Међународни односи по завршетку Великог рата

Први светски рат се завршио капитулацијом Немачке 11. новембра 1918. године. У
рату је учествовало 36 држава, умрло је 10 милиона људи, а рањено 20 милиона. Рат је
срушио четири велика царства-немачко, аустроугарско, руско и турско. Одређене су нове
границе и формиране нове државе озваничене на мировној конференцији у Версају.
Мировна конференција је започела у Версају 18. јануара 1919. Главну реч водили
су представници победница-Вудро Вилсон (председник САД), Лојд Џорџ (премијер
Велике Британије), Жорж Клемансо (француски премијер), Виторио Орландо (премијер
Италије). Споразуми су закључени у дворцима поред Париза: Версајски са Немачком,
Сенжерменскиса Аустријом, Тријанонски са Мађарском, Нејски са Бугарском и у Севру са
Турском, који је до 1929. остао непримењен због сукоба са Грчком.
Версјаски споразум је означио Немачку искључивим кривцем за рат, а цар Вилхем
II је проглашен ратним злочинцем. Холандија у коју се склонио је одбила да га изручи
Антанти како би му се судило. После споразума Немачку су захватили немири и избила је
револуција. После бекства цара Вилхема Немачка је проглашена републиком.
Вудро Вилсон је јануара 1918. у свом говору у Конгресу представио документ
Четрнаест тачака о самоопредељењу и трајном миру. Залагао се за праведност,
демократију, и право народа да одлучују о својој судбини (самоопредељење).
Фебруара 1919. је основана Лига народа од 28 земаља победница (касније их је
било 60), међународна организација држава са задатком да очува мир са седиштем у
Женеви. Иако је друштво основано на иницијативу Вудро Вилсона, САД нису приступиле
организацији, због одлуке Конгреса. Главна тела Лиге била су Скупштина (представници
свих држава чланица) и Веће народа које је имало сталне чланове (Француска, Велика
Британија, Италија, Јапан и предвиђено место за САД) и несталне чланове. Од 1920. до
гашења 1937. Друштво је организовало бројне састанке и конференције, али није успело
да спречи сукобе и светски рат.
Да би сачувале границе и спречиле обнову Аустро-Угарске, Краљевина СХС,
Румунија и Чехословачка су основале одбрамбени савез, Малу Антанту. Револуције су
захватиле целу Европу. Мађарска је марта 1919. на предлог комунисте Беле Куна
проглашена совјетском републиком. После гушења револуције Бела Кун је побегао у
Русију, а марта 1920. адмирал Хорти је завео лични режим. Због померања граница долази
до великих сеоба, посебно у Бугарској, Грчкој и Турској.
Са Немачком је споразум потписан 28. јуна 1919. у Врсају. Њиме су Алзас и Лорен
припали Француској, као и право на окупацију Сарске области на 15 година. Обавезала се
да плати ратну одштету и да не сме имати више од 100.000 војника. Делови територија су
припали Пољској, Чехословачкој и Белгији. Са Аустријом је споразум потписан 10.
септембра 1919. у Сен Жермену. Изгубила је више од 70% територије у корист Пољске,
Чехословачке, Румуније и Италије. Корушка, Крањска, део Штајерске и Далмација
припале су Краљевини СХС. Такође, добила је забрану уједињења са Немачком. Са
Бугарском је споразум потписан 27. октобра 1919. у Неју. Добруџа је враћена Румунији,
Краљевина СХС је добила исправку границе од око 2.500км 2 и босилеградски и
царибродски срез. Западна Тракија припала је Грчкој. Ограничила је војску на 20.000, и
обавезала се да плати одштету од 2,25 милијарди златних франака у току 37 година. Са
Мађарском је споразум потписан 04. јуна 1920. којим јој је остало око 29% предратне
територије Угарске. Румунија је добила Трансилванију и 2/3 Баната. Краљевини СХС је
припала Хрватска, Славонија и Војводина. Чехословачка је добила Словачку и Рутенију.
Са Турском је споразум потписан 10.августа 1920. у Севру. Француска и Велика Британија
добиле су право да контролишу Палестину, Сирију и Месопотамију, Египат и Крит.
Босфор и Дарданели су стављени под међународну контролу. Додеканез јеприпао
Италији. Грчкадобија источну Тракију и загосподарила егејском обалом, као и право да
окупира Смирну. После грчко-турског рата, Турци су поразили грчку војску и спалили
Смирну 1922. После сукоба, мировни споразум је потписан у Лозани. Источна Тракија са
Једреном и два острва близу Дарданела враћена су Турској. Италија је задржала
Додеканез, а Енглеска Кипар.