Visoka medicinska škola strukovnih studija

“Milutin Milanković”, Beograd

Seminarski rad

Predmet:
Zdravstveno vaspitanje

TEMA:
Zdravstveno vaspitni rad u savetovalištu za bolesti zavisnosti

Predavač: Student: Aleksandar Gajić

Prof. Jasmina Radojlović Br.indeksa: T9/2017

Beograd,jun,2018
Sadržaj:
Uvod............................................................................................................................................3
Mladi i psihoaktivne supstance...................................................................................................4
Zašto mladi koriste doge?...........................................................................................................5
Kako se razvija zavisnost od droga?...........................................................................................6
Alkohol.......................................................................................................................................7
Zašto mladi piju?........................................................................................................................8
Nikotin........................................................................................................................................9
Uvod:

Svake godine u svetu oko 210 miliona ljudi koristi droge, a od ovog broja oko 200.000 ljudi
godišnje umire kao posledica upotrebe droga. Konzumiranje psihoaktivnih supstanci je ne
samo zdravstvena pretnja već i značajan socio-ekonomski teret širom sveta.

Primarna prevencija odnosno sprečavanje nastanka bolesti zavisnosti je najvažnija. Da bismo

to postigli neophodno je staviti pod kontrolu upotrebu i zloupotrebu svih psihoaktivnih
supstanci (kafa/kofein, duvan/nikotin, alkohol, droga), i zato su nam potrebni celoviti,
multisektorski preventivni programi i sistematičan rad sa decom i omladinom tokom
predškolskog perioda, osnovne i srednje škole koji će sa istim ciljem povezati roditelje,
prosvetne i zdravstvene radnike, uz učešće široke javnosti i medija.

U Institutu za javno zdravlje Kragujevac se vrši savetodvni rad sa osnovnim ciljem edukacije
mladih o zdravim stilovima života. U sklopu svojih redovnih zdravstveno-vaspitnih aktivnosti
u vidu predavanja i tribina po osnovnim i srednjim školama na teritoriji Šumadijskog
upravnog okruga vrši se primarna prevencija alkoholizma, konzumiranja cigareta i ostalih
psihoaktivnih supstanci.
Mladi i psihoaktivne supstance:

Psihoaktivnim supstancama nazivamo sve one materije koje menjaju stanje svesti , opažanje,
mišljenje, raspoloženje, ponašanje. Zbog raznolikosti ovih supstanci, sve više se umesto užeg
termina „DROGA“, koristi termin psihoaktivna supstanca. Termin „DROGA“ obično
koristimo za ilegalne (zakonom zabranjene) psihoaktivne supstance.
Jedna od najvažnijih stvari koje treba razumeti kada su droge u pitanju, jeste da one pokazuju
različito dejstvo kod osoba koje je konzumiraju. Za jednu osobu konzumiranje droga može
biti životno opasno, za neku drugu osobu je „manje opasno“, ali uvek štetno!!!
Naročito je opasan novonastali trend konzumiranja više droga odjednom, što neretko može
dovesti do trovanja opasnih po život čoveka.
Psihoaktivne supstance mogu da se podele u 4 glavne grupe:
STIMULANSI- tu ubrajamo neke od najčešće korišćenih psihoaktivnih supstanci kao što su
kofein i nikotin, ali i neke od najopasnijih ilegalnih droga kao što su amfetamin, kokain i
ekstazi. Ove droge deluju u dve faze:
1. Stimulacija mozga, period povećane fizičke i psihičke aktivnosti
2. Posle ove faze, dolazi do pada aktivnosti, kada se osoba oseća apatično, bezvoljno,
depresivno, iscrpljeno.
Ove droge imaju jak uticaj na srce i krvne sudove-podižu krvni pritisak i ubrzavaju rad srca,
te mogu izazvati krvarenje u mozgu i zastoj srca.
DEPRESORI- „umirujuća sredstva“, u zavisnosti od doze u različitom stepenu usporavaju rad
mozga izazivajući, pri tom, stanje opuštenosti, pospanosti, sna i na kraju kome. Imaju snažan
uticaj na centar za disanje, dok blokada ovog centra dovodi do prestanka disanja i smrti.
U depresore spadaju:
1. Alkohol i lekovi za smirenje i spavanje(bensedin,rivotril,ksalol,leksilijum)
2. Opijati (heroin, opijum, morfijum, kodein)
3. Opioidi- slični opijatima ali su dobijeni hemijskim putem(metadon, trodon,valoron)
HALUCINOGENE DROGE- ove droge menjaju opažanje i doživljaj spoljašnjeg sveta. Ova
sredstva izazivaju vidne, slušne i halucinacije dodira, koje u nekim situacijama mogu potrajati
satima pa i danima što je izuzetno neprijatno i zastrašujuće. Halucinacije se u retkim
slučajevima mogu ponavljati kroz ceo život.
Najčešće korišćena droga iz ove grupe je LSD. Pored ove droge u ovu grupu se mogu svrstati
magične pečurke, koje sadrže halucinogen psilocibin i meskalin. Pored „čistih“ halucinogena
u ovu grupu se mogu svrstati i droge koje imaju kombinovano halucinogeno i sedativno
dejstvo-marihuana, ili halucinogeno i stimulativno dejstvo(ekstazi).
DELIRIJANTI-mnogi industrijski proizvodi i proizvodi za kućnu upotrebu(rastvarači, lakovi,
benzin, bronza, sprejevi) koji sadrže psihoaktivne isparljive materije(inhalansi). Ove
supstance izazivaju poremećaje svesti (delirantna stanja) različitog trajanja. Osoba koja se
nađe u tom stanju je dezorjentisana u vremenu i prostoru, ima halucinacije, pogrešno
prepoznaje lica i predmete oko sebe što često predstavlja zastrašujuce iskustvo.

