GIMNAZIJA NOVI PAZAR

MATURSKI RAD

Naziv predmeta: Psihologija

Tema:

ALKOHOLIZAM

Mentor: Učenik:
Prof. Samina Ćorić Samed Tutić
 Novi Pazar, 2021.god.
SADRŽAJ:

1. UVOD.....................................................................................................................................3
2. FAZE ALKOHOLIZMA.....................................................................................................5
2.1. Razvoj alkoholizma.........................................................................................................5
2.2. Fizička zavisnost..............................................................................................................7
2.3. Šta su alkoholne krize?....................................................................................................7
2.4. Zablude o alkoholizmu u našim krajevima......................................................................8
2.5 Dejstvo alkohola na zdravlje.............................................................................................9
2.6. Genetske predispozicije na alkoholnu adikciju..............................................................11
2.7. Verovatnoća pojave alkoholizma na osnovu krvnih grupa............................................11
2.8. Alkohol i mladi..............................................................................................................13
3. ZLOUPOTREBA ALKOHOLA I ZDRAVLJE..............................................................14
4. BOLESTI JETRE I ROK..................................................................................................15
5. TROVANJE NEROĐENOG DETETA............................................................................16
6. KOLIČINA KOJA NE ŠTETI ZDRAVLJU....................................................................16
6.1. Istraživanja.....................................................................................................................17
7. OVISNOST O ALKOHOLU — JE LI NASLEDNA?....................................................18
ZAKLJUČAK.........................................................................................................................20
LITERATURA.........................................................................................................................21

2
 1. UVOD

Alkoholizam je bolest od koje pati i pojedinac i društvo, bolest na koju ne

obraćamo dovoljno pažnje, mada je njena rasprostranjenost i štetnost veoma značajna.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) alkoholizam je treća bolest po
učestalosti u svetu, odmah posle kardio-vaskularnih (bolesti srca i krvnih sudova) koje su
na prvom mestu i malignih bolesti (razni oblici raka) koji su na drugom mestu.

Štetno dejstvo alkohola na čovečji organizam i problemi koji proizilaze iz

konzumacije alkohola poznati su iz davnina. Spartanci su pre 300 godina kažnjavali
pijance odsecanjem nogu. Moćna Rimska država je zakonom zabranjivala mlađima od 30
godina da piju alkohol. Naš slavni Car Dušan je u svom Zakoniku tačno odredio kazne
pijancima u zavisnosti od "belaja" koji su napravili.

O pijanstvu kao bolesnoj pojavi pisalo se i u najdrevnijim zapisima daleko pre Hipokrata.
Prve definicije o patologiji pijanstva i njegovim psihopatološkim dejstvima nalaze se još
u Aristotelovim zapisima. Platon u svojim zakonima raspravlja o alkoholu i alkoholizmu
na neuobičajen, ali veoma psihijatrijski način, blizak nekim stavovima sadašnjih
naučnika.

U novijoj istoriji najpoznatije mere protiv alkoholizma bile su američka

prohibicija početkom prošlog veka i Gorbačovljeva kampanja u SSSR-u osamdesetih
godina prošlog veka.

Zadovoljavajuće definicije o alkoholizmu nema, a prihvatljivijeg objašnjenja još

manje. Postoji više definicija alkoholizma, zavisno iz koje se tačke problem posmatra.
Naučni pristup alkoholizmu, sa retkim ranijim izuzecima, počinje krajem XVIII veka, što
predstavlja ustvari tek začetak medicinskog odnosno biološkog pristupa alkoholizmu, da
bi tek posle skoro dvesta godina alkoholizam bio sagledan i sa psihosocijalnog gledišta,
ali ne na onakav isključiv i nenaučan način kao tokom više od 1500 godina starog i
srednjeg veka kada je bio tretiran kao negativna vaspitna, odnosno loša društvena pojava.
Postoji čitav niz različitih naziva koji označavaju alkoholizam kao bolest poput hroničnog
alkoholizma (u medicinskoj terminologiji), zatim alkoholne narkomanije, hronične
alkoholne intoksikacije, alkoholne encefalopatije, dipsomanije, alkoholomanije, etilizma,
samalkoholoze, alkoholita kao i mnogi drugi nazivi koji se mogu dobiti dodavanjem
raznih sufiksa reči alkohol. Termini kao habituacija, adikcija, zavisnost, su novijeg
datuma, ali ne doprinose značajno boljem definisanju alkoholizma, što pokazuje da
postoji veliki broj relativno prihvatljivih definicija alkoholizma što se odnosi na
opšteprihvaćenu zvaničnu definiciju Svetske zdravstvene organizacije koja glasi:
"Hroničnim alkoholizmom smatra se pojava kada osoba prekomerno (zlo)upotrebljava
alkoholna pića, a njena zavisnost od alkohola je tolika da inicira duševni poremećaj ili
takve manifestacije koje ukazuju na oštećenje fizičkog i psihičkog zdravlja, odnosa sa
drugima i socijalnog i ekonomskog stanja. U pojam alkoholičara uključuje se onaj ko
pokazuje poremećaj u tom smislu."

3
 Biološki pristup alkoholizmu zagovara postojanje bioloških razloga, nešto što
čovek stiče rađanjem, nešto na šta se ne može uticati, a dovodi do bolesne potrebe
organizma za alkoholom.

