Psihoaktivni lekilipsihoaktivna

droga(takoepsihofarmaceutskiilipsihotropsk
ilek) jehemijska supstancakoja prolazi kroz
krvno-modanu barijerui dejstvuje prvenstveno
nacentralni nervni sistemgde menja funkciju
mozga, to dovodi do promena upercepciji
,raspoloenju,svesti,spoznaji, iponaanju.

U drevnim civilizacijama ljudi su koristili

prirodne droge iz svoje okoline najee u
magijskim i religioznim obredima.
Korienje droga izvan tog konteksta bilo je
retka pojava. U drugoj polovini XX veka
dolo je do ekspanzije zloupotrebe droga,
kao i do dramatinog porasta broja osoba
koje su zavisnici od razliitih droga, bilo da
su one prirodnog ili sintetskog porekla. Ova
pojava je rairena naroito medju mladima.

Prema psihoaktivnim uincima,

droge se mogu podeliti na:

stimulantekao to su amfetamin, kokain,

kofein i sline; male doze izazivaju oseaj
ivahnosti i energije
depresante- sedative ali ovde takoe
spadaju i barbiturati i kanabis; male doze
dovode do oseanja oputenosti
halucinogenedroge kao LSD i meskalin
koje izazivaju halucinacije ili iluzije koje su
povezane s promenom raspoloenja ili misli

Zato tinejderi koriste

drogu ?

1. svi to rade...
2. beanje i samo- leenje (u nedostatku
pravog okruenja, kada je prisutan
problem ali nemaju osobu sa kojom bi
mogle da razgovaraju, trae pomona
sredstva za raspoloenje ali i sredstva
da se nose sa svakodnevnim
problemima),
3. dosada i sticanje drugaijih
prijatelja (potreba za uzbudjenjem,
rizikom, bekstvo od kolskog neuspeha),
4. manjak samopouzdanja,
5. trenutno zadovoljtvo

Droga se najee uzima po prvi put iz

radoznalosti, potreba da se doivi
neto novo, elja da se bude
drugaiji , da se dobije na znaaju.
injenica je da su rtve mladi ljudi koji
bez bilo kakvog prethodnog znanja
uleu u avanturu i bez sposobnosti da
se ue na tudjim grekama ali i
upornom ponavljanju ve postojee
greke koja znaajno podriva psihiko
i mentalno zdravlje pojedinca.
Medju narkomanima je i veliki broj depresivnih
osoba, graninih sluajeva, kao i psihotinih
osoba. Za ovakve osobe droga esto pretstavlja
oslobodjenjeod neraspoloenja, sraha,
nesigurnosti.

Akutna intoksikacija je prolazno stanje

koje
Savremene
klasifikacije bolesti definiu
se javlja po unoenju psihoaktivnih
sve
supstanci, kada dolazi do promena
poremeaje
zdravlja do
psihikog
funkcionisanja,
sakojih moe
doi
promenama
zbog
uzimanja
psihoaktivnih
stanja
svesti (najee
se vidjasupstanci.
pojaana
Medju njima najvaniji su pojmovi
budnost ili pospanost-zavisno
od toga
akutno
koja
trovanje
(intoksikacija), zloupotreba i
je droga u pitanju), izmenjenim
zavisnost od supstance i
misaonim
apstinencijalni
sindrom
ili kriza.
tokom,
ponekad pojavom
halucinacija.
Takodje se menja i raspoloenje, moe
doi
do euforije, ali i straha ili napada

Marihuana

Najblae, najzastupljenije i najslabije

halucinogeno sredstvo
sadri psihoaktivniTHC
postoji verovanje da marihuana podstie
samosvest, perspektivu cini lepom,
oslobadja od straha, poveava seksualno
zadovoljostvo, to je naravno zabluda
Nakon viegodinjeg korienja marihuane,
razvija se tipianamotivacioni sindrom.
Ovakva osoba gubi interesovanje za svoje
ranije aktivnosti, postaje bezvoljna, bez
inicijative, izbegava obaveze
Marihuana je esto odskona daska za druge
droge

 Zato

to psihoaktivne supstance
proizvode subjektivne promene svesti
i raspoloenja koje mogu biti prijatne
za korisnika (npr.euforija), ili korisne
(npr. poviena okretnost), mnoge
psihoaktivne supstance se
zloupotrebljavaju. Drugim reima, ove
supstance se koriste prekomerno,
uprkos rizika od negativnih posledica.

Sindrom zavisnosti(adikcija)
predstavlja skup fiziolokih,
kognitivnih i bihejvioralnih
promena ponaanja,
tolerancija na supstancu
(potreba da se uzima vea
koliina da bi se postigao
efekat), jaka elja za
uzimanjem supstance.
Upotreba supstance da bi se
ublaio apstinencijalni
sindrom,zanemarivanje
obaveza, interesovanja, radnih
i drugih aktivnosti zbog
korienja istih ali i
nastavljanje, pored saznanja o
tetnim psiholokim,socijalnim
i zdravstvenim posledicama.
Sve droge stvaraju psihiku
zavisnost, deluju na
percepciju, opaanje i
izazivaju euforino
raspoloenje.

Veliki broj naunih radova, danas govori o

premorbidnoj strukturi linosti, koja je negde,
ponajvie odgovorna za nastajanje narkomana.
Razvoj narkomaske linosti je vrlo neujedanen,
karakterie se brojnim konfilktima u porodici,
neujedaenim vaspitnim stavovima roditelja,
stalno prisutno oseanje otedjenosti, prisustvo
neurotinih oblika ponaanja u porodici,
intolerancija prema pritiscima i napetosti.

Postepeno naputaju odnose sa realnim svetom, koji nikada

nisu bili neto jako izraeni, narkoman je uvek na ivici
psihikog rascepai gubitka veze sa realnou, to nije
sluaj kod drugih oblika delikventnog ponaanja.

Kristijana F.

Jovan Bukeli (,,Deca

pakla):
Kosmika svest postie se
Narkomanduhovne
je marioneta,
a droga
,,proirivanjem
svesti,
a ne bi
za umornog,
uznemoglog konja.
suavnjem
ili iskrivljavanjem,
ne
Droga je taka,
farmakoproteza
halucinacijama,
nego
vizijama, ne u
ratimovanom
mehanizmu
socijalne
sanjnjem,
ve budnim
gledanjem
u
adaptacije mladih.
sutinu.
Drogom se ne ire duhovni vidici.
Droga
ranjava ljubav
i materinstvo,
Na duhovnom
horizontu
pokradeni su
ozleuje
ovekove
hromozome,
i zatvoreni
mnogi
prozori, a vidik je
dovodi
do raanja
sveden
na iglu,nakaznog
pric i venu.
potomstva. Transgeneracijsko
prenoenje najtei je greh prema