ZAŠTO MLADI KORISTE DROGE?

U svojoj večitoj težnji-da dožive zadovoljstvo, mladi ponekad posežu za drogama. Životna
istina leži u tome da što više obezbedimo sreće i zadovoljstva bez veštačkih stimulanasa
“hemijskih štaka“, utoliko je naš život ispunjeniji, sadržajniji, bogatiji. Tokom razvoja važno
je da se uskladimo sa realnošću i normama užeg i šireg okruženja. Savlađujući brojne
prepreke na putu zadovoljenja potreba čovek se psihološki razvija. Droge se mladima čine
kao “prečica“ kojom se brzo, lako i bez napora stiže do cilja. Kad se jednom uđe u zamku
droga, ubrzo se shvati da lažno zadovoljstvo sve više i više isčezava, a ostaju samo posledice
zavisnosti koje podrazumevaju prisilu uzimanja droga. Sve drugo tada postaje nevažno, bitno
je samo uzeti drogu i tako „se srediti“, tj.smiriti se. Razorne posledice korišćenja droge su
vidljive na svim poljima-telesn om, psihološkom, intelektualnom, socijalnom,duhovnom...
KAKO SE RAZVIJA ZAVISNOST OD DROGA?

Zloupotreba droga u adolescenciji obično prolazi kroz više faza, a sve počinje radoznalošću
koja je praćena nedovoljnom informisanošću mlade osobe.
Mlada osoba stiče svoja prva iskustva sa drogama(ili alkoholom) najčešće u društvu svojih
vršnjaka. Bez dovoljno razvijenog samopouzdanja, snažno želi da se oseti prihvaćenom među
vršnjacima. Fascinirana vršnjacima koji piju ili koriste drogu, izgleda joj da se oni mnogo
bolje zabavljaju. Lako prihvata mitove koji su uobičajeni među mladima, „svi to rade, nije
ništa strašno“.
U sledećoj fazi mlada osoba uči da koristi droge i otkriva da pomoću njih može menjati svoje
raspoloženje. Koristi ih povremeno, obično samo vikendom i isključivo u društvu koje joj
daje osećaj sigurnosti. U ovoj fazi se obično koriste takozvane „uvodne droge“-alkohol,
cigarete, marihuana, lekovi za smirenje. U ovoj fazi se još uvek ne razmišlja o posledicama,
ali se povremeno javlja osećaj krivice jer zna da čini nešto nedopušteno.
U sledećoj fazi dolazi do redovne upotrebe droga, pri čemu se razvija lični odnos prema
njima. Korišćenje droga se više ne vezuje samo za grupu, već za određene situacije, kada
mlada osoba želi da se „opusti“. Droga se koristi vikendom, a ponekad i radnim danima.

