Јовијан (363 – 364.

) и Валенс (364 – 378)

Услед верских борби и честих грађанских ратова спољнополитички положај

Империје био је дубоко уздрман. Већ у време Констанцијево показала се надмоћност
Персијанаца у Месопотамији. После трагичног свршетка Јулијанова похода, Јовијан
(363 – 364), побожни наследник последњег паганског римског императора, пожурио је да
са Персијанцима склопи мир, којим је Византија изгубила извесне територије у
Месопотамији и Јерменији.
Откад је почела велика Сеоба народа, Византија се нашла под нових тешкоћама,
чије су последице биле недогледне. Сада је и њена северна граница постала поприште
великих сукоба. Тиме почиње за Византију тешка и исцпљујућа борба на два фронта,
борба која ће трајати све до краја Византијског царства. Наиме, од тог времена па све до
краја своје историје, Византија ће морати скоро непрекидно да води ратове и против
великих источних царстава и против свих оних народа који су један за другим
надирали и са севера и са запада
Први цар који је водио тај судбоносни рат на два фронта и који је у њему подлегао
био је аријанац Валенс. Као и Константинови синови, браћа Валентијан I (364-377.) и
Валенс (364 – 378.) били су припадници супротних верских праваца. Валентијан I, који је
владао на Западу, држао се никејске вероисповести, док је Валенс био аријанац. Тако се
у верском размимоилажењу поново испољила супротност између Запада и Истока. Ова
супротност бивала је временом све већа, а веза између западног и источног дела Царства
све лабавија. Ипак, у овом периоду су оба дела била пре свега заузета борбама са спољним
непријатељима. На Дунаву се ратовали са Сарматима и Квадима, на Рајни и Некару
водиле су се тешке борбе са Аламанима, док су у Британију упадали Сакси и Ирци.
Међутим, све ове варварске најезде биле су само предигра велике кризе која је настала
када су Западни Готи, напустивши под притиском Хуна своје постојбине у садашњој
јужној Русији, продрли у великим масама у дунавске покрајине, тражећи нова насеља.
Насељени с пристанком царске власти у Тракијској дијецези, они су временом почели да
пљачкају околне земље. Западним Готима су се придружиле веће групе Источних Гота и
Хуна, те је цела Тракија била преплављена варварима. Цар Валенс је са персијског
бојишта дојурио на Балканско полуострво и срео се са непријатељима код Једрена. Ту је
9. августа 378. године дошло до судбоносне битке у којој су Западни Готи,
потпомогнути од Источних Гота, до ногу потукли царску војску. Сам цар погинуо је
на бојишту.
Последице ове катастрофе биле си неизмерне. Германски проблем, који је
отада избио у први план, задавао је источном делу Империје највеће тешкоће током
целог једног века. Западни део је под притиском тих тешкоћа пропао. Савладати Готе
оружаном снагом изгледало је немогуће. Из очајног положаја у који је запала, држава је
могла изаћи само путем споразума и погодбе. Тим путем кренуо је Теодосије I, кога је
Грацијан (375 – 383.), син и наследник Валентијана I, 19. јануара 379. године прогласио
у Сирмијуму за августа, поверивши му управу источног дела Царства.

Године:

- 363 – 364. – Владао је Јулијанов побожни наследник Јовијан

- 364 – 377. – Валентијан I је владао Западним римским царством.
- 364 – 378. – Византијом је владао цар Валенс.
- 09. август. 378. – Одиграла се битка код Једрена. Са једне стране је била византијска
војска, предвођена царем Валенсом који је на Балкан дојурио са персијског бојишта, а
са друге стране је стајала војска Западних Гота појачана Источним Готима. Вавари су
однели победу, а сам цар Валенс је погинуо. После ове битке долази до германизације
византијске војске и до мирног насељавања Германа на тлу Римског царства.
- 375 – 383. – Западним делом Царства је владао Грацијан, син Валентијана I.
- 19. јануар 379. – Грацијан је у Сирмијуму за августа прогласио Теодосија I,
поверивши му на тај начин управу над источним делом Царства.

Имена:

- Констанције – Цар од 337. – 361. За његово време се показала надмоћ Персије у

Месопотамији
 - Јовијан – Византијски цар од 363. до 364. године. Потписао је мировни уговор са
Персијом, којим је Византија остала без неких територија у Месопотамији и
Јерменији.
- Валентијан I – Владао је Западним римским царством. Припадник никејске
вероисповести.
- Валенс – Византијски цар од 364. до 378. године. Припадник аријанске вере.
Погинуо је у бици код Једрена 09. августа 378. године борећи се против Западних
Гота.
- Грацијан – Син Валентијана I. Цар Западног римског царства од 375. до 383.
године. Поставио је у Сирмијуму 19. јануара 379. Теодосија I за августа и на тај
начин му предао управу над Источним римским царством.
- Теодосије I – Византијски цар у периоду од 379. до 395. године. За августа га је у
Сирмијуму рукоположио Грацијан 19. јануара 379. године

Појмови:

1) Месопотамија
2) Јерменија – Византија је изгубила неке територије у овим областима након
Јовијановог потписивања мира са Персијом.
1) Сармати
2) Квади – Племена са којима се ратовало на Дунаву
- Аламани – Против њих се ратовали на Рајни и Некару
1) Сакси
2) Ирци – Ова племена су упадала у римску Британију
- Западни Готи – Они су, под притиском Хуна, напустили своје постојбине у јужној
Русији и почеки да траже нове територије око Дунава.
- Тракијска дијецеза – Територија на коју су се, уз пристанак цара, населили
Западни Готи
1) Источни Готи
2) Хуни – Делови ових племена су пришли Западним Готима приликом пљачања
Тракије
- Једрене – Место где се одиграла судбоносна битка између Гота и Ромеја, у којој је
живот изгубио византијски цар Валенс.
- Сирмијум – Цар Грацијан је 19. јануара 379. године за августа прогласио Теодосија
I.