ПРЕДМЕТ: Историја

НАСТАВНИК:
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
НАЗИВ ТЕМЕ: IV. СРБИЈА И ЦРНА ГОРА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: АЛБАНСКА ГОЛГОТА И ОКУПАЦИЈА СРБИЈЕ,
СОЛУНСКИ ФРОНТ
БРОЈ ЧАСА 28.

ТИП ЧАСА обрада

ОБЛИК РАДА: комбиновани
МЕТОДА РАДА: комбинована
НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелна
ЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСА
Разумевање променљивости етничких и државних граница у савремено доба.
Ученик ће уочити међусобне утицаје држава исте епохе – политичке, верске, друштвене и
културне, биће у стању да на карти покаже простор који насељавају Срби, знати основне
правце ширења српских нововековних држава, уочиће разлоге распада појединих држава,
спознаће условљеност променљивости српских граница односима са суседима (Аустро–
Угарска, Италија, Бугарска, Турска) и најзначајнијим европским државама и знаће
најзначајније догађаје из опште и националне историје.
Развијање свести о националној припадности, као и припадности широј заједници –
Балкан, Европа, Медитеран, свет.
Ученик ће развијати свест о националној припадности, као и позитиван однос према
сопственој историји, традицији и култури, поштоваће традицију и културу других народа и
биће свестан места српске државе и културе у балканским, медитеранским и европским
оквирима.

СТАНДАРДИ
Основни ниво
1.1.5. уме да одреди којем историјском периоду припадају важне године из прошлости
1.1.7. именује најважније појаве из националне историје
1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости
1.2.1. препознаје на основу карактеристичних историјских извора (текстуалних, сликовних,
материјалних) о којој историјској појави, догађају и личности је реч
1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми
слике
1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми
историјске карте на којој је наведена легенда
Средњи ниво
2.1.1. уме да повеже личност и историјски феномен са одговарајућом временском
одредницом и историјским периодом
2.1.6. зна и разуме узроке и последице важних историјских прекретница из опште историје

ТОК ЧАСА
УВОДНИ ДЕО ЧАСА
Разговарамо са ученицима – подсећамо се ратне хронологије током 1914. године на
Балканском фронту.
ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА
Причамо ученицима да је почетком 1915. године Србију задесила велика епидемија пегавог
тифуса, од које је умрло око 100 000 људи. Саопштавамо да је немачки фелдмаршал Аугуст
фон Макензен преузео команду на Балканском фронту. Упознајемо ученике са правцима
велике непријатељске офанзиве (јесен 1915. године) и повлачењем српске војске
Вардарском долином ка савезницима на Солунском фронту. Појашњавамо како је бугарско
заузимање Скопља одсекло одступницу према Солуну и да је војска била приморана на
повлачење преко Албаније. Истичемо да је српску војску од опкољавања спасла црногорска
војска – Мојковачком битком (јануар 1916. године) успорила је аустроугарско напредовање.
Упознајемо ученике с последицама албанске голготе и опоравком српске војске на Крфу.
Саопштавамо да је због болести војводе Путника на чело генералштаба постављен Петар
Бојовић и причамо ученицима о првој српској офанзиви на Солунском фронту, о заузимању
Кајмакчалана и ослобађању Битоља у јесен 1916. године. Објашњавамо како је подељена
окупирана Србија, да су предузимане мере чији је циљ био мењање националног
идентитета. Говоримо о узроку и последицама Топличког устанка. Излажемо како је дошло
до велике офанзиве средином септембра 1918. године на Солунском фронту и који су били
правци продирања. Објашњавамо последице рата за Србију и српски народ.
ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА
Постављамо питања: Када и као долази до повлачења преко Албаније? Какво је било стање
у окупираној Србији? Када је започела коначна офанзива на Солунском фронту, која ће
одлучити исход Првог светског рата?