Promene vremenom postaju sve očiglednije, a neke od ovih promena su direktna posledica
delovanja na mozak. Mlade osobe zapostavljaju ličnu higijenu, školu i sve više napuštaju
prijatelje koji ne koriste drogu. Ulazi se u period redovne upotrebe, odnosno zavisnosti, pri
čemu se gubi kontrola nad svojim životom. Misli i aktivnosti su usmerene na nabavku droge,
te ukoliko se do nje ne dođe javlja se razdražljivost, apatija, umor, depresivnost tj.simptomi
apstinencijalne krize. Da bi se došlo do droge kreće se sa krađama, lažima,sukobima sa
zakonom, napuštanjem škole.
Poslednja faza je faza „života u paklu“ kada droge više ne pružaju nikakvo zadovoljstvo, ali
postoji snažna potreba da se one uzmu kako bi se osoba smirila i „postala normalna“.
Depresija, osećaj stida,krivice su sve više izraženiji, tako da se javlja i razmišljanje o
samoubistvu. Zavisnik sve više i češće koristi drogu, najčešće intravenski. I telesno i psihički
propada. Rizično i samodestruktivno ponašanje je sve učestalije. Odnosi u porodici su krajnje
poremećeni, a zavisnik je paranoidan i veoma agresivan. Zavisnik izgleda i oseća se kao
duplo starija osoba, kao težak bolesnik, pati od posledica dugotrajne pothranjenosti,
hroničnog bronhitisa, oboljenja jetre i raznih infekcija.
Droge skoro uvek izazivaju psihičku, a u nekim slučajevima i jaku fizičku zavisnost. O
zavisnosti govorimo kada osoba više nije u stanju da kontroliše svoje ponašanje u odnosu na
drogu.

ALKOHOL

Alkohol je popularna socijalna psihoaktivna supstanca koja se veoma često zloupotrebljava.

To što je njegova upotreba raširena, ne znači da je neškodljiv. Alkohol se nalazi u različitim
alkoholnim pićima, a neka od tih pića sadrže manje, a neka više alkohola. Svaka upotreba
alkohola od strane maloletne osobe se smatra zloupotrebom. Alkohol utiče na psihu i menja
način na koji ljudi misle,osećaju, govore. On može da ima kratkotrajne i dugotrajne efekte na
telo. Medicinski gledano on deluje depresivno na centralni nervni sistem, a to se odražava
kroz neosetljivost čula na nadražaje iz spoljašnje sredine. Koliko će neka osoba biti pijana,
zavisi od toga koliko je količina uneta, koliko brzo ga je popila, da li je skoro jela, kolika je
njena telesna težina, a čak i od toga kako je raspoložena. Neki ljudi su opušteniji i lakše
komuniciraju sa drugima kada piju, a drugi se osećaju jadno i tužno. Pod dejstvom alkohola
govor je otežan, reakcije se usporavaju i osobi je sve teže da jasno razmišlja. Ponekad su
pijani ljudi jako agresivni. Previše alkohola oštećuje jetru, mozak, srce i želudac, a ponekad
dovodi i do smrtnog ishoda.
Alkoholizam je bolest u kojoj osba pije i kada to prouzrokuje probleme u životu. Takva osoba
ne može da predvidi koliko će popiti. Organizam alkoholičara je izmenjen i ne može da
funkcioniše bez alkoh ola. Kada ne pije ima simptome krize(drhtavica, groznica, halucinacije)
ZAŠTO MLADI PIJU?

