Rimsko carstvo od I do III veka

Nasledjivanje vlasti
• Nije definisano jasnim pravilima, Avgust je proklamovao
načelo da najbolji treba da ga nasledi, što je vodilo u
gradjanski rat
• Vojska je često odlučivala o izboru cara
• Srodničkev veze sa prethodnikom su bile od velikog
značaja u imenovanju naslednika
• Bilo je i pravih dinastija (Flavijevci 69-96), kada su
vladari za naslednike imenovali svoje sinove
• Prelazak na direktno nasledjivanje vlasti sa oca na sina
započeo je car Marko Aurelije, u drugoj polovni 2.veka
 Država u doba principata
• Rimski carevi su zadržali privid republikanskog uredjenja,
svake godine su birani konzuli i drugi magistrati, održavane
su sednice Senata, ali je sva vlast pripadala caru.
• Car je vodio spoljnu politiku, upravljao finansijama, donosio
je edikte, koji su imali snagu zakona
• Pod Avgustovim naslednikom Tiberijem (14-37), izbor
magistrata je sa Narodne skupštine prebačen na Senat
• Senat je birao ljude, koje je preporučivao princeps
• Neki od rimskih careva su bili i talentovane vojskovodje
(Trajan i Marko Aurelije)
• U doba principata u Rimu je vladalo nekoliko
dinastija:
• Julijevaca-Klaudijevaca (14-68)
• Flavijevaca (69-96)
• Antonina (96-192)
• Severa (192-235)
• Senat nije izgubio potpuno značaj, iako je bio pod kontrolom cara
• Carevi su se često savetovali sa senatorima o pitanjima unutrašnje i
spoljne politike
• Senat je kontrolisao tzv.senatske provincije i imenovao njihove namesnike
• Carevi su obezbedjivali naklonost senata, tako što su imenovali u Senat
bogate i ugledne gradjane iz provincija
• Ovo je prvi uradio car Klaudije (41-54), koji je u Senat uveo pripadnike
romanizovane galske aristokratije
• Novi senatori bili su verni caru i spremni da ga podrže, kad god je to bilo
potrebno.
• Klaudije je obnovio i luku Ostiju, koja je bila bitna za snabdevanje Rima
žitom; na ulazu u Ostiju podignut je svetionik, po uzoru na ostrvo Faros u
Aleksandriji.
• U doba principata ubrzana je romanizacija
starosedelaca
• Tome je doprinosilo osnivanje gradova u
provincijama, u kojima su se rimski gradjani mešali sa
starosedeocima, donoseći sa sobom rimsku religiju i
kulturu, latinski jezik, rimske običaje
• Razlika izmedju stanovnika Italije i provincija
izbrisana je Karakalinim ediktom 212.god., kojim su
svi slobodni stanovnici rimskog carstva dobili rimska
gradjanska prava
 Avgustovi naslednici
• Tiberije (14-37), tokom svoje vladavine vodio je
računa o čuvanju granica, štedljivosti, prvobitno je
odbio molbu da nasledi Avgusta, u znak poštovanja
prema Senatu
• Kaligula (37-41), bio je tiranin, koji je za sebe
zahtevao božanske počasti, trošio je ogromna
sredstva, ubijen je od strane pretorijanaca
• Klaudije (41-54), Britaniju je 43.god. pretvorio u
provinciju, takodje je carstvu pripojio i Trakiju na
Balkanu, kao i Mauritaniju u Africi
• Poslednji vladar dinastije Julijevaca-
Klaudijevaca bio je Neron (54-68)
• On je sproveo teror, ubio je majku Agripinu,
učitelja filozofa Seneku
• U toku njegove vladavine, 64.god., izbio je
veliki požar u Rimu, koji je trajao 9 dana, za
koji je optužio hrišćane, mada su glasine
govorile da je lično naredio da se Rim zapali
 Dinastija Flavijevaca (69-96)
• Osnivač dinastije je Vespazijan (69-79), koji je došao na vlast nakon
gradjanskog rata, nakon Neronove smrti
• Za vreme njegove vladavine počela je gradnja Koloseuma, koja je
završena za vreme vladavine njegovog sina Tita (79-81)
• 79.god. izbila je erupcija Vezuva, u kojoj su stradali gradovi Pompeja i
Herkulanum
• Od 66-71.god. trajao je veliki ustanak u Judeji, opsadom Jerusalima je
komandovao Tit, grad je osvojen 71.god. i spaljen je Solomonov hram.