Psihološki pristup polazi sa stanovišta da je alkoholizam posledica poremećaja

ličnosti. Klinička praksa nije potvrdila tezu o postojanju posebne strukture ličnosti koja bi
ukazivala da bi se kod nekoga razvila zavisnost od alkohola.

Sociokulturološki pristup težište stavlja na socijalno okruženje u kome osoba živi,

tradiciju, običaje i pravila koja u datom miljeu postoje.

Svi ovi pristupi ističu tri osnovne karakteristike alkoholičara:

a. Dugotrajno, nekontrolisano konzumiranje alkoholnih pića praćeno

problemima,
b. Psihička i/ili fizička zavisnost od alkohola,
c. Zdravstvene (telesne i psihičke) i/ili socijalne (porodične, profesionalne
i šire socijalne) komplikacije.

Svako ponovljeno pijenje, bez obzira na količinu i učestalost koje stvara određene
probleme i komplikacije znak je alkoholizma.

4
 2. FAZE ALKOHOLIZMA

2.1. Razvoj alkoholizma

Razvoj alkoholizma prolazi kroz određene faze, koje imaju svoje karakteristične
znake koji određuju fazu. Međutim, neki put nije moguće odrediti jasnu granicu između
pojedinih faza, niti prisutnost svih simptoma u nekoj fazi.To ne znači da dotičnih
simptoma neće biti u toj fazi tokom daljeg razvoja bolesti.1

 Faza umerenog pijenja

Svi ljudi koji piju alkohol su u riziku da jednog dana postanu alkoholičari. Da li će se to
desiti i kada, ne može se odrediti, ali rizik postoji.

 Trening faza

Ni ova faza se ne smatra fazom zavisnosti. To je u stvari jedan prelaz između faze
umerenog pijenja i zavisnosti. Osoba i dalje pije umereno, ali joj se dogodi da se
povremeno napije u nekoj situaciji.

Ove dve navedene faze ne zahtevaju stručno-medicinsku pomoć, ali treba povećati
opreznost što se pijenja alkohola tiče.

 Pretoksikomanska (predzavisna) faza

Glavna odlika ove faze su povećanje tolerancije i psihička zavisnost. Povećanje

tolerancije je pojava da alkoholičar može da "podnese" veću količinu alkohola nego
ranije. Ova pojava se obično razvija postepeno, tako da alkoholičari "privikavaju"
organizam na sve veće i veće količine alkohola. Alkoholičar sa razvijenom povišenom
tolerancijom, subjektivno, nema osećaj pijanstva ni kada popije veće količine alkohola.
To pak ne znači da nije pijan. Njegove psihofizičke sposobnosti su sigurno smanjene.

 Psihička zavisnost

Trajna psihološka zavisnost ili "oslanjanje" na efekat alkohola je potreba alkoholičara radi
"olakšanja" fizičkih ili emocionalnih bolova. Takođe, alkohol može koristiti za

1
Krivokapić M., Nenadović M. (autor, izdavač, urednik). Alkoholizam i poremećaji izazvani alkoholizmom.
Beograd: M. Nenadović,
2008.

5
ublažavanje napetosti, neizvesnosti, strepnje, straha, uopšteno rečeno - anksioznosti.
Umirujuće dejstvo alkohola može da se postigne i tabletama za umirenje.

Psihička zavisnost predstavlja i uključivanje alkohola u razne aktivnosti kao

neizbežan element. Naprosto osoba oseća nekompletnost nekog događaja ili aktivnosti
bez alkoholola.

 Toksikomanska (zavisna) faza

Ovo je faza kompletne zavisnosti od alkohola. Nju karakterišu četiri znaka. Ako
osoba ima prisutan samo jedan od ovih znakova svrstava se u ovu fazu:

Prvi znak je gubitak kontrole (fenomen prve čaše). To je jedan od najsigurnijih

znakova toksikomanske zavisnosti. Započeto pijenje ne može se zaustaviti, to jest,
alkoholičar nastavlja da pije do potpunog opijanja. Jedna od bitnih karakteristika ovog
fenomena je njegova nepovratnost.. Alkoholičar je doživotno izgubio sposobnost
umerenog konzumiranja. Čak i posle više godina apstinencije ovaj fenomen se održava.

Drugi znak je alkoholna amnezija ("prekid filma"). Predstavlja pojavu gubitka

sećanja za pojedine sadržaje iz perioda pijanstva. Najčešće to nesećanje može da se
odnosi na kompletne događaje, postupke ili na pojedine delove. Ponekad se javlja
naknadno prisećanje koje nastaje spontano ili podstaknuto podsećanjem od strane
očevidaca problema koje je alkoholičar napravio u pijanom stanju. Ova pojava je često
vrlo neprijatna za osobu jer izaziva napetost, strah i grižu savesti. Postoje dve vrste
alkoholne amnezije: benigna i maligna.

Benigna alkoholna amnezija predstavlja akutnu intoksikaciju (trovanje)

alkoholom. Ona se često javlja kod nealkoholičara, obično adolescenata i predstavlja
specifično reagovanje ličnosti na alkohol. Najbolji primer za to je opijanje na
srednjoškolskim ekskurzijama, maturskim proslavama. Ponavljana alkoholna amnezija je
predznak početne alkoholne zavisnosti.