Upotreba alkohola je deo tradicije, običaja i kulture mnogih naroda. Rođenje, smrt, uspeh,
neuspeh-često su praćeni upotrebom alkoholnih pića. Umerene količine alkohola unete u
organizam opuštaju, stvaraju privid uvećanih sposobnosti, daju ulepšanu sliku mentalne i
fizičke snage. Verovatno zbog takvog dejstva alkohola ljudi i piju. Kažemo da alkohol ima
trenutno lažno pozitivno dejstvo, ali veoma štetne posledice.
ČETIRI STADIJUMA UPOTREBE ALKOHOLA:
Eksperimentalna upotreba-Mladi ponekad eksperimentišu sa alkoholom. Oni vide promene
raspoloženja koje se javljaju pod dejstvom alkohola. Ponekad se osećaju dobro, a ponekad
imaju loša iskustva-boli ih glava, mučnina.
Redovna upotreba-Korišćenje alkohola u posebnim situacijama(žurke, diskoteke). Na ovom
stadijumu postoji još uvek stepen kontrole, kada i koliko se pije.
Preokupacija akloholom-u ovoj fazi mladi ljudi piju da bi eliminisali, ili umanjili loša
osećanja sa kojima inače ne mogu da izađu na kraj(uspeh u školi, raskid sa partnerom, svađa
sa roditeljima). Takođe počinje da se razvija i fizička otpornost na dejstvo alkohola, zbog
čega je potrebna i veća količina alkohola koji se unosi. Ovo je VAŽAN ZNAK
UPOZORENJA, da se ide ka alkoholizmu.
Hemijska zavisnost-dolazi do gubitka kontrole. Mladi se u ovoj fazi trude da roditeljima i
prijateljima pokažu kako nemaju nikakvih problema, ali osnovno pravilo kod hemijski
zavisnih je da se nikada ne može predvideti koliko će dugo opijanje trajati, niti koliko će
alkohola biti uneto.
NIKOTIN

Nikotin se nalazi u osušenim listovima biljke duvana. To je jedna od najčešće upotrebljavanih

psihoaktivnih supstanci u svetu. Pušenje je odgovorno za najveći broj prevremenih smrti u
Srbiji. Dim cigarete ima više od 4000 hemikalija, od kojih je više od 40 poznatih
kancerogena.
Mladi najčešće počinju da puše da bi se osetili prihvaćeno u grupi vršnjaka, zbog problema,
bunta protiv roditelja i drugih autoriteta, zbog usamljenosti, zbog osećaja nesigurnosti, stida i
zbunjenosti. Pušenje izaziva psihičku i fizičku zavisnost. Nikotin je stimulans zbog kojeg se
osobe koje puše osećaju budnije i opuštenije. Bez nikotina, ljudi koji puše postaju razdražljivi
i nervozni, jer se kod njih vremenom stvorila fizička zavisnost usled prisustva nikotina.
Apstinencijalne simptome ubrajamo: razdražljivost, bes, nemir, teškoće u koncentraciji,
depresija, povećan apetit. Kod mladih koji puše može doći do zastoja u rastu, probleme sa
disanjem i cirkulacijom, pojave žutih mrlja na zubima i prstima, neprijatnog zadaha, a usled
dugotrajne izloženosti duvanskom dimu u starosti dolazi do prevremenog boranja kože, a kao
najveća šteta javlja se karcinom pluća, usta, grla.

KANABIS-MARIHUANA-TRAVA

Još davne 1951.godine u zakonu o opojnim sredstvima kanabis je klasifikovan kao opojno
sredstvo koje prouzrokuje zavisnost. Od tada se kanabis ubraja u zabranjene opojne supstance
čija se primena zakonski kažnjava. Kanabis je botanički naziv za biljku konoplje, i ona se
retko nalazi u opticaju kao cela biljka. Za upotrebu se koriste: hašiš-smola cveta i marihuana-
isušeni delovi cveta, koji se obično uviju u cigaretu ili“džoint“
EFEKTI NA MLADE

KRATKOTRAJNI EFEKTI:Dejstvo marihuane nastaje u roku od 15 do 30 minuta, a dejstvo

traje 2 do 4 sata. Proširene zenice, crvena beonjača, suva usta i grlo, ubrzana aktivnost i
euforija su najčešći znaci prepoznavanja.Kanabis dovodi do lažnog osećaja dobrog
raspoloženja, opuštenosti. Posle određenog vremena usporava reakcije i izaziva gubitak
pamćenja, ili izaziva nervozu i netrpeljivost.
DUGOROČNE POSLEDICE:Najznačajnija posledica dugoročnog korišćenja marihuane je
takozvani amotivacioni sindrom, kad osoba postaje lenja, apatična, bezvoljna, bez ambicija i
inicijative. Javlja se problem sa koncentracijom, mišljenjem, pamćenjem, i ona slično
alkoholu dovodi do intelektualnog otupljivanja, jer korišćenje marihuane remeti protok krvi
kroz mozak. Stalni korisnici ove droge postaju zavisni i nepodnošljivo im je stanje bez
marihuane. Problemi sa srcem i plućima, česti bronhitisi, slabljenje imuniteta su prateći
problemi kod ovih korisnika.

