1.

GORNJA MEZIJA

 Rimsko carstvo se sastojalo od zemalja koje su bile na razlicč itim stepenima drusč tvenog razvoja. Grcč ki jug i
helenisticč ki istok imali, u trenutku osvajanja od strane Rimljana, imali su razvijene oblike gradskog uređenja,
dok su plemena na Dunavu u najboljem slucč aju imala plemenske saveze.
 Tamo su Rimljani nastojali da stvore gradove kao svoja uporisč ta, pa su u podunavskim zemljama, izuzev onih
koji su na usč cću Dunava, gradovi bili rimska tvorevina.
 Razlozi za nejednak stepen urbanizacije raznih provincija su: razlicč it predrimski razvoj i nejednaki ekonomski i
politicč ki uslovi posle rimskog osvajanja

Krasovo osvajanje Mezije

 Meziju osvaja Marcus Licinius Crassus (unuk cč uvenog trijumvira) 30.-28.g.pne.
 Pokoravanje slobodnih plemena između Makedonije i Dunava bilo je motivisano potrebom zasč tite rimskih
oblasti na jugu Balkanskog poluostrva od pljacč kasč kih pohoda sa severa i tezč njom Rimljana da dostignu Dunav,
koji je, posednut vojskom, mogao predstavljati sigurniju granicu u ovom delu rimskog carstva.
 Sa Mezima je ratovao Marko Licinije Kras 29-28.g.pne. Tada su pokorena samo plemena koja zč ive u
severoistocč nom delu kasnije Gornje Mezije. O pokoravanju drugih plemena koja su naseljavala ostalu teritoriju
ove provincije nema sigurnih podataka.
 Dion Kasije zabelezč io je Krasov pohod na Meze. Rimsku intervenciju na Dunavu 29.g.pne izazvalo je kretanje
plemena Bastarna. Ono je iz oblasti, koja lezč i severno od usč cća Dunava, presč lo na desnu obalu i napalo Meze,
zatim Tribale i Dardance. Opasnost je zapretila i Denteletima, pa su se oni obratili Rimljanima u Makedoniji za
pomocć . Napad na Dentelete, koji su zč iveli u susedstvu Makedonije, mogao je predstavljati opasnost za rimske
provincije na jugu Balkanskog poluostrva i stoga je Marko Licinije Kras, prokonzul Ahaje i Makedonije, krenuo
sa vojskom na sever. Iz Serdike on je upao u zemlju Meza i opustosč io je, a zatim je pobedio Meze, koji su se bili
sklonili u jedno utvrđenje. Bastarni su se povukli pred Rimljanima na reku Cibricu. Uskoro je Kras i njih pobedio
uz pomocć tracč kog kralja Rolesa, koji je za to proglasč en rimskim saveznikom. Posle pobede nad njima, Kras se
ponovo okrenuo Mezima i nagovaranjem, zastrasč ivanjem i silom pokorio, osim nekih manjih grupa, celo pleme.
Mezi su 28.g.pne ipak ponovo digli ustanak, ali su bili pokoreni. 27.g.pne Krasu je dodeljen triumf “ex Thracia et
Geteis”.
 U oblast osvojenu od Krasa mozč e se ukljucč iti samo mali deo kasnije provincije Gornje Mezije. Timok se mozč e
uzeti kao granica Krasova prodiranja na zapad. Ratovi Rimljana za pokoravanje malobrojnog stanovnisč tva
zapadno od Timoka u izvorima se ne spominju. Mogucć e je da je ova oblast do usč cća reke Save, naseljena
ograncima Skordiska na zapadu i Tribala na istoku, bez otpora prikljucč ena Carstvu posle pokoravanja velikih
plemena u susedstvu. Skordisci u Panoniji su pokoreni oko 15.g.pne, a 12.g.pne u panonskom ratu oni se
spominju kao rimski saveznici.
 Tesč ko se mozč e utvrditi u kojoj je meri rimska pobeda znacč ila kraj samostalnosti ovih plemena. Ona su
verovatno izvesnu slobodu sacč uvala sve do postavljanja stalne vojne posade. Posle rimske intervencije krajem
1.v.pne, plemena iz Podunavlja nisu visč e ugrozč avala sigurnost granica provincije Makedonije.
 Vojna organizacija na Dunavu predhodila je stvaranju provincije. Verovatno je u poslednjoj deceniji 1.v.pne
usledilo pomeranje legija iz Makedonije na sever, u kasniju Meziju. Pretpostavlja se da je centar vojne komande
u to vreme bio Naisus. Jedan od legata, koji je komandovao mezijskom vojskom pre stvaranje provincije bio je
Cecina Sever. Popej Sabin bio je prvi namesnik Mezije, od 11./12.g. do 35.g.n

Nastanak provincije Mezije

 Nastanak provincije Mezije datuje se na 14. ili 15.g.ne, za vreme vladavine Tiberija (14.-37.g.).
 Pod upravom jednog namesnika Mezija je ostala zajedno sa Ahajom i Makedonijom do 44./45.g. Tada biva
odvojena od Makedonije, zbog stalnih upada varvara sa severa.
 U vreme Klaudija, pri novoj organizaciji osvojenih oblasti na Balkanskom poluostrvu, Mezija je izdvojena kao
posebna provincija i data na upravu carskom legatu konzularnog ranga.

1
 Događaji na Dunavu u vreme Domicijana (81.-96.g.) pokazali su da je oblast od usč cća Save do Crnog mora suvisč e
prostrana da bi se mogla efikasno sč tititi. Stoga je 86.g, tokom Dacč kih ratova 85-89.g, Mezija podeljena na 2
provincije:
1. Moesiu superior - obuhvatala osu centralnog Balkana tj. Srbije, od usč cća Save do Cibrice u Bugarskoj (samo
krajnji severozapad Bugarske, oko danasč njeg Arcč ara)
2. Moesiu inferior - obuhvatala prostor normalno na Crno more, duzč Dunava
 Prvi podatak o granici između dve Mezije poticč e od Ptolomeja i Plinija. Po njima je reka Cibrica (Ciabrus) bila
granica izmedju dve Mezije. Ali, posč to je reka Cibrica kratka ne znamo kako je isč la granica dalje.

 Panonija je bila prvo osvojena, a tom osvajanju predhodio je dolazak rimskih trgovaca dolinom Save. Stoga su
gradovi ovde ranije nikli i brzč e se razvili.
 Dakija je bila osvojena kasno, ali je romanizacija brzo napredovala.
 Donja Mezija je bila, s juga i istoka, preko crnomorskih grcč kih kolonija, rano i neposredno izlozč ena grcč kom
kulturnom uticaju.
 Gornja Mezija se nalazila na sredini, između grcč ke i rimske kulturne sfere, ali dovoljno daleko od jedne i od
druge, da bi se kulturni uticaj neposrednije odrazio na politicč ki razvitak tamosč njih plemena.

 Ona je relativno kasno prikljucč ena rimskoj drzč avi, a uz to u njoj nije postojala nikakva tradicija gradskog zč ivota
u prerimsko doba. Rimski gradovi predstavljaju prva naselja gradskog tipa u ovoj oblasti, i nadovezuju se na
plemensku organizaciju. Gradova nije bilo puno i lezč ali su na granicč noj reci Dunavu. Od 9 ili 10 naselja, 5 je bilo
na Dunavu. Gradovi na Dunavu su po pravilu u blizini vojnih logora, i po nastanku i po karakteru su se
razlikovali od onih u unutrasč njosti.
 Kao posebna celina teritorija Gornje Mezije u pogranicč nom pojasu, na limesu, formirala se tek u sistemu rimske
vojne i upravne organizacije. Pri administrativnoj podeli podunavskih zemalja krajem 1.v.pne i pocč etkom 1.v.ne,
deo Dunava između usč cća Save i Cibrice (Bugarska) je ukljucč en u Gornju Meziju. U toku daljeg razvoja dunavska
obala se formirala u celinu.

 U Gornjoj Meziji je bilo vojske josč od ranije, i oni stvaraju logore, puteve, kontakte. Tek zatim se formira civilni
deo provincije.
 Nastanak gradova na gornjomezijskom limesu vezuje se za dolazak rimske vojske.
 Isluzč eni vojnici i trgovci, koji prate vojsku, imali su znacč ajnu ulogu u formiranju gradskog stanovnisč tva.

 U Meziji se u 3. i 4. veku mogu razlikovati tri kategorije stanovnisč tva:

1. vojnici i veterani legija, pripadnici pomocć nih odreda
2. civilni doseljenici i starosedeoci
3. robovi i oslobođenici

 Krajem 3. i pocč etkom 4. veka postepeno se gube rimski oblici gradske samouprave.

Limes
 Zasč tita od varvara zahtevala je izgradnju sistema utvrđenja (na granici tj. Dunavu) i postavljanje stalne vojne
posade.
 Za ovako utvrđenu granicu kasnije je prodro naziv limes, koji se u rimskoj terminologiji kasno srecć e. Prvobitno
je limesom oznacč avan poprecč an put, ili prosek kroz sč umu, ili mocč varu u neprijateljskoj zemlji. U doba Carstva
oznacč ava prav put, paralelan sa granicom, a potom i pogranicč ni pojas sa putem, palisadama, utvrđenjima i
jarkom. U znacč enju granice limes se prvi put javlja kod Tacita (97.g.ne). Promena sadrzč aja termina limes je
posledica stvaranja drzč avne granice u doba Carstva, kakvu Republika nije poznavala.
 Sistematsko utvrđivanje granice se vazuje za doba Flavijevaca, ili Hadrijana.
 Limes se cč esto srecć e kao naziv za suvozemnu granicu, dok se recč na granica zove ripa.
 Danas je limes shvacć en u smislu pogranicč nog pojasa sa svim elementima utvrđene granice.

2
 Limes su drzč ale pomocć ne trupe, stacionirane u utvrđenjima, sa osmatracč nicama i signalnim kulama između
njih, na razmaku od priblizč no 500 m.
 U Evropi su najpotpunije istrazč eni limes:
1. germanski i recijski limes, između Rajne i Dunava, izgrađivan od druge polovine 1. do prve cč etvrtine 2. veka
2. britanski limes, tzv. Hadrijanov zid
 Radi odbrane severne granice rimske imperije, a kasnije Vizantije, podignut je limes koji se mozč e podeliti na tri
odseka:
1. panonski – Pocč inje utvrđenjem Ad Militare (Batina), i preko niza vecć ih i manjih utvrđenja zavrsč ava se kod
Taurunuma (Zemun). SŠ titio je provinciju Panoniju od upada Sarmata i ostalih varvarskih plemena,
naseljenih u danasč njoj Bacč koj i Banatu.
2. mezijski – Pocč inje od Singidunuma (Beograd) i prati uglavnom desnu obalu Dunava, i glavnu magistralu
prema
Crnom moru. Od niza vecć ih utvrđenja na ovom delu limesa izdvajamo: Trikornijum (Ritopek),
Margum (Orasč je), Viminacium (Kostolac), Lederata (Ram), Pinkum (Veliko Gradisč te), Kupe
(Golubac), Talijata (Donji Milanovac), Transdijerna (Tekija), Egeta (Brza Palanka), Klevora
(Mihajlovac), Pontes (Kostol). Ova utvrđenja su pretezč no iz vremena Domicijana i Trajana.
3. dacč ki – Nalazio se u Banatu, a sagrađen je posle osvajanja Dakije, radi odbrane njene zapadne granice.
 Sa izgradnjom limesa Podunavlje je izdvojeno u posebnu oblast.

Izvori
 Podaci o Gornjoj Meziji su oskudni.

 Literarni izvori pruzč aju malo vesti. Anticč ki pisci pisč u slabo o Meziji. Podaci o gornjomezijskim naseljima na
Dunavu svode se na nabrajanje gradova i utvrđenja, i njihove međusobne udaljenosti.
 Plinije daje kratak opis Mezije. Obavesč tenja je najvecć im delom crpeo iz zvanicč nih spisa Avgustovog vremena.
 Ptolomej daje prvi popis gornjomezijskih naselja, iz vremena posle Trajanovih dacč kih ratova. On spominje
Singidunum, Trikornijum, Viminacium, Talijatu, Egetu, Raciariju itd. Osim Racijarije, sva naselja nose stara
domorodacč ka imena, sč to znacč i da su ona postojala i u prerimsko doba.
 Dion Kasije daje nekoliko rasturenih podataka.
 Apijanova knjiga o Iliriku sadrzč i podatke o plemenima i događajima pre rimskog osvajanja.
 Strabon.

 Spis Notitia dignitatum daje znacč ajne podatke o vojnoj posadi Mezije, ali samo za 4. vek. Ona je jedini spis u
kome je dat raspored vojnih snaga, na granicama carstva. Datuje se od 390.g. do 430.g.ne. Slika rasporeda
odreda na gornjomezijskom delu obale odrazč ava poslednje vojne promene, iz vremena Konstantina.

 Itinerari pruzč aju potpuniji pospis naselja i stanica sa podacima o međusobnim rastojanjima. Preko
Singidunuma, Viminaciuma i Racijarije isč ao je put prema donjem Dunavu i Crnom moru. Taj put sa
međustanicama zabelezč en je na Tabuli Pojtingeriani i na Itineraru Antonina. Itinerarium Burdigalense (333.g.ne)
znacč ajan je za utvrđivanje statusa nekih naselja, jer uz svaku stanicu on belezč i civitas, mansio ili mutatio.
 Hunsko osvajanje, sred. 5.v, prekida razvoj gradskog zč ivota rim. tipa na mez. limesu. Vecć ina gradova je
razorena, a oni koji su ostali dobili su drugi karakter. Naselja na Dunavu su od 5.v. blizč a tvrđavama, no anticč kom
gradu.

 Ranovizantijski pisci, Hijerokle i Prokopije, cč esč cće ali povrsč no spominju gradove Gornje Mezije.
 Hijerokle daje prvi popis naselja na Dunavu posle sloma hunske drzč ave. Delo je nastalo pocč etkom Justinijanove
vladavine. Ranija znacč ajna gradska naselja Aureus Mons i Margum se ne spominju, ali se javljaju nova Gratiana,
Akve, Trikornium i Bononija, koji u rimsko doba nisu imali gradski status.
 Prokopijevo delo nastaje oko 554.g. U njemu je nasč la odraza Justinijanova obnova. Ponekad se javljaju stara
naselja, koja su promenila ime.

3
 Priskovo delo sadrzč i obavesč tenja o hunskom osvajanju, a nekad i o stanju osvojenih i razorenih gradova. On je
licč no prosč ao kroz opustosč enu oblast u Podunavlju, iducć i na dvor Atile.

 Menandar, Teofilakt i Teofan daju podatke o avarskom osvajanju, poslednje vesti o rimskim naseljima na
nekadasč njem gornjomezijskom limesu.

 Epigrafski materijal poticč e uglavnom iz 2.-3. veka.

 Natpisi su glavni izvor. Pomocć u njih se donekle mozč e rekonstruisati unutrasč nji zč ivot gradova. Ali, oni su
malobrojni, a sadrzč ina im je kratka i oskudna.
 Najbrojniju grupu cč ine nadgrobni i votivni natpisi, koji najcč esč cće sadrzč e ime umrlog i njegovo zanimanje,
ukoliko je bio vojnik ili gradski upravnik.
 Dekreti i odluke gradskih vecć a nedostaju. Utoliko vecć i znacč aj imaju spomenici gradskih dekuriona i drugih
magistrata. Oni cč ine osnovu poznavanja gradskih instituacija. Najvecć i broj takvih natpisa poticč e iz 2. i 3. veka,
kada su gradovi na gornjomezijskom limesu dozč ivljavali ekonomski procvat.
 Međutim na osnovu podataka na natpisima mozč e se proucč avati istorija rimske vlasti, ali ne i istorija pripadnika
plemena, koja su Rimljani zatekli na Dunavu. Delimicč no upoznavanje zč ivota domorodaca pod rimskom vlasč cću
pruzč aju arheolosč ka ispitivanja.
Granice Mezije
 Granice Moesie Superior, kao i drugih provincija, nisu cč vrste i treba ih revidirati.
 Po Ptolomeju granica Gornje Mezije bila je Dunav, od usč cća Save na zapadu do usč cća reke Kiabros (danas Cibrica)
u Bugarskoj na istoku. Ovaj podataj odnosi se na prvu polovinu 2. veka.
 Tokom ranog carstva granica Gornje Mezije je pomerana:
- na zapadu, u Gornju Meziju bio je verovatno ukljucč en i prostor između donjeg toka Save i Dunava sa
Sirmijumom, između 86.g. i 107.g.
- na istoku, granica Gornje Mezije bila je pomerena zapadno od Cibrice, u drugoj polovini 2. veka.

Istočna granica:
 Tacč ka na istoku do koje je Dunav cč inio granicu Gornje Mezije, po Ptolomeju, bilo je usč cće Cibrice (do Stare
Planine, gde je dalje Trakija). Ovaj podatak međutim vazč i samo za jedno kracć e vreme.
 Uverenje da je usč cće Cibrice cč inilo granicu između dve Mezije tokom celog ranog carstva, pokolebano je nalazom
nekih natpisa u Lomu, zapadno od Cibrice. Na osnovu nalaza tih natpisa, pretpostavlja se da je granica između
Gornje i Donje Mezije u vreme Antonina Pija pomerena na zapad. Ipak na osnovu ovih natpisa se ne mozč e
dokazati da je oblast danasč njeg Loma pripadala Donjoj Meziji.
 Orijentisč emo se i uz pomocć rudnika. Primarna delatnost Mezije bila je rudarstvo. Rudnika je bilo puno i svi su
bili carski. Na istoku rudne zone su bile: Metala Picenzis (oko Peka), Metala Aurelli (osnovao ih Aurelijan),
Dardansca Metala, Metala Moesica (oko grada Montane, severozapadna Bugarska). Po tome kome su pripadali
rudnici određuje se granica i to prema rekama na koje gravitiraju.
 Dalje istocč ne granice juzč nije, sa Trakijom, mnogo je laksč e utvrditi. U Meziji se govorilo latinskim jezikom, a u
Trakiji grcč kim. Dokle god se javljaju spomenici (privatnih, votivnih) na jednom od ova dva jezika, dotle je i ta
provincija. Pirot je bio u Trakiji (prostor između Pirota i Palanke pripada Trakiji), Remezijana u Meziji, a granica
je bila kod sela Latina (Stanicč enje), kome je naziv dat po tome da se prelazi u drugo govorno podrucč je.
 Posle toga, dalje na jug oko Crne Trave i Vlasotinca ide prazan prostor i malo je nalaza:
- U Crnoj Travi ima jedan spomenik, na kome se vidi da ga je podigao jedan konzular (beneficijar) legije VII
Klaudie, u slavu Jupitera. Taj cč in se regrutuje iz legije koja je u toj provinciji, i oni nadgledaju puteve, ubiraju
poreze od prelaska preko granice (vojnik - policajac - carinik). On se nalazi u benificijarnim stanicama. Po
tome iz koje je legije bio ovaj vojnik, vidimo da je Crna Trava bila u Meziji.
- U Vlasinskom (Vranjskom) kraju granica je bila tu u tursko doba, u sr. doba, ali verovatno vucč e i dalje u
prosč lost.
- Sa Bugarske strane nađen je natpis (iz srednjeg veka ?) koji taj region pominje kao krajinu. Smatra se da je
ovaj naziv ostao josč iz antike i da je tu bila granica.
- U selu Trn u Bugarskoj, i u susednom selu Zelengrad, nađeni su spomenici gde se pominje neki upravnik
carine, pa je tu negde bila i granica.

4
 Dalje na jug je sliv malih reka koje pripadaju Strumi, pa se misli da idu ka Pautaliji (Velbuzč d, CĆ ustendil) i da
pripadaju Trakiji. U opisu obnovljenih utvrđenja koje je sacč inio Pausanija, za vreme Justinijana, on kazč e da oko
Pautalije ima samo pet utvrđenja (da li zato sč to nema opasnosti, ili zato sč to je taj prostor mali), tj. da spada u
Meziju, pa je na granici. I po rudnicima se vidi da su to Dardanski rudnici, pa je mogucć e da ima gresč ki.

Južne granice:
 Dubina prostiranja limesa na jugu zavisila je od velicč ine teritorije pojedinih gradskih naselja. Najdublje na jug
limes je obuhvatalo u dolini Timoka.
 Smatra se da je juzč na granica prema Makedoniji (juzč na Makedonija, severna Grcč ka) bila negde kod Velesa.
Granicč ni grad bi mogao biti Skupi, blizu Skoplja (nastao u 1.v; za vreme Flavijevaca dobio status deduktivne
kolonije; od 4.v. sedisč te episkopa i glavni grad provincije Dardanije; razoren u zemljotresu 518.g.).
 Posč to su jezici bili grcč ki i latinski, znacč i razlicč iti, to se mozč e utvrditi i preko natpisa.
 Kao ist. deo te granice pominje se grad Kasete i dr. To su rudarski gradovi oko Zletova, i to je pripadalo
Dardaniji.
 Natpis iz Katlonovske banje pominje mnoge bogove (Drakon, Dracena...). Digao ga je rod nekog viteza, cč iju
porodicu znamo i iz okolne Ulpijane. A jedna porodica je mogla svoj posed da ima samo u jednoj provinciji, pa
posč to je ta porodica iz Mezije, i tu mora biti Mezija.
Zapadna granica:
 Najmutnija.
 Po Ptolomeju i Pliniju usč cće Save je zapadna granica Gornje Mezije. Između nastanka Plinijevog i Ptolomejevog
dela, zapadna granica Gornje Mezije je prosč irena na oblast Srema, po Pfitzneru. Mogucć e je da je Srem sa
Sirmijumom, pred kraj Domicijanove i pocč etkom Trajanove vladavine, bio u sastavu Gornje Mezije.
 Logicč no bi bilo da zapadna granica bude Drina, ali to kod Rima nije slucč aj nego obe strane reke smatraju za
jedno (Posavina između Panonije i Dalmacije).
 Po jednom natpisu deljenja zemlje, spominje se ovde negde Aqua Nigre, mozč da kod nas Tamnava. Oni su mogli
da dele zemlju samo do rimske granice Mezije, a tu je negde granica.
 Natpis dekuriona municipije iz Jabucč ja. Koje je on municipije dekurion? Singidunuma, ili Sirmijuma. Oni su
najblizč i. Sirmijum nije, jer od osnivanja ima status kolonije. Ostaje samo Singidunum. Prema tome tu je josč
Mezija.
 U okolini CŠ acč ka pojavljuju se natpisi koje podizč u vojnici kohorte Sekunde Aurelie Dalmatorum. Ove kohorte
nestaju za vreme Marka Aurelija. Puno je ratovao i trebalo mu je mnogo vojske, a u juzč noj Meziji je bilo puno
upada. U opisu njegovog zč ivota pominje se, da je on razbojnike iz Dalmacije i Dardanije pretvarao u vojnike.
Puteve u Dalmaciji i Dardaniji su stalno pljacč kali razbojnici, i on ih organizuje da cč uvaju puteve, a za uzvrat ih je
uzimao u sluzč bu (sč to oni inacč e ne bi mogli biti). Tako je bilo po dve kohorte u Dalmaciji i Dardaniji. Ovo je onda
Dalmacija.
 Drugi spomenik iz okoline CŠ acč ka, podizč e beneficijar XI Klaudie. Posvecć en je Dijani (preko Selene povezuje se sa
srebrom - rudnicima koje ovaj opsluzč uje). U to vreme XI Klaudia je bila u Donjoj Meziji. Otkud ona ovde?
Dalmacija je prva romanizovana i brzo postaje provincija bez legije, koje su povucč ene ka limesu. U takvim
slucč ajevima, posč to beneficijar mora da postoji i mora da bude iz legije, a ovde nije bilo legije, donesen je zakon
da to bude beneficijar iz legije koja je poslednja tu bila. To je bila XI Klaudia. I onda znamo da je to Dalmacija.
 Kod Novog Pazara se pominju beneficijari VI Klaudie i IV Flavie, pa je to vecć Mezija.
 Granice: Municipium Mal (Skelani), Uzč ice i CŠ acč ak pripadaju Dalmaciji (do Ibra je Dalmacija)
Novi Pazar pripada Meziji

Severna granica:
 Po Ptolomeju severna granica Gornje Mezije je Dunav. On je bio granica izmedju Mezije i Barbarikuma.
 Znacč i, Gornjoj Meziji je mogao biti kratkotrajno prikljucč en deo oblasti na levoj obali Dunava, osvojen u prvom
Trajanovom dacč kom ratu. U zapadnoj Dakiji Rimljani su mogli drzč ati neke vazč nije polozč aje u juzč nom Banatu i
Olteniji. Banat bi trebalo da je u Dakiji. Međutim tu se javljaju opeke koje spominju IV Flaviu (Mezija). Mogucć e je
da je deo sa druge strane Dunava bio isto Mezija, po logici sa drugim rekama. Dalje na sever, oko Kikinde, se
spominje legija XIII Gemina koja se vezuje za Dakiju.

5
 Pod mezijskom vojnom komandom ova oblast se mogla nalaziti do osnivanja provincije Dakije 107.g. Ne mozč e
se utvrditi da li su jedinice, stacionirane u ovom delu Dakije, ostale pod mezijskom komandom i kasnije, do
119/120.g.
 U vreme između dva Trajanova dacč ka rata verovatno su manja utvrđenja na levoj obali Dunava pripadala GM.
 Za utvrđenja na levoj obali Dunava, koja su nastala posle napusč tanja Dakije od strane Rimljana oko 270.-272.g,
se pouzdano zna da su cč inila deo odbrambenog sistema na desnoj obali Dunava.
 Posle ukidanja Dakije javljaju se Sarmati.

 Od 4. veka jedan deo ranijeg gornjomezijskog limesa pripao je provinciji Moesia Prima, a drugi (zajedno sa
delom Donje Mezije) pripao je provinciji Dacia Ripensis.

Etnicč ka slika Mezije u predrimsko doba

 U etnicč kom pogledu ova oblast nije bila jedinstvena. Stanovnisč tvo koje su Rimljani zatekli na tlu Gornje Mezije
pripadalo je raznim etnicč kim grupama: Tribali, Dardanci, Skordisci, Iliri, Dacč ani, Tracč ani.
 To potvrđuje i Strabonovo svedocč anstvo:
- Skordisci - zapadni delovi, od usč cća Save u Dunav do Peka
- Tribali - istocč no od Skordiska, oko Peka dalje na istok
- Mezi - prostor od Timoka do Cibrice
 Skordisci su se doselili zajedno sa josč nekim keltskim plemenima na Balkansko poluostrvo, pocč etkom 4.v.pne.
Pripadali su onoj grupi koja je preko Alpa dosč la u Panoniju, a kasnije se prosč irila na Podunavlje i Pomoravlje, a
jedan deo otisč ao ka Makedoniji i Grcč koj. Posle poraza u Grcč koj podelili su se na dve grupe:
1. prva odlazi ka istoku, u Malu Aziju
2. druga se istim putem vracć a u Podunavlje, i to su Skordisci
135.g.pne. bio je prvi sukob Skordiska i Rimljana. Od 1. veka ne pominju se među stanovnicima Gornje Mezije.
 Tribali se kod Herodota spominju kao pleme naseljeno u ravnici, između Zapadne i Juzč ne Morave.

Gradovi i utvrđenja Mezije

 Vecć ina gradova je nastala na zapadnom delu gornjomezijskog limesa, na kome su prirodni uslovi bili pogodniji
za razvoj vecć ih naselja.
 Između usč cća Save i Mlave u Dunav, na ukupnom rastojanju od oko 50 rimskih milja (oko 75 km) lezč ala su
gradska naselja Singidunum, Margum i Viminacijum. Grad je bio verovatno i Aureus Mons, između Singidunuma
i Marguma.
 Na drugom kraju gornjomezijskog limesa, u blizini donjomezijske granice, nalazila se kolonija Raciarija.
 Između urbanizovanog dela limesa na zapadu i Raciarije na itoku, nastao je vecć i broj manjih naselja i utvrđenja:
Lederata, Pinkum, Kupe, Egeta, Talijata i Akve.
 U poznorimsko doba Akve se nazivaju civitas. One imaju svoju teritoriju, koja obuhvata vecć i broj kastela i
manjih naselja na Dunavu i u dolini Timoka. Ne zna se, kao ni za Aureus Mons, da li su u 2.-3.v. imale gradski
status. Po svom znacč aju i obimu Akve bi pre pripadale kategoriji gradova, no vici ili castella.
 U Singidunumu i Viminacijumu, a kracć e vreme krajem 1. i pocč etkom 2.v. i u Margumu, nalazili su se legijski
logori. U naseljima Aureus Mons i Akve bili su stacionirani pomocć ni odredi ili delovi legije.
 Vojni elemenat je imao znacč ajnu ulogu u nastajanju civilnih naselja.

6
2. FORMIRANJE GRADOVA NA TERITORIJI SRBIJE

 Gradovi se formiraju na raskrsč cćima puteva (zbog komunikacije i trgovine), u blizini vode. To je organizovana
zajednica, sa urbanisticč ki planiranom gradnjom, vodovodom, putevima, ustanovama (uprava, hramovi, sč kole).
 Pre Rimljana ovde nisu postojali gradovi, vecć po negde opidumi (tvrdjave na vrhu brda).

 Rimljani su svoj urbanizam razvili na korenima etrurskog primera i grcč kih gradova (za tip se uzima Hipodam iz
Mileta). Po etrurskom verovanju nebo je podeljeno koordinatno s tim sč to su one uperene ka stranama sveta.
Verovali su da je deo od istoka ka jugu najbolji, tu ima najvisč e svetla i tu su bozč anstva koja su najbolja po cč oveka.
Od juga ka zapadu su gori, od zapda ka severu su najgori, a od severa ka istoku bozč anska povoljnost raste. Na
ovom principu su oni kasnije stvorili grad.
 Određivanje karda i dekumanusa bio je svojevrstan sakralni cč in, koji je obavljan uz ucč esč cće augura i magistrata,
pomocć u posebnog instrumenta, groma. To je instrument koji je u rimskoj arhitekturi korisč cćen za određivanje
glavnih pravaca sveta pri gradnji gradova i vojnih logora. Prema nebeskim znamenjima svesč tenik bi odredio
centar grada, umbilicus. Okretanjem prema istoku, rasč irio bi ruke i odredio osu kretanja Sunca od istoka prema
zapadu, i ta osa se zove kardo. Sve sč to je ispred njega zove se Pars antica, a sve iza njega je Pars postica. Tada se
pod pravim uglom odatle povucč e josč jedna magistrala – dekumanus. Postoji i podela na levu i desnu stranu
grada. Pars dextrata (na jugu) i Pars sinistrata (na severu). Ovako se dobijaju 4 kvadranta grada. Oni se mogu
dalje deliti. To je etrurski nacč in.
 Rimski grad je u osnovi cč etvorougaonog oblika, sa dve glavne ulice koje se seku pod pravim uglom: cardo i
decumanus. Kardo je, u rimskim gradovima i logorima, bila glavna saobracć ajnica pravca sever-jug (cardo
maximus), koju pod pravim uglom preseca saobracć ajnica pravca istok-zapad (decumanus maximus). Ulice
paralelne sa njima nazivaju se cardines i decumani. Njihov presek oznacč ava sredisč te grada ili logora, a
raskrsnica smesč tena blizu sredisč ta grada bila je mesto gde se razvijao javni trg, forum (tu su bila svetilisč ta i
hramovi, sudnice, sč iroki slobodni prostori okruzč eni kolonadama). Stambene zgrade nizale su se u pravilnim
cč etvorougaonim blokovima tzv. insulae, između sporednih ulica.
 Povrsč ina rimskog grada nije bila velika. Rimski geodet Higin, navodi da povrsč ina idealnog grada ne treba da
pređe 800 m u duzč inu, a 500 m u sč irinu, jer bi vecć e dimenzije otezč avale odbranu. Samim tim mnogi rimski
gradovi drzč e se tih razmera. Stanovnisč tvo retko prelazi 50 000 ljudi.
 I vojno su tako gradili, s tim sč to je u centru bila pretorija, a na mestima izlaska puteva iz utvrdjenja bile su
kapije sa kulama.

 Hijerarhija naselja → svoje centre u provincijama su stvarali ili na mestima ranijih gradova ili na mestima gde se
naseljava vecć i broj rimskih gradjana, najcč esč cće u blizini rudnika ili ligijskih centara. Hijerarhija je bila u odnosu
na gradjansko pravo koje su imali stanovnici.

PARS PARS
POSTICA ANTICA PARS SINISTRATA
postica antica
sinistrata sinistrata
Z I decumanus
postica antica
dextrata dextrata
PARS DEXTRATA

J
cardo
Građansko pravo
 Rimsko građansko pravo Civitais Romana se sastoji iz 4 dela:
1. Ius Connubii – pravo sklapanja braka, pravo oca i naseldno pravo dece

7
 2. Ius Commercii – imovinsko pravo i pravo zč albe sudu radi zasč tite materijalnih dobara, pravo na trgovinu i
sud u slucč aju sporova.
3. Ius Suffagii – pasivno politicč ko pravo, pravo ucč esč cća u radu politicč ke institucije, pravo biranja predstavnika.
4. Ius Honorum – aktivno politicč ko pravo, pravo da budu birani u politicč ke funkcije – magistrature
 Peregrinos – onaj koji nema rimsko građansko pravo.
 212.g. za vreme Karakalinog edikta svim slobodnim gradjanima rimskih provincija daje se rimsko građansko
pravo.

Tipovi gradova
 U periodu od republike do carstva najvazč niji gradovi su bile:
1. Colonie – ista organizacija kao Rim; samouprava; kuju novac; stanovnisč tvo su rimski gradjani ili stanovnisč tvo
koje je dobilo puno rimsko gradjansko pravo.
2. Municipium – unutrasč nja samouprava; ne mogu da kuju novac; ne mogu da biraju predstavnike; deo
stanovnisč tva bez punog rimskog gradjanskog prava.
3. Praefectura
4. Fora i Concinabula – grupe rimskih gradjana koje zč ive na nekoj teritoriji.
 169.g. imamo dokaz da je Beograd municipij, a kolonija postaje za vreme Septimija Severa. Viminacijum postaje
municipij za vreme Hadrijana, a kolonija za vreme Gordijana III 239.g.
 Seoska naselja → drugi nazivi: pagus (selo), vicus (deo pagusa, zaseok), villa rustica (salasč , zadruga za
proizvodnju agrarnih proizvoda u blizini grada).
 Uredjenje kolonije → zakonodavnu vlast je imalo vecć e dekurion (ordo decurionum) i tu su spadali najimucć niji
cč lanovi kolonije, a izvrsč nu vlast su imali kolegijumi magistrata, pa je tako postojao kolegijum kvatuorvira i
kolegijum duovira (komunalni poslovi grada), i magistrature kvestira (finansije) i kolegijum svesč tenika
(odrzč avali puteve i istocč njacč ke kultove). Kao svesč tenicč ki pominju se pojmovi pontifex, flamin i sacerdos. Ova
uredjenja su imitacije uredjenja samog Rima. Termin magistratura – ova funkcija je bila izborna, ogranicč ena
rokom i nije bila placć ana.