Maligna alkoholna amnezija je znak poodmakle faze zavisnosti. Obično se više

puta javljala. Smatra se da predstavlja odraz početnih ili poodmaklih oštećenja u mozgu,
zavisno od učestalosti javljanja.

Treći znak je nemogućnost apstinencije. Alkoholičar se ponaša po devizi "ni jedan

dan bez pića". Obično piju po sistemu dolivanja, što znači da im je potrebna stalna
koncetracija alkohola u krvi da bi mogli da funkcionišu. Prekidanje pijenja dovodi do
apstinencijalne (uzdržavajuće) krize. Kompletna preokupacija alkoholičara vezana je za
alkohol, zbog toga alkoholičar počinje da stvara zalihe alkohola, javlja se jutarnje
konzumiranje.

Četvrti znak je pad tolerancije. Najčešće se javlja u kasnijim fazama bolesti. Ovaj
kardinalni znak toksikomanske zavisnosti nadovezuje se na prethodne znake bolesti.
Alkoholičar nije više u mogućnosti da pije veće količine, već mu je dovoljno jedna do dve
čašice da se napije. Oštećenje organizma alkoholičara je veoma izraženo, naročito jetre i
mozga, tako da nove količine alkohola samo pogoršavaju već postojeće teško stanje. Pad

6
 tolerancije predstavlja prisilnu odbranu organizma od veće količine alkohola. I kod ovog
znaka prisutna je nepovratnost.

2.2. Fizička zavisnost

Ovo je fenomen koji se javlja isključivo u toksikomanskoj fazi alkoholizma.

Fizička zavisnost javlja se posle prestanka korišćenja uglavnom tri grupe depresantnih
supstanci (alkohol, barbiturati i morfin) i potpuno je nezavisna od psihičkog stanja
organizma.2

Alkoholozi više vole da fizičku zavisnost zamene terminima apstinencijalna kriza

ili apstinencijalni sindrom. Utvrđeno je da znaci ove krize nastaju zbog opadanja nivoa
alkohola u mozgu, a ne od nivoa alkohola u krvi.

Znaci fizičke zavisnosti obično se javljaju 6-7 sati nakon poslednje konzumacije.

U blažoj formi javlja se podrhtavanje prstiju, malaksalost i razdražljivost. Težu

formu karakteriše podrhtavanje celog tela, pojačano znojenje, gubitak apetita, povišeni
krvni pritisak, srčane smetnje, razdražljivost koju okolina pacijenta opisuje "da je
neizdrživ", nesanica i malaksalost. U najtežim slučajevima mogu se javiti i halucinacije,
poremećaji svesti pa čak i napad padavice.

2.3. Šta su alkoholne krize?

Za razliku od apstinencijalne krize tj. sindroma, alkoholne krize se javljaju kod

pacijenata koji ne piju duži period vremena (mesec i više dana). Mogu se javiti i tokom
lečenja. Alkoholne krize se ne javljaju obavezno, ali su moguće. One su obično pokazatelj
da se alkoholičaru javlja želja za propijanjem, ili ako se dogodi tokom terapije, znak su
ozbiljnih otpora lečenju i imaju svoj terapijski uzrok.

Postoje DVE VRSTE krize:

a) Otvorena koja se manifestuje otvorenom žudnjom za pijenjem. Npr. tokom

letnjih vrućina želja za hladnim pivom. Dobro lečeni pacijenti lako je savladaju uz pomoć
postupaka u rešavanju krize, koji se nauče tokom terapije i sastoje se iz sedam koraka.
Posebna vrsta otvorene krize su snovi o pijenju. Obično alkoholičari sanjaju kako su
popili piće, iako su prethodno uzeli lek protiv alkohola, ili da im je neko na prevaru sipao
alkohol u sok.

b) Zatvorena (maskirana) - je složenija. Kod nje ne postoji otvorena želja za

pijenjem, već se manifestuje kroz psihičke probleme (nervoza, napetost, razdražljivost,
česta promena raspoloženja, gubitak koncentracije) i (ili) telesnim smetnjama (glavobolje,

2
Krivokapić M., Nenadović M. (autor, izdavač, urednik). Alkoholizam i poremećaji izazvani alkoholizmom.
Beograd: M. Nenadović,
2008.

7
 muka, povraćanje, malaksalost, gubitak apetita, stomačne tegobe, povišeni krvni
pritisak...).

Zatvorena kriza je opasnija jer je teže prepoznatljiva. Neki put, nabrojane tegobe
se vezuju za neke druge probleme ili bolesti, što je opasno, jer se kriza ne prepoznaje, ne
rešava se, produbljuje se i postoji opasnost od opijanja.

Primer: Pacijent M.M. deset godina posle aspstinencije kriza ga je probudila usred
noći. Imao je jaku žudnju za pijenjem alkohola. Odmah je probudio svoju suprugu koja je
učestvovala u njegovoj terapiji i znala je postupke u rešavanju krize. Pokušali su da je
sami razreše i delimično su uspeli, ali iz predostrožnosti ujutru su došli kod svog
terapeuta, uz čiju pomoć je kompletno rešena. Dotični pacijent apstinira već 15 godina i
više nije imao ni jednu krizu.