• Zajedno sa ocem Vespazijanom je proslavio zajednički trijumf, a u čast
tog pohoda podignut je Titov slavoluk (trijumfalna kapija)
• Poslednji vladar ove dinastije je Domicijan (81-96), koji je zapamćen kao
tiranin
 Trajanovi ratovi
• Od 96-193.god. su vladali carevi iz dinastije Antonina
• Rimsko carstvo je obuhvatalo najveću teritoriju u vreme
cara Trajana (98-117), koji je bio najpoznatiji car ove
dinastije i najveći vojskovodja medju rimskim carevima
• On je ratovao protiv Dačana, severno od Dunava i protiv
Parćana, istočno od Eufrata
• Dačani su stvorili svoju državu, severno od Dunava, na
prostoru današnje Rumunije
• Moć njihove države zasnivala se na rudnicima zlata i
srebra u Karpatima
Trajan
Rimski car 98-117
• Trajan je preduzeo dva pohoda protiv Dačana, u
kojima je ratovao i porazio dačkog kralja Decebala
• Prvi pohod 101-102.god.
• Drugi pohod 105-106.god
• Najtežu borbu Trajan je sa Dačanima vodio
101.god. kod Tape u Karpatima, ali su Dačani
kapitulirali a Decebal je izvršio samoubistvo
• Na tom prostoru osnovana je provincija Dakija
• Poslednjih godina vladavine, od 113-117.god.
Trajan je sproveo pohod na Parćane, istočno
od Eufrata
• Parćani su predstavljali pretnju po rimsku vlast
u istočnom Sredozemlju
• Trajanov pohod je doveo do privremenog
osvajanja zemlje Parćana
• Trajanovom smrću završen je period širenja rimskog
carstva
• Njegov naslednik Hadrijan (117-138) napustio je
politiku širenja i posvetio se odbrani granica carstva
• Napustio je proviniciju Mesopotamiju (koju je
osnovao Trajan u Partiji)
• U Britaniji je podigao čuveni Hadrijanov zid, sa ciljem
da zaustavi napade varvara na severnu granicu
carstva
Trajanova tabla- Tabula Traiana
Rimsko carstvo u vreme Trajana
• Hadrijanovi naslednici su dosledno nastavili odbranu
granica
• Zapadne i balkanske provincije ugrožavali su Germani
• Sa njima se borio car Marko Aurelije (161-180)
• Posebno teške borbe vodio je sa Kvadima i
Markomanima, koji su u svojim pohodima stizali i do
severne Italije
• Marko Aurelije je uspeo da odbrani carstvo
• Njega je nasledio sin Komod, koji je bio poslednji vladar
dinastije Antonina.
 Dinastija Sever (193-235)
• Nakon ubistva Komoda, usledio je novi gradjanski rat, iz
kojeg je kao pobednik izašao Septimije Sever, osnivač
dinastije Severa.
• Ovoj dinastiji pripadao je car Karakala (211-217), koji je
vladao kao surovi tiranin, a poslednji vladar dinastije bio je
Aleksandar Sever (222-235)
• Nakon ubistva poslednjeg cara iz dinastije Severa, usledio
je period vojničkih careva (235-284), period neprekidnih
gradjanskih ratova, nasilnih preuzimanja vlasti, vladavina
ovih careva bila je kratka i po pravilu se završavala
ubistvom