Upravna vlast
 Konzuli → bilo ih je dva; najvecć a gradjanska vlast; pravo komandovanja vojskom; u samom Rimu gradjanska
vlast im je bila ogranicč ena, ali van njega neogranicč ena.
 Pretori → zamenici konzula; odrzč avaju red i mir; sudske funkcije; izborni.
 Cenzori → izborni; prave spiskove senatora; ne mogu da komanduju vojskom; uvid u moral i finansije.
 Tribuni → birala ih narodna skupsč tina; zasč titnici plebsa i demokratije; pravo veta iznad bilo cč ije odluke osim
diktatorove.
 Diktator → u vanrednim slucč ajevima; apsolutna vlast u trajanju od 6 meseci.
 Senat → od najimucć nijih predstavnika; broj im je rastao 300-600-800; na cč elu spiska senatora je bio Princeps
senatus, pa konzuli...; to je bio i raspored glasanja, diskusije...; od Avgustovog vremena Princeps je sam car –
principat; odlucč uje o najvazč nijim pitanjima (rat i mir, kult, religija, finansije).
 Svesč tenicč ke magistrature → ispred svih je bio otac drzč ave Pontifex maximus, sč to je titula koja je u vreme
carstva cč esto prelazila na cara.
 Kolegijumi augura → gatanja, bili su vrlo uticajni.
 Kolegijum vesteh → svesč tenice boginje Veste, one cč uvaju ognjisč te Rima.

3. AUREUS MONS

 Rimsko naselje, locirano kod sela Seone, zapadno od Smedereva i istocč no od Beograda. Pruzč alo se pored
Dunava.
 Njegovo ime ne daje nikakav trag o lokalnom stanovnisč tvu. Naziv je rimski.
 Starije, domorodacč ko naselje, zaposeli su Rimljni krajem 1. veka. Međutim, u predrimsko doba na ovom mestu
nije, kako se cč ini, postojalo domorodacč ko naselje (Mirkovcć ).
8
 U okolini je otkriveno nekoliko latenskih grobova, ali oni ne indiciraju keltsko utvrđenje kod Seone.

Izvori
 Podaci o ovom naselju poticč u iz 3. i 4. veka, kada se pominje kao mesto u cč ijoj se okolini gaji vinova loza u vreme
cara Proba (negovao je vinograde u Sremu i na Dunavu u Gornjoj Meziji; Domicijan je doneo zakon da provincija
ne mozč e da pravi vino za izvoz, ali ga je Prob ukinuo). Tada dozč ivljava zamah u razvoju usled gajenja vinove loze
i pravljenja vina. Zato se cč esto kazč e da se kod nas josč od onda uzgaja vinova loza.
 U itinerarima se samo pominje, i to kao civitas na 24 do 26 milja od Singidunuma.
 Epigrafski materijal sa teritorije Aureus Monsa nedostaje, jer je rimski materijal u srednjem veku prenet u
Smederevo i uzidan u grad despota Đurađa Brankovicć a.
 Itinerar Hierosolitaneum (333.g.) jedini je koji sadrzč i podatak na osnovu koga se zna da je Aureus Mons bio
grad. U njemu je ovo naselje obelezč eno kao civitas (ukazuje na njegov urbani karakter, kao i brojno stanovnisč tvo
u 4.v.). Da li iz istih razloga kao Trikornijum? Ne zna se da li je bio municipijum ili kolonija, ili je uvrsč ten u
kategoriju civitas tek u 3.v, zbog ekonomskog znacč aja, stecč enog posle sađenja vinove loze u vreme cara Proba.
Ovo je moglo da uticč e na povecć anje stanovnisč tva naselja, koje je u predhodnim vekovima nastalo uz vojni logor
kod stanice Aureus Mons. Pre nego sč to je postao gradsko naselje, Aureus Mons je mogao pripadati gradskoj
teritoriji Marguma, od koga je udaljen 14 milja.
 Odsustvo Aureus Monsa iz Ptolomejevog dela, rimsko ime grada i arheolosč ki materijal iz poznorimskog
vremena, ukazuju da je naselje znacč aj steklo relativno kasno.

Utvrđenje
 Verovatno je u Trajanovo doba u 1.v.ne, tu nikao kastel, ali nije spadao u vecć a i znacč ajnija utvrđenja.
 U nizč im slojevima se naisč lo na pleter, kao građevinski materijal, sč to ukazuje na rani nastanak kastela, u vreme
pre nego sč to su izgrađena kamena utvrđenja na Dunavu, krajem 1.v.ne.
 Na ovom mestu Kanicć je video temelje rimskog kastela 150x130 koraka velicč ine. Juzč no od kastela naisč ao je na
pod od opeka, mozaik i substrukcije kucć e (delimicč no istrazč ene vile, terme). Ostatke trase puta, video je duzč
severnog zida kastela.
 Ispitivanje 1963.g. potvrdila su ovakve pretpostavke.
 Otkriveno je nekoliko poznorimskih grobnica. To ukazuje na postojanje nekropole, a uz nekropolu mora
postojati i naselje.

Vojska
 O njegovoj posadi u prva tri veka Carstva nema pouzdanih podataka. Verovatno je tu bio stacioniran deo IV
Flavie
 Od stanovnika naselja Aureus Mons bilo je formirano jedno pomocć no odeljenje, Auxilium Aureomontanorum.
Prema podatku u Noticiji, ono je bilo stacionirano u oblizč njem Trikornijumu.
 U Noticiji se kao njegova posada navodi samo jedan odred cuneus equitum Delmatarum. Neka vojna jedinica iz
Dalmacije. Nađeni su grobovi sa oruzč jem koji pripadaju Delmatima. Zasč to su ih dovodili kada je od lokalnog
stanovnisč tva bila jedna jedinica u Trikornijumu? Misli se da je u 3.-4.v. redukovano utvrđenje i da je zato jedna
jedinica morala da ode. I njihove opeke se javljaju u Rakovcu. Opeke imaji oznaku... PP (prepozitus) sč to je titula
iz 4.v, ili SC (sub cura) znacč i pod brigom i isto je iz 4.v.

Kasna antika
 Ni za Aureus Mons, ni za Trikornijum nema podataka da ih je Justinijan obnovio. Tada se ne pominje ni Margum.
Izgleda da je Prokopije preskocč io ovaj deo.

4. AKVE

 Rimsko naselje kod Prahova.

 Na Tabuli Peutingeriani Akve su udaljene od Egete 18 milja, a po Itineraru Antonini 16 milja. Na osnovu ovih
podataka trebalo bi ovo naselje smestiti kod danasč njeg Prahova.

9
 Kastel u Akvama je verovatno nastao josč u vreme dolaska Rimljana na Dunav. Na rano vreme nastanka kastela u
Akvama, ukazuju njegove male dimenzije.
 Na ovoj tacč ki je pocč injao niz utvrđenja, koji je prema jugu, dolinom Timoka, obezbeđivao prolaz ka Naisu i
centru vojne komande u ovo rano vreme.

Izvori
 Postojale su josč u 1. i 2. veku, ali vreme njihovog porasta i sč irenja pada u poznocarsko doba.
 U rimskim izvorima 2.-4. veka posvedocč ene su kao stanica na putu duzč Dunava, između Egete i Dortikona.
 U najvazč nijim popisima Gornjomezijskih naselja, Ptolomeja u 2.v. i u Noticiji u 4.v, Akve nedostaju.
 Vesti u kojima se Akve nazivaju gradom (civitas) i centrom sč ire teritorije, poticč u iz 6. veka:
- U XI Justinijanovoj Noveli Akve se spominju kao civitas sa velikom teritorijom, kastelima i selima, i kao
episkopsko sedisč te.
- Prokopije ih spominje kao centar jedne velike oblasti. Teritorija Akva dopirala je dubokko na jug i bila u
dodiru
sa Naisom.
- Hijerokle spominje Akve kao jedno od naselja u provinciji Dacia Ripensis.

Utvrđenje
 O dvremena Kanicć evih istrazč ivanja, uobicč ajeno je da se Akve lokalizuju na izvesnom rastojanju od Dunava, kod
danasč njeg Vidrovca. Kanicć je trazč io Akve dalje od obale Dunava, jer je teren kod Prahova bez vode i peskovit,
sč to ne bi opravdavalo naziv Aquae, koji je morao biti u vezi sa izvorima. On je smatrao i da se rimski put posle
Kusjaka nije visč e drzč ao dunavske obale, vecć da je skretao na jug, zaobilazecć i Prahovo. Po njemu lokalizovanje
Akva tamo opravdavaju i arheolosč ki nalazi, jer je na uzvisč enju kod Vidrovca otkrio rimski zid dug 330 m. Pod
pravim uglom na njega se nadovezuje josč jedan rimski zid.
 Ali ovim podacima protivurecč e podaci iz itinerara, epigrafski materijal iz Prahova i novija arheolosč ka
istrazč ivanja.
 Trasa rimskog puta kod Prahova nije otkrivena. Ali, jedan natpis iz Prahova pokazuje da je put prolazio preko
ove tacč ke na dunavskoj obali. On poticč e iz 99.g, iz vremena Trajanovih priprema za rat sa Dacč anima.
 Teritorija Prahova nije suva i bez vode. Na obali Dunava, u blizini rimskih bedema postoje tri snazč na izvora, koji
bi mogli opravdati anticč ki naziv Aquae. Zapadno od Prahova takođe se nalaze izvori.

 Tu je prvo postojalo ranorimsko utvrđenje, iz poslednje trecć ine 1. veka.

 Keramika rimskog, vizantijskog i slovenskog porekla pokazuje kontinuitet u naseljavanju.
 Naselje lezč i na uzvisč enju oivicč eno jarkom na juzč noj strani, koji je prokopan u anticč ko doba.

 Na jugozapadnoj strani vidljiv je na povrsč ini zid znatne visine, koji poticč e verovatno iz poznorimskog perioda.
 Na severnoj strani, prema Dunavu, jedan potok je otkrio temelje anticč kog bedema, građenog od velikih kamenih
blokova. Zidovi se pruzč aju paralelno sa Dunavom u duzč ini od 840 m. Rastojanje između severnog i juzč nog zida u
sredini iznosi oko 485 m, a na istocč noj strani ono se smanjuje na 135 m. U okviru ovih zidova otkrivena je jedna
građevina sa apsidalnim zavrzč etkom.
 U sloju ispod ove građevine naisč lo se na splet rimskih zidova iz ranijeg vremena.
 Otkriveni bedemi nisu pripadali vojnom logoru, vecć kasnijem utvrđenju ranovizantijskog doba, koje je
obuhvatalo civilno naselje i kastel.
10
 Vojni logor u Akvama je verovatno lezč ao na mestu, koje je u starijoj literaturi oznacč eno nazivom Decč . Pod tim
imenom u literaturi je zabelezč eno jedno kvadratno utvrđenje.
Vojska
 U kastelu je bila stacionirana kohorta I Cantabrorum, koja je pod Vespazijanom dosč la u Meziju.
 U vreme pre osvajanja Dakije, Akve su sigurno imale posadu sč to potvrđuje i jedan natpis iz Prahova, datovan na
kraj 1. i pocč etak 2. veka. Natpis govori o vojniku kohorte koji je bio iz SŠ panije, iz zajednice Aminika u okolini
Segovije. Kohorta I Cantabrorum sa kojom je dospeo u ove krajeve, prvi put je potvrđena u Meziji na vojnicč koj
diplomi iz 78.g.ne. Krajem 1. veka, ona je bila unisč tena u nekom od sukoba sa Dacč anima.
 U 2. i 3.v, dok je Dakija bila rimska, Akve su mogle biti bez posade.
 Od 270.g. kada su se Rimljani povukli iz Dakije, ova lokacija dobija ponovo na znacč aju jer se na tom mestu
otvarao prolaz u Timocč ku dolinu i unutrasč njost provincije. Ipak, Akve se ne spominju među utvrđenjima u
Noticiji. Mogucć e je da su tu bili odredi koji su bili stacionirani u Egeti i Dortikonu.

Nekropola
 Otkrivena je nekropola uz juzč ni bedem (svedocč i o civilnom naselju). Zastupljeno je i spaljivanje i sahranjivanje u
sarkofazima. CŠ esč cći nalazi sarkofaga upucć uju na to da se procvat naselja trazč i u poznorimsko doba.

Dolihenovo svetilisč te
 U Prahovu se nalazilo Dolihenovio svetilisč te. Na jednoj mermernoj plocč i pronađen je natpis posvecć en njemu.

Kasna antika
 U Justinijanovo doba Akve su utvrđeno naselje (civitas), povrsč ine oko 29 ha, administrativno i episkopsko
sedisč te vecć e regije (regio Aquensis), s velikim brojem obnovljenih i novopodignutih utvrđenja.
 Dugi zidovi koji su otkriveni su ostaci gradskih bedema iz poznocarsk. ili ranoviz. vremena. Opkoljeni su
jarkom.

Episkopski centar
 U kasnoj antici Akve su bile episkopski centar.
 Episkopsko sedisč te posvedocč eno je josč 343.g, a postalo je znacč ajno u vreme Justinijana.
 Episkopija je obnovljena 535.g. i odvojena od Meridijane sa posebnim zadatkom borbe protiv Fotijeve jeresi, tj.
njene varijante, cč iji je tvorac bio episkop Bonos iz Nisč a.

Pokretni nalazi
1. dve mermerne skulpture koje predstavljaju pokojnike u prirodnoj velicč ini
2. sarkofag sa zlatnim nakitom iz prvih decenija 3. veka
3. mermerna baza sa ornamentalnim ukrasima
4. arhitektonski delovi, vodovodne cevi i delovi keramicč kog poda, otkriveni u temeljima rimske kucć e na obali
Dunava 5. delovi zidnog fresko-slikarstva
6. novac, i to brojni primerci od vremena Konstantina

Teritorija Akva (regio Aquensis)

 Teritorija Akva je bila velika i obuhvatala niz kastela, sela i crkvenih poseda. Od Dunava prema Nisč u, paralelno
sa tokom Timoka, nadovezivala su se na dunavski limes utvrđenja u dvostrukoj ili trostrukoj liniji.

11
 Granice terit. Akva mogu se naslutiti. U vreme Justinijana, ali i pre, u terit. Akva ulazili su neki kasteli na
Dunavu. Na jugu ona je dopirala u blizinu Nisč ave. Verovatno je veliki broj kastela u Timocč koj dolini josč u rimsko
doba pripadao teritoriji Akva. Sistem kastela na Timoku cč inio bi nastavak limesa ka jugu i Nisč u. Pocč etak
utvrđivanja ovog prilaza pada u vreme kad je vojna komanda Mezije bila u Naisu, a na Dunavu samo praesidia, u
pocč . 1.v.ne.
 Prokopije navodi najiscrpniji popis kastela, i daje njihova imena. Danas se ne zna po kom princpiu je Prokopije
navodio kastele na teritoriji Akva.
 Jedini dokument iz rimskog perioda na kome su potvrđena neka imena kastela na Timoku je Tabula. Trasa puta
navedenog na Tabuli, nije pouzdano utvrđena. Stoga je tesč ko utvrditi polozč aj kastela.
5. BALAJNAC

 Uzvisč ica kod sela Gradisč ta, oko 15 km JZ od Nisč a, gde su istrazč eni ostaci ranovizantijskog utvrđenog grada.
 Bedemi, ojacč ani kulama, zatvaraju pravougaonu povrisč nu od oko 4,5 ha. Uz SZ ugao bedema otkriveni su ostaci
ranohrisč cćanske bazilike. Juzč no od nje otkrivene su rusč evine velike cisterne.
 U sredisč tu grada, verovatno na mestu gde se nalazio forum, nađen je bronzani portret vizantijske carice, mozč da
Eufemije, supruge Justina I. Ovaj idealizovani portret izrađen je verovatno između 520. i 530. g.

6. DIANA

 Rimsko i ranovizantijsko utvrđenje na đerdapskom limesu, danas Karatasč kod Kladova.

 Naziv Diana verovatnoje bio u vezi sa svetilisč tem Dijane. Kult ovog bozč anstva bio je rasč iren među vojnicima.
 Diana na Dunavu bila je delo Trajana.

Utvrđenje
 Utvrđenje pravougaone osnove poticalo je iz ranocarskog perioda, a kastel sa kulama, oko 500 m istocč nije,
verovatno bio izgrađen u vreme Justinijana.
 Zemljano utvrđenje podignuto je u vreme Domicijanovih priprema za rat s Dacč anima, a kameno utvrđenje
tokom Trajanove vladavine.
 Na uglovima bedema, sč irokih oko 1 m, nalazile su se uvucč ene kule.
 Tokom 4. veka utvrđenje je prosč ireno, bedemi su ojacč ani, pojedini ulazi zazidani, a nove kule su izgrađene na
spoljnim stranama.

Vojska
 U izgradnji ovih kastela ucč estvovala je legija VII Klaudia. Opeke sa njenim zč igom otkrivene su u okolini Kladova.
Deo legije mogao je biti stacioniran na ovom mestu.
 U 3.v. kastel Diana se pre nalazio u sferi komande legije XIII Gemina, koja je iz Dakije prebacč ena u Meziju.

Obnova
 Obnovljena je za vreme Justinijana.
 Prokopije izvesč tava da je Justinijan naredio da utvrđenje bude opasano cč vrstim zidom.
 Tada su sagrađene kruzč ne kule na glavnom ulazu, a utvrđenje je dobilo i novo ime Zanes.
12
Kraj
 Sredinom 5. veka Diana je stradala od najezde Huna.

Pokretni nalazi
1. mermerna glava cara Klaudija Albina
2. bronzana statueta Neptuna

7. DOKLEJA

 Najznacč ajniji i najpotpunije ispitan rimski grad u JI delu provincije Dalmacije, sagrađen u 1.v.ne na usč cću Zete u
Moracč u, danas nedaleko od Podgorice.
 U vreme Flavijevaca dobio je status municipiuma, a krajem 3. veka postao je glavni grad provincije Prevalis.
 Pocč etkom 7. veka grad su razorili Avari.

Istrazč ivanja
 1891-1892.g. P. Rovinski istrazč io je velike povrsč ine u SZ delu Dokleje.
 1893.g. A. Munro je u istocč nom delu otkrio dve hrisč cćanske bazilike iz 6. veka.
 Između 1954. i 1962.g. obavljena su reviziona iskopavanja foruma, nađene su terme u sredisč tu grada, i
istrazč ena je jugoistocč na nekropola.

Grad
 Grad je bio opasan bedemima sč irokim 2 - 2,3 m, s pravougaonim spoljnim kulama na severnoj strani, i zahvatao
je nepravilnu poligonalnu povrsč inu.
 Od kapije na SZ bedemu pruzč ala se glavna ulica prema JI. Na njenom pocč etku nalaze se ostaci slavoluka,
podignutog mozč da u cč ast Galijena, i carski natpisi. Duzč juzč ne strane su 3 hrama na podijumu, jedan posvecć en
Dijani, a jedan verovatno Romi.
 Između hramova sagrađene su gradska vila i terme.
 Naspram termi bio je forum s velikom bazilikom na zapadnoj strani, u cč ijoj apsidi je otkrivena monumentalna
mermerna glava Septimija Severa.

Nekropole
 Protezale su se jugoistocč no i zapadno od grada:
 Jugoistocč na nekropola:
- Sadrzč ala je visč e od 300 grobova iz perioda od 1. do pol. 4.v.ne.
- Grobovi s ostacima spaljenih pokojnika iz 1.-2. veka ponekad su ograđeni niskim zidom. To su uglavnom
elipsoidne jame, ispunjene ostacima s lomacč e, u koje je polagana kamena, staklena ili keramicč ka urna.
- Grobovi s inhumacijom iz 3. i 4. veka građeni su od opeke ili kamena. Nađeno je i nekoliko zasvođenih gro-
bnica, kao i s kamenim sarkofazima. Jedna grobnica oslikana je jevrejskim simbolima (menora, plodovi, zve-
zda, girlande s pticama).
 Zapadna nekropola:
- Samo je sondazč no istrazč ena.
- Otkriveno je 10 grobova s inhumacijom, od kamena i opeke, i 2 zasvođene grobnice s prilozima, iz 4. veka.
13
 - S ove nekropole poticč e cč uvena “Podgoricč ka sč olja”, danas u Ermitazč u, zapravo veliki stakleni tanjir sa staroza-
vetnim temama.

8. DIERNA

 Rimska luka na Dunavu u zoni Kazana, danas Orsč ava (Rumunija).

 Tu je bio prelaz preko reke (Transdijerna), sč to ovom mestu daje poseban strategijski znacč aj.
 Naselje je dobilo status municipijuma u vreme Septimija Severa.
 U kasnoj antici podignuto je novo utvrđenje sa cč etiri kule (kvadriburgium).
 Arheolosč ka iskopavanja manjeg obima bila su 1968.-1970.g.

9. DROBETA

 Znacč ajan rimski strategijski i komunikacijski centar na levoj obali Dunava, na mestu na kome je bio prelaz
preko reke, danas Turn Severin (Rumunija).
 Naseljavana je josč od praistorije, kontinuirano sve do dolaska Rimljana.
 Sistematska iskopavanja zapocč eo je 1896.-1899.g. G.G. Tocč ilesku, a nastavili su ih A. Barkacč il i G. Floresku.

Naziv
 Na Tabuli i u Noticiji naselje se naziva Drobeta, a kod Prokopija Teodora.
 Nasuprot njoj lezč i kastel koji je po mostu nazvan Pontes, u Noticiji nazvan Transdrobeta.
 Pontes je bio kastel na teritoriji Mezije, a Drobeta je bila gradsko naselje na teritoriji Dakije.

Utvrđenje
 Tvrđavu i most preko Dunava je tu podigao Trajan, pripremajucć i se za Drugi dacč ki rat.
 Kao zasč tita mosta sagrađeno je utvrđenje pravougaonog oblika (dim. 137,5 x 123m) u kome je prvobitno bila
stacionirana kohorta I Antiochensium.
 Tokom 2. i 3. veka ovde su boravile mnoge pomocć ne jedinice, od kojih su se duzč e zadrzč ale kohorta III
Campestris c. r. i kohorta I Sagittariorum milliaria.

Naselje
 Pored utvrđenja nastale su kanabe.
 Naselje je postalo municipijum u vreme Hadrijana, a kolonija u vreme Septimija Severa.

 Dobro su ocč uvani josč :

- jedan stub Trajanovog mosta
- prostrane terme nastale u 2, a rekonstruisane u 3. veku

14
Kasna antika
 Utvrđenje je preuredio Konstantin I. Od njega i poticč e naziv Teodora. Teodora je bila pastorka Maksimijana
Herkulija i zč ena Konstancija, koju je car jako cenio.

Kraj
 Posle hunskog razaranja, obnovili su ga Anastasije i Justinijan, i neki smatraju da je tada dobilo naziv Teodora.
 Prokopije, međutim, kazč e da je Justinijan obnovio kastel na desnoj obali, dok je Teodora ostala u rusč evinama.

10. EGETA

 Rimsko naselje i utvrđenje kod Brze Palanke na Dunavu.

 Nalazilo se na raskrsnici 2 puta koja su polazila od Talijate:
1. duzč i, pored Dunava isč ao je preko Transdijerne i Pontesa, nadovezujucć i se na ovim tacč kama na puteve u Dakiji
2. kracć i kopneni put, koji je preko Mirocč a povezivao Talijatu i Egetu; između njih se nalaze stanice Gerulata (8
milja od Talijate i 12 milja od Egete), i Una ili Luna (6 milja od Egete); Egetu je delilo isto rastojanje od
Talijate na zapadu i Drobete na severu

 Verovatno je naseljena josč u prerimsko doba.

 Prvi put se spominje kod Ptolomeja.
 Itinerari je belezč e kao stanicu na putu pored Dunava.
 U poznorimskim izvorima se ne pominje. Prokopije je izostavlja iz spiska obnovljenih utvrđenja na Dunavu.
Mozč da je imala drugo ime, Theodoropolis po carici Teodori, pa je zato ne nalazimo.

Utvrđenje
 U ranocarsko doba ona je bila sedisč te vecć eg garnizona na limesu.
 Na teritoriji Egete konstatovana su tri utvrđenja:
1. U utvrđenju pravougaonog oblika (dim. 106 x 94 m), podignutom pocč etkom 2.veka, bila je stacionirana
kohorta
I Cretum (posvedocč ena u Gornjoj Meziji 93. i 100.g, u vreme priprema za Trajanov dacč ki rat). Njen stalni logor
se mogao nalaziti u Egeti od sredine 2.v. Za tu jedinicu se vezuje oblizč nje skromno svetilisč te posvecć eno
Jupiteru
Dolihenu, kruzč ne osnove, korisč cćeno do prvih decenija 3. veka.
2. U kasnoj antici sagrađeno je novo utvrđenje izduzč enog pravougaonog oblika, s kruzč nim kulama na uglovima.
Prosč ireno je pristanisč te zbog prisustva flote (classis Histrica).
3. Iz 6. veka poticč e utvrđenje trougaonog oblika. Egeta je verovatno tada obnovljena i dobila naziv
Theodoropolis.
 Jedno od ova tri kastela je gradila legija VII Klaudia, i opeke sa njenim zč igom otkrivene su u blizini.

15
 U 4.v. u Egeti su bila stacionirana tri odreda: cuneus equitum sagittariorum, deo legije XIII Gemina i classis
Histrica. Mozč da su u ovo vreme bila posednuta sva tri kastela.
 Postoji pristanisč te tako da je i potvrđeno prisustvo flote clasis histrica.

Naselje
 Od civilnog naselja nije ostalo mnogo tragova.
 Karakter civilnog naselja, koje je registovano arheolosč kim iskopavanjima, nije poznat. Mozč da je u pitanju stariji
autohtoni civitas koji je krajem 2. ili pocč etkom 3. veka prerastao u municipium.
 Stanovnisč tvo Egete verovatno poticč e od doseljenih lica.

Pokretni nalazi
1. korintski kapitel
2. opeka sa zč igom Aurelius Rino fecit, koja ukazuje na postojanje radionice, cč iji je vlasnik bio Aurelius Rino
3. mermerne skulpture
4. bronzana votivna plocč a iz Jupiterovog svetilisč ta
5. posrebreni paradni sč lem s nekropole

11. FELIX ROMULIANA / ROMULIANUM

 Mesto u Priobalskoj Dakiji, danas Gamzigrad, 11 km zapadno od Zajecč ara.

 Istrazč ivanja je 1953.g. zapocč eo Đ. Mano-Zisi, a nastavili E. CŠ ersč kov i Đ. Stricč evicć (od 1956.g), i D. Srejovicć (od
1970.g).

 Tu je rođen i sahranjen Galerije (cezar 293.-305.g., avgust 305.-311.g.).

 Romuliana je kompleksan sakralno-memorijalni spomenik. Sastoji se od:
1. utvrđene palate u samom Gamzigradu, u kojoj je Galerije za zč ivota boravio kao stariji avgust (senior
augustus)
a posle smrti bio posč tovan kao bog (divus)
2. mauzoleja sa konsekrativnim spomenicima i tetrapilonom na oblizč njem grebenu Magura

Palata
 Izgrađena je na mestu koje je bilo naseljeno josč u praistoriji (od pol. 3. do prve pol. 1. mil.), a u 3.v. tu se nalazilo
vecć e poljsko imanje.
 Gradnja palate zapocč eta je oko 300.g.
 Najpre je podignut bedem (sč irok 1,8 m) s 12 kvadratnih kula, portikom i kapijom. Na istocč noj i zapadnoj strani
flankiran je osmougaonim kulama. Zahvatao je nepravilnu romboidnu povrsč inu (dim. 180 x 210 m).
 Oko 305.g. plan je preinacč en. Ovaj bedem je zaravnjen. Njegove kapije i kule ukljucč ene su u novu fortifikaciju s
bedemima (sč irokim 3,6 m), s portikom i s 20 poligonalnih kula (precč nika 23-26 m), i kapijom na istocč noj i
zapadnoj strani, na cč ijim se fasadama nalazila bogata reljefna dekoracija.
 Glavni ulaz je bio na istocč noj strani.

16
 Izrazita je samo jedna komunikacija, u pravcu istok – zapad.
 Unutar bedema se uocč avaju 2 grupe monumentalnih građvina:
- jedna u severnom delu palate
- jedna u juzč nom delu palate,
a u sredisč tu svake grupe nalazi se hram na visokom podijumu.
 Hram u severnom delu (dim. 6,5 x 10,5 m) okruzč en je s tri luksuzne građevine:
Palata I - Sastoji se od 5 velikih dvorana, jedne osmougaone prostorije, tri peristila i manjeg kupatila. Podovi su
bili pokriveni mozaicima, s geometrijskim i figuralnim motivima. Zidovi su pokriveni skupocenom
kamenom oplatom, freskama i sč tukaturama.
Palata II - U SI cč etvrti ima jednostavniju osnovu: u sredisč tu je pravougaoni peristil, a okolo su prostorije
razlicč itih
velicč ina i namene. Istrazč ena je samo delimicč no.
Velika zgrada s koridorom - Nadovezuje se na palatu II. Istrazč ena je samo delimicč no.
 Hram u južnom delu (dim. 23,7 x 32,4 m) okruzč en je građevinama koje su ortogonalnih osnova i sve su
orijentisane prema glavnim stranama sveta. Petobrodna zgrada zapadno od hrama objasč njena je kao zč itnica.
Funkcije ostalih objekata koji okruzč uju hram su nejasne.
 U JI uglu palate podignute su monumentalne terme.
 U rusč evinama pomenutih građevina otkrivene su mnoge skulpture:
- Galerijeva glava od porfira
- Mermerna glava Jupitera
- Mermerna glava Herkula

Mauzolej
 Istocč no od glavne kapije, na udaljenosti od 1 km, na vrhu grebena Magura, istrazč ena su 2 mauzoleja i 2
konsekrativna spomenika u vidu dzč inovskih tumula.
 Na nizč em terenu, na pristupnom putu Romuliani istrazč en je monumentalni tetrapilon.
 U mauzoleju sa poligonalnim podijumom sahranjen je Galerije, a u mauzoleju s paralelopipednim podijumom
njegova majka Romula. Tumuli obelezč avaju mesta na kojima je obavljen ritual njihove apoteoze.

Istorijat
 Izgradnja Romuliane prekunuta je ubrzo posle Galerijeve smrti.
 Od sredine 4. veka pocč eo je proces preoblikovanja pojedinih građevina u palati, koji je trajao do prodora Huna.
 Dve sale palate I pretvorene su u crkve.
 Prilikom najezde Huna sve su građevine delimicč no, ili potpuno porusč ene.
 U drugoj polovini 5. veka Romuliana je obnovljena, ali je iz osnove izmenila izgled.

12. HOREUM MARGI

17
 Put izmedju Viminacijuma i Horeum Margi.
 Poslednja stanica na teritoriji Viminacija je Mancio Municipium. Mancio znacč i han, prenocć isč te. To je
pravougaono utvrdjenje sa cč etiri ugaone kvadratne kule i licč i na kvadriburgijum (utvrdjenje sa cč etiri kule iz
vremena tetrarhije).

 Dalje naselja niz put su, Jovi Parvus (Jupiterovo selo).

 Za selo na latinskom se koristi ime vicus i parvus, pri cč emu je parvus vecć i, pa sadrzč i visč e vicusa (zaseoka). Prvi
podatak je Cezarov kada govori o Helvetima (Kelti u SŠ vajcarskoj). On kazč e da su oni imali 10 opiduma, 100
parvusa i 400 vicusa. Da li to znacč i da je 1 parvus = 4 vicusa?
 Jovi Parvus se locirao kod Velikog Laola (u dolini Mlave). Tu je nadjen manji objekat, dim. 90x80 m, sa zidom 1,2
– 1,3 m, nema kule, a sa unutrasč nje strane uz zid se javlja jedan elipsasti objekat.
 U vreme tetrarhije car se izjednacč ava sa Jupiterom. U njihovo vreme se daje naseljima taj prefiks, pa se mozč da
mozč e staviti u to vreme.
 Po nekim analogijama ovo bi mogao biti stabulum (krcč ma, kafana, odmor konja). Obicč no je u sredisč njem delu
slobodan prostor, a okolo su prostorije (konjusč nice, gostionice). To bi moglo biti to.

 Put dalje ide prema Svilajincu. Sledecć e je Vas (ne zna se gde je, negde pred Svilajinac).

 Sledecć i mansio je Idimum kod Medveđe. Tu je nadjeno pravougaono utvrdjenje sa cč etiri kruzč ne kule. Nadjene
su terme, nesč to slicč no stabulumu i arheolosč ki materijal iz 4.v. Stradalo je negde oko 387.g. u gotskom naletu. Sve
ove stvari sluzč e jednom mansiu, ali sč ta cć e utvrdjenje? Da li je u kasnoj antici mansio bio visč e grad, sa funkcijom
odbrane puta, pored opsluzč ivanja putnika. Izgleda da su na mestima usč cća reka koje su bile plavljene u kasnoj
antici dizana ovakva uporisč ta.
 Iz Hisara (Dijoklecijanopolus) poticč e natpis o podizanju ostijuma tj. luke, ali i kvadriburgijum ovog tipa. Slicč an
primer je i iz Izraela. Oba natpisa su iz Konstantinovog vremena. CŠ ini se da je to analogija ovih nasč ih nalaza.

 Put ide dalje do mesta Asokteron koji se nigde visč e ne pominje i ne mozč e se locirati. Misli se da je ovo mesto
isto bilo stabulum.
 Izgleda da ide mancio – 2 mutacia (mesta gde se menjaju konji – stabulumu). Misli se da se od Singidunuma do
Naisa isč lo 3 dana. To znacč i da bi na svakih 60 km trebalo da bude po jedan mancio.

Horeum Margi
 Sledecć e mesto je Horeum Margi, danasč nja CĆ uprija. Rimsko urbano naselje.
 Njegovo ime, Horeum ukazuje na sabirni centar za zč ito i njegovu dalju distribuciju. On je bio zč itnica i to mu je
svrha. U njega se sabira zč ito iz Mezije i odatle se vodenim putem transportuje do limesa. ZŠ itnice su bile
najvazč nije u provincijama.
 Grad je imao status municipijuma.
 Delimicč no su istrazč eni horeum, terme, bedemi mlađeg utvrđenja i kasnoanticč ka nekropola.
 Tu je utvrdjenje 400x350 m. To je bio kastel sa VII Klaudijevom legijom. On je na samom usč cću. Ne zna se mnogo
(kakve su bile kule). To otezč ava datovanje.

 Dominantne građevine u njegovom centru su horeum. Daljim kopanjem je blizč e reci nadjena cč etvrtasta kula
unutrasč njeg utvrdjenja. Oko unutrasč njih horeuma je bilo grobova sa oruzč jem. Verovatno se radi o equites
Dalmatae. Delmati su bili rimski federati u poznoj antici i koriste ih kao konjanike. Iako je Dalmacija bila
romanizovana Delmati se uvek sahranjuju sa oruzč jem (i kada se kremiraju i kada se inhumiraju). Rimski vojnici
se ne sahranjuju sa oruzč jem, ono se dobije i razduzč uje. Ljudi se nisu sahranjivali unutar utvrdjenja, osim ako je

18
 heroj. Ovo bi se moglo resč iti ako je ova unutrasč nja kula ustvari spoljna kula nekog redukovanog logora, pri cč emu
su sada horeumi ustvari extramuros. Oni i terme su cč esto zbog svog izgleda pretvarani u crkve i mozč da je to
ovde bila logika i zato se sahranjuju okolo.

