ЈАСЕНОВАЦ-

АУШВИЦ
БАЛКАНА

Јован Недељковић
 КОНЦЕНТРАЦИОНИ ЛОГОР

ЈАСЕНОВАЦ
Јасеновац – највећи логор смрти у НДХ. Настао је августа 1941. и траје до априла
1945. године. Уређен је по угледу на Немачке ратне логоре. Својим већим делом
налазио се у месту Јасеновац, око 100 километара источно од Загреба. Постојала су
три логора. Логори I и II били су у селима Брочица и Крапје, али су брзо
расформирани због честих поплава реке Велики Стпуг, на чијем су насипу и сами
затвореници радили. Затвореници су пребачени у логор Циглана (Јасеновац III), који
је био највећи логор и у себи је садржао крематоријум.
 КОНЦЕНТРАЦИОНИ ЛОГОР ЈАСЕНОВАЦ
 У Доњој Градини са друге стране реке Саве вршена су погубљења. Логор за децу био
је у Сиску и у Јастребарском, а женски логор налазио се у Старој
Градишки југоисточно од Јасеновца, мада је жена и деце било и у Јасеновцу. У
Логору Јасеновац су власти НДХ извршиле стравичне покоље и геноцид над
Србима, Ромима и Јеврејима. У њему је страдао и одређен број Хрвата и Муслимана.
То су били антифашисти, и симпатизери и помагачи Србима. Ни један Хрват, нити
муслиман, није страдао зато што је Хрват, односно муслиман, односно због своје вере
или националне припадности, за разлоку од Јевреја, Рома и Срба.
 ЈАСЕНОВАЦ-ЛОГОР СМРТИ
 Тачан број жртава у системима логора Јасеновац није никада утврђен. Спомен парк
Јасеновац је до 2012. утврдио поименични списак око 83.000 жртава, док су
истраживачи Музеја жртава геноцида до сада саставили поименични списак од око
88.000 жртава. Приликом премештања логора I и II затвореници су сами преноили
своје бараке, а они који нису моглида изврше ову наредбу убијани су и бацани у реку.
1942. године је формиран огранак логора под називом „Кожара“ који се бавио
прерадом коже и ту је већином држано Јеврејско становништво. Ово је био један од
ретких делова логора где није било честих убистава. Како у логору III Циглана све до
августа 1944. године није постојао женски логор, женске особе, ако претходно не би
биле убијене, биле су упућиване су у логор Стара Градишка.
 ЈАСЕНОВАЦ-ЛОГОР СМРТИ
 Први заточеници у логору III од новембра 1941. спавали су у сушионици цигала,
пошто бараке још увек нису биле подигнуте. Касније су током зиме сами заточеници
саградили три мале бараке да их заштити од снега и кише. Ако би нето посустао у
раду или показивао знакове умора одмах је био убијен. У свакој од барака спавало је
преко 200 људи. Излазак из барака ноћу није био дозвољен, па су заточеници вршили
нужду у посудама унутар барака које су пражњенњ једном дневно. Читава села
Млака и Јабланац су маја 1942. претворене у логорске економије на ком су у сезони
пољопривредних радова радиле жене заточене у Старој Градишки. После завршетка
радова, већина жена је била ту убијена, док је мањи део враћен у логор. Наредбом
усташа, маја 1942. године све околне станице и мањи логори морали су послати Роме
у Јасеновац. Готово ни један од њих није изашао жив.
 ЈАСЕНОВАЦ-ЛОГОР СМРТИ
 Лето 1942. био период најинтезивнијих ликвидација оних који су били у логорима
широм НДХ. Током јуна у логоре Циглану и Стара Градишка свакодневно је стизао
велики број затвореника из Срема, Славоније, Босне и осталих крајева НДХ, а
кулминација је била у јулу 1942. после битке за Козару када је у логор доведено на
десетине хиљада људи, углавном жена, деце и стараца. Део њих је преко Јасеновца
послат у друге делове НДХ (Славонију, ђаковачки крај, Мославину и Билогору), део
њих је остао у логору, где је већина убрзо убијена, док је део радно способних
мушкараца и жена депортован на присилни рад у Немачку. У јулу 1942. укинут
је логор Ђаково, а преостали затвореници одведени у Јасеновац. У Млаци се јула
1942. године налазило 9176 мајки са дјецом.
 ДИЈАНА БУДИСАВЉЕВИЋ
 Дијана Будисављевић је преко капетана Вермахта добила дозволу за одвођење деце
из Старе Градишке, Млаке и Јабланца у Загреб. У Загребу су деца добила основну
негу, али су упркос томе многа дјеца, а нарочито млађа умрла од болести и
исцрпљености. Из Загреба деца су затим пребацивана у дечија прихватилишта у
Јастребарском, Реци, Горњој Ријеци и Сиску, од којих је прихватилиште у Сиску
било прави дечји логор. Тек у августу је добијена дозвола да се деца могу
удомљавати по породицама. Ова акција је настављена до краја рата.
 ПОГРОМ ДЕЦЕ
Током четири године, између априла 1941. и маја 1945, више од 73.316 деце
убијено је у усташкој НДХ. Најмлађа су била још у колевкама, док су
најстарија била око 14 година старости. Током Другог светског рата, једино
место у целој Европи где су постојали специјални логори за децу била је
Хрватска! Били су убијани на најстрашније начине, и умирали су, такође,
више него одрасли, од болести, изгладнелости, жеђи и смрзавања. Усташе би
довукли малу децу у Саву, везујући неколико њих у џак и бацајући их у реку.
Многа деца (око њих 400) поклана су у Јасеновцу, средином септембра, 1942.
Деца су довођена у 15 запрежних кола у циглану и спаљивана. Веома слична
судбина задесила је 300 деце која су погубљена у Градини, у октобру 1942.
Огроман број деце, око 12.000 хиљада, је био спашен од усташког погрома
(Између осталих и Дијана Будисављевић) што значи да је замисао била да се
сва деца Козаре, Поткозарја и Крајине побију.
 УЖАСАВАЈУЋА МУЧЕЊА И

