СТАРА ГРЧКА

и Хеленистички свет
 НАЈСТАРИЈИ ПЕРИОД ГРЧКЕ
ИСТОРИЈЕ
 Критска култура - време доминације 2000.
година пре нове ере
 Доминантни град – Кносос, чувена палата у
Кнососу
 Владар Миној – минојска култура

 Линеарно писмо, поморство и

трговина
 Легенда о Минотауру
 Микенска култура

 Ахајско племе оснива на Пелопенезу своју

цивилизацију
 Доминанти градови Микена, Пилос и Тиринт
 Зенит културе 1450-1200. године пре нове
ере
 Уништили Критску културу
 Линеарно Б писмо
 Земљорадња, сточарство,
 занатство и трговина
 Дорци уништили Микенску културу око 1050. г.п.н.е.
 Хомерско
доба

 Хомерско доба од средине 11. до средине 8.

века – ‘мрачно доба’
 Епови ‘Илијада’ и ‘Одисеја’
 Процес колонизације – од средине 8. до
средине 6. века пре нове ере
 Насељавање обала Црног и Средоземног мора
 Најпознатија колонија Сиракуза на Сицилији
 Грчки полиси
 Полис – заједница грађана (одрасли
мушкарци), грађана без политичких права
(жена и деце) и неграђана (становници
страног порекла и робови), одређено тело,
насељено у одређеној области, које живи у
складу са одређеним уређењем, незаисно од
спољне власти у мери која је допуштала
довољном броју њених припадника да се
осећају независним.
 Репрезентативни полиси – Атина и Спарта
 Спарта
 Налазила се у долини реке Еуроте у
Лаконији, на југу Пелопенеза
 Становништво – спартијати, перијеци и
хелоти
 Спартијати – пуноправни грађани
 Перијеци – слободни људи, нису
учествовали у управљању државом
 Хелоти – државни робови
 Два краља (базилеуси), веће стараца
(герузија) и скупштина,
 Спартанско васпитање
 Атина
 Најмоћнији јонски полис на
полуострву Атика
 Племство – земљопоседници

 Демос – слободни људи

 Државне послове воде архонти (деветоро)

 Аеропаг – веће које такође управља градом

 Солонове и Клистенове реформе – уведена

демократија око 500. године пре нове ере
 Грчко – персијски ратови 499 –
449. године пре нове ере
 Персија моћна империја на простору
Блиског истока – владар Дарије
 499. п.н.е. Јонски устанак
 490. п.н.е. – битка на Маратонском пољу
 480. п.н.е. – битка у Термопилском кланцу
и битка код Саламине

 Рат описује Херодот

 Пелопонески рат 431-404. г.п.н.е.
 Успон Атине, доба Перикла -
Пентаконтаетиа
 Пелопонески рат – сукоб између Атине и
Спарте око превласти
 Атински поморски савез и Пелопонески
савез
 Сицилијанска експедиција, војсковођа
Демостен и Никија
 Рат описује Тукидид у историји
Пелопонеског рата
 Религија и уметност старе Грчке
 Хеленска култура
 Религија старих Грка –Зевс, Хера, Хад,
Посејдон, Дионис, Арес, Аполон...
 Олимпијске игре – 776. г.п.н.е.
 Архитектура – дорски, јонски и коринтски
стил
 Вајарство – Фидија и Мирон
Књижевност и науке старе Грчке
 Грчки алфабет
 Хомер
 Драма – Есхил, Софокле и Еурипид
 Комедија – Аристофан
 Историчари – Херодот и Тукидид
 Филозофи – Сократ (дијалог – иронија, мајеутика)
Аристотел (највећа врлина – средина између две
крајности )и Платон (рационалиста, етика-политка)
 Неговали су: математику, физику, географију,
медицину (Хипократ) и др.
 Образовање
 Бити потпуно неписмен значило је бити неук и
некултуран
 Жене су подстицане да се школују
 Ниво писмености у Атини био је виши од нивоа
писмености у Европи до 20. века
 Организоване школе од краја 6. в.п.н.е.
 Школовање од 7 године
 Предмети: књижевност, физичко васпитање и музика
 Софисти – Исократ – доводе се у питање основне
вредности друштва – скептицизам и хладни
рационализам - реторика
 Хеленизам
 Хеленизам – период од владавине Александра
Великог до пада Египта под римску власт 30.
г.п.н.е.
 Уздизање Македоније – Филип II – освајање
Грчке – битка код Херонеје
 Aлександар Велики (336-323. г.п.н.е)
 Сукоб са Персијом – битке на Гранику (334), код
града Иса (333), код Гаугамеле (331), поход на
Египат, поход на Индију (битка на реци Хидсап
326.)
 Након смрти Александра оснивају се три
државе: Македонија, Сирија и Египат
Грчка и хеленистичка култура
 Трагање за идентитетом човека
 Трагање за идентитетом друштва и државе
(тиранија, демократија, олигархија)
 Етика, хуманизам, слобода мисли, успон
уметничког стваралаштва, природних наука
 темељ филозофске и друштвене мисли
модерне цивилизације
 Моћна војна стратегија
 Снажан утицај до данашњих дана