 Ne zna se sč ta je bilo u 6.veku.

 Sa druge strane reke ispod posč te u CĆ upriji je nadjena jedna kruzč na kula, pa je to mozč da novo utvrdjenje iz 6.v.
 Horeum Margi se pominje na natpisu iz Nova (Bugarska) koji pominje nekog tipa koji poticč e iz Horeum Margi
(precizira se da je u Meziji, mozč da ih je bilo josč ) i on je vojnik I Italicae Severijane.
 Po ovome znamo da je municipium pre Severa. Mozč da za vreme Trajana i Hadrijana, ili Marka Aurelija. Po logici
sa okolnim. Na Ortelijevoj karti iz 17.v. koja kopira anticč ke pisč e Horeum Margi Antoninum. To bi bio Marko
Aurelije ili Antonin Pie.

Kasna antika
 Horeum Margi je imao znacč aj i bio je arsenal – vojna radionica za sč titove (Scutaria Horreomargensis) i u njemu
je bila fabrika za izradu sč titova. Na dobrom je mestu i do njega se lako dopremaju materijali.
 Bio je i episkopsko sedisč te i pominje se episkop Zosin.

 Ne zna se sč ta je bilo dalje sa njim, da li se odupirao Gotima, da li je obnovljen? Pominje se da je Dioklecijan

284.g. dosč ao na vlast pobedivsč i svoje protivnike na Margumu. Mozč da je to ovde, jer ovde postoji ostava cč iji je
zadnji novcč icć upravo Dioklecijanov.
 Porusč ili su ga Huni sredinom 5. veka.

Pokretni materijal
1. kasnoanticč ki nadgrobni spomenici
2. sč lem
3. votivna plocč ica podunavskih konjanika
4. kameja s predstavom carice iz dr. pol. 3. veka

13. KUPE

 Iznad danasč njeg grada Golupca, na gredi. Dominira tim prostorom. Vidi se Dunav u oba pravca.
 To je rimsko utvrđenje i vicus (selo). Vicus Cuppae je bilo administrativno u sklopu teritorije grada
Viminacijuma.
 Stanica na ovom mestu bila je jedna od vecć ih na putu prema Nikomediji. U njoj se zadrzč ao Dioklecijan, oktobra
299.g., vracć ajucć i se sa Istoka u Rim.

 Na itinerarima pisč e da je Kupe vicus. Prvi put vicus na putu. Da li je to vicus militari kakvi postoje u Dakiji? Ta
naselja su nastajala tako sč to oko vojnicč kih logora nastaju mala naselja, pravilne povrsč ine i to je onda vicus.
 Ovde je bio i sam car, pa je tesč ko obicč an vicus, vecć vicus militari (jedini kod nas).

 Na Tabuli se pominje kao vicus (selo), na 11 milji od Pinkuma.

 Itinerar Antonina ga stavlja na 24 milje od Viminacijuma.
 Prokopije ga pominje kao utvrđenje koje je postalo znacč ajno tek nakon Justinijanove obnove.

Vojska
 Vojna istorija Kupa pre 4. veka nije poznata.

19
 Pronađene su opeke sa zč igovima razlicč itih odreda: kohorta I Flavia Hispanorum, jedna kohorta sa brojem V
(mozč da V Gallorum) i legija IV Flavia felix.
 Mozč da je kastel podigla kohorta I Flavia Hispanorum u vreme svog zadrzč avanja u Gornjoj Meziji, krajem 1. i pocč .
2. veka.
 Kasnije su ovde stacionirani delovi legije IV Flaviae, i to pre kraja 4.v. Nalazč ene su opeke sa zč igom LEG(io) IIII
F(lavia) F(elix) CUPP(is).

Utvrđenje
 Na uzvisč enju iznad Golupca uocč ljivi su ostaci vecć eg kastela, koji je verovatno nastao prilikom priprema za
Trajanove ratove sa Dacč anima.
 Tu je kvadratno utvrđenje koje Kanic određuje na 180x180 m, a Swobodi na 165x165 m.
 U prostoru koji zatvaraju ovi zidovi otkriveni su tragovi pretorija, i zidovi manjeg utvrđenja, mozč da prvobitnog
utvrđenja iz koga se razvio vecć i kastel.
 Prema istoku zid kastela je dvostruk, mozč da rezultat specijalnih mera utvrđivanja prema istoku, odakle su
dolazili napadi varvara u 3.-5. veku.
 Oba rekognosciranja videla su veliko utvrđenje sa kruzč nim kulama, unutar koga je mali kvadriburgijum, ali onaj
prvi je video i protehizme (bedeme oko velikog utvrđenja) i on je njih merio, a ovaj drugi samo utvrđenje.

Naselje
 Naselje, vicus Cuppae, lezč alo je pored Dunava, na uzanom prostoru ravne obale. Tu su uocč eni temelji rimskih
građevina.
 Smatralo se da su pristanisč te i trgovacč ka cč etvr lezč ali zapadno od danasč njeg Golupca. Oni su verovatno nestali
ispod danasč njeg grada.

Kasna antika
 Utvrđenje se skracć uje i onaj kvadriburgijum je iz vremena Dioklecijana.
 Posle hunskog razaranja, Justinijan opet obnavlja veliko utvrđenje, ojacč ano josč jednim bedemom na istocč noj
strani. On mu gradi kruzč ne kule koje se sada vide (pre su bile pravougaone, unutrasč nje).

14. KONTRAMARGUM

 Postojalo je i naselje nasuprot Marguma, na levoj obali Dunava, koje je obezbeđivalo prelaz preko reke na ovom
prostoru. Ovde se nalazila carinska stanica na Moravi.
 Misli se da je bio sa druge obale Morave, gde postoji jedna prirodna fosa. Tu bi se moglo nalaziti kruzč no
utvrđenje. Pored tog kruzč nog ima i jedno srednjevekovno utvrđenje, Kulicč (mozč da je ispod njega). Ovime se ovaj
najvazč niji prolaz Balkana odlicč no brani.

 U Noticiji se spominje utvrđenje koje lezč i nasuprot Marguma (contra Margum), na levoj obali Dunava i naziva se
castra Augustoflaviensia.
 Ono je verovatno bilo identicč no sa utvrđenjem Flaviana, koje je potvrđeno u istom poglavlju Noticije, pod
komandom duksa provincije Mezije Prime. Flaviana je posvedocč ena i na zč igu jedne opeke, otkrivene u Ritopeku.
 Prisk naziva kastel koji lezč i nasuprot Marguma, na drugoj obali reke, Konstantia.
 Kod Teofilakta Simokate spominje se Konstantiola kao mesto na Dunavu u blizini ostrva Singe, koje je udaljeno
od Singidunuma oko 30 milja.
 Ukoliko je u pitanju uvek isto utvrđenje, njegova potvrda od 4. do 6. veka ukazuje na znacč aj koje je ono imalo za
odbranu severne granice Carstva.

20
 Nazivi Flaviana, castra Augustoflaviensia i Konstantia, poticč u iz poznocarskog perioda i u vezi su sa carevima iz
dinastije drugih Flavijevaca, Konstantinom ili Konstancijem, ili je Augusto Flaviendi neki vladar iz
Konstantinove dinastije (?).

 Utvrđenje je moglo postojati josč u 1.v, pre osvajanja Dakije.

 Posle osvajanja Dakije (Trajan) i stvaranja provincije Dakije, utvrđenje nasuprot Marguma je izgubilo vojni
znacč aj
 Ono je moglo biti obnovljeno od Konstantina, koji je ratovao sa Sarmatima na teritoriji nekadasč nje provincije
Dakije. 328.g. on je iz Srema presč ao preko zemlje Jaziga i posle rata sa Sarmatima u danasč njem Banatu, zavrsč io
je pohod u Margumu. U cilju obezbeđenja oblasti na desnoj obali Dunava obnovljeno je staro utvrđenje
nasuprot Margumu, pod imenom Konstantia ili Augustoflaviensia.

 Postoji jedan Priskov podatak, iz vremena sastanka Teodosija i Huna. On kazč e da se preko puta Marguma nalazi
utvrđenje Konstancija. Mogucć e je da je to utvrđenje podigao Konstancije (sin Konstantina Velikog) i verovatno
je to isto ono utvrđenje Augustoflaviensia. To bio znacč ilo da ju je on podigao.

 Ovo utvrđenje je lezč alo kod danasč njeg Kovina.

 Posč to se kazč e da je castra Augustoflaviensia preko puta Marguma, postavlja se pitanje gde je preko puta
(contra)? Preko puta Morave, ili preko puta Dunava? Misli se da je preko puta Dunava i to kod Kovina. Da li je to
Kovin?
 Tu su uocč eni temelji nepravilnog oblika iz rimskog vremena. Neki, međutim, smatraju da ovi temelji poticč u iz
srednjeg veka. Ali ni jedno od ova dva misč ljenja nije sigurno potvrđeno.

 Noticija spominje kao posadu Flaviane cuneus equitum promotorum. Naveden je josč jedan odred, ali je tekst na
tom mestu osč tecć en, pa se ne zna koji je odred u pitanju.

 Kasnije se pominje josč neka Flaviana. Neki misle da je to ona Augustoflaviensia, ali ne i Sale.
 Ima dosta Flaviana - utvrđenja uz Dunav, koja je podigao Konstantin. Na jednom stiliz.crtezč u vidi se jedna od
njih.
 Verovatno je i ovo bilo takvo. Da li je to ono kod Kovina, ili neko drugo utvrdjenje preko Dunava (ima tragova),
ili je mozč da na ostrvu tu kod Marguma.

 Zna se kasnije da su gepidski federati bili smesč teni u nekom kastelu ovde negde. Tesč ko da bi ih stavili na ostrvo,
verovatno s leve strane Morave.
15. LEDERATA

 Rimsko utvrđenje, na stenovitom platou iznad desne obale Dunava u Ramu.

 Lederata znacč i prelaz preko Dunava, a i vidi se na Trajanovom stubu.
 Danas je između Rama i Banatske Palanke preko Dunava skela, i tu je josč do skoro bio prelaz. Takav prelaz
ukljucč uje to da sa obe strane mora biti utvrđenje, ali se ne zna koje nosi. Sale misli da je to ono kod Rama. Oba
utvrđenja su morala imati ime, i obicč no se zovu Trans ili Kontra pa ime suprotnog mesta.
 Oblast Rama bila je naseljena u prerimsko doba. Na levoj obali Dunava rimski sloje se nadovezuje na
preistorijski.

Izvori
 Izvori zbunjuju.

21
 Vecć ina autora smatra da se ovo naselje nalazilo kod danasč njeg Rama.
 Prema Tabuli, Lederata je lezč ala 10 milja severoistocč no od Viminacijuma, na putu koji je ovde prelazio na levu
obalu Dunava. Na Tabuli je prelaz preko Dunava obelezč en posle Lederate (pri opisu puta ide Viminacijum,
Lederata, pa prelaz) i na onsovu toga ova stanica se lokalizuje na desnoj obali Dunava, u Banatu.
 Jedini argument, na kome pocč iva uverenje da je Lederata lezč ala kod danasč njeg Rama je podatak na Tabuli. Ali,
nepouzdanost podataka, koje pruzč a Tabula, dokazana je na mnogim sektorima puta.
 Itinerar Antonina ne spominje Lederatu, mozč da basč zato sč to ona nije lezč ala na desnoj obali Dunava.

 Neki je međutim lokalizuju na levu obalu Dunava, kod danasč nje Banatske Palanke.
 Ovo misč ljenje nalazi potvrdu kod poznorimskih i ranovizantijskih pisaca, koji Lederatu lokaliz severno od
Dunava.
 Kod Prokopija je Lederata potvrđena severno od Dunava.
 Podatak u XI Justinijanovoj Noveli, kazč e da je on pod vizantijsku vlast doveo ponovo Viminacijum, Recidavu i
Lederatu, koje su preko Dunava.To bi znacč ilo da je Lederata sa suprotne strane.

 U Noticiji se Lederata pominje kao utvrđenje Gornje Mezije, sč to ne znacč i da se ono tamo i geografski nalazilo.
 Posle napusč tanja Dakije, Rimljani su ipak zadrzč ali neke polozč aje severno od Dunava kao predstrazč e i one su bile
ukljucč ene u vojni sistem i komande na desnoj obali Dunava. Tako se mozč e tumacč iti i da se tvrđava nalazila na
levoj obali, i mozč da se danas nalazi kod danasč nje Banatske Palanke.

 Tu je i ostrvo Sapaja, koje se nalazilo između Rama i Stare Palanke.

Utvrđenje na levoj obali Dunava

 Na levoj obali Dunava, kod Banatske Palanke, verovatno se nalazilo josč jedno utvrđenje koje je sč titilo prelaz
preko reke, a koje je nazvano Translederata.
 Tu su otkriveni su ostaci rimskog vodovoda, rimske kule i opeke sa zč igom LEG VII CL.
 Opeke verovatno poticč u od odeljenja legije iz Viminacijuma, koja su u vreme Trajanovih priprema za rat sa
Dacč anima izgradile utvrđenje na levoj obali Dunava.
 Ono verovatno nije imalo vecć i znacč aj posle osvajanja Dakije, ali je u poznocarsko doba ponovo obnovljeno.
 Prokopije kazč e, mislecć i na Lederatu na levoj obali, da je ona do Justinijana bila samo jedna kula.

Utvrđenje na desnoj obali Dunava

 U prvim vekovima Carstva vecć i kastel je lezč ao kod danasč njeg Rama, oko 1000 m istocč nije niz Dunav.
 Kastel je bio pravougaone osnove (140x200 m) sa ugaonim kulama. U okviru kastela, u desnom severnom uglu,
odvojena je zidom manja pravougaona povrsč ina velicč ine 50x60 m.
 Ne zna se da li su imenom Lederata bili obuhvacć eni i objekti (utvrđenje) na desnoj obali Dunava.
 U administrativnom i vojnom pogledu Lederata je bila pod upravom Viminacijuma. Ona je ulazila u njegovu
teritoriju i bila sč ticć ena odredima legije VII Klaudie.
 Utvrđenja sa obe strane Dunava mogla su biti izgrađena krajem 1. ili pocč etkom 2. veka, u toku priprema za
Trajanov prvi dacč ki rat. Tom prilikom je verovatno bio izgrađen i put od Viminacijuma na sever, zabelezč en u
Tabuli.
 Smatra se da se kod Lederate nalazio jedan od prelaza (pontonski most) preko koga je Trajana prebacio vojsku
na dacč ku teritoriju 101.g.
 U Trajanovo vreme postojalo je sigurno 1 utvrđenje, ali za 2 nije sigurno. Na Trajanovom stubu vidi se prelazak
Trajana preko pontonskog mosta kod Lederate. Na visokoj steni je Lederata. Na stubu je prikaz vojnika koji
izlaze iz grada i prelaze most. Detalj dva plana gde se vide dva mosta i vojnici koji prelaze oba. Jedan je do
22
 Sapaje, a drugi od nje na drugu obalu. Kada pređu na drugu stranu tamo nema utvrđenja, vecć se Trajan obracć a
sa tribunala.

Utvrđenje na Sapaji
 Tada je nastalo i utvrđenje na ostrvu Sapaji, koje lezč i nasuprot Ramu.
 Na njemu je otkriveno mnosč tvo opeka sa zč igom kohorti, koje su ucč estvovale u Trajanovom dacč kom ratu, II
Hispanorum, I Cretum i ale II Pannoniorum, a osim toga i opeke sa zč igom VII Klaudia. Ove opeke otkrivene su
takođe i sa obe strane Dunava.
 VII Klaudia davala je stalnu posadu ovim utvrđenjima, a odredi posvedocč eni na opekama nalazili su se na ovom
mestu samo privremeno, u vreme Trajanovog rata sa Dacč anima.

Naselje
 Tragovi civilnog naselja su oskudni i na levoj i na desnoj obali Dunava.
 Naselje na levoj obali moglo je u periodu postojanja provincije Dakije biti van okvira grada Viminacijuma.

Kasna antika
 Krajem 3. i pocč . 4.v. u Konstantinovo vreme, utvrdjenje 1 u Lederati tj. Ramu, je reducirano i smanjeno. Na
najistaknutijem delu podignut je kvadriburgium (dim. 50x50 m). Ne znamo sč ta je sa druge strane.
 Na ostrvu Sapaji koje se nalazi između Rama i Stare Palanke, u istom periodu je podignuto vecć e utvrđenje tipa
kvadriburgium (90x90 m). Mozč da bi se to utvrđenje zvalo Lederata Nova.
 Ovaj sistem fortifikacija sč titio je prelaz preko Dunava.
 U 4.v. Lederata je imala posadu od dva odreda: cuneus equitum sagittariorum i milites Vincentienses, regrutovani
u oblizč njoj stanici Vinceia.

 Utvrđenja kod Rama i na Sapaji stradala su u hunskom upadu 441.g.

 Prema Prokopiju, obnovljena su u okviru Justinijanove rekonstrukcije limesa.

Justinijanova obnova
 U 6.v. utvrdjenje 1 (Ram) se vracć a na velicč inu Trajanovog utvrdjenja. Ojacč avaju se zidovi, a novi mocć ni bedemi
obuhvatili su ostatke utvrđenja iz Trajanovog doba. Podignute su velike kruzč ne kule na uglovima i ulazima, koje
zamenjuju prethodne cč etvrtaste. Na juzč noj strani podignut je josč jedan bedem. Ostaje jarak i ostalo.
 Isto se desč ava na Sapaji.
 O toj Justinijanovoj obnovi se kazč e da je na mestu jednog zapusč tenog pirga (koji su stari zvali Lederata)
Justinijan obnovio i ucč inio velikom.
 Koliko je to utvrdjenje bilo mocć no govori i to da kada su Nemci 1941.g. napali, 7 dana nisu mogli da osvoje
Lederatu, a u medjuvremenu svi gradovi su pali (Beograd, Kragujevac...).

Pokretni nalazi
 Iz Rama poticč u:
1. srebrni i bakarni novac
2. geme
3. reljef Atine sa sč titom
4. nesč to pisanih spomenika,koje su uglavnom podigli vojnici jedinica koje su prolazile ovuda ili bile stacionirane
tu
16. MARGUM

 Rimski grad na desnoj obali Velike Morave, u blizini njenog usč cća u Dunav, kod Orasč ja, u njivama sela Dubravice.

23
 Rimsko naselje na desnoj obali Morave, u danasč njem Orasč ju, bilo je jedno od najznacč ajnijih na zapadnom delu
mezijskog limesa.
 Grad je lezč ao na glavnom putu, koji nije kod usč cća Morave skretao na jug, kako bi se ocč ekivalo, vecć istocč nije
odatle, kod usč cća Mlave u Dunav.
 Na mestu rimskog Marguma postojalo je i naselje u predrimsko doba. Otkriveni su slojevi koji se datuju u
4.v.pne.

Stanovnisč tvo
 Na usč cću Morave se u predrimsko doba mozč e pretpostaviti stanovnisč tvo, koje cč ine razne etnicč ke grupe.
 Materijal nije blizč e poznat, i nije jasno zbog cč ega se on vezuje za Tribale kao nosioce.
 U izvorima se kazč e da su do Morave nekada dopirali Skordisci, a istocč no odatle su bili izmesč ani sa Tribalima i
drugim tracč kim plemenima.

Izvori
 O kastrumu u Margumu ima malo podataka i on nije arheolosč ki potvrđen, o njemu posredno svedocč e: epigrafski
spomenici, opeke sa zč igom Cast(ro) Marg(o), postojanje kanaba.
 U izvorima su vesti o njemu oskudne, javlja se relativno kasno i samo ga pominju neki poznorimski pisci.
 Natpisi su takođe malobrojni.
 Rimski spomenici iz Marguma bili su upotrebljeni pri zidanju srednjovekovnog grada despota Đurađa
Brankovicć a u Smederevu (tu je uzidan materijal i iz drugih rimskih naselja, pa je cč esto tesč ko utvrditi poreklo
otkrivenih natpisa).

 U Ptolomejevom popisu gornjomezijskih naselja on je izostvaljen.

 Po itinerarima usč cće Morave bilo je udaljeno oko 25 milja od Trikornijuma. Na toj tacč ki Itinerar Hieros. navodi
civitas Margum.
 Po itinerarima bio je udaljen 14 milja od Aureus Monsa.
 Po itinerarima bio je udaljen 10 milja od Viminacijuma, i to ga je sputalo u razvoju. Margum je civitas (grad), ali
najverovatnije ne postaje kolonija, a i tesč ko je da bi tako blizu Viminacijuma koji je kolonija, dizali josč jednu.
 Kod Priska Margum se spominje kao grad na Dunavu u “ilirskoj Meziji”.
 Kod Jordanisa se spominje kao civitas između Morave i Dunava.

Utvrđenje
 U 1.v.ne Margum je za Rimljane predstavljao vazč nu strategijsku tacč ku, jer je branio prirodni prolaz - dolinu
Morave, ka jugu tj. unutrasč njosti Mezije. Tu su prekodunavska plemena mogla prodirati na desnu obalu Dunava
tj. rimsku teritoriju, pa je vojna kontrola usč cća Morave bila jako vazč na. Zato je logor u Margumu bio jedan od
najznacč ajnijih na zapadnom delu mezijskog limesa.
 Vojni logor nije do sada otkriven na teritoriji Marguma, tj. na desnoj obali Morave.
 Poligonalni kastrum na levoj obali Morave, kod danasč njeg Kulicč a, poticč e iz ranovizantijskog vremena.
Raspoznaje se poligonalna osnova sa ugaonim kulama. Taj tip utvrđenja karakteristicč an je za poznorimsku ili
ranovizantijsku gradnju. Ali, arheolosč ki potvrđen kao ranovizantijski, kastrum na usč cću Morave se ne spominje
kod Prokopija. Verovatno je da on nije imao na raspolaganju dovoljno detaljne izvore za ovaj deo limesa.
 Mogucć e je da se na istom mestu nalazio i vojni logor iz ranocarskog perioda. U tom slucč aju civilno naselje i vojni
logor bili bi razdvojeni rekom.

24
 Kanic je video na desnoj obali Morave, u Orasč ju, pravougaoni prostor velicč ine 864x720 m, u kome je on
prepoznao forum Marguma, pravac ulica, kucć e za stanovanje i ostatke jedne vecć e građevine (mozč da hram).
Danas se od svega toga malo mozč e videti, jer je mnoge tragove grada zbrisala Morava.
 Otkriveni su temelji jedne kasnoanticč ke građevine sa hipokaustom.
 Postojale su tri faze gradnje:
1. temelji zgrade u najdubljem sloju datuju se u 1.vek
2. novac u drugom sloju datuje se u 2.vek, kao i mermerna glava imperatora s kraja 2.veka (Domicijan, ili
Nerva?)
3. građevina napusč tena u 4.veku, a razorena u 15.v. pri građenju Smedereva
 Sem par zidova, danas se mozč e videti kulturni sloj od nekoliko metara, izpresecan tamnim linijama garezč i i sč uta,
koje oznacč avaju prekide, nastale usled pozč ara i rusč enja.
 Kod Marguma se nalazio prelaz preko Morave sa carinskom stanicom, koja je epigrafski potvrđena.

 Kao kastrum Margum se pominje na nekim opekama, otkrivenim u Kostolcu, pa je sigurno da je postojao
kastrum.
 Međutim, dimenzije 800x700 su mnogo velike za kastrum. To su po Vitruviju idealne dimenzije grada (toliko da
dva bela vola mogu okolo da izoru za jedan dan). Postoji realna mogucć nost da je pola grada zauzimao kastrum,
a pola kanabe.
 Pitanje glasi: da li kastrum ima bedem?
 Misli se da je bio sa druge obale Morave, gde postoji jedna prirodna fosa, a tu bi se moglo nalaziti kruzč no
utvrđenje O oblika (vidi Kontramargum).

Vojska
 O posadi se ne zna nisč ta pouzdano.
 Krajem 1. veka ovde je podignut vojni logor, u kom je zakratko pocč . 2.v. bila stacionirana legija IV Flavia, sč to se
mozč e zakljucč iti po nekim natpisima sa lokaliteta. Posle Trajanovog osvajanja Dakije vojni znacč aj Marguma je
umanjen, u legija je prebacč ena u Singidunum. Tu je posle odlaska legije IV Flavie ostala neka vojska.
 U sledecć im vekovima posadu Marguma verovatno cč ine samo pomocć ni odredi. O njima nema podataka pre 4.
veka.
 Prema podacima u Noticiji u Margumu je bilo stacionirano jedno odeljenje domacć e milicije, auxilium Margense.
 Ovde se nalazilo sedisč te dela dunavske flote, koja nosi naziv classis Stradensis et Germensis.

Naselje
 Najranije naselje u Margumu su bila kanabe, u kojima su se naseljavali trgovci i veterani legije IV Flavia.
 Ovo naselje je potvrđeno na odlomku natpisa iz Orasč ja. Na njemu se spominje curator civium Romanorum
Margi, a zvanje kuratora cč esto je u kanabama. To je jedino svedocč anstvo o kanabama u Margumu. Poticč e iz prve
pol. 2.v.

 Margum je na nekim natpisima potvrđen i kao municipijum.

 Puni naziv grada, posvedocč en na jednom natpisu, bio je Municipium Aurelium Augustum Margum. Ko je
Aurelium, ko mu je dao ovo ime i kojim povodom?
 Atribute Aurelium Augustum nose gradska naselja, koja su od poslednjih careva dinastije Antonina 1, Marka
Aurelija ili Komoda, ili pocč etkom 3. veka od Karakale i Elegabala, dobila status municipijuma ili kolonije.

1
Severi su nelegalno došli na vlast pa su pokušavali da se vežu za Antonine preuzimajući njihov kult Herakla i njihova imena.
25
 Mogucć e je da je Marko Aurelije proglasio Margum za municipijum. Ratujucć i na Dunavu protiv Markomana, on je
koristio legije iz Panonije i Mezije. Gubici u ratu i kuga, koja je tada bila preneta sa Istoka, smanjili su broj
vojnika. Ratna situacija zahtevala je popunjavanje legija novim regrutima. Posč to je vojska mogla biti
regrutovana jedino iz grada, u cilju prosč irenja baze sa koje su mogli biti regrutovani vojnici za legije, nekim
naseljima na Dunavu on je dodelio gradski status. Tako je mnoge gradove proglasio za municipijume, kako bi iz
njih mogao da regrutuje vojnike. Tada je i Margum mogao dobiti gradski status i postati municipijum (i pre
169.g.).
 Margum nije u izvorima posvedocč en kao kolonija. U vreme Filipa Arapina josč uvek je bio municipijum. Da li je
kasnije postao kolonija, kao Singidunum i Viminacijum, ne zna se. U izvorima 4.-6. v. spominje se kao civitas.
Terme
 Otkriveni su ostaci kasnoanticč kih termi.

Nekropole
 Delimicč no su istrazč ene rimska, ranovizantijska i gepidska nekropola.

Kasna antika
 U kasnoj antici pominje se pod opsč tim nazivom civitas.
 Na znacč aj grada u tom periodu ukazuje:
- prisustvo odeljenja domacć e milicije (auxilium Margense)
- prisustvo - sedisč te, znatnih delova dunavske flote (classis Stradensis et Germensis)
- naselje na suprotnoj strani Dunava, Contra Margum ili Flaviana, koje je obezbeđivalo prelaz preko reke

Pokretni nalazi
1. srebrni skiptar, s kraja 2. veka
2. mermerna glava imperatora, s kraja 3. veka
3. kvalitetna lokalna keramika, iz 2./3. veka

Episkopsko sedisč te
 Bio je episkopsko sredisč te, ali ne znamo im imena.
 Kod Priska je sacč uvan opis događaja, koji je pokrenuo hunski napad. U njemu je neslavnu ulogu odigrao episkop
Marguma.
 Neprijateljstva između Huna i Marguma otpocč ela su onda, kada je gradski episkop presč ao na levu obalu Dunava,
opljacč kao carevu riznicu i grobove sa druge strane Morave. Pobunili su se Huni, jer je pljacč kao njihove i
sarmatske (cč esta je pojava da se nadju sarmatski grobovi sa poremecć enim grudnim kosč om; pljacč kanje grobova
je bio tezč ak prekrsč aj, ali u slucč aju paganskih grobova stvar je bila malo drugacč ija). Huni su zatrazč ili da im se
episkop izrucč i. Pregovori nisu uspeli, te oni zarate sa Rimljanima i zauzmu neke gradove na desnoj obali, među
kojima i Viminacijum. Uplasč eni hunskim uspehom, građani Marguma su pocč eli da se kolebaju. Episkop,
međutim, nije cč ekao da oni donesu odluku o njegovom izrucč enju i prebegne Hunima. Uskoro ih je on doveo na
rimsko tle, odakle su na dati znak presč li nocć u na desnu obalu i zauzeli Margum.
 Tako Huni jurecć i njega, rusč e Margum 441.g. i josč 70 gradova u Meziji.

Kraj
 Grad se spominje u izvorima kao mesto ubistva Karina 284.g, koje je omogucć ilo dolazak Dioklecijana na vlast.
 434.g. u Margumu su se sastali vizantijski i hunski poslanici, a razgovor je obavljen u poljima van gradskih
zidova.
 Huni su ga razorili 441.g.

26
 Sudbina Marguma posle hunskog osvajanja je neizvesna, jer izvori cć ute.
 Utvrđenje na levoj obali Morave spominje se u izvorima 6.v. kao castellum.
 Kod Jordanisa se spominje civitas Margum kao mesto sukoba 505.g, između Sabinijana - vizantijski vojskovođa i
magistar militum per Illyricum, i Munda - potomak Atile, gotski saveznik i gepidski vođa. Sabinijan je bio
porazč en i sklonio se u kastel Nato. Sedisč te Munda, bila je Herta. Oba mesta su nepoznata.
 Verovatno je obnovljen u vreme Anastasija.

17. MEDIJANA

 Predgrađe Naisusa na levoj obali Nisč ave, letnjikovac Konstantina I i naslednika mu, danas Brzi Brod kod Nisč a.

Vila
 Sredisč ni prostor zauzima raskosč na vila s velikim peristilom, dimenzija 62x35,4 m. Ulaz u vilu se nalazi na jugu i
naglasč en je sa 2 pilona. Iz trema peristila ulazi se u prostoriju priblizč no istih velicč ina, koje su se duzč zapadne,
istocč ne i severne strane nizale u dva reda. Pod trema bio je ukrasč en mozaicima s geometrijskim motivima, a
mozaici u Triklinijumu i na njegovom ulazu bili su figuralni (Meduza, recč no bozč anstvo). Triklinijum sa
apsidalnim zavrsč etkom i kontraforima na spoljnoj strani nalazi se u osnovi peristila, na njegovoj severnoj strani.

 U sklopu vile je i nimfej, koji se sastoji od pravougaonog vestibila, sč etsougaone centralne prostorije sa
vodoskokom i tri aneksa. Apsidalni aneks na severnoj strani flankiran je aneksima pravougaone osnove.
 Manje terme u severozapadnom delu verovatno su bile u sastavu vile.
 ZŠ itnica je otkrivena zapadno od vile, a u njenom su sredisč tu ukopani keramicč ki pitosi.
 Vodotoranj je na blagoj padini, jugozapadno od zč itnice, a sluzč io je za snabdevanje vodom objekata u Medijani.

Skulpture
 U okviru vile nađeno je u sekundarnom polozč aju 16 skulptura od mermera i porfira, koje prikazuju Asklepija,
Higiju, Merkura, Dionisa i ostala bozč anstva.
 Pretpostavlja se da poticč u iz paganskog hrama posvecć enog Asklepiju.

18. MUNICIPIUM S...

 Rimski grad u unutrasč njosti provincije Dalmacije, podignut na terasi iznad leve obale Vezisč nice, danas Komini
kod Pljevalja.
 Postao je municipium sredinom 2 veka.
 Između 1967. i 1975. istrazč ene su dve nekropole:
1. nekropola I, na Belom bregu
2. nekropola II, na zaravni prema Vezisč nici

Nekropola I
 Otkriveno je 385 grobova spaljenih pokojinika, iz 1./2.v.ne.

27
Nekropola II
 Sahranjivanje je obavljano od 2. do pol. 4 veka.
 Istrazč eno je 287 grobova duzč aleje od 130 m, s 8 porodicč nih grobnica i 15 pojedinacč nih grobova s nadgrobnim
spomenicima.
 2 netaknute grobnice  Pripadaju Aureliji Maksimini i Pakoniji Montani, građene po uzoru na akvilejske
porodicč ne grobnice.
 Na periferiji nekropole II  Grobovi inhumiranih pokojnika, od kojih su neki sahranjeni s konjima.
Pretpostavlja se da su to grobovi pripadnika nekog varvarskog plemena, mozč da Sarmata, koji su u dr. pol. 4 v.
bili kao rimski najamnici naseljeni u ovaj deo provincije Dalmacije.
 Grob s olovnim sarkofagom  Sahranjen je pokojnik s vecć im brojem staklenih posuda. Jedinstvena je staklena
cč asč a s natpisom (diatreta), verovatno proizvod kelnskih radionica.
 Na osnovu natpisa mogucć e je zakljucč iti da su na nekropoli II sahranjivani uglavnom domoroci i doseljenici iz
priobalnih gradova Dalmacije, posebno iz Rizinijuma.

19. MUNICIPIUM MAL - SKELANI

 Rimsko naselje na levoj obali Drine, kod Srebrnice u Bosni, rano kolonizovano italskim doseljenicima s istocč ne
obale Jadrana.
 Pretpostavlja se da je to bio glavni grad Dindara, verovatno M (unicipium) Mal (vesatium).
 Građani su postavili pocč asne spomenike Antoninu Piju, Septimiju Severu i Karakali, kao i oltare kapitolijskoj
trijadi, Silvanu, Marsu, Liberi, Mitri i grcč kim bozč anstvima Asklepiju i Higiji.
 Istrazč ene su dve crkve, jedna sa 7, a druga s 4 prostorije.

20. MUNICIPIUM DD

 Rimski grad u dolini Ibra, u blizini sela Socč anice, severno od Kosovske Mitrovice.
 Dobro istrazč en. Nije tipicč an rimski grad.
 DD se upotpunjuje kao Dardanorum.
 Status municipijuma dobio je pocč etkom 2.v., kad su na Kopaoniku i Rogozni intenzivno korisč cćeni rudnici olova,
cinka i zlata. Krajem 4.v.n.e. grad je opusteo.

 Ne pominje ga ni Ptolomej, ni Plinije - mozč da je nastao kasnije.

 U vreme Trajana ovde se javlja metalni dardanski novac (metali Dardanici). Na reversu je personifikacije
Dardanije sa klasjem i rudarstvom – u Trajanovo vreme se osnijvaju rudnici i gradovi vezani za njih. Da li je
Municipijum DD iz te pricč e? On je u blizini Trepcč e i Kopaonika.
 Nema mnogo epigrafske gradje u vezi njega, ali se ne javlja ni Elie ni Ulpija.

Forum
 Prvobitno urbano jezgro poticč e s pocč etka 2.veka.