EKSTAZI

Ekstazi je veštačka droga u obliku tablete ili praha u kapsuli. Tablete ekstazija često na sebi
nose utisnute sličice (srce,ptica,jabuka...), različitih veličina,boja i oblika. Najčešće se guta.
Ekstazi je halucinogen i stimulans, daje osećaj veće budnosti i energije, a dejstvo obično traje
oko 3-4 sata. Pod dejstvom ekstazija ljudi postaju druželjubivi i gubi se osećaj gladi. Osobe
koje ga koriste imaju problema sa spavanjem i osećaju se nesrećno, depresivno danima nakon
uzimanja ekstazija ili čak mogu imati osećaj da ih neko progoni. Ekstazi povećava krvni
pritisak i ubrzava rad srca, što može da dovede do prestanka rada srca. Posle korišćenja
dovodi do dehidratacije (gubitak tečnosti) i kolapsa(onesvešćivanja) ili čak i do smrti.

AMFETAMINI (spid)

Amfetamini se obično sreću u obliku beličastog praha, ili ponekad tableta. Uzimaju se
gutanjem, a prah može i da se šmrkne a može i da se i iglom ubrizga. Amfetamini su
stimulansi, tako da oni koji ih koriste mogu da osećaju da imaju više energije i
samopouzdanja. Kako se energuja sve više troši, osobe koje ih koriste počinju da osećaju
umor, strepnju i uznemirenost. Spavanje je otežano, a pošto deluju i na gubitak apetita,
otežano je i uzimanje hrane. Osobe se vremenom sve više osećaju premoreno i nesrećno, a
može doći i do mentalnih bolesti. Oni stvaraju zavisnost, a može doći do oštećenja srca,
srčanog udara i smrti.

LSD

LSD je najsnažniji halucinogen, koji deluje na to kako vidimo svet oko nas ili čujemo zvuke.
Prodaje se u obliku papirića na koje se nakapa tečnost. Dejstva LSD-a traju nekoliko časova i
ni na koji način se ne mogu zaustaviti. Pod dejstvom LSD-a boje mogu da budu intenzivnije,
zvuci mogu da budu različiti, a halucinacije veoma zastrašujuće. Osobe koje ga koriste
zapravo ne znaju šta rade i mogu da izazovu nesrećne slučajeve u saobraćaju. Dugotrajna
upotreba može dovesti do „fleš-bekova“, tj.halucinacija koje se vraćaju mesecima nakon
korišćenja LSD-a.

HEROIN

Heroin je veoma opasna droga. To je droga koja najbrže korisnika „uzme pod svoje“, odnosno
dovodi do gubitka kontrole. Osoba nastavlja da je prinudno koristi čak i kada to ne želi i
uprkos brojnim štetnim posledicama. Heroin je droga koja najbrže menja ličnost, a želja za
uzimanjem ove droge postaje osnovni motiv u ponašanju, dok sve ostale vrednosti gube na
značaju. Heroin se proizvodi od opijatskog maka. Obično se meša sa drugim supstancama
kada se prodaje, što znači da njegova ječina veoma varira. On se obično ubrizgava ili puši.
KRATKOTRAJNI EFEKTI
Heroin je jak depresor nervnog sistema pa deluje kao sedativ. Usporava nervni sistem,
uključujući i reflekse disanja i kašljanja. Konzumenti ove droge imaju lažan osećaj
opuštenosti i osećaju se „oslobođeno svih briga sveta“.
DUGOTRAJNI EFEKTI

Vrlo brzo zavisnik dolazi u situaciju da i sa drogom (bez obzira na količinu) i bez nje nije u
stanju da doživi bilo kakvo pozitivno osećanje. On gubi sposobnost da se raduje, da bude
srećan, da se zaljubi, da voli, da se smeje od srca. Heroin stvara jaku zavisnost i toleranciju,
pa polako dolazi do povećanja količine koju koriste što često dovodi do predoziranja i smrti
zbog prestanka rada centra za disanje u mozgu. Nakon prestanka uzimanja heroina javljaju se
neprijatni simptomi tzv.“apstinencijalna kriza“-strah, bolovi, mučnina, povraćanje, znojenje,
osećaj jeze. Čak iako odluče da ne uzimaju heroin, zbog opisanih simptoma krize mnogi
zavisnici ponovo posežu za ovom drogom kako bi ih zaustavili. Ubrizgavanje heroina može
da dovede do širenja infekcija kao što su HIV i hepatitis.