2.4. Zablude o alkoholizmu u našim krajevima

Vremenom su stvorene mnoge zablude o "korisnosti" alkohola.

Najkarakterističnije u nekim našim krajevima i dan danas su:

a) Alkohol je hranljiv. Alkoholna pića ne sadrže u sebi dovoljno hranljivih

materija (belančevina, vitamina, minerala, ugljenih hidrata) da bi mogli da služe kao
hrana. Ona imaju izvesne kalorijske vrednosti i malo ugljenih hidrata, tako da pijanac ima
osećaj sitosti. Dugotrajno pijenje alkohola pak sigurno dovodi do štetnih promena na
organima za varenje. Većina alkoholičara su mršavi, u narodu kažu "ispijeni od
alkohola";

b) Alkohol pomaže kod nesanice. Krajnji rezultat pijanstva je san. Međutim,

velika je razlika između normalnog sna koji služi da bi se organizam odmorio i okrepio i
alkoholičarskog sna, koji je nastao zbog anestezije određenih centara u mozgu. Nakon
normalnog sna, čovek se oseća sveže, odmorno, vraćena mu je snaga. Kod
alkoholičarskog sna pijanac oseća mamurluk i to je jedan od najtežih trenutaka u celom
pijanstvu.

Jedna od najpogubnijih zabluda je davanje alkohola bebama, umakanjem cucle ili

prsta u rakiju kako bi majka, na primer mogla da radi neke druge poslove. Dečiji
organizam je izuzetno osetljiv na alkohol, naročito mozak, koji sazreva u periodu od 18.
do 21. godine života.

c) Alkohol zagreva organizam. Ova zabluda često ima tragične posledice, jer može
izazvati "belu smrt" kada pijanac zaspi u snegu i smrzne se. Naime, alkoholol ubrzava
gubljenje telesne toplote tako što širi krvne sudove u potkožnom tkivu. Zato se javlja
crvenilo lica i subjektivni osećaj toplote. Međutim, širenje krvnih sudova u koži uz
istovremeno skupljanje krvnih sudova u unutrašnjim organima, dovodi do zadržavanja
veće količine krvi u potkožnom tkivu i bržem hlađenju tela.

d) Alkohol je lek. Zabluda o lekovitosti alkohola je veoma prisutna, nažalost čak i

među lekarima postoji neslaganje po tom pitanju. Često se ističe kako trudnice treba da
piju pivo da bi "imale mleka", crno vino popravlja krvnu sliku, žestoko piće pomaže kod
srčanih smetnji, "travarica" kod spoljašnjih tegoba, nazeb se leči vrućom rakijom, itd.

8
 Sva svetska, a i naša istraživanja pokazuju da je životni vek alkoholičara oko 53
godine. Deca čije su majke pile alkohol tokom trudnoće i dojenja, pokazuju zastoj u
psihofizičkom razvoju. Nijedno alkoholno piće ni u jednoj zemlji na svetu nije priznato
kao lek.

2.5 Dejstvo alkohola na zdravlje

Pijenje alkoholnih pića više godina, posebno ako je to više od neke uobičajene
doze, obavezno dovodi do oštećenja pojedinih organa kod osobe.

Neki put spoljni izgled osobe može da otkrije da se radi o alkoholičaru. To su

obično neuredne, higijenski zapuštene osobe sa izraženim kapilarima na obrazima i nosu,
sa mutnim, suznim, često zakrvavljenim očima.

Organi koji su najčešće oštećeni su: želudac, creva, jetra, gušterača, mozak, nervi.

Želudac je organ u kome se započinje varenje hrane. Alkohol stimuliše preterano

lučenje hlorovodonične (HCl) želudačne kiseline. Visok nivo ove kiseline i sam alkohol,
oštećuje, nagriza želudačnu sluzokožu. To izaziva nastanak upale sluzokože želuca
(gastritisa i čira na želucu (ulkusa).

Creva su organ u kome se nastavlja i dovršava varenje hrane. I ovde alkohol

izaziva upalu sluzokože creva, što onemogućava normalno funkcionisanje. Posledica toga
je nemogućnost preuzimanja hranljivih materija i vitamina iz hrane, što dovodi do gubitka
u težini i opšteg propadanja.

Jetra je jedan od najvažnijih organa u čovekovom organizmu. Većina materija

koje iz creva prelaze u krv prolaze kroz jetru radi dalje hemijske obrade. Da bi se
zadovoljile potrebe organizma, zdrava jetra funkcioniše sa 1/3 svojih mogućnosti. To
praktično znači da kada je oštećeno 2/3 tkiva jetre, ona još uvek može da zadovolji
potrebe organizma, a laboratorijski nalazi krvi još uvek pokazuju relativno normalne
vrednosti. Kada je oštećena i poslednja trećina jetre, tek će tada laboratorijske analize
pokazati loše rezultate.

Prvi stadijum oštećenja jetre je alkoholna hepatoza. Dolazi do nagomilavanja

masti u jetri i tada dolazi do njenog uvećanja. Nalazi se ispod desnog rebarnog luka i kada
je zdrava ne može se napipati. Međutim, kada dođe do ove bolesti pregledom lekari je
mogu napipati. Ovo oštećenje može da se sanira ako se potpuno prekine sa
konzumiranjem alkohola i preduzme odgovarajuće lečenje. Ako se nastavi sa pijenjem,
dolazi do ciroze jetre. Ovo oštećenje je neizlečivo. Jetrine ćelije izumiru i smanjuje se
veličina jetre. Ova bolest postepeno dovodi do smrti.