28
 Forum je istrazč io E. CŠ ersč kov između 1956. i 1965.g. On je jedini u Meziji, a u bivsč oj Yu josč samo u Dokleji.
 Ovaj se bitno razlikuje od tipicč nog rimskog foruma. On je pravougaonog oblika (dim. 25x38 m), na zapadnoj i
istocč noj strani zatvoren porticima. Oni su korisč cćeni u ovom prvom periodu kao trezori za cč uvanje votivnih
darova (ili polufabrikata iz drugih provincija) deifikovanom junaku Antinoju.
 Forum ima vertikalnu osu i na podijumu (prilaz stepenisč tem) u osi foruma podignut je hram. U jonskom stilu je
(dim. 15,77x14,25 m), tipicč an rimski hram, sa prilazom i apsidom. Na samom je kraju, sč to je tipicč no. Hram je
posvecć en Hadrijanovom ljubimcu Antinoju iz Bitinije, koji je tragicč no poginuo.
 Na forumu bocč no postoje portici, ali pred njima su dva objekta neobicč ne funkcije sa rascč lanjenom povrsč inom.
Unutra su stubovi. Ove dve bocč ne cč udne gradjevine se obicč no tumacč e kao horeum (zč itnica). I to tako jeste i
ovde – pod je podignut na stubicć e zbog izolacije. Horeum nikada nije sastavni deo foruma osim ovde.
 Ispred ulaznog dela foruma, malo na jug je trobrodna bazilika (tipicč na urbana). Polozč aj bazilike nije
iznenadjenje. Ova bazilika nije skroz trobrodna, ima atrijum libertes i trem unutar nje, ali i toga ima drugde.
 CŠ udna stvar je da ovaj forum nije u centru naselja, sč to je odstupanje od rimskih kanona. Ovde se sve građevine
nizč u niz jednu liniju, verovatno uz neki put. Jedine analogije imamo u dolini reke Japre u Bosni i Hercegovini
gde su isto gradjevine linearno naredjane, a forum nije u centru. Zajednicč ko im je da su oba rudarski gradovi (sa
objektima) uz reku koja je vazč na za metalurgiju i oni prate ovaj princip.
 Za rudarstvo se vezuju ovaj cč udni raspored i zč itnice.

 Hram je posvecć en Antinoju, Hadrijanovom ljubimcu. Zasč to ovde? Ovde su naseljeni uglavnom iz Bitinije (Mala
Azija), kako bi pospesč ili metalurgiju. Oni dizč u ovaj hram da bi istakli svoje poreklo (Ganimed je bio isto iz
Bitinije). Hram je podignut kasno, oko 136.g, a mozč da ga je i sam Hadrijan podigao.
 Ima ideja da ne bi umanjivali sakralnost foruma postavljanjem zč itnice. Bilo je teorija da su tu cč uvani slicč ci
(polufabrikati rude) pre transporta na drugo mesto u carstvu. Slicč ci su bili istog oblika i imali pecč at koji
garantuje tezč inu.
 Ovako mozč da ima visč e smisla – hram je bitinijski, tezaurioni, bazilika za resč avanje sporova.

 Sve ovo je u jednom momentu srusč eno, za vreme gotskih upada 247./249.g. To je cč udno jer nijedan drugi grad
tada nije stradao (nije imao vojsku).
 Obnovljen je krajem 3.veka.

Obnova
 Krajem 3. i pocč etkom 4. veka, u vreme tetrarhije, radi izgradnje novog foruma, porusč ene su sve starije zgrade
osim hrama. Sagrađeno je:
- na istocč noj i zapadnoj strani foruma nalazile su se zč itnice
- juzč no od foruma nalazila se forumska bazilika (dim. 55x16,75 m), koja je imala atrijum s eksedrom i trem na
ulazu
- u severozapadnom delu grada sazidane su terme, a duzč njih su otkriveni ostaci ulica i građevina
- zidovi nekih zgrada su bili ukrasč eni freskama i plocč icama od raznobojnog mermera
- severoistocč no od foruma nađeni su objekti vezani za metalursč ku delatnost (rudari su bili Besi)
 Konacč no je srusč en u 4.v. od strane Gota i visč e nije obnavljan. Izgleda da ga je zbog svoje razvucč enosti bilo tesč ko
braniti.
 Znacč i grad ima dve faze:
1. do 247/249.g.
2. od 3-4. veka

Sahranjivanje
 Na oblizč njoj nekropoli nađen je vecć i broj sarkofaga.

29
Epigrafika
 U epigrafici pominje se municipijum i stanica (Stacio metali Dardanici). Sve to mora biti blizu. Natpisi:
1. natpis koji izvesni Septimije (vreme Severa verovatno) posvecć uje Jupiteru, Nemezi Regini (ona je zasč titnik
ugovora, posč tenja) i lokalnom geniju (duhu) ovog stacija. Kada se spominje Novi Pazar onda je to
najverovatnije beneficijarna stanica.
2. spomenik koji spominje Municipijum DD, najverovatnije iz druge polovine 2. veka.
3. natpis za vreme Gordijana III isto spominje Municipijum DD.

Municipium DD ili Stacio?

 Postavlja se pitanje da li je ovo sč to mi poznajemo Municipijum DD ili stacio / beneficijarne stanice.
 Stacije su sluzč ile kao zasč tita puteva i bezbednosti i imali su nesč to vojske (ne zna se da li dovoljno da izdrzč i
napad Gota). Onda je ovo Municipijum DD, jer je pao.
 Ali ako je ovo Municipijum DD, gde je onda naselje? Ima u jednom selu Slatini u blizini (10 km) veliki
konglomerat materijala, pa bi to mogao biti Municipijum DD.
 SŠ ta je sč ta ne zna se sigurno.

Kult
 Nema tragova hrisč cćanstva. Nije prepravljena bazilika. CŠ udno je ako je ovo Municipijum DD zasč to nema episkopa.
 Ima mnogo orijentalnog, helenisticč kog materijala.

21. NAISSUS

 Rimski i vizantijski grad. Naisus se vezuje za ime reke Nisč ave - Navisus. Samo ime Nisč ave je verovatno tracč ko.
 Veruje se i da ime Naissus poticč e od keltskog imena za Nisč avu, za koju Holder tvrdi da je podrsč ku nasč ao u
kasnoanticč kom gramaticč kom spisu Consentii ars.

Istorijat
 Osnovali ga Rimljani posle pobede nad Dardancima krajem 1.v.pne., kao vojnu bazu i naselili ga rimskom
posadom. Grad se nalazio na raskrsnici vazč nih puteva koji su povezivali juzč ne (Scupi, Ulpiana) sa severnim,
podunavskim gradovima (Singidunum, Viminacium, Ratiaria).
 Prvi sigurni podatak koji nam ukazuje da je Nisč bio naseljen Rimljanima u to doba, poticč e sa kraja 1.v.ne. i
govori da je veteran L. Valerije iz I kritske kohorte zč iveo u Nisč u, sč to govori da je grad vecć bio urbanizovan, jer je
obicč aj bio da isluzč eni vojnici po kraju sluzč be se u penziju vrate u provinciju gde su sluzč ili. Ako znamo da ovaj
spomenik poticč e iz oko 70.g.ne. to je podatak da je on mozč da sluzč io ovde, negde oko 50.g.ne.
 Posle organizovanja provincije Gornje Mezije, Naisus je od 15.g. bio znacč ajan trgovacč ki i vojni centar.
 Od vremena Dioklecijana pripadao je provincije Sredozemnoj Dakiji.
 U 4. veku je postao episkopsko sedisč te.
 Stradao je tokom upada Huna 441. godine, obnovljen je za vreme Justinijana.
 Sloveni su ga osvojili krajem 6. veka.

Istrazč ivanja
 U Naisusu su otkriveni:
- ostaci monumentalnog objekta pod svodovima (mozč da podijum hrama)
- trobrodna građevina
- poplocč ana ulica

30
 - van turskih bedema otkrivena je građevina s oktogonom ukrasč ena podnim mozaicima, iz vremena tetrarhije
- gradski bedemi su delimicč no istrazč eni
- ostaci mosta su nađeni u Jagodin-mali

Izvori
 Od pisanih izvora pominje se u nekoliko itinerara koji pokazuju glavne puteve i gradove, sa navozč enjem stanica,
gde se moglo prenocć iti, snabdeti hranom i ostalim potrebama ili nacć i utocč isč te.
 Nais se pominje u Itinerarium Antonini, Itinerarium Burdgalense, Tabula Peutingeriana. Veruje se da sve ove
mape i itinerari poticč u iz 3. i 4. veka, sč to je usled mnogih kopiranja i prepisivanja nemogucć e tacč no utvrditi.
 Grad se pominje i u Codex Theodosianus i Codex Iustinianus, sa oznakama datuma kod zakona koji su doneti u
Naisu.
 Kod Priska postoji podatak koji govori o Naisu, i kazč e da je posle rata Huna i Romeja, Atila trazč io da granica ne
bude na Dunavu vecć na reci Danubi koja je u kontekstu Naisa. Sada se naziv Danubi prvi put koristi za Nisč avu.
Imajucć u u vidu da je Prisk visč e puta bio u Naisu tesč ko da je mogao da pogresč i. Mozč da je kasnije prepisivacč
pomesč ao. Ima i tracč ko ima Danuba koje se vezuje za reku. Mogucć e je da je dosč lo do promene imena, a mozč da
gornji i donji tok imaju razlicč ito ime.
 Naisus se prvi put pominje kod Ptolomeja. On kazč e da u Dardaniji ima 4 velika grada: Ulpijana, Naisus, Skupi i
Aribation.

Municipium
 Kada je Naisus postao municipijum? Nezna se. Iz cč injenice da se ne pominje u onom spisku gradova iz
Viminacijuma odakle se dobijaju novi vojnici (samo municipiji i kolonije) zakljucč uje se da tada (169.g.) nije to
bio. Medjutim taj laternon nije ceo ocč uvan (oko 40% je ocč uvano), pa je mozč da i bio u spisku. A ako i nije bio, to
ne znacč i nisč ta. To je laternon za samo jednu legiju i jednu godinu, jer ako su predhodne godine dali vojnike za
neku drugu legiju ne bi ni bili u spisku.
 Marko Aurelije kada ratuje sa Markomanima stvara lokalne jedinice i jedna od njih je smesč tenja u Naisu, a
druga u Timok Minor (?). Onda je tada on vecć bio municipijum, a ovo se odvija 170.g.
 Remesijana je manja i ona je postala municipijum u vreme Trajana. Onda tesč ko da nije i Naisus tada dobio
municipij.

Naselje
 Naisus je na najvazč nijem stratesč kom mestu Balkana.
 Naselje je verovatno niklo pored nekog domorodacč kog vikusa (tracč ki, dardanski, keltski?), kao sč to se mozč e
videti na lokalitetu Brzi Brod, gde se nalazi Mediana, palatni kompleks pored kojeg se nalaze ostaci naselja iz
ranog bronzanog i gvozdenog doba.
 Misli se da je tu bio prvi vojnicč ki logor cč ak i pre nego sč to je uspostavljena provincija.
 Vojni logor je sagrađen na desnoj obali Nisč ave, negde u okvirima danasč nje tvrđave koja poticč e iz turskog
vremena, jer je sigurno da je morao biti od dugotrajnijeg materijala, vecć od prve decenije 1.v.ne, kada je ovde
stacionirana kohorta I Aurelia Dardanorum, jer logor II kohorte u kastelu Timacum Minus kod Ravne je od
kamena, dimenzija 100x120 m, pravougaone osnove sa ugaonim kulama, a s obzirom da je kohorta imala negde
oko 1000 ljudi i bila konjicč ka, mora da je takva bila i I kohorta koja se nalazila u Naisu u isto vreme.
 Samo civilno naselje tj. grad (P = 20 do 25 ha), verovatno se rasprostiralo na prostoru unutar sacč uvane tvrđave,
sa mozč da izuzetkom termi koje su nađene van turskih (a mozč da i rimskih) zidina na severu naselja. CŠ ini se da
su te terme i jedina građevina na toj strani bedema, jer se grad, veruje se, sč irio prema jugu, ka reci Nisč avi.
 Grad je verovatno snabdevan vodom sa lokaliteta “Devojacč ko zč drelo”, oko 2 km od sela Kamenica. Akvadukt je
bio građevina cč ija je debljina zida iznosila 1,65 m.
31
 Cecina Sever je negde iz Mezije doveo veliku vojsku da skine opsadu za vreme Panonskih ustanaka. Veovatno su
tu bile te legije (14./15.g.) dok nije formirana provincija, pa legije idu na Dunav, na granicu. Gde je bio logor tog
Severa, ne zna se (bio je od drveta). Nije na putu jer se ne javlja u itinerarima. Verovatno je uz Moravu.
 U Naisu ostaju kohorte, a najglavnija je kohorta Secunda Aurelija Dardanorum, koju je formirao Marko Aurelije.
Izgled logora kohorte Prime Aurelija Dardanorum je poznat, pa je verovatno i u Naisu bio takav. Pravougaon, iz
sredine 1.v, po osobinama isti kao u Viminacijum, ali manji (sa kulama, kapijama i secč enjem na 1/3- 2/3).
 To utvrđenje (Severovo?) je napusč teno i ovo novo je u gradu.Danas je preko njega turska tvrđava,a rimska je
vecć a.
 U ovom izgledu grad ulazi u kasnu antiku. Tada dozč ivljava uspon jer je tu rođen Konstantin Veliki (ukrasio
grad).

Kasna antika
 Prvi car iz tog kraja je Klaudije II Gotski (268-270.g.). Pobedio je Gote kod Naisa, tako sč to im je dosč ao iza leđa
dok su opsedali grad (znao je okolinu odlicč no), ali je poginuo u borbi. 269.g.ne pod zidinama Naisa desila se
odsudna bitka koja je na duzč e vreme otklonila opasnost varvarskih plemena preko limesa. Naime, predhodne
godine, organizovane jedinice Skita, Herula, Gota i Peuka, krenule su prema Atosu. Prve bitke odigrale su se u
gornjem toku Aksiosa, danasč njeg Vardara, gde su varvarima dalmatinski konjanici naneli tesč ke gubitke, ali ih
nisu zaustavili, tako da su oni napredovali ka Nisč u gde ih je sacč ekao car Klaudije II i poznavajucć i teren, unisč tio
vojsku od 50 000 varvara.
 Odatle je i njegov rođak po majci, Konstancije Hlor.
 Njegov sin, Konstantin Veliki, rođen je u Naisu.
 Tako Naisus postaje carski grad, a tu su rođeni i neki drugi carevi kasnije.

 Tada su verovatno zazidani neki ulazi i stavljene velike kule na uglovima.

 Ispod tvrđave, malo dalje je reka. Tu je bio most i tu je nadjena glava Konstantina. Sa suprotne strane most je
delio jedno utvrđenje sa lepezastim kulama, koje su karakteristicč ne za Konstantinovo vreme.
 Nađen je 1904.g. jedan tas na kome pisč e “u vreme cara Konstantina ova tvrđava je sagrađena”. To ne mozč e biti
ona velika iz vremena Trajana, koju je opravljao Aurelije, pa Dioklecijan. To je verovatno ona preko reke.

 Prvi pomen utvrđenja je kod Julijana, koji je boravio u Naisu. On kazč e da je Naisus mnogoljudan grad, visč e puta
opsedan, ali nikada osvojen. Podatak iz 361.g.
 Pitanje je kada je on to bio opsedan? Mozč da: Goti za vreme Klaudija II, ili Goti i pre 253.g, ili Kostobici 169.g.
(tada je pala Serdika, a Naisus je onda odoleo).

 Hunsku opsadu 441.g. opisuje Prisk. On kazč e da su Huni presč li reku i na zemljisč tu između reke i zidina
postavljaju sprave. Ovnovima su provalili u grad. Tada je grad pao.
 Prisk 447.g. ponovo tuda prolazi i kazč e da je grad josč uvak razrusč en i pust, pa su oni zanocć ili dole u polju, dalje
od reke, jer su tu josč bile kosti poginulih.

 Jordanes kazč e da je Naisus prvi grad Ilirika, ali to je preterano, jer Iliriku pripadaju i Salona, Viminacijum,
Sirmijum. Mozč da misli da je prvi na koji se naiđe kad se ide iz Trakije. Ako se ide odatle prvi grad bi bila
Remesijana, ali Naisus je verovatno bio vecć i i vecć eg ranga. Nemamo podatke da je Naisus ikada proglasč en za
koloniju, ali imajucć i u vidu njegov znacč aj tesč ko da nije bio. Tim ne objasč njava zasč to je visč eg ranga od
Remesijane.

 481.g. u Naisu su Ostrogoti.

32
 Tada gotski kralj (otac Teodorihov) u Naisu ostavlja malu posadu. Zasč to malu posadu? Verovatno zato sč to je
grad bio obnovljen, imao cč vrste bedeme (za vreme Zenona ili Anastasija).

Justinijan
 Justinijan ga isto obnavlja kada obnavlja Serdiku. Zasč to to on radi ako ga je obnavljao Zenon ili Anastasije? Zato
sč to je stradao u zemljotresu 518.g. koji je bio ogroman, najvecć i na Balkanu, sa epicentrom u Skupiju, i oko njega
se srusč ilo 40 gradova. Svi ostali potresi od onda bili su njegovo smirivanje. Na bedemu starog utvrdjenja, na
delu ka Nisč avi vidi se pucanje i pomeranje koje mozč e biti jedino tektonsko. Njega nije obnovio.
 Tamo gde je danas autobuska stanica u Nisč u nadjen je polihromni bedem sč irine 6m, veoma mocć an, kao
Solunski. To je verovatno obnova Justinijana, koji nije obnavljao staro utvrđenje i grad, jer su bili veoma
razrusč eni.

 Nadjene su jedne velike terme pored bedema starog utvrđenja. Takve velike su građene van bedema (okvira
grada), na Gradskom polju, da se tu okupaju oni koji dolaze pre nego sč to dođu u grad.
 Onda bi se nastavak onog ogromnog zida trebao trazč iti iza termi.

 Ima nekih indicija da je postojao josč jedan logor u blizini (nevazč no).
Bazilika sa martirijumom
 Na terenu kasnoanticč ke nekropole u Jagodin-mali na istocč nom izlazu iz grada do sada su konstatovane cč etiri
vecć e kulten građevine - crkve, od kojih je konzervirana i pristupacč na jedino bazilika sa martirijumom kod Mosta
mladosti. Ostaci ove građevine sacč uvani su samo u temeljima. Građevina predstavlja uobicč ajeni tip trobrodne
ranohrisč cćanske crkve, vecć ih dimenzija, sa jednom apsidom i narteksom.
 Prilikom otkrivanja crkve otkriveno je i nekoliko kasnoanticč kih grobova u njenoj unutrasč njosti, a verovatno su i
ovim grobovima pripadala tri hrisč cćanska natpisa u mermeru koji su u Nisč kom muzeju.
 Na zapadnu starnu crkve naslonjena je prostrana kripta – martirijum, sa osnovom pravougaonog oblika, iz
kojeg se stepenisč tem izlazilo u narteks bazilike. Na severnoj i juzč noj strani martirijuma nalaze se po dve nisč e u
cč ijim se udubljenjima nalazila tela sahranjenih u kripti. Ova građevina datovana je u 5.v.ne.

Ostave
 U kasnoj antici u Naisusu su se nalazile carske radionice za izradu srebrnih posuda i oruzč ja:
1. jedna ostava je sadrzč ala 7 srebrnih tanjira kovanih povodom proslave desetogodisč njice Licinijeve vladavine
2. ostava bronzanih posuda i novca nađena je u jednoj građevini iz poznog Carstva
3. bronzana glava Konstantina Velikog i bronzana figura Jupitera na prestolu nađene su u koritu Nisč ave

Nekropole
 Severno i juzč no od grada protezale su se nekropole.
 Istrazč ena je nekropola u Jagodin-mali. Imala je nekoliko stotina grobova, datovanih od 4.-6.v, i nekoliko
grobnica.
 Najocč uvanija je grobnica iz sredine 5. veka, u kojoj su sahranjeni crkveni velikodostojnici, s poluoblicč astim
svodom u unutrasč njosti i bogato ukrasč ena freskama (Hristov monogram, figure apostola Petra i Pavla, rajska
ograda).
 U grobovima su na|ene keramicč ke i staklene posude, uglavnom lokalne proizvodnje.

Vile
 U okolini Naisusa, na Viniku i Gorici, bile su podignute seoske vile.
 U vili na Viniku nađena je ostava novca s kraja 3. veka.

33
 U vili na Gorici nađena je ostava srebrnih posuda.

22. PINKUM

 Rimsko utvrđenje s naseljem, na usč cću Peka u Dunav kod Velikog Gradisč ta.
 Ime je dobio po reci Pek (dugacč ak, izvire u Dardaniji), jer iz naziva proisticč e ime Peka (Pincus).
 Oblast Pinkuma nije arheolosč ki ispitana i ne zna se da li je na tom mestu postojalo preistorijsko utvrđenje.
 O rimskom Pinkumu obavesč tenja su takođe skromna.

Izvori
 Verovatno je na ovom prostoru bilo i sedisč te teritorije plemena Pikenza.
 Kod Plinija se reka Pincus spominje prvi put.
 Ptolomej pominje teritoriju Pincensis, kao teritoriju koju naseljavaju Pikenzi.
 A. Marcelin, u 4.v, zna za Pikenze na levoj obali Dunava. Kazč e da se Konstancije (prvo vodi rat protiv Sarmata i
trijumfuje kod Marguma) 358.g. sukobio u Banatu sa Amicenzima i Pikenzima, nazvanim po susednim
oblastima.

Stanovnisč tvo
 Postoji obicč aj da se narod, koji je pod administrativnom vlasč cću nekog grada zove po njemu.
 Ko su oni: autohtoni, doseljenici, Dacč ani (Dacč ani su bili prebacč eni vecć na drugu obalu, pa tesč ko da bi ih ostavili i
sa druge), Sarmati (Sarmati pod administrativnom vlasč cću Pinkuma; kako onda takav grad nije municipijum)....?
 Pikenzi su deo nekog vecć eg plemena koje je nekada naseljavalo ovu oblast. Ime su dobili po reci Pincus (Pek), a
naziv se kasnije, verovatno u rimsko doba, preneo i na deo stanovnisč tva na levoj obali Dunava. Mozč da su to bili
Geti preseljeni u 1.v. iz prekodunavskih oblasti na desnu obalu.
 Etnicč ka pripadnost im nije utvrđena. Nazivi Pincum, Pincus i Pincenses vezuju se za keltske, ilirske ili tracč ke
govore. Verovatno su pripadali tracč koj grupi, jer je oblast oko Peka ulazila u teritoriju naseljenu nekada
Tribalima.
 Bio je zč upa. Tu su zč iveli oni koji su dali ime reci i gradu.

Naselje
 Na Tabuli se pominje kao stanica (mansio Punicum) na putu pored Dunava.
 U izvorima Pinkum nije potvrđen kao gradsko naselje (civitas), i ne znamo njegov status kao grada.
 Nekoliko otkrivenih natpisa pokazuju da je postojalo naselje na ovom mestu.

 Pinkum je verovatno bio glavno naselje rudnicč ke oblasti u dolini Peka.

 Tu je bilo rudarsko administrativno sedisč te, teritorija Metalla Aeliana Picensia. Zato se misli da su ovi Rudnici
eksploatisani u vreme Hadrijana (Elie), kako pokazuje natpis na rudnicč kom novcu (Metalla) Aeliana Picensia.
Rudnicč ki novac nije moneta kojom se sve placć a, vecć samo na teritoriji rudnika i za određene stvari - ko zč etoni.
 Bio je luka i administrativni centar tih rudnika. U administrativnom pogeldu teritorija Pikenza, kao rudnicč ka
oblast, bila je izuzeta iz vlasti provincijskog upravnika i potcč injena direktno caru.

34
 Jedan natpis iz Singidunuma (iz ZŠ eleznika, sa sarkofaga) spominje nekoga ko je dekurion i kvatrovir nekog
grada koji se oznacč ava kao MAP. Neki su to onda tumacč ili kao:
- municipium Aelii Pinci, sč to bi znacč ilo da je dobio municipijalni status u vreme Hadrijana
- municipium Apuliensis, grad u Dakiji, veliki rudarski centar koji je bio municipium
- mozč da natpis nije ni dobro procč itan, pa je MAR ustvari Margi
 Da je ipak krivo ukazuje i konteks nalaza: na tom mestu je bilo utvrdjenje 120x100m, sa pravougaonim
ugaonim kulama. Kasnije se mislilo da nije utvrđenje, vecć utvrđena vila kakve su bile karakteristicč ne za pozno
vreme. Unutar tih zidina je onda kucć a, terme, hram… To je vreme vojnicč kih careva i posle.
 Ako je to vila, a vlasnik je onaj sa sarkofaga, onda bi on mogao biti upravnik iz Apuluma, jer je Apul tada bio
izgubljen i stanovnisč tvo je prebacč eno, a on mozč da dosč ao ovde.
 Na ovom podrucč ju ima josč nalaza.
Utvrđenje
 Otkriveno je utvrđenje na levoj obali Peka. Sagrađeno je krajem 3. ili pocč etkom 4. veka. To je bio
kvadriburgijum, dim. 50x50 m. Ali sč ta je pre? Ovo je verovatno kasnije utvrđenje.
 Na usč cću Peka postoji jedna prirodna aglomeracija, gde bi moglo biti starije utvrđenje iz vremena Hadrijana, ili
Trajana. O njemu se malo zna. Prilikom promene i obrusč avanja obale vide se tu sedimenti (debljine 1,2-1,3 m),
koji bi odgovarali.
 Izgleda da je Pinkum imao izvesna upravna prava i preko Dunava. Zabelezč eno je i jedno utvrđenje na levoj obali
Dunava, nasuprot Pinkumu, kod mesta Pozč ezč ena de sus (Bosisiana). Kod Pozč ezč ene de sus zaista se nalazilo
rimsko utvrđenje. Pretpostavlja se da je ovaj kastel bio posednut odredima, koji su bili stacionirani u Kupama
Ali utvrđenje lezč i blizč e Pinkumu nego Kupama i stoga su njegovu posadu verovatno cč inili odredi iz kastela na
usč cću Peka. Na to bi ukazivala i okolnost da je kastel u Pinkumu malih dimenzija, a u Noticiji se spominje kao
sedisč te komande dva odreda: cuneus equitum Constantiacorum i cuneus equitum Dalmatarum. Jedan deo vojnih
snaga iz Pinkuma morao se nalaziti na levoj obali Dunava, kod Pozč ezč ene.

Vojska
 Neizvesno je koje su jedinice bile stacionirane u Pinkumu u toku ranocarskog perioda.
 Tu su bile smesč tene ale, pomocć ne konjicč ke jedinice.

 U utvrđenju, podignutom u 2.veku, bio je stacioniran deo legije VII Klaudie.

 Nađeno je dosta opeka koje svedocč e o legijama VII Klaudia (2. vek): VII Klaudia pia Severina (3. vek) i VII
Klaudia sub cura Victorini (sa oficirima koji se brinu za pravljenje opeke, 4. vek). One svedocč e o kontinuitetu.
 Pronađene su i opeke sa zč igom LEG IIII, sč to verovatno poticč e od legije IV Flavie. Kracć e vreme mogli su se neki
odredi ove legije nalaziti na usč cću Peka.
 Jedan natpis pokazuje da se u ovom kastelu nalazio deo neke legije, ali je izostavljeno ime. Izostavljanje imena
legije znacč i da je bila u pitanju svima poznata jedinica, stacionirana u Pinkumu. S obzirom na veliki broj
otkrivenih opeka, verovatno je to bila VII Klaudia.

 U Noticiji se spominje da su ovde, u 4.v, bila smesč tena dva kunusa (vojne jedinice od 150 ljudi): cuneus equitum
Constantiacorum i cuneus equitum Dalmatarum.

Nekropola
 Na nekropoli Pinkuma otkriveni su:
35
 - grobovi spaljenih pokojnika tipa Mala Kopasč nica-Sase iz 2. veka
- kasnoanticč ki grobovi jednostavne konstrukcije od opeke iz 4. veka

Kraj
 Utvrđenje je stradalo u upadu Huna 441.g.
 Poslednji put se Pinkum spominje kod Prokopija, koji kazč e da ga je obnovio Justinijan.
 Obnovljeno je u vreme Justinijana. Stavljen je u isti nivo onda sa Lederatom, koje je kvadriburgijum. Isto je
uradio u Kupama. Obnovio je veliko utvrđenje i dodao mu kruzč ne kule. Ni ovde mu ne daju vecć i znacč aj - bio
civitas.

23. PONTES / TRANSDROBETA

 Rimski kastel podignut s ciljem da sč titi Trajanov most na Dunavu, danasč nji Kostol kod Kladova.
 Kao i most, utvrđenje je sagrađeno u periodu vladavine Trajana, između dva Dacč ka rata (103-105.g.).
 To je kameno utvrđenje koje je po obliku, velicč ini, rasporedu komunikacija, izgledu i polozč aju kula i principije
karakteristicč no za prvu polovinu 2. veka.
 Ovaj deo dunavske obale bio je administrativno povezan s Drobetom.

 Kod Prokopija se kastel na mezijskoj obali naziva Pontes, a onaj nasuprot njenu na dacč koj obali Teodora.
 Za naselja koja su se razvila sa obe strane mosta, u ranijim izvorima su se sacč uvali drugi nazivi: grad na severnoj
obali Dunava zvao se Drobeta, a naselje na mezijskoj obali Dunava Transdrobeta (u Noticiji).
 Pontes je bio kastel na teritoriji Mezije, a Drobeta je bila gradsko naselje na teritoriji Dakije.

Trajanov most
 Most se nalazio između danasč njeg Kostola na desnoj obali i Turn Severina na levoj. Povezivao je obale Dunava
kod Pontesa i Drobete, i spajao Dakiju sa Mezijom.
 Sagrađen je u vreme Trajanovih ratova sa Dacč anima, između 101./102.g. i 105/.106.g.
 Arhitekta je bio Apolodor iz Damaska.
 SŠ irina Dunava na tom mestu iznosila je preko 1 km, pa je da bi se most podigao, vesč tacč kim kanalima smanjen
nivo reke. To potvrđuje natpis iz Karatasč a.
 Predstave na Trajanovom stubu i na rimskom novcu, pokazuju da je bio podignut na 20 stubaca postavljenih u
korito reke pomocć u kesona. Gornja konstrukcija bila je od drveta, a na prilazima su se nalazile figure cara.
 I danas su vidljivi ostaci stubova mosta, u znatnoj visini.
 Most su sč titila utvrđenja sa obe strane reke, Pontes i Drobeta. Nazvani su Drobeta i Transdrobeta.
 Most nije bio duga veka:
- Dion Kasije saopsč tava da su ga Rimljani porusč ili uskoro posle smrti Trajana, da bi onemogucć ili varvarima da
ga koriste pri svojim upadima na desnu obalu Dunava.
- Vecć je Hadrijan skinuo njegovu gornju konstrukciju, i tako ga onesposobio za upotrebu.
- Prokopije tvrdi da je most srusč en usled naleta vode. Zatim su stubovi i temelji porusč enog mosta ometali
plovidbu Dunavom, i stoga su Rimljani bili prinuđeni da prokopaju kanal, koji se odvajao kod mesta Pontes, a
zatim se ponovo ulivao u Dunav. On ne kazč e na kom mestu se kanal ponovo spajao sa Dunavom, i stoga se ne
mozč e utvrditi da li je on bio prokopan uzvodno ili nizvodno od kastela Pontes. Rimski kanal je po nekima
36
 danasč nji Sipski kanal. Ovo je mozč da tacč no, jer priroda terena kod Sipskog kanala ometa plovidbu na duzč em
sektoru. Ostaci mosta i podvodne stene mogle su biti razlog za prokopavanje kanala u rimsko doba.

Utvrđenje
 Na desnoj obali Dunava otkrivena su dva utvrđenja (nisu istovremena):
1. oko 2 km istocč no od Kostola, utvrđenje dim. 50x30 m, sa okruglim ugaonim kulama, koje pripadaju
ranovizantijskom tipu gradnje.
2. vecć e utvrđenje, u blizini, sa stranama dugim 120 m, mogucć e da je nastalo u ranocarskom periodu

 Arheolosč kim iskopavanjima, koja su vodili M. Garasč anin, M. Vasicć i G. Marjanovicć -Vujovicć , konstatovano je
nekoliko faza gradnje i rekonstrukcije.
 Faza 1a – Platforma od oblutaka spojenih malterom, na kojoj se formiraju kasniji slojevi i na kojoj lezč i kastel.
Platforma je prostor pripremljen za smesč taj građevinskog materijala potrebnog za podizanje mosta i kastela,
posle cč ega je njen severni deo mogao biti iskorisč cćen kao pristanisč te.
 Faza 1b – Period izgradnje kamenog kastela koji je postojao tokom sledecć e decenije.

 Faza 2 – Pripada joj grudobran koji se sastoji od osnove, zemlje mesč ane sa garom kroz koji su provucč ene
horizontalne oblice, krune od zapecč ene zemlje koja je sa spoljnje i unutrasč nje strane ojacč ana sa pobodenim
koljem. Grudobran se datuje u 150.g.ne, i verovatno je bio podignut na brzinu usled nekog neprijateljskog
napada, na sč ta upucć uje i losč a gradnja temelja na severnom bedemu. Ova faza se vezuje za Marka Aurelija.
 Faza 3 – Pripada joj mlađa kula građena od opeka sa kamenim temeljima prislonjena uz bedem. Kod
severoistocč nog ugla ova konstrukcija kule nalazi bliske analogije sa fortifikacionim objektima severijanske
epohe.
 Faza 4 – Radi se o dva horizonta stanovanja, okarakterisana manjim primitivno građenim kucć ama. Pokretni
materijal pripada vremenu od kraja 3. do 4.v. Nađen je novac Valentinijana I i Konstancija II. U ovoj fazi kastel
gubi znacč aj fortifikacionog objekta.
 Faza 5 – Vizantija.

Vojska
 Otkrivene su opeke sa zč igovima kohorti I Cretum, II Hispanorum i III Brittonum. Ovi odredi gradili su most i
utvrđenje u vreme Trajana. Nijedna od njih nije bila stacionirana na desnoj obali.
 O posadi kastela Pontes po zavrsč etku Trajanovih ratova na Dunavu ne zna se nisč ta pouzdano. U njemu se mogla
neko vreme nalaziti kohorta I Antiochensium.
 U Noticiji se Transdrobeta pominje kao sedisč te prefekta dela legije XIII Gemina.

Istorijat
 Izvesne prepravke izvrsč ene su u vreme Marka Aurelija.
 Ozbiljnija rekonstrukcija izvrsč ena je tokom vladavine Septimija Severa.
 U 4. veku utvrđenje je izgubilo strategijski znacč aj, pa je na njegovom prostoru formirano naselje limitana
(limitanei) ili riparenza (riparenses). U tom periodu naselje je nazivano Transdrobeta.
 Kasnoanticč ki fortifikacioni punkt verovatno se nalazio na malom platou, nedaleko od mosta.
 Pontes je obnovljen u vreme Justinijanove rekonstrukcije limesa.

