-Саобраћај

Загађење језера
- Отпадне воде – смањење рибљег фонда, развој алги –
смањење кисеоника