Gušterača (pankreas) kao važan organ za varenje služi za održavanje normalne

koncentracije šećera u krvi. Kod ljudi koji mnogo piju ovaj organ često biva oštećen, a
kao posledica može da se javi šećerna bolest, pa čak i smrtni ishod.

Mozak - predstavlja "centralni kompjuter" organizma.

Čovek se rađa sa 7 do 10 milijardi nervnih ćelija koje grade mozak i kičmenu moždinu.
To je zaliha za ceo život. Nervne ćelije za razliku od ćelija svih ostalih organa čovekovog

9
organizma su jedine koje se ne mogu obnavljati. Utvrđeno je da alkohol oštećuje i
uništava ćelije mozga, a pošto se one ne dele njihov broj se godinama smanjuje. Gubitak
nervnih ćelija mozga dovodi do teške bolesti, izlapelosti (demencije) koja kod ljudi koji
mnogo piju može da nastupi već posle tridesete godine života.

Nervi - skoro 90 % alkoholičara ispoljava znake upale živaca (polineuritis). Prvi

znaci se ispoljavaju na rukama i nogama. Javlja se trnjenje, bol, brži zamor, gubitak
snage, grčevi u mišićima nogu. Kasnije se javlja podrhtavanje prstiju ruku zbog čega neki
put alkoholičar veći deo prve jutarnje čašice prospe. U uznapredovanom stadijumu može
da nastupi delimična ili potpuna oduzetost pojedinih mišića. Ako su zahvaćeni mišići
nogu alkoholičar veoma teško hoda. Manja količina alkohola i kraći staž u konzumiranju
kod mladog organizma može da izazove veoma teške upale živaca. Pored telesnih
oštećenja, zbog velike količine korišćenih alkohola javljaju se psihički poremećaji. Štetno
dejstvo alkohola na mozak dovodi do teških psihičkih poremećaja za čije saniranje je
potrebno bolničko lečenje u psihijatrijskim ustanovama.

Najčešće se javljaju ove bolesti:

a) Delirijum tremens - alkoholno ludilo. Javlja se kod osoba koje više godina piju,
pretežno žestoka pića. Nekoliko dana ranije mogu se javiti neodređeni simptomi koji
stručnjacima ukazuju da može doći do ludila. Osoba se oseća malaksalo, ima pojačano
znojenje, povišeni pritisak, psihički je napeta, neraspoložena i sve ove pojave prati
nesanica. Kad nastupi delirijum, to za okolinu deluje zastrašujuće, pogotovo noću kada su
simptomi najizraženiji. Pacijent oseća strah i ne može da zaspi. Ne zna koji je dan, mesec,
godina, gde se nalazi, ali zna ko je on. Najčešće deluje uplašeno i zbunjeno, ali je moguće
i agresivno ponašanje prema okolini. Uz bolničko lečenje i adekvatne lekove ovo stanje
traje do deset dana. Ponovno propijanje i javljanje ovog stanja dovodi do trajnijih i
ozbiljnijih oštećenja mozga.

b) Izlapelost (demencija) - nastaje zbog direktnog štetnog dejstva alkohola na

ćelije mozga i njihovog izumiranja. Ova pojava se normalno javlja tokom starenja, ali kod
alkoholičara je mnogo ubrzanija i intenzivnija. Glavna karakteristika ove bolesti je
problem pamćenja. Osoba se ne seća događaja od pre nekoliko dana, sadržaja razgovora,
poslova koje je radila. Teško se priseća naziva predmeta koje svakodnevno koristi. S
obzirom da zaboravlja šta je nekome pričao jednu istu stvar ponovo priča jednoj istoj
osobi 3-4 puta, šale ne shvata i sve prihvata bukvalno. U podmakloj fazi ove bolesti,
bolesnici nisu u stanju da vode računa o sebi, ne mogu da kontrolišu svoje fiziološke
potrebe, čak ne priznaju ni svoje najbliže. Nastala oštećenja mozga su konačna. Uz
apstiniranje od alkohola i odgovarajuće lečenje proces propadanja može da se uspori, ali
ne i da se zaustavi.

c) Alkoholna padavica je još jedna bolest koja nastaje zbog oštećenja ćelija
mozga. Bolest se ispoljava u napadima koji su dramatični i za pacijente i za okolinu.
Napad počinje gubitkom svesti, zbog čega pacijent pada ničice. Prilikom pada može
ozbiljnije da se povredi. Zatim nastupa ukočenost celog organizma, koju smenjuje faza
grčeva. Pacijent se trza, može da se pojavi pena na ustima sa tragovima krvi, zbog ugriza
jezika. Obično se pacijent umokri. Posle pada koji relativno kratko traje, pacijent je
zbunjen, pospan i ne zna šta se sa njim desilo. Ničega se ne seća iz perioda napada.

