Африка

Опште географске
карактеристике
др Гордана Јовановић
Даниела Арсеновић
• Африка захвата са острвима
површину од око 30 441 000 км²(без
њих 29 821 000 км²).Захвата око 20%
копна на Земљи и по величини је
други континент на свету после Азије.
• Најсевернија тачка Африке је рт
Блан(или Абиад 37º52‘ СГШ) а
најјужнији Агуљас (или Игла 34º52‘
ЈГШ)
• Најисточнија тачка је рт Хафун
(51º23‘ИГД) а најзападнија је Зелени
рт (или Верде 17º32‘ЗГД)
Општа географска карта Африке
•Африка по свом положају спада у групу јужних
континената.Средином њеног простора
прелази екватор делећи је на две готово
једнаке половине.
• Африка је “најтропскији” континент (75%
њене укупне површине је у тропском појасу)
• Хипсометријски се дели на Високу
(југоисточни део) и НискуАфрику
(северозападни део)
• У друштвено-географском смислу континент
се дели на Белу Африку (Арапи и Бербери
беле расе) на северу,а на југу је Црна
Африка (пре свега Судански и Банту
Црнци).Границу између ових двеју целина
чини Сахара.
• Континент је добио име по римској колонији
Африци (данашњи Тунис и део Либије)
• Афика је континент са најнеразуђенијом
обалском линијом, њена укупна дужина
обале износи 25 904 км (највеће
полуострво је Сомалијско а острво
Мадагаскар). На 1 км обале долази чак и 1
000 км површине континента.
• Просечна удаљеност од мора је 670 км а
средишњи делови су удаљени и по 1500
км.
Типични облици рељефа у Африци
• Највећи део Африке припада јужном
праконтиненту Гондвани (припадала и
Бразилска маса,Деканска висораван,
западни део Аустралије) па се зато
сматра у геолошком смислу старим
континентом.
• Њену геолошку грађу чине пре свега
старе стене попут
гнајсева,шкриљаца,гранитоида и
седименти прекамбријске старости.
• У орографском смислу Африка је доста
једнолична јер хипсометријске разлике
између морфолошких целина нису велике.На
низије испод 200 мн.в. отпада свега 15%
територије а на висине изнад 2000м још
мање свега 2,5%.
• Ниску Африку (од 200-1000м) чине Сахара,
Судан,басен Конга и Атласке планине.Високу
Африку (изнад 1000м) представља Етиопско
– Сомалијско, Источноафричко и
Јужноафричко подручје.
• Африка је најтоплији континент на
Земљи. Њен највећи део лежи у
тропском појасу а јужно и северно од
екватора су готово симетрично
распоређене климатске зоне.
• Температурне амплитуде су у многим
деловима континента мале па су за
одређивање климатских подручја
значајнији фактор падавине
• На Етиопској висоравни климатски типови
су модификовани спратношћу терена
(топла и влажна “кола”;умерена “воина
дега”; хладна “дега”)
• Утицај морских струја ( хладне Канарска и
Бенгуелска а топле Гвинејска,
Јужноекваторијална,крак Мозамбичке која
прелази у Агуљашку струју) је такође
наглашен пре свега у делу Јужне Африке.
• Неравномерност падавина је један од
основних узрока неуједначене
хидрографске мреже у Африци.
• Сливна подручја су неједнака и деле се
-Слив Атланског океана је највећи(36%)
- Ендореично подручје (31%)
- Слив Индијског океана (18%)
- Слив Средоземног мора (15%)
• У Африци се идући од севера ка југу
смењују три флорне области:
-Холарктичка (медитеранска,
палеоаридна и макронезија)
-Палеотропска ) (индоафричка –од
Сахаре до реке Орање)
-Капска
Друштвено-географске
карактеристике Африке
• Становништво Африке заправо никада није
пребројано кроз пописе становништва и базира се
на проценама. Сматра се да броји око 750 милиона
становника (око 13% светске популације)са
просечном густином насељености од 26 ст/км².
• Афричка популација има динамичну стопу раста од
2,9 %( највиша међу континентима) и природни
прираштај од 30до 35‰.
• По дужини живота афичко становништво спада у
просторе са мањим просеком . Један од основних
фактора су разне болести (од маларије до еболе
итд.) и велика смртност деце.
• Африка је привредно најнеразвијенији
континент (1,9% у укупној светској привреди)
• Највећи број становника бави се
пољопривредом 62% која је у великој мери
екстензивна.
• Афричка привреда оптерећена је многим
проблемима (презадуженост, несигурност,
неодговарајућа радна снага итд.)
Регионални преглед
Африке
• Подела Афричког континента на
регионалне целине везана је свакако за
природна и друштвена обележја, као
и специфичности појединих делова
континента
• Узимајући у обзир положај одређених
делова Африке може се издвојити пет
великих регионалних целина:
-Северна
-Западна
-Средња
-Источна
-Јужна
Општа географска карта Алжира
Урбанизовани део главног града Алжира
Тимгад
Шотови (слана језера Северне Африке)
Освајање типичних пејзажа Северне
Африке
Делови главног града Туниса
Матмата насеље Бербера у унтрашњости
Туниса
Детаљи из Сахаре
Карактеристични пејзажи
Тематска карта Египта
Гиза(значајан туристички локалитет)
Степеничаста Зосерова пирамида
Абу Симбел
Гиза ( чувена сфинга)
Детаљи подводног света Црвеног мора
Обала Нила
Карта Кеније( национални паркови)
Национални резерват Масаи
Масаи
Савремени начин гајења стоке
Типичне сцене са саобраћајница у Кенији
Слонови (типични за ове афричке
просторе)
Један од Националних паркова
(Серенгети)
Традиционално и савремено у функцији
туризма у Африци
Типични пејзажи у националном парку
 Карта становништва Нигерије
(најмногољудније државе Африке)
Неке од типичних кулура овог дела
Африке
Сцене из свакодневног живота у овом
делу Африке
Карта Јужне Африке
Кејптаун
Кејптаун (још један део уз обалу)
Савремени и колонијални део града
Преториа
Јоханесбург (рударско-индустријски
центар)
Контраст традиционалног и савременог у
Африци
Викторијини водопади