Evropa u doba Napoleona

Bonaparte
• Državnim udarom iz 1799.god. Napoleon je
preuzeo funkciju prvog konzula
• 1802.god. on je proglašen doživotnim konzulom,
sa pravom da imenuje naslednika
• 1804.god. on se proglasio za cara svih Francuza
• On je doneo Gradjanski zakonik (Napoleonov
kodeks), koji je bio inspirisan rimskim pravom,
običajnim pravom i dostignućima francuske
revolucije
Napoleonovo proglašenje za cara
 Ratovi 1805-1808
• Na početku 19.veka pod Napoleonovom vlašću
bili su: Belgija, Holandija, delovi Nemačke
zapadno od Rajne, Švajcarska i severna Italija
• Najopasniji protivnik Napoleona bila je Engleska,
koja je okupila koaliciju protiv Napoleona
(Pruska, Rusija, Austrija)
• Admiral Nelson porazio je francusku flotu kod
Trafalgara 1805.god., čime je osigurana
britanska dominacija na moru
• Horacio Nelson
(1758-1805)
• Medjutim, na kopnu Napoleon je porazio austrijsku i rusku
vojsku kod Austerlica (poznata kao bitka “tri cara”)
• Austrija je bila izbačena iz rata, mirom u Požunu 1805.god.
ona se odrekla Venecije, Istre i Dalmacije, a Napoleon je
priznat za kralja Italije
• Veći deo Nemačke, osim Pruske, Napoleon je 1806.god.
uključio u Rajnski savez, pod njegovim protektoratom
• Time je prestalo da postoji Sveto rimsko carstvo, pa su
Habsburgovci ostali samo austrijski carevi
• Prusi su zbog toga napali Napoleona, ali su poraženi
1806.god. u bitkama kod Jene i Aueršteta
• 1807.god. Napoleon je porazio Ruse kod Fridlanda
• Mirom u Tilzitu 1807.god. Pruska i Rusija su morale da
pristanu na stvaranje Varšavskog vojvodstva u Poljskoj
• Posle poraza kod Trafalgara, on je morao da odustane
od invazije na Englesku
• Zato je on pokušao da ekonomski uništi Englesku
• Polazeći od pretpostavke da moć Engleske počiva na
trgovini, on je zabranio uvoz engleske robe u Evropu,
čime je uvedena kontinentalna blokada
• Radi blokiranja Engleske, on je 1807.god. pokorio
Portugal, a u Španiji 1808.god. postavio svog brata
Žozefa za kralja; od Istre, Dalmacije, hrvatskih i
slovenačkih zemalja stvorio je Ilirske provincije
• Medjutim, Englezi su nalazili načine da zaobidju blokadu,
osim toga Napoleon se suočio sa pobunama, od kojih je
najopasnija bila pobuna u Španiji
 Ratovi 1812-1815
• Napoleon je optužio Rusiju da krši
kontinentalnu blokadu i 1812.god. napao
je Rusiju
• Zauzeo je Smolensk i porazio Ruse kod
Borodina, ali nije uspeo da ih natera na
kapitulaciju; zatim je ušao u spaljenu
Moskvu
Francuzi u spaljenoj Moskvi
• Medjutim, usled hladne zime i nedostatka hrane,
napadan neprekidno od Rusa, morao je da se
povuče, a u povlačenju njegova vojska je
praktično uništena
• Stvorena je nova koalicija protiv Napoleona
(Pruska, Rusija, Engleska, Austrija)
• 1813.god došlo je do “bitke naroda”, kod
Lajpciga, u kojoj je Napoleon poražen
• Ova bitka se smatra najvećom bitkom do I
svetskog rata, jer je učestvovalo preko 500.000
vojnika sa obe strane
• Mihail Kutuzov (1745-
1813)
• Komandovao je
ruskim trupama u
odbrani 1812.god.
“Bitka naroda”
• Napoleon je morao da se povuče u
Francusku, saveznici su u proleće
1814.god. ušli u Pariz i Napoleon je morao
da abdicira
• Proteran je na ostrvo Elbu, nedaleko od
italijanske obale
• Na vlast je vraćena dinastija Burbona, kralj
Luj XVIII, brat Luja XVI
• Iskoristivši neslogu saveznika i nepopularnost
Burbona, Napoleon se u proleće 1815.god.
vratio u Francusku i započeo drugu vladavinu,
tzv.”vladavina od 100 dana”
• Napoleonov povratak ujedinio je saveznike, koji
su mu naneli odlučujući poraz sredinom
1815.god. u bici kod Vaterloa
• Nakon poraza Napoleon se predao, bio je
interniran na ostrvo Sveta Jelena, gde je umro
1821.god.
Saveznički komandanti u bici kod Vaterloa
bili su engleski vojvoda Velington i pruski
general Bliher
 Bečki kongres
• Još u vreme Napoleonovih ratova pojavila se
ideja o jednom medjunarodnom diplomatskom
sastanku, kojim bi se ponovo uspostavio red u
Evropi
• Kongres je počeo u Beču krajem 1814.god. i
trajao je 8 meseci
• Glavnu reč na kongresu vodile su sile pobednice
nad Napoleonom: Austrija, Pruska, Rusija i
Engleska, medjutim francuski ministar spoljnih
poslova Taljeran uspeo je svojom diplomatskom
veštinom da poboljša položaj Francuske
Bečki kongres
• Osnovna ideja kongresa bila je da se
uspostavi mir u Evropi i da se u Evropi
obnovi stanje iz vremena pre Francuske
revolucije i Napoleonovih ratova
• Prvi put je ustanovljen pojam velike sile,
države koja raspolaže vojnom silom i
nadmašuje snagu drugih zemalja
• Status velike sile dobile su: Engleska,
Francuska, Rusija, Pruska i Austrija
• Francuska je vraćena u granice iz 1792.god.,
mada je i dalje postojao strah da bi ona mogla
da pokrene veliki evropski rat
• Zato su ojačani njeni susedi; Belgija je
priključena Holandiji, pa je stvorena Nizozemska
kraljevina
• Umesto Svetog rimskog carstva stvorena je
Nemačka konfederacija, od 38 država, u kojoj se
za prevlast bore Pruska i Austrija
• Najveću teritorijalnu dobit ostvarila je Rusija, ona
je dobila Finsku, Besarabiju (Moldavija) i najveći
deo Varšavskog vojvodstva
• Pruska je proširila posede u Nemačkoj
(Saksonija), dok je Austrija dobila severnu
Italiju, deo Poljske, kao i teritoriju Ilirskih
provincija
• Britanija je učvrstila svoje prekomorsko
carstvo, dobijanjem Malte, ostrva u
Jonskom moru
Evropa nakon Bečkog kongresa
• Velike sile su želele po svaku cenu da očuvaju
poredak uspostavljen na Bečkom kongresu
• Zato su 1815.god. Austrija, Rusija i Pruska
stvorile Svetu alijansu
• Vladari ove tri države su bili odlučni da
intervenišu u svim zemljama, koje bi mogle da
ugroze poredak uspostavljen u Beču
• Tako je Alijansa u narednim godinama ugušila
nekoliko pobuna u Španiji i Italiji