10
2.6. Genetske predispozicije na alkoholnu adikciju

Kao praksa, genetika je mnogo starija nego kao nauka. Još u davnim
praistorijskim vremenima zapaženo je da se izvesne karakteristike organizma nasleđuju,
što je dalo povoda za početak odabiranja jedinki sa željenim osobinama, mada i bez
ikakvog znanja o načinu nasleđivanja osobina. Uprkos svojoj bogatoj predistoriji,
genetika se tek pre stotinak godina javlja kao samostalna biološka nauka.

Nema bioloških dokaza (mada se u toj oblasti intenzivno istražuje) da je

alkoholizam nasledan. To znači da još nije otkriven nasledni faktor (gen) koji bi ukazivao
da će se razviti ova bolest. Znači, alkoholizam, medicinski nije nasledna bolest. Uprkos
tome što genetski faktor za alkoholizam nije još jasno utvrđen, to ne znači da on i ne
postoji, pogotovu ako već ima indirektnih dokaza o njegovom postojanju.

Genetska predispozicija za alkoholizam nije dovoljna sama po sebi, bez udela

bioloških, psiholoških i socioloških faktora koji moraju doprinositi razvoju poremećaja.
Ne može se zanemariti zapažanje da se alkoholizam veoma često javlja u porodicama gde
je jedan od članova alkoholičar, i često se prenosi sa generacije na generaciju, barem kod
jednog od članova. Istraživanja su pokazala da 73% sinova iz "alkoholičarskih porodica"
imaju probleme sa pijenjem i probleme u ponašanju. Objašnjenje za takvo stanje krije se u
pojavi da deca kopiraju stil ponašanja svojih roditelja, koji u takvim porodicama obično
vodi ka pojavi i javljanju alkoholizma.

2.7. Verovatnoća pojave alkoholizma na osnovu krvnih grupa

Uzimajući relativne frekvencije za ocene verovatnoće odgovarajućih događaja,

možemo oceniti verovatnoću da će neka slučajno odabrana osoba iz populacije biti
alkoholičar i imati određenu krvnu grupu. Ako uzmemo da je verovatnoća da će neko iz
populacije biti alkoholičar

p(b)=0,04

odnosno verovatnoću da će neko biti nealkoholičar

p(z)=1-p(b)=0,96

onda možemo izračunati sve verovatnoće da će neko imati određenu krvnu grupu i
biti alkoholičar ili nealkoholičar. Na osnovu navedenih podataka izračunate su te
verovatnoće i prikazane u tabeli 1, gde je sa x označen sistem krvnih grupa, a sa y sistem
koji obuhvata stanja "alkoholičar i nealkoholičar". Unutar tablice su verovatnoće
proizvoda stanja tih sistema, a u rubrikama f" i date su marginalne verovatnoće za krvnu
grupu i događaje iz y u celoj populaciji (gde se nalaze i alkoholičari i nealkoholičari).

 
Alkohol Nealkohol f
ičar (b) ičar (z) "

11
 0
A 0,02077 0,39944
,42021

0
0 0,01137 0,35244
,36381

0
B 0,00546 0,13763
,14309

A 0
0,00240 0,07049
B ,07289

1
0,04000 0,96000
,00000

Na osnovu podataka iz prethodne tabele mogu se izračunati ocene uslovnih

verovatnoća da će neko biti alkoholičar ako ima određenu krvnu grupu:

P 0
P (A/b) ,02077 0
(b/A) =  --------- =  --------- =  ,04943
P(A) 0,42021
       
P 0
P (0/b) ,01137 0
(b/0) =  --------- =  --------- =  ,03125
P(0) 0,36381
       
P 0
P (B/b) ,00546 0
(b/B) =  --------- =  --------- =  ,03816
P(B) 0,14309
       
P 0
P (AB/b) ,00240 0
(b/AB) =  --------- =  --------- =  ,03293
P(AB) 0,07289

Ove verovatnoće pokazuju da onaj ko ima krvnu grupu A ima najveću šansu da
postane alkoholičar (4,943 %), zatim onaj ko ima krvnu grupu B (3,816 %), pa oni sa
krvnom grupom AB (3,293 %) i najzad najmanju šansu imaju ljudi sa krvnom grupom O
(3,125%).

12
 Proračunate verovatnoće ukazuju na veoma značajne činjenice koje mogu imati
kako teorijski značaj za dalja proučavanja fenomena alkoholizma, tako i praktičnu
vrednost u otkrivanju predisponiranosti za alkoholnu adikciju.

2.8. Alkohol i mladi

Sve je više mladih koji piju alkohol. Do prvog kontakta sa alkoholom u proseku
dolazi se sa 13,5 godina, a najkasnije u 20. godini života.

Znaci zavisnosti prosečno se javljaju oko 21,5 godina, dok na lečenje mladi dolaze
između 25 i 27 godina. Evidentno je da protekne oko 8 godina od prvog kontakta sa
alkoholom do pojave zavisnosti. To je dug vremenski period u kome bi moglo dosta toga
da se uradi da do zavisnosti ne dođe. Mladost se često terminološki pojednostavljuje sa
pojavom adolescencije. To je period života gde dolazi do biološkog, psihološkog i
sociološkog sazrevanja ličnosti. Među najznačajnijim faktorima koji utiču na pojavu
alkoholizma kod mladih su: adolescencija, porodica, grupa vršnjaka i šira socijalna
sredina.

a) Adoloscencija je jedan od najznačajnijih perioda u razvoju svake osobe.