УБИЈАЊА
Затворенике и све оне који су завршили у Јасеновцу, усташе су клале посебно
обликованим ножевима или су их убијале секирама, маљевима и чекићима;
бивали су такође и стрељани или вешани по дрвећу или бандерама. Неки су живи
спаљивани у усијаним пећима, кувани у казанима или дављени у реци Сави.
Овде су коришћени најразноврснији облици мучења – металним предметима
чупали су нокте на рукама и ногама, људе су ослепљивали забијајући им игле у
очи, месо су им кидали а затим солили. Такође су људе живе драли, одсецали им
носеве, уши и језике секачима за жицу, и шила им забадали у срце. Ћерке су
силовали пред очима мајки, а синове мучили пред очима њихових очева. Чак су и
нацистички генерали били запањени ужасима Јасеновца и окарактерисали ужасе
много горим него на пример у Аушвицу. У немачним логорима убијање је вршено
машински док је у Јасеновцу убијање вршено дивљачки, углавном ручно већ
поменутим алатом.
 ПОСЛЕДИЦЕ ЛОГОРА
 Усташе су 1945. године уништиле логор како би сакрили доказе о свирепим
убијаљима за време другог светског рата. С обзиром да је документација логора у
два наврата уништавана, број жртава је тешко утврдити и варира према
различитим изворима, у зависности која их страна и са којим циљем даје. Државна
комисија Југославије из 1946. је изнела бројку 500.000—600.000, док су новија
истраживања успела да поименично идентификују око 88.000 жртава. На таблама у
Доњој Градини испред којих се сваке године одаје пошта страдалима данас стоји да
Јасеновац броји укупно 700.000 жртава геноцида, од чега 20.000 деце и 127.000
антифашиста; званични подаци спомен-подручја Јасеновац наводе да је страдало
најмање 83.145 жртава.
 ДА СЕ НИКАД НЕ ЗАБОРАВИ!!!
 Према свим подацима ово је био један од најокрутнијих логора у 2. светском рату.
Тачан број жртава је немогуће утврдити, он је не мањи од 83000, али се
највероватније мери стотинама хиљада Срба, Рома и Јевреја. Начини на које су
убијани не могу се мерити ни са Немачким логорима. Начини мучења су веома
слични онима из османлијског периода. Просто речено – у концлогорима у Јасеновцу
и Старој Градишки усташе су превазишли све оно што чак ни најболеснији ум није
могао да замисли и спроведе, по питању бруталности са којом су људи убијани. Људи
у Јасеновцу више нису ни били људска бића већ објекти подесни за иживљавање
сваког усташког хира. Не дозволите да се ово заборави, већ да нас увек сећа на то
колико је нечовечности и умоболности потребно да се тако нешто догоди и да никада
не дозволимо ништа слично!