Југославија у Другом светском

рату
Отпор, устанак и грађански
рат у Југославији
1941. година
• Југославија је након Априлског
рата подељена на окупационе
зоне
• Немачка је окупирала већи део
територије данашње Србије.
• За председника владе
постављен је Милан Недић.
• Највећи део војске Краљевине
Југославије је, након пораза у
рату, одведен у заробљеништво
• Бивша влада Краљевине и сама
краљевска породица пребегли
су у Велику Британију (одакле
су наставили сарадњу са
савезницима).
• Југословенском становништву
су укинуте основне грађанске
слободе. Изложено је терору и
самовољи окупатора.
 1941. година
• Борба за ослобођење државе од окупатора, започета је на територији Србије.
• Организована су два покрета која су деловала у тајности:

Равногорски покрет, касније ЈВУО (Југословенска војска у отаџбини), популарно

назван „четнички покрет“, који је предводио Драгољуб Дража Михајловић и

НОП (Народноослободилачки покрет), популарно назван „партизански покрет“, који

је предводио Јосип Броз Тито
 Југословенска војска у отаџбини – четнички
покрет
Покрет су основали официри и војници Краљевине Југославије, који нису били
заробљени од стране окупатора и који су намеравали да наставе борбу против
непријатеља.
Покрет је основан на Равној гори (код Ваљева) 1941. године.
Покрет се залагао за:
Ослобођење од окупатора
Повратак династије Крађорђевић и одржавање монархије (од 1942. признат од
стране Карађорђевића и савезника)
Чланови овог покрета били су претежно припадници српске националности.
Дража Михајловић је сматрао да би устанак требало организовати опрезно,
чекати да савезници ојачају, односно сачекати повољан тренутак за деловање.
Народноослободилачки покрет - партизани

• Покрет основан од стране припадника Комунистичке партије Југославије

(КПЈ). Ова партија је у Краљевини била забрањена од 1921. године
• Покрет се залагао за:
• Ослобођење од окупатора
• Спровођење револуције
• Укидање монархије и стварање социјалистичке републике
Чланови овог покрета били су припадници различитих народа са простора
Краљевине Југославије.
Јосип Броз Тито је сматрао да је потребно што пре деловати на више страна,
омасовити покрет.
Јосип Броз Тито (стр. 152) Драгољуб Дража Михајловић (биографија стр. 146)
• Прве акције против окупатора повеле су се на територији западне Србије.
• Партизани су први почели са борбама за ослобођење. Почетком паризанског
устанка сматра се догађај у Белој Цркви, када је Жикица Јовановић Шпанац
убио два припадника жаандармерије.
• На територијама које су ослобађали, оснивали су Народноослободилачке
одборе – органе управе.
• Сазнавши за деловање партизана, четнички покрет је ступио у борбу.
Најзначајнији град који је ослобођен у августу 1941. била је Лозница.
• Устанци нису подизани само у Србији. Значајне ослободилачке акције вођене
су и у Црној Гори, и НДХ.
• У почетку су два покрета заједнички деловала.
• У борбама је ослобођена значајна територија која добија назив „Ужичка
република“. Њене територије нису биле сталне. Постојала је од септембра до
новембра 1941. године.
• За време постојања ове територије Тито и Дража су се два пута састали,
покушавајући да превазиђу међусобна идеолошка разилажења.
• Први састанак је одржан у селу Струганику у септембру, а други у октобру 1941.
године у селу Брајићи.
• Вође покрета нису успеле да се усагласе око заједничке управе на ослобођеним
територијама. Дража Михајловић није прихватао оснивање
Народноослободилачких органа власти. Овакви ставови су отежавали
управљање ослобођеном територијом.
• Због неслагања у тактици ратовања и уређењу државе после
ослобођења, разишли и почели да ратују једни против других.
Овај рат унутар државе између два супродстављена покрета
називамо грађански рат.
• Основне разлике у тактици:
• Четнички покрет- чекати повољне услове за акцију
• Партизански покрет – ступити одмах у акцију
• Основне разлике у уређењу државе после ослобођења:
• Четнички покрет – монархија
• Партизански покрет – социјалистичка република
• Истовремено окупаторска војска започела је акције против
устаника. Спровођени су масовни злочини над становништвом,
како би се обесхрабрило, казнило и спречило њихово даље
приступање устаничким покретима.
• Највише су страдали становници градова Шабац, Краљево,
Крагујевац. Одвођени су у логоре и убијани.
• Слободна територија је уништена 29. новембра падом Ужица.
• Јосип Броз Тито и чланови његовог покрета повукли су се у
Санџак.
• Драгољуб Дража Михајловић се склонио у Црну Гору.
• И поред тога, ослободилачке акције су се наставиле, као и
грађански рат.
• Борбе за ослобођење су трајале до 1945. године.