Pokretni nalazi
1. bronzana glava, verovatno portret Trajanovog oca
2. statua Jupitera Montanijusa na tronu
37
3. ostava zlatnika iz vremena Teodosija II, u okviru naselja limitana

24. POŽEŽENA

 Prvi stradao od podizanja Dunava, a nije istrazč en. Sve sč to se zna je od rekognosciranja. Spominje se kao kastel
na obali. Nastao je pod Trajanom.
 Preko puta je Pozč ezč ena de Sus, rumunski lokalitet. Ona je iskopavana. Ona nema isti hod kao utvrđenja sa nasč e
obale Dunava. Verovatno je iz vremena Domicijana.

Utvrđenje
 Verovatno je bilo od zemlje i drveta sa palisadima. Obnavljaju ga oko polovine 2. veka i postaje od kamena.
Tamo gde je bilo palisada, sada je unutrasč nja sč etna staza bedema (unutrasč nje kule, 4 kapije). Ovde je nađeno
visč e Mitreuma (spomenika Mitri).
 Misli se da je to utvrđenje iz vremena Marka Aurelija, kada su zbog njegovog rata u Alpima ovde upadali varvari,
oko 180.g. Mozč da su ovde u to vreme ljudi i hramovi stradali od spoljasč njeg neprijetelja (hostes). Kada je
opasnost suzbijena, verovatno je podignuto utvrđenje.
 Ne zna se dokle je zč ivelo.
 Nema pojave redukcije, ili kruzč nih kula kasne antike.

Vojska
 Po opekama tu su bile kohorta V Galorum, legija VII Klaudia Cupis iz Kupa (to je kasnoanticč ka legija iz 3. i 4. v), a
jedna ima NCR (NCR → Numerus CR, mozč da Contra Regina. Da bi neko mesto bilo Contra Regina, na drugoj
obali mora da postoji Regina).
 Sve one se pominju u izvorima (Noticia Dignitatum).
 Na merici za razmeravanje vojnog zč ita iz Tekije pisč e kohorta V Galorum et legija VII Klaudia Reginae (za ovu
kohortu i legiju VII Klaudiu koja je u Reginama).
 Da li bi ove dve mogle biti Pozč ezč ena i Pocč ecč ena de Sus? Da je nađena kasnoanticč ka faza u rumunskoj Pozč ezč eni
bili bi sigurni da je to to, jer su ove legije kasnoanticč ke, ali ovako ne znamo.

25. REMESIANA

 Rimski gradu u Sredozemnoj Dakiji, na putu Naisus - Serdika, danasč nja Bela Palanka u Ponisč avlju.
 Naziv je nejasan, postoje dva podjednako verovatna misč ljenja:
- keltskog porekla, po keltskom plemenu Remi koje zč ivi u Galiji, ali koje se dosta kretalo i koje je mozč da u
predrimsko doba bilo na nasč oj teritoriji
- tracč ko i vezuje se za licč no ime Remeses
 Za vlade Marka Aurelija verovatno je dobio status municipijuma, a obnovljen je u 6. veku u vreme Justinijana.

Izvori
 Ne pominje se ravnopravno sa ostalim gradovima u nabrajanju.
38
 Javlja se jedino u itinerarima u funkciji mansia, usputne stanice na putu Naisus-Serdika, gde se moglo prenocć iti.
 Međutim evidentno je da je imao gradsku upravu, jer se u anticč kim izvorima pominje Remesija sa ostalih 240
gradova koji imaju status municipija.
 Pominje se kod Herokla koji pravi popis 950 gradova carstva , ali samo municipija i kolonija.
 Druga potvrda je Viminacijski laterkum gde se za jednog vojnika kao poreklo navodi slovo R. Moglo bi biti
Ratiaria, ali ima ih 40-ak koji imaju oznaku RAT, a to je Ratiaria. U Meziji nema visč e ni jednog grada na R osim
Remesijane. Postoji jedan kastrum Regine kod Golupca, ali iz kastruma nisu regrutovani vojnici osim izuzetno
(kada su vambracč na deca), i tada se pisč e i kastra ...... ispred naziva. Ima josč jedan grad kolonije koji pocč inje na
Ris...., ali ne zna se dalje. To je negde kod CŠ ajnicć a i Rudog. To jeste u Dalmaciji, ali posč to tada visč e nema vojske
mozč da su ih slali ovamo. Ipak se misli da je to pre Remesijana.
 U jednom spisu Remesijana se pominje kao centar svoje oblasti sa oko 40 kastela okolo, ali ni to nije presudno
jer centar nije morao biti grad.

 U Remesijani je odrzč avan provincijski sabor. O tome znamo iz visč e direktnih i indirektnih zapisa. Tu se
spominje respublica urb koji neki tumacč e kao Ulpiana, a neki misle da je naziv bio Remesijana Ulpia.

 Nejasan je odnos Remesijane sa Naisom. Jer ako je Remesijana onda bila municipij, a za Nais josč ne znamo da je.

Naselje
 Remesijana je ispod danasč njeg grada i tesč ka je za iskopavanje. U centru grada ispod jedne zgrade je ostavljen
deo foruma.
 Grad je bio opasan bedemima i utvrđenje je pravougaono sa ukosč enjem. Na uglovima su kruzč ne ili
oktogonalne /sč estougaone kule (kasne izgradnje u vreme Justinijana), a na bocč nim uglovima su pravougaone
kule.
 Forum bi trebao da bude u preseku dve ose, ali nije. Forum ima hram, portike okolo, a na jugu je bazilika. Forum
se nalazio u centru grada gde se nalazi koncilijum tj. Jupiterov hram, gde su ostavljani votivni darovi.
 Zasč to staviti koncilijum na samu granicu? Oni su skoro uvek tako postavljeni na mestima gde se ulazi u
provinciju. Remesijana je najverovatnije stvorena u vreme kada i koncilijum. Da bi moglo biti ovako
organizovan je grad sa izmesč tenim foruma.
 Verovatno je sve odjednom nastalo za vreme Trajana, pa se zove Ulpia Remesijana i onda je dobila status
municipija.

 U blizini juzč ne gradske kapije delimicč no je istrazč ena velika sala s dubokom apsidom na zapadnoj strani, a
pokraj nje građevina s portikom.
 Severno od bedema nalaze se ostaci velike vile s peristilom.
 Zapadno od bedema nalaze se ostaci starohrisč cćanske crkve.

 Za vreme tetrarhije se utvrđuje kvadratnim kulama.

 Za vreme Justinijana je obnovljena sa visokim kulama.
Kasteli
 Onih 40 kastela okolo nam nisu dovoljno poznati. Pominju se:
1. Bripara - na tracč kom bi znacč ilo trg uz vodu
2. Kvimidava - isto tracč ko
3. Dalmates - oznacč ava doseljenike iz Dalmacije, verovatno rudari
4. Frerarija - ime oznacč ava preradu Fe
5. Drasimarka - “marka” na germ. jez. oznacč ava strazč u, sč to bi znacč ilo da su tu bili utvrdjeni Geramni kao federati
 Ako bi se par njih nasč lo i lociralo bilo bi lako locirati ostale jer su bili duzč puta.

39
Sv. Nikita iz Remesijane
 Remesijana je rodno mesto i sedisč te episkopa Nikete (između 366. i 414.g.), poreklom iz Dardanije.
 Sv. Nikita bio je jedan od velikih boraca ortodoksnog hrisč cćanstva. ZŠ iveo je u dogmatskom smislu usamljen (kao
pobornik Nikejskog pravoslavlja) u odnosu na arijansko okruzč enje. “Te Dei” tj. “Tebi Bozč e” je njegova poema.
ZŠ iveo je u drugoj polovini 4. veka i bio je okruzč en episkopima (Serdika, Naisus...) koji mu nisu bili naklonjeni,
bili su arijanci i podrzč avali su ih tadasč nji carevi koji su takođe bili arijanci.
 On je trebao da pokrsti jedno tracč ko pleme, zč ilavu populaciju Besa (na slovenskom jeziku njihovo ime oznacč ava
nesč to demonsko). On prevodi Bibliju na njihov jezik. Besi se lociraju na donji tok reke Marice, ali se sele jer su
bili izuzetni tragacč i za zlatnim zč icama. Vezuju se svuda gde su rudna podrucč ja, sč to je logicč no posč to je i
Remesijana bila rudarska oblast. Njihov arheolosč ki trag su male humke ogradjene kamenom sa urnom ili
rasutim pepelom u centralnoj jami, a cela humka je prekrivena kamenom. Jedna su do druge. U njima je novac je
iz 4. veka. Ovo je veoma arhaicč an nacč in sahranjivanja za ovaj period. Analogije se mogu nacć i na Rodopima i
vezuju se za Bese. Ova populacija se dugo i zč ilavo odupirala i cč uvala svoj nacč in sahranjivanja, sč to se uklapa u
pricč u o njima.
 Josč se pominje da je pokrstio Gote i Sarmate. Mozč da se misli na neke Gote i Sarmate koji su bili posada nekih
utvrđenja, ali su bili arijanci pa ih je ovaj mozč da samo preveo u pravu veru.
 U njegovo vreme bazilika je preinacč ena u hrisč cćansku i sagrađena je josč jedna ekstramuros sa malim grobljem.

Nekropole
 Nekropole su se prostirale duzč puteva koji su od grada vodili k severu i jugu.
 Nacč in sahranjivanja je: u malim humkama omeđenim kamenom, pepeo u jami, rasut pepeo, pepeo u urnama.
 U jamama je i nađen novac iz 4. veka.

26. RACIARIJA

 Jedan od najvecć ih rimskih gradova u provinciji Gornjoj Meziji, a od 272.g. glavni grad Priobalne Dakije, danas
Arcč ar (Bugarska).
 Teritorija pod upravom Racijarije obuhvata Dunav kao severnu granicu, donji tok Timoka kao zapadnu, Balkan
na jugu i Cibrica na istoku. Ovaj obim je imala u 2. i 3.v, a u doba Poznog carstva njene granice su mogle biti
suzč ene.
 Bila je jedino gradsko naselje na gornjomezijskom limesu koje se nije razvijalo u zaleđu vojnog logora.
 Ime grada dovodi se u vezu sa latinskim terminom ratiaria - splav, ili ratiarius - splavar. To upucć uje na
mogucć nost da je tu bilo recč no pristanisč te, ali ovo nije potvrđeno u izvorima, jer na levoj obali Dunava nasuprot
Racijariji u to vreme (1. vek) nije postojao put prema Dakiji, pa utvrđivanje nije bilo neophodno. Kao recč no
pristanisč te potvrđena je u Noticiji, tek u 4.v. Stanovnisč tvo se verovatno bavilo izgradnjom brodova i splavova, pa
mozč da otuda naziv Ratiaria. Mozč da je ova delatnost nasleđena od prerimskih stanovnika.

Izvori
 Podignuta je pored starijeg utvrđenog naselja Meza. U prerimsko doba mogla je biti glavno utvrđenje tog
plemena. Neki smatraju da je Racijarija bila ono utvrđenje, u blizini Cibrice, u koje su se sklonili Bastarni pred
Licinijem Krasom 29.g.pne (Dion Kasije). Ali, pad glavnog utvrđenja Meza znacč io bi kraj otpora ovog plemena
Rimljanima, sč to ovde nije bio slucč aj. Plemensko utvrđenje koje spominje Dion Kasije lezč alo je blizč e Cibrici, a ne
na mestu gde su Rimljani osnovali koloniju Racijariju. Ona je takođe lezč ala na teritoriji Meza, ali se o njoj ne zna
nisč ta pre dolaska Rimljana. Tek se kod Ptolomeja naziva kolonijom Meza.

40
Kolonija
 Naselje je postalo kolonija ne prolazecć i predhodno kroz stepen municipija.
 Kao kolonija nosila je atribute Ulpia i Traiana, po svom osnivacč u. Bila je jedina prava deduktivna kolonija na
gornjomezijskom limesu.
 Kod Ptolomeja Racijarija se spominje kao kolonija, jedina na gornjomezijskom delu dunavske obale (posle
Trajanove pobede nad Dacč anima).
 Kolonija je osnovana u vreme kada su josč vrsč ene dedukcije isluzč enih vojnika. Direktnih vesti o tome, da je
Racijarija osnovana dedukcijom veterana nema. Međutim, i ovde je dobar deo stanovnisč tva bio vojnog porekla.
 Jedno vreme u Racijariji se verovatno nalazio i centar carskog kulta.

1. vek
 Neki smatraju da se u Racijariji nalazio jedan od prvih legijskih logora na Dunavu.
 Neki smatraju da je legijski logor u Racijariji nastao 80-ih godina 1.v, kada je na Dunav premesč tena IV Flavia.
 Ali, dosada nisu otkriveni nikakvi tragovi legijskog logora u Racijariji.
 U 1. veku, od vremena Flavijevaca, osim dela flote ovde je moglo biti sedisč te nekog pomocć nog odreda. Jedini deo
vojske koji je tu bio smesč ten su ala Gallica i ala Claudia.
 Na natipisima iz ove oblasti potvrđena su tri vojnika:
- na vojnoj diplomi iz 93.g. spominje se vojnik kohorte I Cisipadensium. Logor ove jedinice se mogao nalaziti u
Racijariji ili na sč iroj gradskoj teritoriji.
- na jednoj ari potvrđen je pripadnik ale Claudia nova, poreklom iz Racijarije. To je jedan od najranijih natpisa
na
kome je posvedocč ena kolonija Raciarija. Obavesč tava nas da je on zč iveo 70 godina, od cč ega je 33 proveo u
vojnoj
sluzč bi. Kao zavicč aj navedena je colonia Ulpia Traiana Ratiaria. Ime veterana nije sacč uvano na natpisu, ali je
verovatno bilo Flavius. Ako je tacč no da je vojnik nosio gentilno ime Flavius, vreme njegove aktivne sluzč be
svakako bi bilo do najkasnije 96.g. kada je otpusč ten i stekao rimsko građansko pravo. Ako je stupio u vojsku sa
18 godina, onda je 96.g. imao 51 godinu, sč to bi njegovu smrt smesč talo u 111.g, u prve godine postojanja
kolonije
Racijarije.
- natpis pripadnika ale Gallica. Mozč da je i ova ala bila stacionirana u Racijariji. Mozč da je i u pitanju jedna od ala
Gallorum iz Donje Mezije, koja se pri prolazu ili privremeno nasč la u Raciariji.

2. vek
 U vreme Trajana, verovatno posle II Dacč kog rata, Racijarija je postala kolonija i znacč ajan grad sa brojnim
doseljenicima iz Italije, Male Azije, Sirije i Dalmacije.
 Iako legija nije bila stacionirana u ovom naselju, postoji nekoliko veterana koji su potvrđeni među cč lanovima
gradskog vecć a dekuriona, poput C.Valeriusa Firmusa koji je bio veteran VII Claudie. Kod vojnika VII Claudie u
169.g. Raciarija se cč esto navodi kao zavicč aj.
 U oblasti Raciarije rano je otpocč elo regrutovanje za pomocć ne odrede. Ona je pruzč ala i znacč ajan broj regruta za
obe gornjomezijske legije, IV Flavia i VII Claudia.
 Stanovnici Raciarije su sluzč ili u rimskim legijama i van provincije Mezije.

3. vek
 Tek krajem 3. veka, grad je po prvi put dobio vojnu posadu. U njoj je posle gubitka i napusč tanja Dakije 270.g,
stacioniran deo legije XIII Geminae, koja se ranije nalazila severno od Dunava. Verovatno u Konstantinovo doba
legijska komanda je bila razbijena.
 294.g. ovde su izvesno vreme boravili Dioklecijan i Maksimijan, pri prolasku iz Nikomedije u Rim, iako carske
posete nisu bile tako cč este vojnim logorima na zapadnom delu limesa.

41
 U Raciariji ratni događaji nisu se ni neposredno odrazč avali, jer ona sve do 270.g. nije imala garnizon. O polozč aju
i ulozi Raciarije u vreme vojne anarhije u 3.v. malo se zna. Ona je ostala po strani od nereda i borbi koje su se
vodile među carevima i uzurpatorima u Podunavlju, jer nije imala legijsku posadu.

4. vek
 U 4.v. u Raciariji je stacionirano jedno odeljenje dunavske flote. Ono se verovatno i ranije nalazilo na ovom
mestu.
 U 4.v. je i sč ira gradska teritorija bila posednuta vojnim odredima.
 U izvorima Raciarija se prvi put posle Ptolomeja spominje krajem 4.v.

Kraj
 441.g. Huni su osvojili grad i vecć inu njegovog stanovnisč tva odveli u ropstvo. Po Priskovim recč ima Raciarija je
tada bila najvecć i i najmnogoljudniji grad u Meziji. Po Prokopiju grad nije bio onoliko razoren kao Viminacijum.
 Obnovljen je u vreme Anastasija i Justinijana.
 Kod Hijerokla Raciarija se spominje kao metropolis provincije Dacia Ripensis.
 Prva sledecć a vest o Raciariji poticč e iz vremena avarskog osvajanja. 585.-586.g. je razrusč ena u avarskom upadu
(zajedno sa Akvama, Bononijom i drugim gradovima na donjem Dunavu, 2 godine posle pada Singidunuma i
Viminacijuma).
 U periodu od 4. do 6.v. bio je vazč an episkopski centar. Poznato je nekoliko imena episkopa njene crkve: Paulin
340.g, Silvester 340.-346.g, Athanasius i Palladius 346.-381.g. (poznat po svojoj literarnoj delatnosti), 424.g. josč
jedan episkop ali bez navođenja imena.
 Na njenim rusč evinama podignuto je srednjovekovno naselje.

Nalazi
 Arheolosč ka iskopavanja vecć eg obima zapocč eta su 1976.g. uz ucč esč cće bugarskih i italijanskih arheologa.
 Otkriveni su deo zapadnog bedema, monumentalne upravne gradjevine, hramovi i vile u okolini grada.

 Najvazč nije privredne delatnosti na teritoriji ovog grada bile su poljoprivreda, prerada kamena i zlatarstvo.
 O vesč tini lokalnih kamenorezaca svedocč i poseban tip nadgrobnih stela, sarkofazi s predstavama Tracč kog Herosa
i mnoge skulpture, medju kojima se isticč e replika Lisipovog Herakla na odmoru.
 Velika ostava zlatnog nakita, otkrivena 1986.g. dokumentuje specificč nosti lokalne zlatarske radionice.

27. RAVNA

 Rimsko utvrđenje kod Ravne, nedaleko od Knjazč evca, verovatno Timacum Minus. Po velicč ini i vojnoj vazč nosti
mozč e se staviti u isti red sa vecć im vojnim logorima na Dunavu. Spadao je u regio Aquensis.
 Mnogobrojna utvrđenja u timocč koj krajini mogla su biti raspoređena u tri pojasa: prvi pojas na Timoku, drugi
zapadno od Timoka i trecć i na crnom Timoku.

 Podignuto je krajem 1. veka, a obnavljano je u 4. i 6. veku.

 Na relativno velikom broju otkrivenih natpisa, oko 80 njih, ime kastela se ne spominje.
 Ne zna se nisč ta pouzdano ni o statusu naselja, koje se razvilo uz utvrđenje.
 Neki natpisi iz Ravne, ukazuju na vezu sa Racijarijom. Epigrafski su potvrđeni gradski upravnici kolonije
Racijarije. Ali pretpostavka, da je kastel i naselje kod Ravne deo teritorije Racijarije, dosada nije dokazana.

42
 Nalazilo se na glavnom putu od Dunava prema Nisč u. Ovaj put, zabelezč en na Tabuli, mogao je koristiti nekoliko
prolaza od Nisč a na severoistok i zbog toga se njegov tok ne mozč e odrediti. Lokalizovanje stanica, koje su na
njemu lezč ale nije stoga pouzdano utvrđeno.
 Nalazio se, ustvari, na raskrsnici puteva Naissus-Ratiaria i Aquae-Tures.
 Put Naisus-Racijarija verovatno je prelazio preko danasč nje Ravne. Od Nisč a je mogao icć i na severoistok preko
Nisč evaca (tu je pronađen miljokaz), potom na istok tokom Timoka. U tom slucč aju bi stanica Timacum Maius
lezč ala kod danasč njeg sela Rogosč ta, a Timacum Minus kod Ravne.
 Naselje takvog obima, kakvo je moralo biti kod Ravne, moglo se razviti jedino u slucč aju ako je direktnim putem
bilo povezano sa gradskim i vojnim centrima na Dunavu.

Izvori
 Nazivu Timacum minus odgovara Timagon kod Geografa iz Ravene, i Timakiolon kod Prokopija.
 Ako je tancč no da se Timacum minus nalazio kod Ravne, imali bismo tacč an polozč aj i jednog od kastela, koje
Prokopije spominje u oblasti Akva.
 Timathohiom, identicč an verovatno sa Timacum maius, lezč ao bi kod Rgosč ta.

Utvrđenje
 Kastel otkriven u Ravni i velikim delom vidljiv na povrsč ini, je iz poznorimskog ili ranovizantijskog perioda.
 Po sacč uvanim natpisima, tu je mogao biti i vojni logor u 1.v.ne.
 Po dimenzijama kastela, mozč e se zakljucč iti da je naselje zadrzč alo vojni znacč aj i posle 3. veka.

Naselje
 Naselje pored vojnog logora u Ravni, imalo je karakter kanaba, u kojima su veliki procenat stanovnisč tva cč inili
isluzč eni vojnici i njihove porodice.

Stanovnisč tvo
 Ravna se nalazila na teritoriji pretezč no naseljenoj tracč kim stanovnisč tvom.
 Iliri su prodirali iz Dardanije, ili su kao vojnici kohorti dospevali u ovu oblast.
 Vecć inu i ovde cč ine doseljenici ili njihovi potomci, sa latinskim ili grcč kim imenima.

Vojska
 Prvu poznatu posadu cč inile su kohorta I Montanorum i kohorta I Thracum Syriaca. Posvedocč ene su na
natpisima.
 Prva svedocč anstva o kohorti II Aurelia Dardanorum padaju u vreme kada prestaju spomenici kohorte I Thracum
Syriaca.Do smenjivanja posade u kastelu u Ravni verovatno je dosč lo krajem 2.v. Na jednom natpisu iz 2. veka
posvecć enom Karakali i Juliji Domni, posvedocč eni su vojnici kohorte II Aurelia Dardanorum, regrutovani 185.g, a
otpusč teni 212.g. Vecć ina spomenika pripadnika II Aurelia Dardanorum poticč e iz 3.v. Poslednji sigurno datovani
spomenik ove jedinice poticč e iz 242.g, a posvecć en je Gordijanu, od strane carskog legata Lucija Katija Celera.
 Na natpisima iz Ravne javljaju se vojnici iz:
- legije VII Claudia, regrutovanje za nju vrsč eno je verovatno u kanabama uz vojni logor u 2. i 3.v.
- legije XIII Gemina, regrutovanje za nju vrsč eno je verovatno u vreme posle povlacč enja Rimljana iz Dakije i
prebacivanja XIII Gemine na desnu obalu Dunava, u provinciju Dacia Ripensis.
- legije X Fretensis, regrutovanje za nju vrsč eno je verovatno u vreme kratkotrajnog zadrzč avanja ove legije na
Dunavu krajem 2.v, u vreme ratova Marka Aurelija sa Markomanima i Kvadima.
- pripadnici cohos praetoria, u nju su verovatno bili regrutovani posle vladavine Septimija Severa.

43
 - odeljenja equites promotorii, spadaju u vojne formacije stvorene u poznocarsko doba.
 Za posadu 4. i 5.v. nemamo podataka. Među jedinicama pod komandom magistra militum per Illyricum u Noticiji
se pojavljuju pseudocomitatenses Timacenses auxiliarii. Oni nisu bili stacionirani na Dunavu u kastelima koji su
navedeni u Noticiji i stoga mozč da treba pretpostaviti da su se nalazili u kastelu Timacum minus.

Hramovi i terme
 U okolini utvđenja nalazili su se hramovi posvecć eni Dijani, Marsu i Jupiteru, kao i terme.

Nekropola
 Zapadno od bedema otkrivena je nekropola s grobovima spaljenih i inhumiranih pokojnika.
 U 4. i 6. veku ugrađen je veliki broj nadgrobnih spomenika.

28. SINGIDUNUM

 Keltsko naselje, kasnije rimski logor i grad na usč cću Save u Dunav, danasč nji Beograd.
 Manje grupe keltskog plemena Skordiska zadrzč ale su se u oblasti usč cća Save u Dunav sve do dolaska Rimljana.
Međutim, tragovi zč ivota na usč cću Save mnogo su stariji od pojave Kelta. Pretpostavlja se da je teritorija
danasč njeg Beograda josč u paleolitu bila naseljena.

Naziv
 Ime → recč se sastoji od singi + dunum. SŠ ta je starije singi ili dunum?
- singi je verovatno starije, javlja se u imenima naselja u zapadnoj Dakiji (Singidava) i mozč e se vezati za dako-
getske govore; singi je razlicč ito tumacč eno: isto sč to i “singo” - beo ili “mesto prema usč cću reke”, bukvalno “grad
Singa”, ili kao naziv plemena koje je nekada zč ivelo na mestu Singidunuma.
- dunum je na keltskom grad, opidum, i ovaj nastavak je cč est. Ovime bi mogli da zakljucč imo da su gradu ime dali
Kelti

Starosedeoci
 Ako je Singi plemenski naziv, treba utvrditi koje je pleme bilo u pitanju. Ko su Singi koje su Kelti zatekli i nazvali
grad, “grad Singa”?
 Glasovno mu je najblizč i naziv Sindoi. Tim imenom Apolonije Rodski oznacč ava pleme, koje zč ivi na mestu gde se
Dunav deli na dva kraka, kod velike Laurionske ravnice tj. pustinje. Opis se odnosi na usč cće Save u Dunav kod
Beograda i Banatsku ravnicu, gde je Deliblatska pesč cčara bila vecć a. Pri plovidbi Dunavom, Argonauti su u toj
ravnici videli pleme Sinda. Oni su bili toliko divlji, da su se uplasč ili lađa, mislecć i da su vodene nemani. Po
Apoloniju tu je bila i planina Anguron (Avala) i stena Kaulijak (Kalemegdanska stena, to ime se odrzč alo do
srednjeg veka i ukljucč ivalo je i Avalu).
 Pustu oblast severno od Dunava spominje i Herodot, kao ravnicu u kojoj jedino Sigini zč ive. On dalje kazč e da ta
zemlja lezč i prema Tracč anima, sa one strane Istra, a to nisu mogli biti danasč nji Srem i Baranja. Po ovima se moglo
dati ime gradu, jer su oni mogli u međuvremenu da pređu Dunav.
 Jedna ada kod Smedereva se nazivala u anticč ko vreme Singa.

 Vecć ina smatra da su Singi stariji i da ih Kelti nisu zatekli, vecć iz posč tovanja prema prosč losti dali takvo ime gradu.
 Mozč da su ih Kelti ovde i zatekli. Njihovi pripadnici su verovatno prezč iveli keltsku invaziju. Prema Justinu, Kelti
su se naselili na usč cću Save tek pri povratku iz pohoda na Grcč ku, posle 279.g.

 Ko su bili Singi? (Autarijati?, Panonci?, Kelti?). To je pleme iz dako-getske grupe.

44
 Garasč anin misli da su Singi tek u istorijsko doba, posle dolaska Rimljana, presč li na desnu obalu Dunava i dali
ime naselju na usč cću Save. On njihov prelazak dovodi u vezu sa preseljavanjem Geta u vreme Elija Kata i Plaucija
Silvana. Ova teza, međutim, arheolosč ki nije potvrđena.
 On takođe smatra da su Singi bili Dacč ani, jer u rumunskom Banatu postoji grad Singidava (“grad Singa” na
dacč kom jeziku). Onda dolaze Kelti i gube se Dacč ani, da bi se sa Boirebistom ponovo vratili Dacč ani.

Lokacija
 Lokacija keltskog Singidunuma nije pouzdana. Pretpostavlja se da se nalazio u blizini nekropola na Karaburmi i
Rospi CĆ upriji, odnosno na Visč njicč koj padini.
 To staro naselje se ne poklapa sa anticč kim Singidunumom. Rimljani su uvek svoj grad izmesč tali od starijeg, i oba
nastavljaju da postoje par kilometara dalje. Iskopavanje keltskih grobova na Karaburmi ukazuje da bi tu moglo
biti keltsko naselje.
 Bilo je i teorije da bi moglo biti Zvezdara, ali nema nalaza.
Prvi podaci o Singidunumu poticč u od rimskih pisaca 2.v. Anticč ki pisci ne znaju za keltsko naselje.

1. vek
 U vrme kada je Mezija osnovana tu su bile legije V Makedonika i IV Skitika, od pocč etka nove ere do oko 45.g.ne.
 Gde su bile locirane (Nais, Skupi, Viminacijum, Singidunum?). Mozč da je jedna bila basč ovde. To je prvi horizont.
 Onda IV Skitika odlazi na istok, a ovde dolazi VIII Avgusta.

 Prvi i najstariji ostatak rim. Singidunuma je vojni logor VIII Augustae, koja je u njemu boravila od 46. do 69.g.
 68/69.g. dolazi do građanskog rata, i posle ovde dolazi VII Klaudia i IV Flavia 89.g.
 Ovaj sloj je pripisivan VIII Avgusti, ali nije sigurno (jedna opeka sa njihovim znakom).
 Da li je onda tu bila IV Skitika? Ako je bila onda je bila na podrucč ju americč ki centar - stari Sebastijan. Tu je
nađen jedan valov sa zapecč enim povrsč inama . Prvo se mislilo da je to sč pic greben utvrđenje. Zasipan je
keramikom iz 2. i 3. v, tada je prestalo njegovo korisč cćenje i bilo je smetlisč te. Ali ovi zapecč eni delovi govore da je
mozč da tu moglo biti vrsč eno spaljivanje za nekropolu koja je bila “kod konja” (spomenik knezu Mihailu).
 Da li je to bio zemljani logor prve legije ovde, IV Skitike? Ili privremeni logor (estiva) za IV Flaviju, dok nije
napravljen stalni logor (stativa). Verovatnije da je u pitanju IV Skitika.
 Drugi deo bedema je bio kod Sebastijana.
 Ovaj logor na Kalimegdanu je bio logisticč ka baza pripreme za Dacč ki rat. Do kraja antike tu je IV Flavia. Nema
vecć ih intervencija na logoru za sve to vreme.

 Od 86. g. Singidunum je sedisč te legije IV Flaviae, koja je sigurno bila ovde i ostala sve do 441. godine.
 Rimljani grade na Kalimegdanu, jer je najbolje stratesč ko mesto. Tu je bio kastrum legije IV Flavie (zapadni zid je
u rimskoj dvorani gradske biblioteke).

2. vek
 Ptolomej u 2. veku pominje da Singidunum ima utvrđenje, ali ne znamo kada je nastalo.
 Kalemegdansko utvrđenje je tipicč no za kasniju Trajanovu fazu. Pravougaono je, dim. 315x485m. Malo je
istrazč eno (ispod 10%).
 Ali posč to je kod rimskog kastruma sve određeno znamo → preko celog kardo (sever-jug) i ekumanus (istok-
zapad) se seku pod 90° na 1/3 i 2/3. Bedemi su tanki (1,2-1,4 m) i ti kasteli se zovu ofanzivni, jer je sama
drzč ava bila u ofanzivi. Kasnije u kasnoj antici postaju defanzivni, tj. zidovi debeli, kule isturene, manje ulaza.
Postoje 4 ulaza (na krajevima ose), kod svakog ulaza po 2 kule koje ne izlaze iz ravni bedema, i ugaone kule
takođe. Ovako je verovatno bilo i ovde.
45
 Ova fortifikacija Singidunuma nikada nije bila ugrozč ena.
 Prvi pomen je iz 2. veka i to odmah kao municipij, pa mora da je stariji.

 Smatra se da je Singidunum status municipijuma dobio 169.g. pred kraj Trajanove, ili pocč etak Hadrijanove
vladavine. Ima natpis koji pominje kurione municipija Singidunuma koji ukazuju po imenu cč oveka na to vreme.
 Status kolonije dobija tek dosta kasno 239.g. Na natpisu iz vremena Septimija Severa je josč municpijum.
Verovatno, po analogiji sa Viminacijumom, postaje kolonija tek za vreme Gordijana 239.g.

3. vek
 Krajem 3. veka izgubljena je Dakija, limes se vracć a na Dunav i Singidunum postaje granicč ni grad.

4. vek
 Mutno je.
 Sigurno znamo da je u jednom trenutku na mestu br. 1 nikla nekropola (kod Francuske ambasade), sč to znacč i da
tada tu visč e nije bilo utvrđeno jer je intramurijalno sahranjivanje u kastrumu nemogucć e. Datuje se u drugu pol.
4.v.
 Da li je dosč lo do redukcije logora zbog redukcije broja vojnika legije, do vremena Dioklecijana u kasnoj antici?
Na drugim mesitma kasteli su redukovni tako sč to se na najdominantnijem mestu napravi manji kastel (mozč da
mesto br.2), otprilike 80x80 m.
 Postoji jedan podatak iz srednjeg veka gde se ovde pominje Konstantinov pirg u Singidunumu. Ova mala
utvrđenja su se zvala pirg. To bi mogao biti taj. Mogao bi postojati i Dioklecijanov onda ako se insistira da je ovo
Konstantinov (koji je onda to Konsatantin, Konstantin Veliki?).
 328.g. Konstantin Veliki vodi veliki rat protiv Sarmata i vojska je trebala u Banatu. Izgleda da IV Flavia napusč ta
Singidunum i ide do Pancč eva gde su mozč da imali logor za taj rat. Nije iskopavano u Pancč evu, pa se ne zna.
Ovakav isturen logor bi mu stratesč ki trebao preko Dunava. Nađeno je i dosta kasnoanticč kih opeka.
 Mozč da je onda dosč lo do redukcije Singidunuma u vreme Konstantina.

5. vek
 441.g. dolaze Huni koji razaraju Singidunum. Huni odlaze 453.g.
 Zamenjuju ih Gepidi, cč ija je nekropola otkrivena u ulici Tadeusč a Kosč cćusč ka.
 470/480.g. Ostorgoti (Teodorih) su zauzeli Singidunum.

6. vek
 510.g. Vizantija vracć a upravu nad Singidunumom.
 Justinijan oko 535.g. obnavlja i utvrđuje Singidunum i cč ini ga “neosvojivim za neprijatelje” kako se kazč e. Na
drugim mestima to je tacč no, ali ovde nema tragova ni debelih zidova (red kamena, visč e redova opeke), ni velikih
ugaonih kula (precč nika i do 10m).
 584.g. osvajaju ga Avari i biva formalno pod njima, ali bez vecć e posade do 592.g.
 Vizantijski vojskovodja Prisk ga oslobadja i ostaje vizantijski. Kada je konacč no vracć en pod Vizantiju, onda su
sagradili josč jedno manje utvrđenje na mestu br.3.

7. vek
 Kasnije, 601.g. se spominje kao slovenski grad pod danasč njim imenom.