ИЗГЛЕД ТАБЛЕ

АЛБАНСКА ГОЛГОТА И ОКУПАЦИЈА СРБИЈЕ, СОЛУНСКИ ФРОНТ

– Епидемија тифуса у Србији

– Аугуст фон Макензен – главнокомандујући немачке и аустроугарске војске
октобар 1915: почетак непријатељске офанзиве
повлачење српске војске Вардарском долином
улазак Бугарске у рат: албанска голгота
– Мојковчка битка: јануар 1916, капитулација Црне Горе
– Долазак српске војске у Албанију и пребацивање на Крф – почетком 1916.
– Српска војска на Солунском фронту: 1916:битка за Кајмакчалан – освајање Битоља
– Аустроугарска и бугарска окупациона зона, тежак живот у окупираној Србији, 1917 –
Топлички устанак
ПРЕДМЕТ: Историја
НАСТАВНИК:
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:
НАЗИВ ТЕМЕ: IV. СРБИЈА И ЦРНА ГОРА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ
НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ: АЛБАНСКА ГОЛГОТА И ОКУПАЦИЈА СРБИЈЕ,
СОЛУНСКИ ФРОНТ
БРОЈ ЧАСА 29.

ТИП ЧАСА утврђивање

ОБЛИК РАДА: комбиновани
МЕТОДА РАДА: комбинована
НАСТАВНА СРЕДСТВА: текстуална, визуелна
ЦИЉЕВИ И ИСХОДИ (РЕЗУЛТАТИ) ЧАСА
Разумевање променљивости етничких и државних граница у савремено доба.
Ученик ће уочити међусобне утицаје држава исте епохе – политичке, верске, друштвене и
културне, биће у стању да на карти покаже простор који насељавају Срби, знати основне
правце ширења српских нововековних држава, уочиће разлоге распада појединих држава,
спознаће условљеност променљивости српских граница односима са суседима (Аустро–
Угарска, Италија, Бугарска, Турска) и најзначајнијим европским државама и знаће
најзначајније догађаје из опште и националне историје.
Развијање свести о националној припадности, као и припадности широј заједници –
Балкан, Европа, Медитеран, свет.
Ученик ће развијати свест о националној припадности, као и позитиван однос према
сопственој историји, традицији и култури, поштоваће традицију и културу других народа и
биће свестан места српске државе и културе у балканским, медитеранским и европским
оквирима.

СТАНДАРДИ
Основни ниво
1.1.5. уме да одреди којем историјском периоду припадају важне године из прошлости
1.1.7. именује најважније појаве из националне историје
1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости
1.2.1. препознаје на основу карактеристичних историјских извора (текстуалних, сликовних,
материјалних) о којој историјској појави, догађају и личности је реч
1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми
слике 1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у
форми историјске карте на којој је наведена легенда
Средњи ниво
2.1.1. уме да повеже личност и историјски феномен са одговарајућом временском
одредницом и историјским периодом
2.1.6. зна и разуме узроке и последице важних историјских прекретница из опште историје

ТОК ЧАСА
УВОДНИ ДЕО ЧАСА
Постављамо питања: Шта су били узроци за избијање Првог светског рата? Шта је био
непосредни повод за избијање Првог светског рата? Који су главни ратни догађаји у Србији
1914. и 1915. године? Читамо текст „Херојска одбрана Београда 1915. године” 73. страни
Уџбеника.
ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА
Постављамо питања: У чему се огледало савезништво Србије и Црне Горе на почетку Првог
светског рата? Које су недаће задесиле цивилно становништво током прве године рата?
Када је и зашто дошло до српског повлачења преко Албаније? Када је и зашто капитулирала
Црна Гора? Када је започела прва офанзива српске војске на Солунском фронту? Какав је
био положај становништва у окупираној Србији?
ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА
Ученике поделимо у парове и задамо им да погледају карту на 73. страни Уџбеника. Затим
у свескама треба да запишу правце повлачења српске војске 1915. године уписујући називе
већих места кроз која је војска прошла.