Теодосије I Велики

(379 – 395.)

Последице катастрофе која се догодила код Једрена 378. године биле су

неизмерне. Германски проблем, који је отада избио у први план, задавао је источном делу
Империје највеће тешкоће током целог једног века. Западни део је под притиском тих
тешкоћа пропао. Савладати Готе снагом оружја изгледало је немогуће. Из очајног
положаја у који је запала, држава је могла изаћи само путем споразума и погодби. Тим
правцем пошао је Теодосије I, кога је Грацијан (375 – 383.), син и наследник
Валентијана I, 19. јануара 379. године прогласио у Сирмијуму за августа, поверивши
му управу источног дела Царства.
Пошто су се Готи повукли преко Балкана, цареви су склопили са њима савез,
foedus. Источни Готи су насељени у Панонији, а Западни Готи у северном делу
Тракијске дијецезе. Они су уживали потпуну аутономију и добијали високе плате, а
били су дужни да као федерати пруже Царству војну помоћ. Многи су ступили
непосредно у царску службу. Тако је привремено отклоњена опасност германске
инвазије. Недавни нападачи стављени су у службу Царства, а царска војска, чија је снага
била јако опала, добила је приливом германских федерата значајно појачање. Међутим,
ово решење није значило ништа друго но претварање непријатељске инвазије Германа
у њихово мирно продирање. Варваризовање војске, које се ионако све јаче осећало,
достигло је свој врхунац. Велика већина царских трупа састојала се од Германа, а ускоро
ће Германи заузети и најважније командне положаје. Уједно је Теодсијева готска
политика изазвала знатно повећање државних издатака, а према томе и пореских
намета. Беда становништва је расла, па су сељаци стављани под патронат
велепоседника, да би се осигурали од прекомерних потраживања и самовоље скупљача
пореза. На тај начин сеоско становништво све више је губило своју независност, тако да
је већ на прелазу из IV у V век процес везивања колона за родну груду био углавном
завршен у свим деловима Царства.
Валенсова погибија убрзала је и слом аријанства. Победа православља нашла је
видног израза на Другом васељенском сабору у Цариграду 381. године. Сабор је
потврдио и допунио одлуке Никејског сабора и тиме коначно формулисао „символ“
хришћанске вере. Као ватрени присталица никејско-цариградске вероисповести,
Теодосије I је свим средствима подржавао православље и прогонио паганство и
јеретичке хришћанске секте. Тек је за време његове владе христанизација Империје
коначно завршена. Православно хришћанство постало је једина допуштена
хришћанска вера, док су све друге вере стављене ван закона.
После дужих грађанских ратова у западном делу државе, Теодосије је пред своју
смрт успео још једном да уједини Царство. Али је на самртном одру и он поново поделио
оно што је тешком муком био ујединио. Приликом те поделе Теодосије, иако је водио
порекло са крајњег Запада, из Шпаније, дао је јасног израза приоритету источног дела
Царства. Док је Константин Велики оставио свом најстаријем сину Британију, Галију и
Шпанију, док је Валентијан Ι задржао за себе западни део државе, а источни уступио
свом млађем брату, дотле је Теодосије I 395. године свог старијег сина Аркадија
поставио за владара на Истоку, а млађег Хонорија на Западу. Источном делу су припале
мало доцније и дијецезе Дакија и Македонија, које су отада сачињавале посебну
префектуру Илирик. Западном делу преостала је од илирског поседа само Панонска
дијецеза, која се отада обично називала дијецеза Илирик. Тиме је између Запада и
Истока повучена историјска граница која се временом све више оцртавла као линија
одвајања западно-римског и источно-византијског света.
Сама по себи Тедосијева подела Царства није представљала ништа ново. Она је
само понављала сличне поделе претходног доба. Али је ипак значајно да је после ове
деобе и све до пропасти Западноримске царевине држава остала стално подељена у
два дела. Истина, у принципу јединство Римске државе одржавало се и даље: нису
постојале две Царевине, него само два дела једног јединственог Царства, које се
налазило под управом два цара. Када би један цар умро, други би имао право да
именује његовог наследника. Међутим, уствари је веза између два дела Царства, што се
даље ишло, била све лабавија. Ово тим пре што су се прилике на Западу и Истоку
одвијале сасвим различито и што односи између две владе нису били нимало пријатељски.
Већ за време Теодосијевих синова постојало је стално супарништво између источних
регената, који су, често се мењајући, управљали у Цариграду уместо слабог Аркадија, и
моћног Германа Стилихона који је преко једне деценије владао Западом у име младог
Хонорија.

Године:

- 19. јануар 379. године – Грацијан је у Сирмијуму Теодосија проглсио за августа

- 375 – 383. године – Грацијан је владао Западним римским царством
- 379 – 395. – Владавина Теодосија I Великог
- прелаз из 4. у 5. век – Процес везивања колона за родну груду углавном завршен у
свим деловима Царства
- 381. година – У Цариграду се одржао Други васељенски сабор, који је потврдио и
допунио одлуке Никејског сабора, чиме је створен символ хришћанске вере.
- 395. година – Теодосије дели Царство: старији Аркадије влада на Истоку, а млађи
Хонорије на Западу.

Имена:

- Грацијан – Син Валентијана I, владао Западним римским царством од 375. до 383.

године. Прогласио је Теодосија за августа у Сирмијуму 19. јануара 379.
- Теодосије I Велики – Византијски цар од 379. до 395. године. Ватрени присталица
православља. За његово време је окончан процес христијанизције, а све вере осим
никејско-цариградске вероисповести су стављене ван закона.
- Аркадије – Старији Теодосијев син. Године 395. добија источни део Царства, где
ће владати до 408. године. Уместо њега су у Цариграду често владали регенти.
- Хонорије – Млађи Теодосијев син. Године 395. добија западни део Царства. Био је
под покровитељством Стилихона.
- Стилихон – Моћни Герман који је готово десет година у име младог Хонорија
влдао Западом.

Појмови:

- Сирмијум – Грацијан је прогласио Теодосија за цара 19. јануара 379. године

- foedus – Савез који је Теодосије I склопио са Готима. Они су добили аутономију и
високе плате, а заузврат су као федерати били обавезни да пружају војну помоћ
Царству. Многи су ступили и непосредно у царску службу.
- Панонија – Насељени Источни Готи након склпања foedusa
- северни део Трачке дијецезе – Насељени Западни Готи након склапања foedusa
- Цариград – Године 381. се одржао Други васељенски сабор који је потврдио и
допунио одлуке Никејског сабора.
- Шпанија – Порекло Теодосија I.
1) дијецеза Дакија
2) дијецеза Македонија – Припале су Истоку, а заједно су сачињавале
префектуру Илирик
- Панонска дијецеза – Од илирских територија је једина припала Западу, а називала
се Илирска дијецеза