Srednji vek
 Kada je u srednjem veku despot Stefan Lazarevicć ovde gradio svoje utvrđenje na mestu br.2. da li je on ovde
samo preuzeo vizantijsko utvrđenje? Izgleda da je taj deo Justinijan samo malo opravio. Da je on to stvarno
utvrdio kako se tvrdi, ne bi Singidunum toliko cč esto padao i bio vracć an kasnije (kraj 10. i pocč . 11. veka).
46
 Spominje se da je Singidunum imao jako malu postavu tada i da nije mogao da garantuje sigurnost svojim
građanima.

Boravci careva
 Posetio ga je Hadrijan i mozč da je tad dobio municipium (118.g.). Septimije Sever (202.g.), Dioklecijan (285.g.),
Konstantin Veliki (u sklopu rata), Konstancije II (349.g.), Jovijan, jedan od kratkovladajucć ih careva (363-364.g.).

Hrisč cćanstvo
 Razlog Konstancijevog boravka je cč udan. Mozč da zbog religijskih razloga.
 Ne zna se tacč no kada se ovde rano hrisč cćanstvo organizuje. Prvi podaci su iz 304/30?g. kada ovde stradaju
mucč enici Fortunat i Donat.
 Oko 315.g. bio je sukob Licinija i Konstantina, i tada se Licinije okrecć e protiv Konstantina i vrsč i progon hrisč cćana
koji su bili na stani Konstantina. Tu su opet dva mucč enika Stratonik i Hermil koji su nizvodno izvucč eni iz reke i
sahranjeni u Trsteniku verovatno.
 Prvi episkopi su bili arijanci (jeres) i spominju se Usaki i Sekundinijan (Usakijev naslednik). Ovu jeres su
ucč vrstili episkopi Singidunuma, Murse i Sirmijuma.
 Konstancije II je i sam bio arijanac, pa dolazi ovamo da ucč vrsti episkope ovde.
 Ne znamo gde je episkopska crkva, ni grobovi ona prva dva mucč enika. Njihovi grobovi su verovatno bili sredisč te
ranohrisč cćanskih nekropola, ali neznamo gde su (zoolosč ki vrt?). Spominje se da je Atanasije veliki odavde doneo
neke relikvije vezane za kult ove dvojice mucč enika u Rim, sč to znacč i da je onda postojao.

Naselje
 Arheolosč ka israzč ivanja rimskog Singidunuma, municipijuma i kolonije, otezč eni su zbog intenzivne građevinske
delatnosti u kasnijim epohama.
 Rimski ostaci u Beogradu → Lekino Brdo, CŠ ukarica, Banjica (prilaz), u centru ne ide dalje od Kosovske, a odatle
je isč la nekropola (Majke Jevrosime, Simina).

 Granice → na SI strani grad se prostirao do Simine ulice, na JI do Trga republike, a na JZ do Brankove ulice.
 Stanice prilaza → Ad Sextum - sa istoka, Mali Mokri Lug; Tricornium, Ad Sextum miliarem (Grocka) i
Congluentes (prelaz preko reke).

 Gradski forum nije istrazč en. Najverovatnije se nalazio u ulici Kralja Petra, gde je dokumentaovano svetilisč te
Nemez i Jupiterov hram. Kod Patrijarsč ije nađen natpis koji pominje hram, pa se misli da bi tu negde mogao biti
forum.
 Grad je imao vodovod, kanalizaciju i kupatila. Terme su otkrivene u SZ delu Studentskog parka i pored zgrade
Filozofskog fakulteta. Kod Bogoslovije su se takođe nalazile terme, potvrđene natpisom.
 Ostaci rimskog puta su konstatovani na uglu Dositejeve i Vasine ulice, i u Vlajkovicć evoj ulici.
 Ostaci kolektora su konstatovani u Vasinoj ulici.
 Ostaci jedne građevine, verovatno vile, s podnim mozaicima i hipokaustom, nađeni su na Kosancč icć evom vencu,
ispod rusč evina Narodne biblioteke.
 Vojni logor nalazio se na prostoru danasč njeg Gornjeg grada Kalemegdanske tvrđave, kao i na Velikom i Malom
Kalemegdanu. Bio je jedan od najvecć ih logora na dunavskom limesu, dim. 570x330 m. Severozapadni bedem
otkriven je u celini. Nađene su i kule, od kojih jedna ugaona.
 U zapadnom podgrađu Gornjeg grada istrazč eni su:
1. ostaci kanaba i građevina sa hipokaustom
2. mitrej s dromosom i Mitrinim votivnim ikonama
3. ostaci hrama verovatno posvecć enog Nemezi

47
 4. manje terme
 Kod Nebojsč ine kule su bile kanabe. Ta naselja nastaju oko utvrđenja i naseljavaju ih zanatlije, trgovci, zč ene
vojnika... Ove kanabe su imale status grada.
 Prvi sloj kanaba je iz Trajanove faze.
 Negde 60/70-ih godina 3. veka odjednom se kanabe napusč taju, iskorisč cćavaju se sekundarno, presecč ene
jamama...? Izgleda da su kanabe bile tada pod nekom opasnosč cću od neprijatelja. To bi mogli biti ratovi Marka
Aurelija protiv Kvada i Markomana u prvoj fazi, tj. protiv Sarmata i Jaziga u drugoj fazi (druga faza je izazvana
napadom Sarmata na granice, dok su Rimljani bili negde drugde). Mozč da je taj napad Sarmata isč ao na
Singidunum, a nađen je i natpis iz tog perioda da je jedna zč ena ubijena od strane neprijatelja.
 Posle ovog rata ponovo su naseljene kanabe kroz 3. i dobar deo 4. veka, a onda se postepeno gube i nestaju. Tu
kanabe prate sudbinu utvrđenja.
 Sa Justinijanovom obnovom utvrđenja u 6. veku i one se obnavljaju i sa konacč nim gubitkom bivaju i one
unisč tene.

Nekropole
 Oko grada su se protezale nekropole.
1. Jugoistocč na nekropola → najvecć a. Protezala se duzč puta za Viminacijum, i to od Trga Republike (gde su u
19.v. ispod spomenika Knezu Mihailu otkriveni grobovi u obliku bunara), duzč Kosovske ulice, preko parka
Tasč majdan i dalje uz Bulevar revolucije. Na tom potezu su se nalazili grobovi, ugl. sagrađeni od opeka i
tasč majdanskog krecč njaka, kao i nadgrobni spomenici.
2. Severoistocč na nekropola → prostirala se od Simine ulice prema Dunavu.
3. Jugozapadna nekropola → prostirala se JZ od Brankove ulice.
 Na SI i JZ nekropoli otkriveni su sarkofazi, grobnice ozidane opekom i grobnice sagrađene od sekundarno
upotrebljenih nadgrobnih stela.

Pokretni nalazi
 U gradu i na nekropolama nađene su:
1. skulpture - statua Herkula s Telefom, glava devojke, statueta Baha, rimska matrona, glava Helija
2. keramika
3. staklo
4. metalni predmeti

Singidunumski ager
 Nedeljiva celina rimskog Singidunuma je i njegova gradska teritorija, ager. Singidunumski ager je zahvatao
prostranu teritoriju:
1. u Slancima → kasnoanticč ka nekropola
2. u Visč njici → ostaci manjeg naselja ili vile
3. u Ritopeku → nekropola i utvrđenje
4. u Grockoj → grobnica slicč na onoj iz Brestovika
5. u Usč cću kod Obrenovca → ostaci utvrđenja i manjeg naselja
6. u Zvecč ki kod Obrenovca → manje utvrđenje
7. u Ostruzč nici → nekropola
8. u ZŠ elezniku → manje utvrđenje

48
29. ŠARKAMEN

 Selo oko 20 km zapadno od Negotina, u kome se na lokalitetu Vrelo nalaze ostaci kasnoanticč kog arhitektonskog
kompleksa, sastavljenog od nekoliko monumentalnih zdanja.
 Najbitniji su utvrđenje i mauzolej, sagrađeni između 305. i 313.g. Projektovali su ih isti arhitekti koji su izgradili
Galerijevu zaduzč binu u Gamzigradu.
 Izgradnja ovog kompleksa u SŠ arkamenu naglo je prekinuta, verovatno neposredno posle Galerijeve smrti 311.g.

 Sistematska istrazč ivanja od 1994.g. obavljali su D.Srejovicć i M.Tomovicć .

Utvrđenje
 Centralno mesto zauzima cč etvorougaoni prostor (dim. oko 100x100 m), okruzč en mocć nim bedemima sa 10
isturenih kula (cč etiri na uglovima, po dve na istocč noj i zapadnoj kapiji, po jedna na juzč nom i severnom bedemu).
 Glavna kapija na zapadnom bedemu flankirana je poligonalnim kulama, unutrasč njeg precč nika 16 m.
Mauzolej
 Oko utvrđenja uocč en je vecć i broj građevina razlicč itih dimenzija.
 Među njima je najznacč ajniji mauzolej, koji je podignut 400 m severozapadno od utvrđenja.
 Njegova osnova je kvadratna, sa stranama duzč ine 10,5 m. Ocč uvan je samo podijum visok 5 m, oblozč en velikim
granitnim tesanicima, u cč ijoj unutrasč njosti je kripta natkriljena kupolom.
 U sredisč tu kripte, u jami ukopanoj u stenu, nađen je sloj gara, verovatno sakupljen sa lomacč e.
 Uz obod jame, u manjem udubljenju, otkriven je set zč enskog zlatnog nakita, koji se sastoji od: 3 ogrlice, 3
prstena, nausč nica, masivnih ukrasa za kosu, aplika i plocč ica na kojima je utisnut lik rimskog imperatora Galerija
ili Maksimina Daje. Ovaj nalaz pokazuje da je u mauzoleju najverovatnije bila sahranjena Galerijeva sestra,
odnosno majka Maksimina Daje.
30. TRANSDIERNA

 Utvrđenje na desnoj obali Dunava u Đerdapu, kod Tekije, naspram dacč ke Dijerne (Orsč ava) na levoj obali Dunava.
 Naziv Transdierna posvedocč en je jedino u Noticiji.
 Naselje na desnoj obali, nasuprot Dierni, u ranocarsko doba verovatno nije imalo poseban naziv. Nazivi
Transdierna i Transdrobeta mogli su nastati posle povlacč enja Rimljana iz Dakije i pretvaranja Dierne i Drobete
u pogranicč ne tvrđave.

 U 1. i pocč etkom 2.v.ne, u vreme Domicijanovih i Trajanovih Dacč kih ratova, bila je znacč ajan vojni punkt.
 Sudecć i po otkrivenom materijalu, naselje na mezijskoj obali bilo je skromnog obima. Do vecć eg priliva
stanovnisč tva moralo je docć i posle povlacč enja rimske vojske iz Dakije, krajem 3.veka.
 U kasnoj antici bila je uporisč te za zasč titu prelaza preko Dunava.

Utvrđenja
 Otkrivena su 2 utvrđenja:
1. Starije utvrđenje - Na levoj obali Tekijskog potoka, s vojnicč kim barakama i dosta arheolosč kog materijala
(dim.100x84 m). ZŠ igovi iz ovog utvrđenja potvrđuju da je tu bila stacionirana V Galska
kohorta i kohorta IX Voluntariorum, mada je posadu mogla davati i legija VII Klaudia.
2. Mlađe utvrđenje - Na desnoj obali potoka, iz 3./4. veka, strane duge 36 m.
 Jedini podatak o vojnoj posadi naselja nalazimo u Noticiji, prema kojoj posadu ovog kastela cč ini jedan odred
milites exploratores. U Dierni se u to vreme, u drugoj polovini 4.v, nalazio deo legije XIII Gemina.

Naselje

49
 Naselje je bilo skromnog obima.
 Nalaz jednog Mitrinog spomenika ukazuje mozč da na postojanje svetilisč ta.

Kraj
 Tvrđavu i naselje Transdierna porusč ili su Huni.
 Prokopije je ne spominje među obnovljenim kastelima. Ali on spominje da je Justinijan obnovio Zernu, sč to je
verovatno Dierna. Dierna je mogla biti obuhvacć ena rimskom teritorijom josč uvek u vreme kada je Prokopije
pisao. U Dierni je u 3.-4. veku bila aktivna radionica opeka. Mogucć e je međutim da je Prokopije imao u vidu
naselje na desnoj obali Dunava. Posle napusč tanja Dakije i povlacč enja civilnog stanovnisč tva iz Dakije juzč no od
Dunava, naziv koji je u prvim vekovima carstva oznacč avao grad severno od Dunava, bio bi prenet na kastel kod
danasč nje Tekije. U prilog ovoj pretpostavci govorila bi i okolnost da izvori pre Noticije ne znaju za poseban
naziv naselja s obe strane Dunava kod Tekije (naziv Trans- mozč da nije ime, vecć oznaka polozč aja u odnosu na
ono na drugoj obali Dunava).

Ostava
 Ostava je sklonjene pod zemlju u nesigurnim vremenima na granici rimskog carstva, od 70-ih do 90-ih godina
Domicijanovi ratovi sa Dacč anima.
 Elementi za datovanje su novac (najstariji iz republicč kog perioda, a najmlađi Domicijanov), punktirani natipis
na plocč i, kopcč e i argentum potorijum.
 Ostava je rimska vojnicč ka, ali se ne zna tacč no kojoj legiji ili kohorti je pripadao vojnik koji ju je napravio.
 Karakter blaga pruzč a uvid u drusč tveno-ekonomske prilike, i govori o prilicč no visokom zč ivotnom standardu
rimskih vojnika na granici, kao i domacć eg stanovnisč tva ili pridosč lih trgovaca i zanatlija.
 U njoj su nađene: nosč nja (delovi pojasa i nakita), posuđe i votivne ikone.
 SŠ to se ticč e porekla predmeta, materijal je verovatno domacć eg mezijskog porekla, ali ima srodnosti sa dacč kim
nalazima. Jedan deo ostave (delovi pojasa i posuđe) je italskog porekla, za nakit je verovatno da je autohtonog
mezijskog porekla, a i za ikone postoji slicč na mogucć nost. U celini ova ostava je sinkreticč kog karaktera.
31. TALIJATA

 Rimsko i vizantijsko utvrđenje u sredisč tu Đerdapa, kod Donjeg Milanovca, na lokalitetu Veliki i Mali Gradac.
 Između Gornje i Donje klisure u Đerdapu, na velikoj okuci Dunava, Rimljani su izgradili niz utvrđenja koja su
cč inila sponu između utvrđenja obe klisure, i sč titila prolaz u unutrasč njost Mezije.

 Naselje je postojalo i u predrimsko doba.

 Nije sigurno ko su bili stanvonici ovog naselja pre Rimljana. Ime naselja se ubraja u keltske recč i, ali se mora
racč unati i sa tracč kom etnicč kom komponentom.
 Na ispitanim lokalitetima, rimski sloj lezč i na praistorijskoj nekropoli sa urnama.

Polozč aj
 Lezč ala je na raskrsnici puteva, od kojih je jedan preko Dierne vodio u Dakiju, a drugi kracć i povezivao bazen
danasč njeg Donjeg Milanovca preko Mirocč planine sa dunavskom obalom kod Brze Palanke (Egeta).
 O zč ivom prometu koji se odvijao preko nje, svedocč e nalazi novca poznorimskih careva.

Naziv
 Nijedan natpis nije do sada pokazao kakav status je imalo naselje Talijata. Na Tabuli je ona oznacč ena znakom
dve kucć ice, kojim su obicč no oznacč avana gradska naselja. Verovatno je spadala u kategoriju kastela.
 Ime naselja sacč uvano je u rimskoj tradiciji u raznim oblicima (Taliatis, Talia, Taliata, Tanata. Epigrafski ime nije
potvrđeno, osim kao skracć enica TA.. na jednoj opeki. Tacč an naziv je tesč ko utvrditi.

50
Utvrđenja
 U Talijati su konstatovana 3 kastela:
1. Mali Gradac na levoj obali Porecč ke reke - Utvrđenje (dim. 50x40 m) od zemlje je iz 1.v.ne, nastalo u vreme
Tiberija. Obnovljeno je u 3. i 4. veku. Kamena utrvđenja su iz
Hadrijanovog doba.
2. Veliki Gradac na levoj obali Porecč ke reke - Utvrđenje (dim. 134 x 126 m) je obnovljeno u 3.v. Pored kapije na
severnom bedemu je kompleks građevina, među kojima i zč itnica.
Ovde su postojale tri faze gradnje: rimska, vizantijska i slovenska.
3. Na brdu Glavica na levoj obali Porecč ke reke - Kula precč nika 8,60 m, od koje polazi zid dug 150 m. Na drugom
kraju zida nalazila se josč jedna kula. U pitanju je verovatno jedna
strana nekog vecć eg poznorimskog kastela sa ugaonim kulama.
 Sa desne strane Porecč ke reke sistem utvrđenja se nastavlja. Otkrivene su dve kule, precč nika 11,2 m i 7,5 m, i
postojanje rimskih zidova na uzvisč enju Gradac.
 Sva ova utvrđenja nisu bila posednuta u isto vreme.

Naselje
 Zapadno od utvrđenja na Velikom Gracu otkriveno je visč e građevina sa hipokaustom i terme. Građevine su
verovatno pripadale naselju uz vojni logor.

Vojska
 Pronađene su opeke sa zč igovima pojedinih vojnih odreda.
 Deo VII Klaudie bio je stacioniran u nekom od kastela. Ona je tu bila u prvoj polovini 4. veka.
 U drugoj polovini 4. veka, prema Noticiji u Talijati su bili auxilium Taliatense i milites exploratores.

Kraj
 Obnovljena je u vreme Justinijana.

32. TRIKORNIJUM

 Rimsko naselje, danas Ritopek, na obali Dunava.

 Danasč nji grad Ritopek je tacč no iznad. Mozč e da se radi samo uz obalu. Najznacč ajniji deo je ispod groblja.
 Tricornium je u anticč kom periodu bio znacč ajan zbog svog strategijskog polozč aja na obali Dunava, bogate
okoline s brojnim vilama (Plavnicč ki potok, Osč ljani, Smrden, Bolecč ) i zaleđa bogatog rudama srebra i olova.
Nalazio se na 14 milji od Singidunuma.

 Ne zna se gde se nalazilo utvrđenje i koliko je bilo, kao ni podaci o civilnom naselju.
 Jedino se zna da postoje bar dva fortifikaciona jezgra, jer su temelji utvrđenja zapazč eni na groblju u Ritopeku i
kod Bolecč a. Na lokalitetu Vodice otkriveni su rimski zidovi, temelji kucć a, delovi fresko-slikarstva i dr.

Izvori
 Njegov karakter i vreme pojave je nepoznato.
 Spominje se prvi put kod Ptolomeja, na mestu gde se reka Moshios uliva u Dunav. Kod Ptolomeja bi Moshios po
polozč aju odgovarao Moravi. Ali, na njenom usč cću se u svim ostalim izvorima spominje Margum. Pogresč no
povezivanje Trikornijuma sa usč cćem ove reke nastalo je verovatno stoga sč to je kod Ptolomeja Margum bio
ispusč ten.

Stanovnisč tvo
51
 U predrimskom periodu, na ovom mestu verovatno se nalazilo utvrđeno naselje keltskog plemena Trikornjana.
 Svojevremeno je na osnovu imena bio određen kao da je keltskog porekla. Element -corn (Tricornium i
Tricornenses) javlja se u nazivima mesta i plemena na keltskoj teritoriji (npr. Cornacates i Cornacum u Donjoj
Panoniji).
 Koji su to Kelti? Da nije neki deo zaostalih Skordiska koji nisu presč li Dunav, oko 0. godine (tako se tumacč i i
Pinkum). U prerimsko doba između Save i Morave bili su naseljeni Skordisci. Posle slabljenja i povlacč enja
velikog dela plemena prema Panoniji, kolektivni naziv Skordiska prestao je da se upotrebljava za ostatke
plemena na teritoriji kasnije provincije Mezije. Manje grupe su se nazivale prema utvrđenjima. Jedan od takvih
naziva, po utvrđenju Tricornium prihvatili su Rimljani pri administrativnoj organizaciji oblasti u ovom delu
Podunavlja.
 Pored imena naselja na Kelte ukazuje i arheolosč ki materijal. Otkrivene su grobnice koje sadrzč e latenske
predmete.

 Neki smatraju da su to bili Iliri, jer je element -ensii karakteristicč an za ilirske govore.

 Postoji josč jedno misč ljenje Mocč ija (Mocsy, HU).

 Tricornenses se prvi put pojavljuju u rimskim izvorima 2.v, i to samo kod Ptolomeja.
 S obzirom da se ne pojavljuje u prvim izvorima o Meziji, vecć samo kod Ptolomeja, on smatra da je grad nov i to
od novodoseljenih. Oni su pripadali grupi Geta, koja je pod Elijem Katom (za vreme Avgusta) pocč etkom nasč e ere
i Plaucijem Silvanom u vreme Nerona, bila preseljena sa leve obale Dunava na rimsku teritoriju. Tada je i 100
000 Dacč ana preseljeno preko Dunava. On misli da su tada naseljeni Trikornijum i Pinkum. Neophodno je
istrazč ivanje da bi se to videlo.
 Pitanje je, zar bi ih preselili tako blizu obali? U ovakvom slucč aju su zatvorene grupacije - civitas. Njih Hijerokle
tako i pominje.

 Imena na malobrojnim natpisima rimskog perioda iz Trikornijuma su latinska, keltska i tracč ka. Ukoliko se na
osnovu ovih nekoliko sacč uvanih imena mozč e suditi o etnicč koj pripadnosti starosedelaca u oblasti Trikornijuma,
reklo bi se da su oni bili mesč ano keltsko-tracč ko pleme.

Civitas
 Civilno naselje Trikornijum nije imalo gradski status.
 U to vreme (6.v.) nema visč e municipija, kolonija, vecć se takvi gradovi zovu civitas. U 6.v. civitas su gradovi, a u 2.
i 3.v. civitas su domorodacč ka naselja. Kasnije se romanizacijom gube. CŠ ini se da je to bilo ovde.
 Ovde nema dokaza da je Trikornijum nekada mogao biti municipijum, ili kolonija. Mozč da je on bio civitas i
ranije.
 Zasč to je ovde ostalo civitas cč ak do 6.v? Trikornijum je bio administrativni centar i izvozna luka kosmajskih
rudnika (Metalla Tricorniensia). Znacč aj Trikornijuma raste basč zbog toga. Tako cć e se Pinkum (Gradisč te) pojaviti
kao centar rudnika oko Peka. Mozč da cć e zbog tog znacč ajnog ekonomskog momenta ostati civitas.

 Zasč to je izabran za centar? Kome Kosmaj pripada – Meziji, Panoniji, Dalmaciji? Po ovome ispada da je Mezija jer
joj je tu administrativni centar.
 U Bugarskoj su nađeni olovni slicč ci sa pecč atom TR.O.P.DDNN (T-Trik, O-Ofici, P-Plumborum tj. olovo, DDNN-
Dominus Noster, a kada ih ima visč e onda ima visč e avgusta). Ovo je oficijalno potvrdilo da je Trikornijum centar.
 Vojni centar kosmajskih rudnika je u Stojniku. Jedno od mogucć ih imena ovog mesta je Demesis, a mozč da se tako
zvao ceo Kosmaj (u srednjem veku se pominje pri pohodu Manojla Komnina planina tog imena).
52
Vojni centar
 Prvi podaci o posadi Trikornijuma poticč u s pocč etka 2.v.ne.
 Tricornium je bio znacč ajan vojni centar. O tome svedocč i naziv Castra Tricornia u itinerarijumima i ostaci
nekoliko fortifikacija razlicč itih velicč ina na sč irem prostoru Ritopeka.
 Kao mogucć e posade ovog utvrđenja navode se kohorte I Flavia Bessorum, I Pannoniorum (ucč estvovala je u
izgradnji kastela u Trikornijumu) i delovi legije IV Flaviae. Mogucć e je da su se kracć e vreme, u periodu
Trajanovih ratova u Dakiji, u istom logoru nalazile kohorte I Flavia Bessorum i I Pannoniorum. Po odlasku prve u
Makedoniju, na gornjomezijskom limesu ostala je samo I Pannoniorum.
 U Noticiji, s kraja 3.v, spominje se da je Trikornijum imao tri vojne jedinice: cuneus equitum sagittariorum,
auxiliares Tricornenses i auxillum Aureomontanorum.
 U okolini su nalazč ene opeke sa oznakama Trikornijuma.
 Opeke sa oznakama Trikornijuma nalazč ene su i u Rakovcu, JZ od Novog Sada. Tu je utvrđenje iz vremena
Dioklecijana. Izgleda da su jedinice iz Trikornijuma u nekom trenutku (mozč da rat Konstancija II sa Sarmatima)
isč le tamo da pomognu.

Kasna antika
 U kasnoj antici, prema Notitia dignitatum, ovde su stacionirani cuneus equitum sagittariorum, auxiliares
Tricornenses i auxilium Aureomontanorum.
 Kod Prokopija Trikornijum se ne spominje u okviru Justinijanove obnove.

Pokretni nalazi
 Rimski paradni oklop s bogatom dekoracijom.

33. ULPIANA

 Rimski i ranovizantijski grad u Gornjoj Meziji, u ravnici omeđena sa severne strane manastirom Gracč anicom, a
sa juzč ne obroncima brda Drenovac.
 Teritorija koju Ulpijana zahvata je cela kosovska potolina. Na jugu, oko danasč njeg Kacč anika, granicč ila se sa
teritorijom kolonije Scupi, a na severu i severozapadu do stanice Ad Fines kod Kursč umlije.
 Gradsku teritoriju Ulpijane presecali su magistralni putevi, Naisus-Ulpijana-Skupi.

 Sistematska istrazč ivanja Ulpijane pocč eli su 1954.g. E. CŠ ersč kov i Lj. Popovicć .

Istorijat
 Pretpostavlja se da je podugnuta na prostoru starog domorodacč kog naselja.
 Osnovana je pocč etkom 2.veka, verovatno u vreme Trajana (Ulpia).
 U pocč etku je bila manje rudno naselje, pa prerasta u gradsko.
 Sredinom 2. veka dobila je status municipijuma.
 Tokom 3. veka bila je rezidencija prokuratora.
 U kasnoj antici bila je znacč ajan episkopski centar.
 Dva puta su je zauzimali Goti.
 Pretrpela je razaranje u velikom zemljotresu 518. godine.

53
 U doba Justinijana porusč eni su stari i izgrađeni novi bedemi, a grad nazvan Druga Justinijana ( Iustiniana
Secunda).

Naselje
 Utvrđenje je imalo pravougaonu osnovu i bilo je opkoljeno zidovima debljine i do 3 m. Zidovi su na svakih 27,3
m imali polukruzč ne kule potkovicč aste osnove. Na sredisč njem delu severnog zida nalazila se kapija koja je bila
flankirana potkovicč astim kulama, a sa njene unutrasč nje strane formiran je pravougaoni prostor,
propugnakulum.
 Otkrivene su severna kapija, bazilika i terme.
 Kapija – Flankirana je potkovicč astim kulama. S njene unutrasč nje strane formiran je pravougaoni prostor,
propugnaculum.
 Bazilika – Poticč e iz 5. ili 6.v. To je jednobrodna građevina (dim. 33,5 x 14 m), s masivnom apsidom i pilastrima
na spoljnoj strani poduzč nih zidova. Ispod njenog poda otkriveni su ostaci starije građevine, s crno-belim
mozaicima. Ispod poda apside su nađene dve grobnice. Uz severnu i juzč nu stranu naosa bazilike, sa spoljne
strane, sagrađene su tri zasvođene grobnice.
 Gradske terme –Delimicč no su istrazč ene, a obnavljane su visč e puta. Uz njih je postavljen monumentalni
postament od tesanika, verovatno podijum hrama.
 Kastrum – Nalazio se u neposrednoj blizini, istocč no od grada. Sagrađen je u 6. veku. To je bio kvadriburgijum
(dim. 400x400 m), sa okruglim kulama na uglovima i pravougaonim na stranama kastruma. Sve ukazuje na
postojanje suburbijuma.

Nekropole
 Severna nekropola:
- Istrazč ena je grobna građevina tzv. memorija, u okviru koje su grobovi razlicč itih konstrukcija. U njenom
sredisč tu
nađen je mermerni sarkofag.
- Tu su otkrivene i tri grobnice od opeke.
- Sredinom 6. veka ukopani su germanski grobovi, sa skupocenim nakitom od srebra i pozlacć ene bronze.
 Zapadna nekropola:
- Otkrivena je grobna građevina, orijentisana u pravcu I-Z, s ulazom na zapadnoj strani. U njenoj centralnoj
prostoriji, s apsidom na severnoj i juzč noj strani, nađen je ozidan grob.

34. VIMINACIUM

 Znacč ajno vojno sredisč te i glavni grad provincije Donje Mezije, danas Stari Kostolac, blizu usč cća Mlave u Dunav.
 Osnovno, predrimsko stanovnisč tvo predstavljali su ogranci Skordiska, Iliri i Tracč ani.
 Ponikao je na teritoriji keltskog plemena Skordiska (Trikornjana). Tu su i nađeni keltski ostaci, ali nije nađen
njihov opidum. Mogucć e je da i naziv Viminacium poticč e od keltske recč i, jer se sufiks -acium vezuje za Kelte. Prvi
deo recč i -Vimin dovođen je u vezu sa latinskom recč i za vrbu, ali od toga nisč ta nije sigurno.
 Prvi put se pominje u Ptolomejevoj Geografiji.

 Njegova velicč ina i znacč aj posledica su bogatog zaleđa u dolini Mlave i izuzetno povoljnog polozč aja u sistemu
odbrane severnih granica Carstva, u spletu komunikacija i trgovinskom prometu. Postao je jedan od najvazč nijih
centara u ovom podrucč ju Mezije.
 Grad se brzo razvio zahvaljujucć i prolasku tri puta preko njega, a koji su vodili prema nekoliko glavnih centara
istoka i zapada (ka jugu, zapadu, istoku i preko Lederate na sever).
54
 Ekonomskom prosperitetu doprinelo je rudno bogatstvo kod danasč nje Kucč ajne i plodna dolina Mlave.
 Bio je znacč ajna vojna baza, krajem 1. i pocč etkom 2. v. za vreme dacč kih ratova, i imao svoju stalnu vojnu posadu.
 U okviru Viminacijuma bile su Lederata i Kupe.

 Istrazč ivanja su krajem 19. i pocč . 20.v. vodili M.Valtrovicć i M.Vasicć na desnoj obali Mlave, na lokalitetu CŠ air.

Vojni logor
 Verovatno je vecć od pocč etka nove ere postojalo utvrđenje sa nekom vrstom stalne posade.
 Verovatno je naseljavanje pocč elo u drugoj polovini 1.v.ne, i to veterana legija koje su cč inile posadu kastruma.
 Najpre je bio sedisč te manjih vojnih odreda.

 Krajem 1.v. postao je legijski logor.

 Legijski logor se nalazio dalje od obale, povucč en prema unutrasč njosti, u ravnici na desnoj obali Mlave.
 Iskopavanja je vrsč io Valtrovicć , ali mu nije prepoznao funkciju, vecć je mislio da je to zapadni kraj naselja. Zatim
ga, kao logor, iskopava Vasicć .
 Logor je imao nepravilnu pravougaonu osnovu, dim. 442x385 m (kardo 442 m, dekumanus 385 m).
 U okviru kastruma otkriveno je:
- odvodni kanal
- olovne cevi za vodovod; na njima se pojavljuju zč ig IV Flavia
- severni deo tj. put Via Principalis; ta ulica je bila sč iroka 5 m i tekla je paralelno sa kardom
 Stanovnisč tvo su cč inili isluzč eni vojnici VII Klaudie iz helenisticč kih oblasti (cč ak Sirija).
 Kastrum na desnoj obali Mlave pripada legiji VII Klaudia, koja je dosč la iz Dalmacije 60-ih i 70-ih godina. To je i
jedina legija koja je potvrđena u logoru. On je verovatno izgrađen na mestu starijeg logora od zemlje, koji su
podigle IV Skitska i V Makedonska kada su bile tu prisutne sredinom 1.v, a koji bi bio dovoljno veliki samo za
jednu legiju tj. VII Klaudia. Otkriveno je i nekoliko natpisa IV Flavie, ali po velicč ini kastruma reklo bi se da nije
bilo mesta za dve legije u njemu, i da su ovi natpisi verovatno nastali u toku prolaska ove legije kroz Viminacium
ili privremenog boravka delova iste.
 Na osnvu nalaza novca, smatra se da je ovaj logor bio u upotrebi do sredine 5. veka, do provale Huna.

 Logor na levoj obali Mlave je kasnijeg datuma, i pretpostavlja se da je nastao posle dominata, jer su se tada stare
legije razdelile na visč e jedinica.
 Po Justinijanovoj obnovi kastrum je na levoj obali Malve, i njemu pirpadaju kvadratni temelji sa ugaonim
kulama.
 Ne znamo sč ta je dalje u kasnoj antici sa utvrđenjem. Izgleda da tada na drugoj obali nastaje novo utvrđenje, dim.
280x210 m, sa kruzč nim kulama na uglovima i podgrađem. Ove kruzč ne kule deluju kao Justinijanova gradnja, sa
5-6 redova opeka. To je iz onog perioda kada on ojacč ava utvrđenja.
 Prokopije kazč e da je Justinijan, iz temelja razoren hram obnovio i ucč inio ga neosvojivim, sč to znacč i da ispod ovog
novog utvrđenja postoji josč jedno, i da se prebacivanje na drugu obalu odigralo ranije (negde oko Dioklecijane).

 To potvrđuje Pointigerova tabla (kraj 3. i pocč . 4.v.), koja kazč e da se iza Marguma (usč cće Morave) nalazi Castro
Viminacio, pa zatim Viminacio 10 milja dalje, a onda Municipii 18 ili 28 milja dalje.

55
 Castro Viminacio je novo utvrđenje, Viminacio je staro (da li između njih ima 10 milja, tj. oko 15 km, tesč ko je
recć i, jer se ne zna gde su prelazili Mlavu), ali sč ta je taj Municipii to je nejasno.
 Neobicč no je da taj Municipii nema ime. Misli se da oznacč ava kraj terotirije municipija Viminacijuma. Uz ime
Viminacijum uvek ide Aelium, mozč da zato sč to postoji josč jedan Viminacijum iz nekog drugog vremena, a ne
Hadrijanovog. Takvih primera ima, pri cč emu kada jedan dobije status kolonije, drugi ostaje municipijum. Da li
je tako bilo i ovde, ne zna se.

 Kastrum nastaje krajem 1. i pocč . 2. veka, Vasicć misli da postoje tri faze gradnje:
1. kameno utvrđenje druga polovina 2.v; drugih kamenih utvrđenja u to vreme kod nas nije bilo
2. utvrđenje kamen-opeka (opus mixtum) – 3.v. Septimije Sever i Gordijan III; toga do tada kod nas nije bilo i
ponovo se javlja tek u kasnoj antici; jedan bugarski arhitekta koji je iskopavao u Serdici, izneo je teoriju da se
po
broju redova opeke mozč e datovati koji je vek (npr. 3 reda je 3. vek); to je potvrđeno na mnogim lokalitetima; u
Viminacijumu ima 3 reda, pa bi to mogao biti 3. vek; tada je tu boravio Septimije Sever, a tada je i u vreme
Gordijana uzdignut na nivo kolonije
3. zidovi od blata, i utvrđenje se koristi kao naselje; mislilo se da je to delo varvarskih federata - novodosč le
populacije stvaraju svoje naselje

 600.g. kazč e se da je jedan vizantijski vojskovođa dosč ao na Viminacijum, koji je ostrvo. Pretpostavlja se da se radi
o lokalitetu Svetinje, gde su nađeni ostaci kucć a gepidskih federata. Ovo utvrđenje je imalo rov ispunjen vodom i
reku sa obe strane, pa je izgledalo kao ostrvo.
 Tako su tu u jednom momentu bile dve postaje, Gepidi na Svetinji i Rimljani u utvrđenju.