Promene koje se događaju u mnogim sferama ovog perioda mogu biti izvor raznih
prihičkih kriza. U ponašanju mlade osobe još uvek ima mnogo elemenata detinjastog
ponašanja, dok ona zahteva da se prema njoj odnose kao prema odrasloj osobi. Pri tom i
sam adolescent se ne oseća spremnim da napusti zaštićeni svet detinjstva i zakorači u
nezavisni, zreli svet odraslih. Ponašanje u ovom periodu karakteriše nagla promena
osećanja koja su i prenaglašena i neočekivana. Za ovaj period je karakteristično
buntovništvo, neprihvatanje i odbacivanje saveta i uticaja starijih (obično roditelja).

Biološka nezrelost, uz brzo ispijanje veće količine pića, mešanje više vrsta pića i
kombinacija pića sa psihoaktivnim supstancijama, mogu dovesti do značajnih
zdravstvenih problema u kratkom periodu. Najčešće se ošteti mozak, nervi i organi za
varenje. Srećom, zdravstvene tegobe se uglavnom brzo povlače, jer se radi o mladim,
snažnim osobama.

b) Porodica - ima ogroman i presudan uticaj u nastanku adolescentnog

alkoholizma. U istraživanjima su dobijeni podaci da je 75 % mladih alkoholičara prvi put

13
 probalo alkohol u prisustvu roditelja. To je obično porodica gde često jedan od roditelja
ima problem sa konzumiranjem alkohola. Alkoholizam može da se javi i kod
adolescenata koji potiču iz porodice u kojima roditelji ne piju. Alkoholičari su najčešće iz
porodice bez ljubavi, bez međusobnog uvažavanja, sigurnosti, sa nestabilnom
porodičnom atmosferom obojenom strepnjom, strahovima, agresivnošću, napetošću.
Roditelji su nesposobni da adekvatno odgovore svojoj roditeljskoj ulozi. Takav
neadekvatan odnos ometa proces sazrevanja i preuzimanja odgovornosti i alkohol postaje
jedino rešenje da se sa tim izađe na kraj.

c) Grupa vršnjaka - ima u mladosti važan uticaj na mladića ili devojku.

Drugarstva, stvorena u osnovnim i srednjim školama ostaju "za ceo život". U procesu
"traženja sebe" grupa vršnjaka ima ulogu prolazne forme "kolektivne svesti" kroz koju se
lakše rešavaju dileme, strahovi, nesigurnosti i traži potvrda svojih stavova. Grupe imaju
svoja pravila ponašanja i životnu filozofiju, koje mogu imati kako negativan, tako i
pozitivan uticaj.

d) Šira socijalna sredina - u našim krajevima ima veoma tolerantan stav prema
konzumiranju alkohola kod mladih. Prekomerno konzumiranje prihvata se kao "mladost-
ludost". Obično se na to gleda kao na prolaznu pojavu koja će da se reši "sama od sebe".
Prekomerne konzumacije u ovom periodu često prelaze u fazu zavisnosti sa svim kasnijim
posledicama.

3. ZLOUPOTREBA ALKOHOLA I ZDRAVLJE

Prekomerno konzumiranje alkohola složeni je problem koji neki stručnjaci dijele u tri
kategorije: rizično konzumiranje alkohola, konzumiranje alkohola u štetnim količinama i
ovisnost o alkoholu. Svjetska zdravstvena organizacija opisuje rizično konzumiranje
alkohola kao “redovito uživanje alkohola koje bi moglo imati štetne posljedice” po čovjekovo
fizičko i psihičko zdravlje te društvo u cjelini. Ono podrazumijeva uživanje alkohola u većoj
količini od one koju zdravstveni stručnjaci smatraju neškodljivom ili koja je dozvoljena
zakonom. Konzumiranje alkohola u štetnim količinama, ili zloupotreba alkohola,
podrazumijeva uživanje alkohola u količinama koje nanose štetu bilo fizičkom bilo psihičkom
zdravlju osobe, ali još nisu dovele do ovisnosti. Ovisnost o alkoholudefinira se kao
“nemogućnost apstiniranja od alkohola”. Osoba koja je ovisna o alkoholu osjeća jaku želju za
njim te nastavlja piti unatoč problemima koje zbog toga doživljava. Kad ne pije alkohol, ima
simptome apstinencijske krize.
Bez obzira na to koje ste dobi, spola ili nacionalnosti, ni vi niste imuni na opasnosti
koje su posljedica prekomjernog konzumiranja alkohola. Kako alkohol utječe na organizam?
Kako opijanje šteti zdravlju? Koja se količina alkohola općenito smatra neškodljivom?
Opasan za psihičko zdravlje
Većina alkoholnih pića sadrži etilni alkohol, ili etanol. To je živčani otrov — tvar koja
može oštetiti ili uništiti živčani sustav. Pijana osoba zapravo je doživjela jednu vrstu trovanja.
Velike količine etanola uzrokuju gubitak svijesti i smrt. Tako, naprimjer, u Japanu zbog
popularnog običaja nazvanog ikkinomi (što znači ispiti alkoholno piće naiskap) svake godine
nekoliko školaraca umre od trovanja alkoholom. Tijelo može razgraditi etanol i pretvoriti ga u
neškodljive tvari, no to se ne događa u tren oka. Ako se alkohol pije brže nego što ga tijelo