KOKAIN

Kokain je droga u obliku belog praha, a najčešće se koristi ušmrkavanjem, a potom

ubrizgavanjem, pušenjem ili gutanjem. Kokain stvara jaku psihičku zavisnost, ponekad već
posle prvog iskustva. Osoba žudi za ovom drogom iako zna da su „spuštanja“ sa ove droge
ekstremno neprijatna.

KRATKOTRAJNI EFEKTI
Kokain je snažan stimulans nervnog sistema, i brzo dovodi do lažnog osećanja snage i
svemoći. Dejstvo kokaina traje 30 minuta do sat vremena nakon čega dolazi do snažne
tzv.postkokainske depresije.

DUGOTRAJNE POSLEDICE

Po prestanku kratkotrajnog dejstvasledi dugotrajni period apatije, bezvoljnosti- odnosno

duboke depresije, praćene ponekad samoubilačkim idejama. Da bi ih prebrodili zavisnici
uzimaju i druge droge, najčešće heroin i tako ulaze u novu zavisnost. Intenzivno ušmrkavanje
kokaina oštećuje sluzokožu nosa, pri čemu dolazi do curenja i krvarenja iz nosa, a ponekad i
uništavanja nosne pregrade, oštećenje pluća praćeno otežanim disanjem. Vremenom dolazi do
uznemirenosti, paranoje, depresije, iscrpljenosti, i potpunog gubitka samopoštovanja i
samokontrole. Dugotrajno konzumiranje dovodi do psihijatrijskih komplikacija, odnosno
„kokainskog ludila“, za koje su karakteristične takozvane „kokainske bube“, halucinacija da
insekti gmižu kroz kožu. Velike količine unetog kokaina su čest uzrok smrtnog ishoda jer srce
prestaje da radi ili se dešava krvavljenje u mozgu.

DONESI ISPRAVNU ODLUKU! POKAŽI SVOJ STAV!

TVOJA ODGOVORNA ODLUKA
Ukoliko si adolescent, velike su šanse da ćeš u nekom trenutku svog života biti izložen nekom
obliku psihoaktivnih supstanci. Budi odgovoran prema sebi!

PREPOZNAJ RIZIK
Ukoliko raspolažeš informacijama o drogama, njihovom dejstvu i rizicima koje nosi njihovo
korišćenje, lakše ćeš se od svega zaštititi i prepoznati ko ih koristi, i rukovođen time birati
društvo.
VEĆINA MLADIH NE KORISTI DROGU
Prijatelji su dragoceni, ali ponekad pritisak koji prijatelji vrše može da dovede do toga da
uradiš nešto što inače ne bi radio. Odupri se! Ti to možeš! Ukoliko ti se dogodi da ti neko
uporno govori da treba da uzimaš drogu da bi se uklopio u društvo-razmisli dobro. Bilo bi
korisno porazgovarati sa nekim kome veruješ, roditelji, nastavnici, lekar u školskom
dispanzeru. Tako ćeš lakše doneti odluku na osnovu pravih i potpunih informacija,
uvažavajući savete osoba od poverenja.
UPAMTI!
Psihoaktivne supstance su sve supstance koje menjaju svest, odnos prema telu, opažanje,
raspoloženje, mišljenje i ponašanje. Ukoliko počneš da koristiš psihoaktivne supstance bilo da
se radi o duvanu, alkoholu, tabletama ili ilegalnim drogama, u riziku si da postaneš zavisnik.
NE ZABORAVI!
Zbog upotrebe droge mnogi mladi ljudi u svetu a i kod nas, morali su da napuste dom. Neki
od njih su morali da napuste školu, posao, drage ljude, a neki su završili u bolnici ili zatvoru.
Mnogo mladih je umrlo od posledica korišćenja droga!!!
ZNAJ!!!
IMA PUNO LEPIH STVARI U KOJIMA SE MOŽEŠ OPROBATI, KAO ŠTO SU SPORT,
MUZIKA, PISANJE, CRTANJE I MNOGE DRUGE MOGUĆNOSTI... ODLUČI SE ZA
NEKU OD NJIH!!!