Naselje
 Civilno naselje nastaje iz kanaba.
 Uz vojni logor na desnoj obali potvrđeno je civilno naselje, na malom rastojanju od njegovih zapadnih bedema.
 U 19. veku josč su se jasno nazirali njegovi obrisi: sč iroke ulice koje se seku pod pravim uglom, trgovi, pozorisč ta,
kupatila, vodovod, gradski bedemi.
 Valtrovicć u svojim istrazč ivanjima spominje da je civilno naselje imalo razmere oko 600x1200 m.
 Vasicć procenjuje povrsč inu naselja na oko 72 ha.
 Na prostoru između logora i Mlave nađena je polukruzč na građevina precč nika 8 m, i smatra se da je to kula.
 Pronađena je i jedna građevina 56x51 m, za koju se misli da je anticč ko pozorisč te.
 Pronađena su dva rimska kuptila.

 Otkiveno je naselje i na levoj obali Mlave, u neposrednoj blizini kastruma, i mogucć e da je to poznorimsko
naselje opasano bedemima od Justinijana.

 Kanabe 1. i 2.v. nisu potvrđene, ali se potvrđuju na osnovu teksta jednog natpisa: “obnovljene su u vreme
Severa”.
 Iz natpisa iz 3. veka potvrđeno je uporedno postojanje dva naselja, kanabe uz vojni logor i municipiuma.
Sahranjivanje
 Pocč ev od 1977.g, pod vođstvom Lj. Zotovicć , istrazč uju se prostrane nekropole juzč no i zapadno od grada. Juzč ni
kompleks narocč ito je istrazč en.
 Otkriveno je:
- na hiljade grobova spaljenih i inhumiranih pokojnika, s raznovrsnim prilozima

56
 - nadgrobne plocč e
- sarkofazi s reljefnim predstavama iz mitologije i svakodnevnog zč ivota
 Zidane grobne konstrukcije:
- nekoliko memorijalnih objekata
- nekoliko grobnica oslikanih freskama iz 4. veka

 Istrazč en je deo gepidske nekropole.

 U horizontima od 1. do 3.v. preovladava incineracija, dominiraju grobovi sa grobnim jamama:

1. grobovi dim. 100x60 cm, pravougaonog preseka - Strane su jako zapecč ene, sč to upucć uje na zakljucč ak da su
pokojnici bili direktno spaljivani u samim jamama. Grobovi su prekriveni dvoslivnim krovom, ili ravnom
opekom. Ostaci pokojnika su rasuti po grobnoj jami. Prilozi su spaljeni sa pokojnikom (nakit), ili naknadno
ubacč eni (zč isč ci).
2. etazč ni grobovi sa subgrobnim prostorom – Obe etazč e imaju tragove gorenja, pri cč emu je ovaj dole grob.
Zatvara
se opekama sa strane i odozgo, ili na dve vode (ideja kucć e). Pepeo je rasut bez reda.
3. dacč ki tip sahranjivanja – Nema ih mnogo, manje od 190. Sahranjuje se u sudovima, dacč kog tipa. Taj tip
grobova
zove se Mala Kopasč nica-Sase, po lokalitetima (ima ih od Panonije do Kosova, i od Leskovca do Bosne). Kera -
micč ke posude su skoncentrisane na jednom mestu, dok je nakit rasut po celom grobu.
 Ako su ovde sahranjeni Dacč ani, ko du onda oni iz prva dva tipa grobova? Verovatno Kelti ili Dardanci. Ko je to
onda ko pokriva ovaj prostor? Pre je to neka kulturna simbioza, i lokalni odgovor na rimski nacč in sahranjivanja.
Uopsč te, u Viminaciumu nema pravih rimskih grobova, vecć nailazimo na simbiozu sa autohtonim uticajem
(lokalna varijanta).
 U samoj jami se nazire ogranicč avanje groba linijom od crvene zapecč ene zemlje koja oznacč ava grob. Grobovi su
se presecali, sč to znacč i da grobovi nisu bili obelezč avani na celoj povrsč ini, ili je oznaka bila privremenog
karaktera.
 Br. priloga je vezan za br. 3 (3,6,9 magicč ni pitagorejski broj, a mozč da ima veze i sa 3 tecč nosti libacije). Jedan od
priloga je bio i striginis, za skidanje masti za palestre, u obliku srpicć a, time se mazč e, obicč no se nalazi uz mladicć e.

 Od pocč etka 3. veka gubi se kremacija i pocč inje inhumacija. To se razlikuje od provincije do provincije. Kod nas
od druge polovine 3. veka dominira inhumacija.
 Grobovi su u etazč u, gde je donji zasč ticć en konstrukcijom opeke - sa dvoslivnim krovom ili naređanom opekom.
 Neki grobovi sadrzč e libacione cevi. To su cevi u konstrukciji etazč a. Sluzč ile su za libaciju tecč ne zč rtve, slicč no
nekadasč njim belim lekitima, koji su imali sč uplje dno kroz koje se sipala libacija, da se umire mrtvi. Ove cevi
verovatno imaju istu funkciju. Nacč injene su od obicč nih tubula za vodovod, ali vertikalno se stavljaju. Takve cevi
su sluzč ile da obelezč avaju grobove, jer ti koji imaju cev vrlo retko su osč tecć eni posč to se prema njima ophodilo sa
posč tovanjem.
 Ivica grobova je zapecč ena, i to ukazuje na to da je lomacč a bila u samom grobu i da je pokojnik bio spaljen u
njima. Međutim dve stvari se ne uklapaju:
- bi se razvilo neophodnih 900˚ C potrebnih za kremaciju, potrebno je minimum 4x2,5 m grobne jame, koji
ovde fale za po cč itav metar; mozč da su ih spaljivali i po dva puta.
- pored jednog od grobova je nađena ogromna zapecč ena povrsč ina, sa ogromnim brojem kocč eva; za jednu
lomacč u treba 4 koca, a ovde ima tragova koca za oko 300 lomacč a; zasč to bi ovo pravili ako su ih spaljivali u
grobu.

57
 Ipak, pre cć e biti objasč njenje purifikacije grobne jame uz pomocć vatre. U svezč e iskopanu jamu se ubaci granje i
spali. Time se prakticč no i ojacč a grobna jama, jer zidovi postaju cč vrsč cći. U tako pripremljenu povrsč inu pokojnik
biva prenesen (predhodno vecć spaljen). Pronađene su velike povrsč ine gde se smatra da se spaljuje granje, a ne
ljudi.
 Kult za mrtvima, sa kojima bi zč ivi bili vezani rodbinski ili esnafski, cč ini da se iznad pojedinih grobova stvaraju
velike povrsč ine, tzv. kuline, gde su se o zadusč nicama donosili darovi, gde se moglo jesti i piti. Tu su se razbijale
korisč cćene posude (zaprljane su), i tu su se ostavljale.

 Incineracija je bila skup metod, tako da lako pravimo socijalne razlike među stanovnisč tvom koje je sebi moglo
da ga priusč ti i onih koji bi bili primorani da svoje sahranjuju inhumirajucć i ih.
 Takođe je postojao obicč aj po kome bi u centru logora postojala jedna zajednicč ka prilozč nica, za sahranjivanje
najsiromasč nijih vojnika.
 U Rimu je bilo pravilo da se deca, dok im ne izbiju prvi zubi, sahranjuju skeletno.
 Javljaju se i kenotafi tj. lazč ni grob. On ostaje prazan, jer pokojnik nije mogao da bude sahranjen posč to je pri
pogibiji telo izgubljeno (davljenje…). Tu se vidi ideja smirivanja duha, u grobu namenjenom nestalom
pokojniku.
 Ima i pokojnika sahranjenih sa nekom gredom, koja je mozč da bila deo nadgrobne arhitekture.

 Pored grobova sa kremacijom, ima i skeletnih za koje se cč ini da su nesč to stariji. Ali ko se to onda kod nas u
2.veku inhumira? Kelti se kremiraju, Rimljani se kremiraju:
- da li je dosč lo do renesanse Kelta, koji su se pre nego sč to su dosč li ovde inhumirali, pa onda pod uticajem
Rimljana pocč eli da se spaljuju
- mozč da su to neki orijentalci iz Male Azije; tamo su se tradicionalno inhumirali
- pogrebnih darova skoro da nema; spaljivanje je veoma skupo, pa kako su se onda sahranjivali najsiromasč niji?
u Rimu su robovi inhumirani; mozč da je to i ovde slucč aj
- ima i izuzetaka, npr. jedan veoma bogat grob devojcč ice; ali to nisč ta ne znacč i, jer su Rimljani decu inhumirali

Spomenici
 Postoje tri spomenika iz vremena kada je Viminacium bio kolonija:
1. spomenik posvecć en Mitri
2. nadgrobni spomenik na kome se nalaze natpisi cč lanova porodice izvesnog Trofimusa
3. nadgrobni spomenik Aurelia Konstancija

Mozaici
 Mozaik koji je otkriven pripadao je pravougaonoj prostoriji vezanoj sa manjom odajom, hodnikom i
stepenisč tem. Mozaik od belih i crnih kamencč icć a predstavlja konja u trku, a na frizu se nalazi kentaur i jedna
ljudska glava.

Istorijat
 U njemu su boravili imperatori: Hadrijan, Septimije Sever, Karakala, Gordijan III, Trajan Decije, Pakacijan
(protivcar, odavde hocć e da srusč i carstvo), Elirijan (kratko car), Filip Arabljanin, Trebonije Gal, Dioklecijan,
Konstantin Veliki, Konstancije I, Julijan i Gracijan.
 Dobio je gradski status i postao municipijum na pocč etku vladavine Hadrijana, kad je on 117.g. boravio u Meziji.
Na natpisima se potvrđuje pod imenom Municipium Aelium Viminacium. Aelie je Hadrijan.
 Sredinom 2. veka postaje sredisč te namesnika Gornje Mezije. Pre toga je bilo u Racijariji.
 Dalji uspon Viminacijuma prekinut je epidemijom kuge za vreme Marka Aurelija, ali samo zakratko, jer je vecć u
prvim godinama 3. veka ovaj grad bio u punom procvatu.
58
 Grad je uzč ivao naklonost Septimija Severa, i u njegovo vreme dozč ivljava polet i bogati se. Posetio ga je dva
puta: 196.g. pri odlasku u Rim i 202.g. pri povratku sa istoka. Prilikom svoje prve posete Sever je u gradu
proglasio svog starijeg sina Basijana, zvanog Karakala, za cezara i proglasio ga Antoninom. Prilikom druge
posete verovatno su obnovljene kanabe i cč itav logor.
 Status kolonije stekao je za vreme Grodijana III (238-244.g.), verovatno krajem 239.g. U isto vreme dobija
pravo kovanja bakarnog novca, od 239-256.g. Na novcu su prikazivani: avers - portreti careva od Gordijana III
do Valerijana, revers – personifikacija kolonije u raznim varijantama, kao zč enska figura između lava i bika,
simboli IV Flavie i VII Klaudie. Nije se poklapala zvanicč na i lokalna godina. Galijen zatvara kovnicu.
 Dioklecijan je posetio Viminacium krajem 3. veka, pri prolasku od Nikomedije ka Rimu, od avgusta do
septembra. Posle godinu dana ponovo ga je posetio, od septembra do oktobra 294.g, posle bitke kod Marguma
sa uzurpatorom Korinom.
 Konstantin ga je nekoliko puta sigurno posetio. 317.-322.g. dok je ratovao protiv Sarmata u Bacč koj. Ostala je
zabelezč ena poseta od 334.g. u toku ratova sa Gotima.
 Tim istim povodom posetio ga je 354.g. Konstancije II, sin Konstantina.
 359.g. u gradu je Julijan.
 382.g. u gradu je Gracijan.
 Od 4. veka bio je episkopsko sedište.
 441.g. grad su zauzeli Huni, razorili ga i opljacč kali, a stanovnike odveli u roblje.
 Grad je ponovo pod “rimskom” vlasč cću u vreme Justinijana, kada je obnovljen i verovatno sveden samo na
pogranicč nu tvrđavu.
 584.g. zauzimaju ga Avari.
 Oko 600.g. ponovo je u rukama Vizantije, ali ne zadugo.
 Verovatno su ga ubrzo dotukli Sloveni u nadiranju.

Kovanje Viminacijuma
 239.g. pocč etkom vladavine Gordijana III postaje kolonija, i dobija pravo kovanja bakarnog novca.
 U njemu je od Filipa I (244-246.g.) do Galijena (260-268.g.; od 253.g. sa Valerijanom) povremeno kovan i carski
srebrni novac, a ovde su novac kovali i neki protivcarevi.
 Glavni razlog za otvaranje ove kovnice je verovatno bio nedostatak sitnog novca u prometu na tlu podunavskih
provincija. Tu su se nalazile i brojne trupe. Viminacijum je bio i glavni punkt ovog odbrambenog pojasa. Za
odabir Viminacijuma kao kovnice veliki znacč aj je imala i blizina rudnika Pinkum (Eliana Picensia).
 Kovnica radila od 239/40.g. do 254/55.g.ne. Vreme kovanja odredjeno rimskim brojevima od i do XVI u isecč ku
reversa. Recč je o posebnoj lokalnoj eri koja se nije podudarala sa zvanicč nom rimskom godinom. Nije jasno kada
je pocč ela ova era. Smatra se da je pocč injala negde izmedju leta 233. i novembra 240.g, ili mozč da josč preciznije
21. oktobra 239.g. kada je bio jedan jubilej Gordijana III.
 Postoje pauze 248-49. i 253-54. (an. X i an. XV). Uzroci ovih pauza nisu utvrdjeni (mozč da tesč kocć e u snabdevanju
rudom). U ovom periodu novac je nosio 14 likova careva i cč lanova njihovih porodica (od Gordijana III do
Galijena).
 Kraj kovanja je u vreme vladavine Galijena (253-268.g.), koji je ukinuo sve lokalne kovnuice u rimskom carstvu.
Mogucć e da je na ovakvu odluku uticala i rastecć a nesigurnost ovih krajeva.
 Kuju u tri nominala koji se popularno nazivaju velika, srednja i mala bronza. Velika je uglavnom bila od cč istog
bakra, srednja je legirana iskljucč ivo sa cinkom (tzv. orihalk- mesing), a mala je bila ili od cč istog bakra ili legirana
sa kalajem i olovom. Zabelezč eni su i primerci sa vecć om tezč inom od redovne, tzv. “debeljaci” koji predstavljaju
probne otkove i nekoliko medaljona.
 Aversna predstava su likovi careva od Gordijana III do Valerijana, odnosno Galijena.
 Reversna predstava na vecć ini primeraka: zč enska figurina u stojecć em stavu - personifikacija grada Viminacijuma
ili provincije Gornje Mezije. Glavom uvek okrenuta levo. Veoma retko je data frontalno. ZŠ enska figura ima na
59
 sebi dugu haljinu i traku oko glave. Pored desne noge personifikacije prikazan je bik, a pored leve lav simboli
legija VII Klaudia i IV Flavia. Ponekad bik ima grb kao zebu. Za emisije prve, a delom i druge godine kovanja
karakteristicč na je izvesna staticč nost polozč aja, narocč ito u predstavljanju bika. Kasnije i lav i bik su predstavljeni
u pokretu. Ponekad se umesto zč enske personifikacije pojavljuje personifikacija sa odecć om nalik musč koj.
 Od IV, V, XI, XII, XIII i XIV godine lokalne ere kovana su vanredna izdanja. Sva vanredna izdanja su drugacč ija od
osnovnog tipa. Postoji tri tipa:
1. tip sa veksilumima (vojnim insignijama- na visokoj motci zastava i razni simboli)
2. tip sa Viktorijom
3. tip sa Pax (niz motiva koji ukazuje na blagodeti mira- venac, rog izobilja, globus, Viktorija na njemu…svi ovi
simboli cč ine sinkreticč ko bozč anstvo Mezija-Pax).
JUGOSLOVENSKI DEO PROVINCIJE GORNJE PANONIJE - GRADOVI

 Akuminkum, Basijana, Bononia, Burgene, Rittium, Sirmijum, Taurunum.

35. AKUMINKUM

 Keltski oppidum i rimsko utvrđenje kod Slankamena na Dunavu (danasč nji Slankamen).
 Dva dominantna platoa na kojima se moglo nalaziti vecć e utvrđenje – Gradina i Humka.
 Rimsko utvrđenje podignuto je na dominantnom uzvisč enju Gradina, na visokom lesnom platou na obali Dunava,
nasuprot usč cću Tise u Dunav.
 Povoljan strategijski polozč aj, naspram usč cća Tise, uslovio je rano prisustvo rimske vojske na ovom mestu:
- posadu utvrđenja u Akuminkumu prvo je sacč injavala, pred kraj 1.v.ne, kohorta I Britannica C.R. equitata, a
kasnije kohorta I Campanorum
- na suprotnoj obali, kod Titela, otkriveno je nekoliko epigrafskih spomenika koji pominju kohortu I Britannica
- u kasnoj antici stacionirane su konjanicč ke jedinice (cuneus equitum Constantium Acuminci i equites sagittarii
Acuminci)
 Visč eslojno nalazisč te:
1. skordisticč ki oppidum (latenska kultura) od kojeg su dokumentovani delovi bedema i ostaci nekih građevina
od
trosč nog materijala (civitas Scordiscorum)
2. rimskom periodu pripadaju ostaci arhitekture i pokretni materijal u ostacima temelja srednjevekovnog
utvrđenja,
tj. na lokalitetu Gradina konstatovan je anticč ki horizont ispod srednjevekovnog utvrđenja
3. 2-3.v. utvrđenje je obnovljeno solidno građenim zidovima (pritesani kamen u malteru), a u unutrasč njosti su
podignute nove zgrade. Plan ovog utvrđenja nije u celosti poznat, ali se predpostavlja da je sledio osnovu
keltskog oppiduma prilagođujucć i se konfiguraciji terena. U podnozč ju gradine razvijalo se civilno naselje, cč iji su
tragovi evidentirani na podrucč ju danasč njeg sela.
 U Akuminkumu je bilo znacč ajno sredisč te kulta Jupitera Dolihena.

36. BASSIANA

 Rimsko naselje i utvrđenje u Petrovcu kod Rume.

60
 Basijana je postala municipium za vreme Hadrijana, a kolonija u vreme dinastije Severa. Nadzč ivela je barbarska
pustosč enja i u 6. veku se pominje kao civitas Bacensis.

Naselje
 Na lokalitetu Gradina otkriveno je naselje koje je verovatno u kasnoj antici opasano bedemima s
cč etvorougaonim kulama. Naselje je bilo nepravilnog elipsoidnog oblika, povrsč ine oko 20 ha, ali s pravilnim
unutrasč njim rasporedom komunikacija.

Vojni logor
 Na oblizč njoj Gradini u Dobrincima nalzio se vojni logor. Ta Gradina se identifikuje s predgrađem Basijane,
(Caput Bassianense). Veliki vojni logor bio je trapezoidnog oblika (dim. 322 x 521 x 385 x 390 m). U njemu je
bio smesč ten odred legije II Adiutrix. Posle podele Donje Panonije, ova jedinica je prebacč ena u Valeriju.
 Posadu utvrđenja tokom kasne antike cč inila je kohorta I Thracum.

Istrazč ivanja
 Potvrđene su 2 faze u korisč cćenju i rekonstrukciji fortifikacije.
 Naselje Basijana nije arheolosč ki istrazč ivano, a plan je rekonstruisan na osnovu aviosnimaka iz 30-ih godina 20.
veka. Ovo je jedan od prvih primera primene aerofotografije u nasč oj arheologiji.

37. BONONIA / BANOŠTOR

 Rimsko utvrđenje i pristanisč te na Dunavu kod danasč njeg Banosč tora (Srbija).
 Prvobitno je bio autohtoni oppidum, nazvan Malata, koji je omogucć avao bezbedan prelazak preko Dunava.
 U rimskom periodu bio je dunavsko pristanisč te Sirmiuma.
 U doba ranog Carstva ovde je verovatno bila stacionirana kohorta I Campanorum.
 U kasnoj antici Bononia postaje znacč ajan vojni centar koji je, s utvrđenjem Onagrinum na levoj obali Dunava,
sč titio prelaz preko reke, kontrolisao plovidbu i put prema Sirmiumu.
 U Bononiji su boravili carevi Julijan i Gracijan.
 Prema Notitia dignitatum, ovde je bio smesč ten deo legije V Ioviae i odred equites Dalmatae.
 Na strategijski istaknutom platou kod pravoslavne crkve u Banosč toru otkrivene su:
- terme
- deo poznoanticč ke bazilike s nekropolom
- poluzemunice iz dr. pol. 4. veka, koje se mogu povezati s federatima ili varvarima koji su bili naseljeni unutar
granica Carstva
 U neposrednoj funkcionalnoj vezi s Bononijom jeste i oblizč nje veliko utvrđenje kod sela CŠ erevicć .

38. BURGENE

 Znacč ajan rimski vojni punkt, koji se nalazi u danasč njim Novim Banovcima na Dunavu.
 Mesto je lezč alo na dunavskom putu, na 10 milja od Zemuna.

61
 Burgene su nastale iz autohtonog opiduma, o cč emu svedocč e i nalazi iz kasnog latena.
 Postojala su 2 fortifikaciona objekta na ovom lokalitetu:
1. vecć i, na lokalitetu Gradina, gde su vrsč ena arheolosč ka istrazč ivanja
2. na lokalitetu Duvarine

Utvrđenje
 Na Gradini postoje ostaci utvrđenja, koje je datovano od 2. do 4. veka. Utvrđenje ima razmere 500x600 m.
Otkriven je samo deo bedema sa kulama potkovicč aste osnove.
 Smatra se da je Dunav, koji je u vreme visokih voda odnosio dobar deo obale, odneo i tvrđavu, a uz nju i vecć i deo
civilnog naselja.
 Arheolosč ki nalazi, koji se pripisuju nosiocima seobe naroda, pokazuju da je ovo utvrđenje bilo zaposednuto
federatima ili preuzeto od varvara.

Vojna posada
 Njegovu posadu u 2. i 3. veku cč inila je kohorta I Thracum c.R. (civium Romanorum), sudecć i prema mnogim
opekama sa zč igom ove jedinice.
 Nalazč ene su i opeke s pecč atima jedinica kohorte III Alpinorum equitata i kohorte VII Breucorum Antoniniana,
koje ukazuju na znacč ajnu graditeljsku delatnost i mozč da na josč jedan fortifikacioni centar.
 Slicč no je i u kasnoj antici. Prema Notitia dignitatum, ovde su stacionirani deo legije V Ioviae s prefektom,
Dalmatinski konjanici (equites Dalmatae) i cuneus equites Constantianorum.

Pokretni nalazi
1. bronzane statuete
2. aplikacije
3. delovi opreme rimskih vojnika

39. SIRMIUM

 Rimski grad na usč cću Bosuta u Savu, danas Sremska Mitrovica.

 Teritoriji Sirmiuma pripadala su i mnoga naselja, kao Basijana, Bononija, Kukcijum i Kornakum.
 Sistematska jugoslovensko-americč ka i jugoslovensko-francuska arheolosč ka istrazč ivanja zapocč eta su 1958. god.

Istorijat
 Osnovan je krajem 1.v.pne na mestu starijeg domorodacč kog naselja.
 Tokom 1. veka bio je znacč ajna vojna baza.
 Za vreme Flavijevaca postao je kolonija.
 Od kraja 3. veka glavni grad provincije Panonnia Secunda.
 U 4. veku se pominje kao najlepsč i i najbogatiji grad u Iliriku.
 Za vreme Maksimina Tracč anina i za vreme Licinija bio je carska prestonica. CŠ etiri rimska cara rođena su u
Sirmiumu ili okolini: Trajan Decije, Aurelijan, Prob i Maksimijan Herkulije.
 Imao je: radionicu oruzč ja, kovnicu novca od 330. do 378. g, bio je i stanica dunavske flote i episkopsko sedisč te.
 Tokom 5. i 6. veka ugrozč avali su ga varvari: najpre Goti, pa Huni i Gepidi, i Avari koji su 582. osvojili grad i
raselili stanovnisč tvo.

62
Arhitektura
 Arhitektura iz 1. i 2. veka ocč uvana je u tragovima na nekoliko lokaliteta, i to ispod građevina iz poznije epohe.
Zidovi kucć a bili su od pletera i lepa ili drveta i naboja, ponekad ukrasč eni kvalitetnim freskama sa zoomorfnim i
antropomorfnim motivima.

 Jedna stambena cč etvrt iz 2. veka u blizini severnog bedema sastoji se od nekoliko kucć a: Eskulapova kucć a, Kucć a s
apsidom, Dalmacijeva kucć a.

 Otkrivene građevine uglavnom poticč u s kraja 3. i pocč etka 4. veka:

- Delimicč no je istrazč ena reprezentativna palata u centru danasč nje Sremske Mitrovice, cč iji je unutrasč nji prostor,
kao i fasada, bio oplacć en raznobojnim mermerom i porfirom. Otkriveni su i delovi zidnih mozaika i fresaka. U
njenim okvirima sagrađen je tetrapilon (13,5 x 13,5) s krstastim svodom, koji je verovatno bio u funkciji
carskog ceremonijala.
- Ispred palate nalazili su se forum i hipodrom, duzč ine 450 m, s kriptoportikom na spoljnoj strani
- Blizu hipodroma podignuta je sred. 4.v. vila s dvorisč tem i peristilom, a nesč to starije terme ukljucč ene su u vilu.
- Uz severnu granicu foruma sagrađene su carske, Licinijeve terme.
- Juzč nije od termi, krajem 3. i pocč etkom 4. veka, sagradjena je javna zč itnica. Njen unutrasč nji prostor podeljen je
s 4 reda stubaca, a spoljni zidovi su ojacč ani masivnim pilastrima.
- U neposrednoj blizini zč itnice otkriveni su ostaci vecć e građevine, verovatno civilne bazilike.
 Ceo taj gradski kvart opasan je bedemom.
 Van bedema postojalo je svetilisč te s mnogim votivnim spomenicima beneficijarija.

 Severno od gradskog bedema istrazč ena je oktogonalna građevina, mozč da mauzolej iz dr. pol. 3. ili prvih dec. 4. v.

Nekropole
 Sirmium je bio i hrisč cćanski centar, s nekropolama i martirijumima.
 Na SI nekropoli otkriven je kultni objekat s apsidom na istocč noj strani. U neposrednoj blizini oltarskog prostora
otkriveni su i natpisi, u kojima se pominje Irinej, prvi istorijski posvedocč en episkop Sirmiuma.
 Na desnoj obali Save, u Macč vanskoj Mitrovici, nalazio se starohrisč cćanski objekat iz prve pol. 4. veka, iznad kog
su podignute 3 srednjevekovne crkve posvecć ene Sv. Irineju.

Pokretni nalazi
1. mermerne i bronzane skulpture
2. predmeti od bronze
3. predmeti od keramike
4. predmeti od stakla
5. sarkofazi, koji su veoma cenjeni, izrađivani su u lokalnim kamenorezacč kim radionicama

Lucije Domicije Aurelijan

 U Sirmijumu je rođen 9. septembra 214.g. Lucije Domicije Aurelijan. Rodio se u porodici niskog roda, otac mu je
bio zemljoradnik, a majka skromna svesč tenica rimskog boga sunca Sola.
 Karijeru je izabrao u vojsci, da bi mogao da napreduje u drusč tvu. Zahvaljujucć i inteligenciji, hrabrosti i strogosti
napredovao je do cč ina generala. Bio je poznat po tome sč to je delio sa svojim vojnicima logorski zč ivot i borio se
uvek u prvim redovima.
 Zbog svog niskog porekla imao je ambicije da se orodi sa nekom uglednom rimskom porodicom, te se ozč enio
Ulpiom Severinom, cč ija je familija vodila poreklo od Marka Ulpia Trajana, rimskog imperatora sa pocč etka 2.v.ne.
63
 Nekolikio puta je pobedio Germane na Majni, pa je dobio od imperatora Galijena tu titulu 256.g.
 Kao general konjice istakao se u istrebljenju Gota 269. i 270.g. koji su bili prodrli u balkanske provincije. Tom
prilikom ubijeno je preko 300 000 varvara.
 Kada se u aprilu 270.g. Klaudie II razboleo od kuge i umro, vojska je proglasila Aurelijana za cara, iako su legije
u Akvileji izvikale Kvintila, Klaudijevog brata za imperatora. No Aurelijanov ugled toliko ga je uplasč io da on nije
ni pokusč ao da preduzme isč ta protiv njega, te su ga vojnici likvidirali i prihvatili Aurelijana za imperatora.
 Izvrsč io je reformu kovanja i uveo novi novac 274.g.ne.
 Ubijen je na nagovor oslobođenika Mnesteja, koji je bio upleten u proneveru novca, pa kada je posumnjao da
imperator zna, sacč inio je spisak uglednih ljudi i vojnika, za koje je tvrdio da su na carevom spisku za likvidaciju.
Posč to su mu ovi poverovali sklopili su zaveru i ubili Aurelijana 275.g. u 61. godini zč ivota.

Episkop Irinej
 Sirmijum je poznat i kao mesto pogubljenja prvog zabelezč enog episkopa i sveca Irineja. U Dioklecijanovo vreme,
on je osuđen na kaznu odsecanja glave i bacanja tela u reku. Izveden je na most koji je vodio u pravcu prema
usč cću reke Bosne (Basuntius, Bacuntius) i pogubljen. Ovaj most je u nekim grcč kim izvorima oznacč en kao
Artemidin most.
 Ovo je znacč ajno zbog toga sč to se u dokumentima saznaje za ime jednog od dva mosta, a to je Pons Basentis.
 Drugi je pomenut usput, kao detalj, da ga je Licinije osč tetio bezč ecć i pred Konstantinom 316.g. Taj most se
nadovezao na put prema Beogradu, verovatno uz desnu obalu Save.

Vojska
 Pretpostavlja se da su u Sirmijumu bile stacionirane legije I Audiutrix, II Audiutrix, ili VIII Augusta. Ipak, to se za
sada ne mozč e dokazati, s obzirom da vojnog logora nema ni na sč irem podrucč ju grada.
 Malo je verovatno da je legija II Audiutrix boravila u Akuminkumu (Slankamenu), ali neki odredi ove legije su od
kraja 1.v. na dalje ipak u rimskom Sremu. U nadlezč nosti im je verovatno bilo zaleđe limesa.
 Jedna od jedinica svakako je bila stacionirana u Basijanama. O tome nam govori spomenik iz Konjica, koji Piniju,
vojniku ove legije, umrlom u Basijanama, podizč u roditelji.
 U vreme Dioklecijana u spisu Notitija Dignitatum pominju se zapovednici dveju legija:
1. V Iovia, sa sedisč tem u Burgenama (Novim Banovcima) i delom u Bononiji (Bansč ator)
2. VI Herkulia, sa sedisč tem u Onagrinumu (Begecč )
Obe ove legije formirao je Dioklecijan, i one su bile dodeljene Panonii Secundi, koja je posle podele Donje
Panonije 296.g. ostala bez legionarske posade.

40. RITTIUM

 Logor u kojem je stacionirana ala I Augusta Ityraeorum.

 Prema redosledu sa Notitie dignitatum, u kasnoj antici tu su i Dalmatinski konjanici.

 Na lokalitetu Gradina u centru danasč njeg sela Surduk, konstatovani su rimski sč ut, sitno i krupno kamenje,
zgura, staklo i sl.
 U Brđanskoj ulici, na samom kolovozu između dve kucć e, pod tankim slojem zemlje nazirale su se 50-ih godina
konture temelja jedne vecć e rimske građevine koja je pripadala kompleksu utvrđenja. Ono je nazč alost unisč teno
prilikom izgradnje druma Belegisč -Surduk 1957.g.
 Lokalitet CŠ olicć ev cč ot zapadno do gradine, na bregu koji je od njega odvojen usekom sč irine oko 40 m, registrovan
je rimski građevinski sč ut, kucć ni lep, staklo, fragmenti keramike, mozč da ostaci civilnog naselja.

Pokretni nalazi
1. ljuske plocč astog oklopa
64
2. torzo Venere od mermera
3. visč e manjih statueta
4. maske
5. slicč ni predmeti primenjene umetnosti

41. TAURUNUM

 Sedisč te pojedinih detasč mana VII Klaudie, panonske flote i kombinovanih odreda.

1. vek
 Najstarije rimsko utvrđenje, ne velikih razmera nastalo je na mestu starijeg keltskog naselja na platou
Gardosč kog brega. Tako se zakljucč uje na osnovu podataka sa kraja prosč log veka, gde se kazč e da se prilikom
odrona brega srusč io deo rimskog temeljnog zida, u cč ijoj je fugi od maltera bila uzidana medalja Germanika iz
16.g.ne.

2. i 3. vek
 Tokom 2. i 3. veka, na ravnom delu dunavske obale koja zahvata priblizč no danasč nje jezgro starog Zemuna,
podignuto je vecć e utvrđenje sa kulama i kapijama.
 Razni ostaci građevina unutar utvrđenja, registrovani su na visč e mesta:
- deo istocč nog bedema debljine 3m
- temelji kruzč ne kule ispod severoistocč nog ugla zgrade zemunske opsč tine
- kruzč na kula ispod Franjevacč kog manastira
- druga kruzč na kula, mozč da u gradskom parku
- rimska kula i deo bedema, otkriveni prilikom izgradnje carinarnice
- jedna kula, nizvodno od veslacč kog kluba Galeb

Svetilisč ta
 Pretpostavlja se da se u gradu nalazio hram Liberu-Dionisu.
 Drugo svetilisč te je bilo na danasč njem Masarikovom trgu, gde je nađen reljef sa predstavom Asklepija, Higije i
Telefa.

Nekropole
 Nekropole su locirane:
- na prostoru duzč Gajeve ulice
- na platou Gardosč a
- najkasnije groblje iz 3-4. veka, sč irilo u podnozč ju Gardosč a

42. TIPOVI RIMSKIH UTVRĐENJA

Kastra (castra)
 Rimski vojni logor bilo za stajacć u vojsku (castra stativa), bilo za vojsku u marsč u (castra hiberna).

