Римско царство од Теодосија, до пропасти 476.

Године

Теодосије, познати као Теодосије I или Теодосије Велики, био је римски цар од 379.
године до 395. године. Он је последњи цар који је владао уједињеним римским царством.

У то време, западним делом римског царства владао је Валентинијан I, а источним делом,

његов брат, Валенс. Када је Валенс погинуо код Хадријанопоља, у бици против Гота,
Грацијан је Теодосија именовао за главнокомандујућег римске војске на истоку.

‘’Како је сваки тренутак одлагања помало смањивао моћ и средства будућег владара
Истока, тадашње околности нису дозвољавале предугачку расправу. Теодосија
Великог, то име славно у историји а драго католичкој цркви, позвали су на царски двор,
који се бејаше полако повукао са трачких граница на безбеднији положај у Сирмијуму.
Пет месеци након Валенсове смрти, цар Грацијан је извео пред окупљену војску свог
колегу и њиховог господара, који је након скромног, мозда искреног, опирања био
присиљен да сред свеопштег одобравања прихвати дијадему, пурпур и равноправни
назив августа. '' (страна 206)

’’Tеодосије Велики, епитет који је часно заслужио у овој важној прилици, понашао се као
непоколебљиви и верни чувар државе.’’(страна 206)

Теодосије је био веома вољен краљ. Он је као император 7 источних провинција, морао
да осигура границу на Дунаву и почео је да обнавља тешко страдалу војску. Теодосије и
Грацијан су 27.02.380. године објавили Солунски едикт којим је хришћанство уздигнуто на
ранг државе религије.

Проблеме са варварима, решио је тако што је 382. године склопио споразум,

дозвољавајући им да се населе на простору између доњег тока Дунава.

Наредне године, Грацијан је убијен током војне побуне, па је Валентинијан II постао

самостални владар Запада, и пошто је Теодосије био млад, он је за војног заповедника
Западних провинција и царевог старатеља именовао свог генерала, Флавија Аргобаста.

Како је Теодосије растао, Флавијан и Валентинијан II су се све чешће сукобљавали, све док
Флавијан није ''пронашао'' Валентинијана обешеног.

Теодосије укључује своје синове у власт, и то се сматра објавом рата. Битка на Фригиду је
вођена 5. и 6. септембра 394. године, када су Теодосијеве легије поразиле Евгенија.
Теодосије је умро четири месеца након те победе, и наследили су га синови Аркадије и
Хонорије.
''Теодосијева снага није била кадра да поднесе нагли и насилни прелазак из палате у
логор, а све израженији знаци водене болести најављивали су скору цареву смрт. ''
(страна 211)

На истоку је владао Аркадије, а на западу Хонорије. Аркадије је остао упамћен као

безвољни владар. Након Теодосијеве смрти, дошло је до поновне побуне Гота.

Хонорије је зависио у многочему од свог верног, главног војсковође Вандала Флавија

Стилиха. Хонорије се сусретао са многим опасностима: варварским упадима, као и са
устанцима разних узурпатора.

’’Током дуготрајне и срамне двадесетосмогодишње владавине, цар Запада, Хонорије,

био је одвојен од пријатељства свог брата и, касније синовца, који су владали Истоком,
док је Цариград са привидном равнодушношћу и потајном злурадошћу посматрао
невоље Рима. ’’ (страна 236)

Још много догађаја, који су се догодили у времену до пропасти римског царства

обележили су тај период – Стилихонова смрт, Готи пљачкају Рим, Хоноријева смрт,
Вандалско освајање Африке, смрт Теодосија Млађег, много побуна и одбрана....

Хоноријева смрт- Констанцијево уздизање за августа никада није прихваћено у

Константинопољу, али је тај конфликт превазиђен пошто је Плацидијин муж умро већ
421.године. Гала Плацидија, сада мајка малог Валентинијана, покушала је да обезбеди
наслеђивање престола свом сину, али је 422.године протерана и склонила се у Цариград
на двор Теодосија Другог. Хонорије је умро 15.августа 423.године и његова смрт је довела
до нових борби које су потукле све тековине Констанцијевих прегнућа.

Граница раздвајања између Источног и Западног царства ишла је од Сингидунума, реке

Дрине, Дрима, Бојане до Скадра.

Када се догодила подела царства, ти делови више никада нису били састављени.

''Прича о његовом рушењу једноставна је и јасна, а уместо да се питамо зашто се

Римско царство срушило, пре би требало да нас изненађује да се тако дуго одржало. ''
(страна 274)

Западно римско царство пропало је 4.септембра 476. године, након скоро 5 векова
постојања, а источна половина је наставила да постоји као самостална држава, наредних
хиљаду година.

Римско царство се, током читаве историје, сусретало са нападима варвара. Хуни су
покренули Велику сеобу народа.
У 5. веку Западно римско царство су преплавила Германска племена. Вандали су опасно
напали Рим 455. године. Толико су га срушили и уништили да се назив вандализам и
данас користи за уништавање културних добара.

Поред варвара, Западно римско царство борило се и са непрестаним борбама за престо.

Напади разних племена су доста ослабили градове римског царства, и довели су до

његовог пропадања.

Римска легија је дуго сматрана узором војне ефикасности и способности. Међутим, с

временом, легионари су могли постати Готи и припадници бројних других народа.
Показивали су се као одлични ратници, али нису били одани.

Rimska vojska je postajala sve malobrojnija i slabija.

Последњег римског цара, Ромула Августа је 476.године збацио са престола германски

заповедник Одоакар и тиме заузео Западно римско царство. Na istoku carstva vladao je
Julije Nepos, koji je kontrolisao i deo Dalmacije.

To je bio kraj Rimskog carstva. Evropom su zavladali novi narodi sa istoka i severa, germanska
plemena.

Литературе:

https://www.shtreber.com/propast-zapadnog-rimskog-carstva

https://www.telegraf.rs/zanimljivosti/zabavnik/3076757-kako-je-car-teodosije-veliki-uzdigao-
hriscanstvo-na-rang-drzavne-religije-i-osudio-paganizam-na-smrt

https://www.scribd.com/document/394485739/Edvard-Gibon-Opadanje-i-Propast-Rimskog-Carstva

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A5%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%90%D1%80%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B5

Жељана Совиљ I5
(За израду есеја, користила сам се пдф верзијом књиге, уколико се стране цитираних реченица не
поклапају са странамa у књизи, извињавам се, али нисам била у могућности да набавим књигу).