65
 Najstariji logori bili su opkoljeni jednim jarkom ili sa visč e jarkova (fossae), koji su imali karakteristicč an oblik pri
dnu suzč enih rovova (fossa fastigata). Zemlja koja je pri tom iskopana korisč cćena je za nasipanje bedema, koji je
na cč eonoj strani bio poduprt palisadom2 ili kamenom. Ponekad je i unutrasč nja strana bila poduprta drvenim
zidom, tako da se sč etnoj stazi zvanoj ager (agger), moglo pricć i samo rampom ili stepenicama.
 Bedemi, koji su imali krunisč te i kule, zatvarali su pravougaonu povrsč inu koja je iznosila oko 20 ha i bila
ispresecana komunikacijama koje se seku pod pravim uglom. Dve glavne ulice (via praetoria i via principalis)
spajale su cč etiri kapije. Glavne kapije su ulazna (porta praetoria) i izlazna (porta decumana), dok su se ostale
dve nalazile levo (porta principalis sinistra) i desno (porta principalis dextra) od njih. Prednji deo logora, kod
ulazne kapije, zvao se pretentura (praetentura), a zadnji deo, kod izlazne kapije, gde su cč uvani zarobljenici i
bile smesč tene razne pomocć ne jedinice zvao se retentura. Prostor između bedema i unutrasč njosti logolra, sč irine i
do 20 m, nazivan je intervalum (intervallum).
 U sredisč tu logora prvobitno se nalazio pretorijum (praetorium), sč ator komandanta legije. U doba Carstva
privatne odaje komandanta odvojene su od sluzč benih (principia), koje sadrzč e i svetilisč te (sacellum), a ispod njih
se nalazila i podzemna odaja koja je sluzč ila kao riznica. Ispred principije bila je izgrađena poprecč na sala,
bazilika s tribunalom, sa vecć im dvorisč tem opkoljenim portikom.
 Logori za stajacć u vojsku imali su i bolnicu (valetudinarium), radionice (fabricae), zč itnice (horrea), sč tale i
odeljenje za lecč enje konja (veterinarium) ako je bilo konjice.
 Vojnici su najpre bili smesč teni po sč atorima, koji su vremenom zamenjeni drvenim barakama, a kasnije i
prostorijama od kamena. Barake su bile izduzč enog pravougaonog oblika, sa desetak odaja za vojnike, kao i
nekoliko odaja za nizč e vojne cč inove. Najcč esč cće su dve barake bile spojene zajednicč kim hodnikom.
 CŠ est slucč aj je bio da se manji logor stavi unutar vecć eg.

 Kvadriburgijum su bila utvrđenja sa cč etiri kule, iz doba Konstantina i Dioklecijana. Manjih su dimenzija
(50x50m), zidovi su debeli oko 2,5 m i postoji samo jedan ulaz.

 Postojala su dva tipa kastruma:

1. Ofanzivni tip kastruma – Utvrđenja u niziji gde nema vlage, bolesti, malarije. Pravougaonog su oblika, dim.
100x150 m. Kameni bedemi bili su sč irine oko 1 m. Tehnika zidanja je opus kvadratum.
2. Defanzivni tip kastruma – Dioklecijanove i Konstantinove reforme. Legije su bile manje, sa 1000 do 6500
ljudi. U 4. veku bedemi postaju sč iri, od 2 do 2,5 m. Cardo i decumanus se seku u sredini logora. Ulazi se
zatvaraju i funkcionisč u jedan do dva ulaza. Kule su sa spoljne strane i povecć ava se njihov broj.

 Teritoriji logora pripadalo je i manje civilno naselje, kanabe, i posebne građevine, kao sč to su amfiteatar, kupatila
i razne zanatske radionice.

 Krajem 4. veka dolazi do provale Huna, bezvlasč cća i rusč enja limesa.
 U 6. veku, za vreme Justinijana, dolazi do obnove limesa i logora. Bedemi su postali deblji (3x3,5 m), kule su sa
spoljne strane, a tehnika zidanje je opus mikstum.

Kastel (castellum)
 Manji rimski vojni logor, uglavnom za pomocć ne auksilijarne trupe (pomocć na vojska - auxilia).

 Nisu se mnogo razlikovali od rimskih legijskih logora. Najcč esč cće su imali isti oblik, ali manju povrsč inu (od 1,4 do
5,2 ha). CŠ esto su se prilagođavali izgledu terena, pa su mogli imati i trougaonu osnovu. Raspored građevina u
unutrasč njosti isti je kao kod legijskih logora.
2
Palisad (lat. palus=kolac) – Ograda od kolja, koja se u odbrambene svrhe postavlja oko manjeg naselja ili vojnog, najčešće poljskog utvrđenja. Sastoji se od niza gusto
poređanog i međusobno povezanog masivnog kolja, vertikalno ili koso pobijeno u zemlju, koje je zašiljeno na gornjem kraju. Palisad je najčešće deo zemljanog
utvrđenja, odnosno prati odbrambeni rov, i postavlja se na vrhu ili spoljnjoj strani bedema. Takva utvrđenja podižu se u raznim sredinama, pretežno u ravnicama, pored
reka, od mlađeg neolita do poznog srednjeg veka.

66
 Vecć tokom 2.v. građevine kastela bile su sa unutrasč nje strane prislonjene uz bedem, a kule su bile razlicč itog
oblika.

 Kasteli nisu uvek vezani za limes (granicu), vecć mogu sluzč iti i kao baza za snabdevanje vojske, ili kao zasč tita
radnika.
 Kasteli su međusobno povezani putevima.
 Kasteli manjih jedinica za kontrolu na predstrazč i Carstva, tzv. numeri, josč su manjih dimenzija (od 0,6 do 0,8 ha)
od kastela za pomocć nu vojsku. Ove manje jedinice, sastavljene od mladih ljudi iz granicč nih oblasti provincija,
bile su granicč na patrola i policija. Nosile su svoje zavicč ajno ime i sluzč ile se domorodacč kim oruzč jem. Najpoznatiji
su Numeri Brittonum, koji su iz Britanije prebacč eni u Gornju Germaniju.

Kanabe (canabae)
 Civilna naselja koja su formirana oko rimskih legijskih logora.
 Najpre su imala seoski karakter i sastojala su se od trosč nih zgrada (sč atori, dasč cčare), u kojima su zč iveli trgovci,
zanatlije i svi oni koji su sledili vojnike i starali se o zadovoljavanju njihovih potreba.
 U doba Carstva naseljavali su ih i veterani, peregrini i rimski građani, tako da vremenom prerastaju u gradska
naselja, municipijume i kolonije.

Opus
 Termin koji oznacč ava razlicč ite tehnike zidanja i ukrasč avanja građevina u rimskoj arhitekturi:
1. opus cementicium – tehnika primenjivana pocč ev od 2.v.pne pri formiranju jezgra zidova od sitno lomljenog
kamena i maltera.
2. opus incertum – gradnja zidova pomocć u manjih komada lomljenog kamena, i to bez određenog reda.
3. opus kvadratum – gradnja zidova od kamena tesanog u obliku paralelopipeda.
4. opus latericium ili testaceum – gradnja iskljucč ivo od opeke.
5. opus mixtum – gradnja od naizmenicč nih redova opeke i kamena.
6. opus musivum – tehnika oblaganja podnih ili zidnih povrsč ina kockicama od raznobojnog kamena ili staklene
paste (tasera3) odnosno stakla, postavljenih na sloj maltera, pri cč emu se oblikuju geometrijski i vegetabilni
motivi ili figuralne predstave (mozaik). Pretpostavlja se da je nastala u 4. milenijumu pne u Mesopotamiji.
Mozaicima su najpre ukrasč avani podovi i zidovi, a tek kasnije i tavanice. Tehnicč ki se mogu razlikovati dve vrste:
mozaik sastavljen od kockica (opus tesselatum) i mozaik sastavljen od malih i nepravilnih komadicć a (opus
vermiculatum). Prvi je pogodniji za geometrijske motive, dok je drugi zbog vecć e preciznosti korisč cćen za
figuralne kompozicije. Krajem 2.v.pne podni mozaik se pojavljuje i u Italiji. Najpoznatiji je Aleksandrov mozaik u
Pompejima, na kome je predstavljena bitka između Aleksandra Velikog i persijskog kralja Darija. U vreme pozne
Republike i ranog Carstva mozaici su bili uglavnom dvobojni, tj. crno-beli. Nesč to kasnije postaju polihromni.
Pocč ev od vremena Flavijevaca, mozaicč ari cč esto podrazč avaju monumentalno slikarstvo. Geometrijski i
vegetabilni motivi spojeni su u kompozicije koje pokrivaju velike podne povrsč ine, ili su raspodeljeni oko
centralnog panela (emblema4). Mozaici su bili omiljeni u svim provincijama. Najpoznatiji su severnoafricč ki,
sicilijski i antiohijski, s kraja 3. i prve polovine 4. veka. Na teritoriji Jugoslavije najkvalitetniji mozaici otkriveni
su u Risnu, Gamzigradu i Medijani.
7. opus retikulatum – tehnika gradnje zidova od kamena, ili opeke koje se slazč u dijagonalno da bi licč ili na mrezč u.
8. opus sektile – tehnika oblaganja podnih ili zidnih povrsč ina plocč icama od kamena razlicč itih boja, da bi se dobila
efektna dekoracija enterijera.
9. opus siliceum – tehnika gradnje zidova od nepravilnih poligonalnih kamenih blokova, i to bez korisč cćenja
maltera.

3
Tesera – U rimskoj kulturi kockica od različitog materijala (kamen, staklo, olovo, kost, bronza, pečena zemlja) koja je služila za igru, kao ulaznica za javne predstave,
bon za besplatno žito (tesserae frumentariae), preporuka za gostoprimstvo (tesserae hospitalis), ili za izradu mozaika.
4
Emblem – U grčkoj i rimskoj kulturi, reljefni umetak u središtu srebrnih posuda, a u mozaičkoj umetnosti posebno urađeni paneli raznih oblika, najčešće sa figuralnim
predstavama, koji se postavljaju u središte mozaičkih tepiha.
67
10. opus vermikulatum – tehnika oblaganja podova malim nepravilnim komadicć ima stakla ili staklene paste, koji
licč e na crvicć e (otuda i naziv vermikulatum), pogodna za izradu figuralnih mozaika jer omogucć uje vecć u
preciznost pri prikazivanju ljudskh i zč ivotinjskih figura.

43. VOJNA POSADA NA DUNAVU

 Namesnik konzularnog ranga je po pravilu komandovao sa dve legije. Mezija je bila pod upravom namesnika
konzularnog ranga, sč to znacč i da su u njoj bile sigurno stacionirane dve legije.
 Romanizatorska uloga pripadnika legija IV Flavie i VII Klaudie, i njihova uloga u nastajanju prvih gradskih
naselja na limesu u Gornjoj Meziji je poznata na osnovu natpisa.
 Ove legije, međutim, nisu prva posada Mezije.One su premesč tene na Dunav visč e decenija posle rimskog
osvajanja.
 U ranoj vojnoj istoriji gornjomezijskog limesa mozč e se izdvojiti nekoliko perioda, u kojima je dosč lo do promena
u broju i rasporeda legija:

I Od Avgustovog vremena do 44-46.g. – od stvaranja prve vojne komande u Meziji do osnivanja Trakije
46.g.
 Uspostavljanje prvih leg. logora na Dunavu, na mezijskoj granici, bilo je istovremeno sa organizacijom
provincije Mezije. Pre toga legije su se nalazile u Dardaniji. Pre 16.g.pne rim. vojna posada na teritoriji kasnije
Mezije nije postojala. Prvi pouzdan podatak o rimskoj vojsci u Meziji pod komandom carskog legata odnosi se
na 6.g.ne.
 Vreme premesč tanja vojske iz Makedonije na teritoriju kasnije provincije Mezije, i prenosč enje komande na
posebnog legata nije sigurno. Premesč tanje legija na sever mozč e biti posledica podele provincija između cara i
senata, pri cč emu je makedonska posada pomerena na sever. Tako je stvorena vojna komanda severno od
Makedonije, verovatno sa sedisč tem u Naisusu. Premesč tanje legija iz Makedonije na sever mozč da se desilo:
- Smatra se da je ono predhodilo dalmatsko-panonskom ustanku, i mozč da usledilo posle 1.g.ne.
- Mozč da i ranije, posle ugusč ivanja tracč kog ustanka, 13.-11.g.pne. Ovome ide u prilog to da posle 11.g.pne nema
nikakvih vesti o nemirima u ovom delu Balkanskog poluostrva. Prisustvo vojske je moglo sprecč iti napade
plemena sa severa preko Dunava.
 Zatim su preduzete i mere za obezbeđenje granice na Dunavu. Posedanje dunavske obale manjim vojnim
snagama moglo bi se datovati u vreme posle ugusč enja dalmatsko-panonskog ustanka. Povod za to mogao je biti
upad Sarmata preko Dunava u Meziju, u vreme dok je Cecina sa mezijskom vojskom bio u Panoniji.
 Prva utvrđenja na Dunavu morala su lezč ati na vecć im međusobnim rastojanjima. Njihova posada je verovatno
bila malobrojna i imala je pre zadatak da kontrolisč e pokrete varvara na levoj obali, nego da im se suprotstavlja
pri pokusč aju prelaska preko Dunava.
 Podatak kod Tacita je prva pouzdana vest u izvorima, o legijama na mezijskom delu Dunava. Odnosi se na
raspored legija 23.g.ne. Imena dve legije koje su bile na mezijskom delu Dunava, IV Scythica i V Macedonica,
potvrđena su na natpisu iz 33./34.g.ne uklesanom na steni u Gospođinom viru. One su ranije pripadale posadi
Makedonije. Pri stvaranju Mezijske vojne komande one su prvo bile premesč tene u Dardaniju, a zatim na Dunav
u vreme kada je Mezija organizovana kao rimska provincija, prve godine Tiberijeve vlade.

II Od 46-68.g. – od osnivanja provincije Trakije do ratova na istoku, 70-ih godina 1. veka

 IV Scythica i V Macedonica su potvrđene kao mezijske, na jednom natpisu s pocč etka Klaudijeve vlade. Promene
u broju i rasporedu mezijskih legija su usledile oko 45.g, a u vezi su sa:
- stvaranjem provincije Trakije i mogucć nosti izbijanja nereda u toj novoj provinciji; istovremenom sa
stvaranjem provincije Trakije, Mezija je izdvojena iz provincijskog kompleksa Ahaja-Makedonija-Mezija, i
data na upravu posebnom konzularnom namesniku
- u ovo vreme Rimljani se mesč aju u prilike u Bosforskom carstvu, pa je postojala mogucć nost izbijanja rata
68
 Tako je potreba zasč tite donjeg Dunava dovela do pomeranja jednog dela mezijskog garnizona dalje niz Dunav.
Kao pojacč anje mezijskoj posadi premesč tena je, na zapadni deo mezijskog limesa, legija VIII Augusta iz Panonije.
Tako su tada u Meziji postojale tri legije, i tu su ostale narednih nekoliko godina.
 Do vracć anja na dve legije moglo je docć i 49.g, posle zavrsč etka rata u Bosforskom carstvu. Tada je verovatno IV
Scythica bila premesč tena na Rajnu, u Germaniju.
 Do ponovnog povecć anja broja legija u Meziji na tri, dolazi po premesč tanju VII Claudie u Meziju iz Dalmacije.
Njen dolazak na Dunav razlicč ito se datuje (62.-67.g, 57./58.g, 45.g.). Premesč tanje VII Claudie iz Dalmacije, ne
mora se vezati za neki krupniji događaj na Dunavu. Odlazak neke od legija sa Dunava posle 57.g, mogao je biti
razlog njenog dolaska u Meziju. Potrebe odrzč avanja stalne posade u Dlamaciji bile su sve manje.
 Tako bi se posada Mezije između 45.-49.g. sastojala od cč etiri legije: IV Scythica, V Macedonica, VIII Augusta, VII
Claudia. Ali ovo je malo verovatno jer kasnije kod ozbiljnije situacije na Dunavu, Mezija nije imala visč e od tri
legije. Oko sredine 1.v.ne dunavska granica za Rimljane nije imala toliki znacč aj kao rajnska.
 Povecć anje mezijske posade na tri legije bilo je privremeno. Malo pre 62.g, kao pojacč anje rimskim snagama, koje
su pretrpele poraz u Jermeniji, u Siriju je bila poslata V Macedonica. Posle njenog odlaska na Dunavu su ostale
dve legije, VII Claudia i VIII Augusta.
 67./68.g. varvari ponovo prelaze Dunav radi pljacč ke Mezije. Tada im Rimljani suprotstavljaju i legiju III Gallicu.
Ona je dosč la sa Istoka na Dunav 68.g. Ona je bila predviđenja za stalnu posadu, koja bi sa njom brojala tri legije.

III Od 69-86.g. – vreme građanskih ratova i ratova Domicijana na Dunavu

 Znacč ajne promene u jacč ini posade Mezije su se dogodile za vreme i posle građanskih ratova 69.g. U njemu su
mezijske legije uzele ucč esč cće tako da je mezijska granica ostala bez zasč tite. Da bi obezbedili granicu na Dunavu,
vojni komandanti su sklopili ugovor sa varvaskim vođama i primili ih u rimsku vojsku. Ali ova mera je bila
nedovoljna zasč tita rimske provincije juzč no od Dunava. Pad mezijskih legijskih logora u ruke varvara i katastrofu
na ovom delu rimske granice, sprecč io je vojskovođa Mucian, koji je u to vreme prolazio preko Mezije sa legijom
VI Ferrata, na putu od Sirije ka Italiji.
 Po zavrsč etku građanskog rata:
- u Meziju je vracć ena samo VII Claudia
- III Gallica premesč tena je u Siriju, a VIII Augusta u Germaniju, i na njihovo mesto bile su upucć ene V Alaudae i I
Italica, koje su se do tada nalazile u Germaniji
- uskoro je sa Istoka vracć ena V Macedonica
 Ovo povecć anje mezijske posade bilo je trajno. Time pocč inje pomeranje vojnog tezč isč ta sa Rajne na Dunav.
 Formalno mezijska posada je josč 62.g. brojala 4 legije, ako je tacč no da je V Macedonica i posle odlaska na Istok
ostala pod komandom mezij. legata. Stvarno, međutim, ona do vremena Vespazijana nije imala visč e od 3 legije.

IV Od 86-117.g. – od početla ratova sa Dačanima do Hadrijana; od Hadrijana do kraja antike raspored legija
ostao je isti
 CŠ etiri spomenute legije, I Italica, IV Scythica, V Alaudae i VII Claudia, cč inile su posadu Mezije do pocč etka rata sa
Dacč anima, 85.g. Pocč etkom rata, prilikom neuspelog pohoda na Dacč ane, bila je unisč tena V Alaudae, na cč ije mesto
je 86.g. prebacč ena IV Flavia iz Dalmacije. Tada je i podeljena komanda u Meziji, i stvorene su dve provincije,
Moesia superior i Moesia inferior.
 Pretpostavlja se da je broj legija u Meziji 86.g. povecć an na pet legija, dolaskom II Adiutrix. Ali na teritoriji, koja je
ulazila u sastav Mezije, nije otkriven ni jedan spomenik pripadnika legije II Adiutrix iz 1.v.ne. Jedini dosada
poznati natpis, na kome se spominje centurion legije II Adiutrix, otkriven je u Sirmijumu (provincija Panonija).
 Na jednom natpisu iz Potencije spominje se optio tribuna pet legija, koje su uzele ucč esč cća u panonskom ratu. Ali,
ovaj natpis ne pruzč a nikakve osnove za zakljucč ak da su bile u pitanju legije Mezije, ili samo Gornje Mezije.
 Stalna posada Mezije je ostala i u vreme dacč kih ratova nepromenjena.
 Od ukupno 4 legije, VII Claudia i IV Flavia pripale su posadi Gornje Mezije do kraja Antike, a I Italica i V
Macedonica Donjoj Meziji.

69
Zaključak:
 Manjih odeljenja vojske bilo je na Dunavu verovatno od vremena premesč tanja legija iz Makedonije u Meziju.
 Od 14.g. od osnivanja provincije Mezije, na Dunavu je bila posada od dve legije.
 23.g. ona pouzdano je potvrđena posada od dve legije.
 Od 45.g. posada Mezije je povremeno povecć ana na tri legije, u trenutcima spoljne i unutrasč nje opasnosti, kao u
vreme osnivanja provincije Trakije.
 U vreme Vespazijana dosč lo je do trajnog povecć anja mezijske posade, i od tada pocč inje pomeranje vojnog tezč isč ta
sa Rajne na Dunav.
 Od 69.g. u Meziji se nalaze cč etiri legije.
 Od 86.g. posle podele Mezije, provincija Gornja Mezija je imala posadu od dve legije, stacionirane na Dunavu.
Stalni logori legija
 Do danas nije pouzdano utvrđeno gde su se nalazili stalni logori prvih mezijskih legija.
 U prvo vreme stalni logori legija su se nalazili u zapadnom delu Mezije (Viminacijum ili mozč da Singidunum).
Posle 45.g. jedan logor pomeren je niz Dunav, a na teritoriji kasnije Gornje Mezije je ostala jedna legija u
Viminacijumu. Viminacijum i Singidunum su ostali legijski logori do kraja Antike.

 IV Scythica i V Macedonica su mogle imati logore prvo u Singidunumu i Viminacijumu, ili Racijariji i Eskusu.
 V Macedonica je potvrđena u Eskusu za vreme Klaudija, ali se ona verovatno i ranije nalazila na ovom mestu,
od vremena Tiberija ili od prvih godina nove ere.
 IV Schytica, neizvesno je gde se nalazio njen logor. Mozč da je bio u Viminacijumu.
 VIII Augusta imala je logor u Novama.
 VII Claudia kasnije zauzima Viminacijum. U Noticiji se na gornjomezijskom limesu pominju VII Claudia i IV
Flavia. Pojedina odeljenja IV Flavie i VII Claudie nalazila su se u kastelima duzč limesa, ili u unutrasč njosti
provincije. Opeke obe legije nalaze se u zidovima mnogih utvrđenja na Dunavu.
 XIII Gemina se spominje u Noticiji, na gornjomezijskom limesu. Na desnu obalu Dunava ona je premesč tena
posle napusč tanja Dakije, krajem 3.v. CŠ inila je posadu pet kastela između Egete i Raciarije.

 IV Flavija, neizvesno je gde se u pocč etku nalazio njen logor.

 Singidunum – Ptolomej (podaci o Meziji iz vremena Trajana) je spominje u Singidunumu, na usč cću Save u Dunav.
Malo je verovatno da je ona odmah po dolasku u Meziju bila stacionirana u Singidunumu. Najstariji spomenici iz
Singidunuma poticč u tek iz sredine 2. veka.
 Postoji visč e misč ljenja o tome gde se nalazio njen prvi logor – Viminacijum ili Racijarija u Gornjoj Meziji,
odnosno Durostorum u Donjoj Meziji, ili Akuminkum u Panoniji.
 Viminacijum – Pretopstavka da je IV Flavia u pocč etku delila logor sa VII Claudiom u Viminacijumu, zasniva se na
tome sč to je u blizini ovog vojnog logora otkriveno nekoliko spomenika na kojima se spominje IV Flavia. Ovi
spomenici datuju se u 1.v. i pocč etak 2.v. na osnovu toga sč to je ime legije skracć eno na IIII F F , a ova skracć enica je
bila u upotrebi do Hadrijanovog vremena, mada se javlja i kasnije. Kasnije je ime legije skracć ivano sa IIII Fl. fel.
Sama pojava spomenika jedne legije ne mora znacč iti da se njen stalni logor nalazio na tom mestu. Spomenici
pripadnika IV Flavie nalazč eni su u mnogim mestima u Podunavlju. Međutim, u prvo vreme ona nije mogla biti
ni u Viminacijumu, jer je on suvisč e mali da bi primio dve legije.
 Singidunum – IV Flavia je mozč da u vreme Hadrijana ili Trajana iz Viminacijuma prebacč ena u Singidunum.
 Akuminkum – Iz Viminacijuma je mozč da premesč tena u Panoniju. Između 89. i 92.g. mogla je imati stalni logor u
Akuminkumu. Dokazi za to su (ali nisč ta od ovoga nije sigurno):
- 89.g Domicijan zabranjuje stacioniranje 2 legije u istom logoru, pa ona nije mogla ostati u Vim sa VII
Claudiom
- Ucč esč cće IV Flavie u panonskom ratu 89.-92.g. dokazuje da se ona tad nalazila pod komandom panonskog
legata. Ucč esč cće u panonskom ratu ne dokazuje da se njen stalni logor nalazio u Panoniji. Mogla je zadrzč ati svoj

70
 logor u Meziji i ostati pod komandom mezijskog legata, kao sč to je bilo i kasnije, prilikom njenog ratovanja na
Istoku.
- Natpisi IV Flavie otkriveni u Akuminkumu, poticč u iz 1.v. Najstariju posadu tu su cč inile II Adiutrix i X Gemina.
- Na nekim natpisima iz Panonije potvrđeni su veterani ove legije.
 Margum – Prvi logor ove legije možda je bio u Margumu. Ušće Morave na kome je ležao Margum, predstavljalo je do
osvajanja Dakije strategijski osetljivu tačku, sa koje se mogao štititi i kontrolisati prolaz na jug. VII Claudia na levoj
obali Mlave i IV Flavia na ušću Morave mogle su efikasno braniti moravski prolaz od prodora varvara sa leve obale
Dunava. Nađeno je nekoliko natpisa iz Marguma koji svedoče da je tu možda bio prvi logor IV Flavie.

RASPORED LEGIJA OD 9.g. DO 137.g.

naziv legijevreme dolaska u stalni logor vreme odlaska /novi

Meziju logor
IV Scythica 9, 11. ili 6.g. Viminacijum? Singidunum? 45.g. Oescus (Rajna)
V pre nove ere Viminacijum? Singidunum? 62.g. Sirija
Macedonica
VIII Augusta 44.g. Viminacijum? 69.g. Germanija
VII Claudia 57. ili 67.g. Viminacijum –
III Galika 68.g. ? 69.g.
IV Flavia 86.g. Marguma do 100.g, –
Singidunum
V Alaudae 69.g. Viminacijum 86.g. unisč tena
Putevi
 Jedan od prvih zadataka legija na Dunavu je bila izgradnja puteva. Oni su povezivali tvrđave na Dunavu i,
nadovezujucć i se na puteve iz Panonije, omogucć avali vezu sa Italijom.
 Na zapadnom, ravnom delu gornjomezijskog limesa postojali su putevi i prolazi i u prerimsko doba.
 Izgrađeni putevi:
2. 33./34.g. na osnovu svedocč anstava natpisa iz Gospođinog vira, legije IV Scythica i V Macedonica su izgradile
put u Gornjoj klisuri. Pocč etak radova se datuje u 30.g. Od 41. do 44.g. vrsč ene su popravke ovog puta.
3. U pocč etku Trajanove vlade, u toku pripreme za rat sa Dacč anima, građen je put od Viminacijuma ka Lederati
kod koje je izvrsč eno prebacivanje trupa u Dakiju.
4. 98/99.g. građen je put kod Prahova.
5. Tri godine kasnije je izgrađen most preko Dunava, da olaksč a saobracć aj između Mezije i novoosvojene Dakije.
 Izgrađeni put duzč desne obale Dunava imao je veliki vojni i ekonomski znacč aj. Njime su se kretale trupe iz jedne
polovine Carstva u drugu. Premda je to bio duzč i put između Italije i istocč nih provincija, rimski carevi su ga cč esto
koristili pri odlasku na Istok, stoga sč to su na njemu lezč ali veliki vojni logori. Ekonomski znacč aj puta je porastao
posle osvajanja Dakije.

Pomocć ni odredi
 Zajedno sa legijama u Podunavlje je dosč ao određen broj ala i kohorti. Povecć anje broja pomocć nih jedinica teklo
je uporedo sa povecć anjem broja legija.
 Za vreme zadrzč avanja na gornjomezijskom limesu pomocć ni odredi su korisč cćeni kao radna snaga pri izgradnji
utvrđenja i komunikacija.
 Opeke sa njihovim zč igom ili natpisi pripadnika pojedinih odreda, otkriveni su u mnogim kastelima na Dunavu.

 O prvim pomocć nim odredima u Meziji ne zna se skoro nisč ta. Najranija vojna diploma iz Mezije poticč e iz 75.g.ne.
Na njoj se nalaze imena 10 kohorti: I Antiochensium (sa Istoka), I Sugambrorum veterana (samo ona je
pripadala posadi Mezije pre Flavijevaca), I Raetorum (sa Istoka), I Lusitanorum (iz Panonije), III, IV, V, VII, VIII
Gallorum (sa Rajne) i I Cisipadensium (sa Istoka).
 Oko 74.-75.g. pominju se i kohorta V Hispanorum i ala I Claudia nova.

71
 Na vojnoj diplomi iz 78.g. javljaju se prvi put kao mezijske kohorte: I Thracum Syriaca, I Cantabrorum, I Cilicum,
I Sugambrorum tyronum, II Lucensium, Mattiacorum (navedena bez broja).
 Odeljenje konjice strelaca potvrđeno je u Lederati i Trikornijumu (kasna antika, Notitia dignitatum).

 Povecć anje ala i kohorti na Dunavu bilo je u vreme Domicijanovih ratova, posle 86.g.
 Najvecć i broj pomocć nih odreda u Meziji posvedocč en je na diplomama iz vremena Trajanovih ratova na Dunavu,
100. i 103/107.g.
 Promene u strukturi i broju pomocć nih odreda na limesu, nastalih u vreme Dioklecijana i Konstantina se mogu
pratiti na osnovu spisa Notitia dignitatum.

Flota na gornjomezijskom limesu

 Flota u Meziji postojala je verovatno od vremena osnivanja provincije. Obezbeđuje mir na granici, transport i
snabdevanje vojske.
 Panonska i mezijska flota na Dunavu zvale su se classis Flavia Moesica, sč to ne mora znacč iti da je osnovana tek u
vreme Flavijevaca. Ovaj pocč asni naziv ona je mogla stecć i ucč estvujucć i u odbrani dunavske granice 69.g.
 Izvorni podaci o recč nim pristanisč tima i floti u Gornjoj Meziji, veoma su retki:
1. Postojanje pristanisč ta u Viminacijumu indirektno je potvrđeno na jednom natpisu s kraja 2.v.
2. Recč na pristanisč ta u Gornjoj Meziji bila su Margum, Egeta i Racijarija, prvi put su potvrđena u Noticiji.
3. Recč no pristanisč te moralo se nalaziti i u Singidunum, ali flota je u njemu potvrđena tek u 6.v. Kod Menandra se
Singidunum spominje kao recč no pristanisč te sa dugom tradicijom.

Rimska vojska
 Legija (legio), osnovna jedinica u rim. vojsci, sastavljena od 10 kohorti. Imala je 5300 aktivnih vojnika, ali su
njome bile obuhvacć ene i posebne sluzč be - razni cč inovnici, stegonosč e, medicinsko osoblje, i odred od 120
konjanika.
 Samo je rimski građanin mogao biti ukljucč en u legiju, dok su saveznici pripadali pomocć nim, auksilijarnim
trupama.
 Za vreme Republike, legijom je komandovao vojni tribun, a za vreme Carstva legat.
 Broj legija i broj vojnika u njima menjali su se. Marijevom reformom prosč irena je vojna obaveza na sve građane i
stvorena je profesionalna vojska. Avgust je utvrdio broj legija na 25, M. Aurelije povecć ao na 30, a S. Sever na 35.
 Legije su nosile imena po provincijama u kojima su sluzč ile (Germanica), po poreklu (Italica), po bozč anstvima
(Martia Vitrix), po carevima (Claudia), po određenim svojstvima (Gemina), po nadimcima (Rapax).
 Vojna sluzč ba trajala je 25 godina, posle cč ega su otpusč teni vojnici dobijali malo zemlje i određenu sumu novca, a
nekada su osnovane i kolonije veterana, tj. isluzč enih vojnika.
 Termin legija takođe se odnosi na vojni sistem kojim je rimska imperija savladala i upravljala starim svetom.

 Kohorta (kohors), u rim. vojsci jedinica koja je brojala 480 ljudi. Svaka kohorta ima 6 centurija od po 80
vojnika.
 U doba Carstva leg. se sastojala od 10 kohorti, od kojih je prva imala josč 600 ljudi (cč inovnici i zanatlije, ne bore
se).
 Na cč elu svake kohorte bio je oficir, centurion. Oni su u okviru jedne legije bili rankirani po komplikovanoj
drusč tvenoj klasifikaciji, sa varijacijama u autoritetu i sposobnostima od vrha ka dnu. Centurion prve kohorte bio
je glavni oficir legije i zvao se primus pilus.
 Za vreme Avgusta su ustanovljene i gradske kohorte (c. urbanae) i kohorte pretorijanaca (c. praetoriae) koje su
stacionirane u Rimu i okolini. Pretorijanci su bili careva licč na garda.
 Kohorte su dobijale imena po vrsti naoruzč anja (c. sagittariorum), nastanku (c. gemina), ljudstvu (c. classica,
voluntariorum), starosti (c. veterana, nova), geografskim oznakama (c. Macedonica), imenu naroda (c.
Breucorum) ili musč kim licč nim imenima (c. Lepidiana), po imenu cara.
 Oznakom c(ivum) R(omanorum) saopsč tavano je da su pripadnici te kohorte u neko vreme i iz određenog razloga
dobili rimsko građansko pravo.
72
 Neke oznake su bile pocč asne, kao pia fidelis i victrix.

 Vojnička diploma (diplomata militaria), diploma dodeljivana isluzč enim rimskim vojnicima pomocć nih odreda
i mornarima, kao garancija sticanja rimskog građanskog prava (ius civitas) i prava na zč enidbu (ius conubium).
 Sastoji se od dve bronzane plocč ice spojene zč icom, provucč enom kroz otvore na uglovima. U unutrasč njosti je
ispisan tekst sa imenom otpusč tenih vojnika a, radi laksč e kontrole, tekst je ponavljan i na spoljnjoj strani.
 U Rimu su originali diploma bili okacč eni na zidove hrama boginje Fides na Kapitolu, ili na zč rtveniku Julijevske
loze, a kasnije i na Minervinom hramu.
 Najstarija diploma je iz vremena Klaudija, a najmlađa iz 306.g.
 Vojnicč ke diplome otkrivene su i u Srbiji, na limesu.

 Signa militarija (signa militaria), stegovi u rimskoj vojsci. Stegonosč a (aquilifer) je bio vazč na licč nost u vojsci.
Gubitak legijskog stega znacč io je i raspusč tanje legije, jer je oznacč avao njen numen.
 Najstariji oblik je drvena motka sa predstavom otvorene sč ake na vrhu.
 Steg manipule najpre je imao snop sena na vrhu, a kasnije lisč cće ili predstavu sč ake.
 Od vremena Marija (268.g.), legijski steg bio je od srebra ili pozlacć enog srebra (aquila), sa figurom orla rasč irenih
krila sa munjom u kandzč ama i vencem (corona).
 Tokom ranog Carstva dodavani su medaljoni sa likom cara, ili deifikovanih vladara (imagines).
 U kasnoj antici dobili su specificč an izgled i na njima se, verovatno pod varvarskim uticajima, javljaju prikazi
zmaja (draco), a pod hrisč cćanskim uticajem Hristov monogram u vencu (labarum).
 Neke legije imale su na svojim stegovima i predstave raznih zč ivotinja (medved, bik, lav, divlji vepar).
 Konjica je imala drugu vrstu stega, veksilum (vexillum), u obliku duge motke sa kratkom precč agom na kojoj je
bio pricč vrsč cćen komad tkanine. Na veksilumu su se nalazile i oznake jedinice, figure careva i zč ivotinja, kao i
stecč ena odlikovanja.

73