14
može razgraditi, u tijelu se povećava koncentracija etanola i on počinje znatno ometati rad
mozga. Na koji način?
Govor, vid, koordinacija pokreta, sposobnost rasuđivanja i ponašanje povezani su s
nizom složenih kemijskih reakcija koje se odvijaju u moždanim neuronima. Etanol mijenja
tok tih reakcija tako što smanjuje ili povećava utjecaj određenih neurotransmitera —
kemijskih tvari koje prenose živčane impulse s jednog neurona na drugi. Time se mijenja
protok informacija u mozgu, tako da on ne može ispravno funkcionirati. Zato osoba koja je
previše popila ne može razgovjetno govoriti, ima zamagljen vid, sporo se kreće i gubi
kontrolu nad svojim ponašanjem. Sve su to uobičajeni simptomi pijanstva.
U mozgu osobe koja već duže vrijeme pije alkohol dolazi do promjene određenih
kemijskih procesa, čime se mozak nastoji zaštititi od toksičnog djelovanja etanola i omogućiti
normalno funkcioniranje živčanog sustava. Tako se razvija tolerancija prema
alkoholu, uslijed koje jednaka količina alkohola ima slabiji učinak nego
prije. Ovisnostnastupa kad se mozak toliko privikne na alkohol da ne može bez njega
normalno funkcionirati. Tijelo traži alkohol kako bi održalo kemijsku ravnotežu. Kad osoba
prestane piti alkohol, u njenom mozgu dolazi do teškog poremećaja kemijske ravnoteže te se
javljaju simptomi apstinencijske krize, kao što su tjeskoba, drhtanje, pa čak i epileptički
napadaji.
Pored toga što uzrokuje promjene kemijskih procesa u mozgu, zloupotreba alkohola
može dovesti i do oštećenja ili uništavanja moždanih stanica, čime se mijenja i fizička građa
mozga. Premda se mozak može djelomično oporaviti ako osoba prestane piti, neka su
oštećenja, po svemu sudeći, trajna. Ona oslabljuju sposobnost pamćenja i druge umne
sposobnosti. No oštećenje mozga nije problem koji se javlja samo kod kroničnih alkoholičara.
Istraživanja pokazuju da ta opasnost prijeti i osobama koje relativno kratko vrijeme
konzumiraju alkohol u prekomjernim količinama.

4. BOLESTI JETRE I ROK

Jetra igra važnu ulogu u razgradnji hrane, borbi protiv infekcija, reguliranju optoka
krvi te odstranjivanju otrovnih tvari, pa tako i alkohola. Dugotrajno konzumiranje alkohola
oštećuje jetru u tri faze. U prvoj fazi razgradnja etanola usporava razgradnju masti, tako da se
one nakupljaju u jetri. Taj se poremećaj naziva steatohepatitis, ili masna jetra. S vremenom
dolazi do kronične upale jetre, ili hepatitisa. Izgleda da alkohol također može smanjiti
otpornost organizma na viruse hepatitisa B i C.* Ukoliko se upala ne liječi, stanice jetre počnu
odumirati. Da stvar bude gora, izgleda da alkohol aktivira prirodni mehanizam programiranog
odumiranja stanica, koji se naziva apoptoza.
Posljednja faza je ciroza. Zbog niza teških upala te uništavanja stanica dolazi do
trajnog oštećenja jetre. S vremenom jetra prestane biti spužvasta i postane puna čvorića.
Ožiljno tkivo onemogućava normalan protok krvi, što dovodi do prestanka rada jetre i smrti.
Kod jetre koja je oštećena alkoholom postoji još jedna skrivena opasnost — slabljenje
njene sposobnosti da štiti organizam od kancerogenih tvari. Pored toga što doprinosi razvoju
raka jetre, alkohol znatno povećava rizik obolijevanja od raka usne šupljine, ždrijela, grkljana
i jednjaka. Osim toga, alkohol omogućava da kancerogeni sastojci duhana lakše prodru u
sluznicu usne šupljine, tako da pušačima koji piju prijeti veća opasnost da obole od raka.

15
Ženama koje svakodnevno piju alkohol prijeti veća opasnost od raka dojke. Prema rezultatima
jednog istraživanja, žene koje piju tri ili više alkoholnih pića na dan izložene su 69 posto
većoj opasnosti da obole od raka dojke nego one koje uopće ne piju alkohol.

5. TROVANJE NEROĐENOG DETETA

Naročito je žalosno što zloupotreba alkohola u vrijeme trudnoće može naškoditi i

nerođenoj djeci. “Alkohol šteti nerođenom djetetu daleko više nego bilo koja druga opojna
tvar”, piše International Herald Tribune. Kad trudnica pije alkohol, njeno nerođeno dijete
također pije alkohol, čije je djelovanje izuzetno štetno u razdoblju embrionalnog razvoja.
Alkohol uzrokuje trajna oštećenja središnjeg živčanog sustava. Dolazi do poremećaja u
formiranju neurona. Neke stanice propadaju, a neke se razvijaju na krivom mjestu.
Posljedica toga je alkoholni sindrom ploda, koji je najčešći uzrok mentalne
retardiranosti novorođenčadi. Djeca koja pate od tog sindroma imaju slabije umne
sposobnosti, teže uče govoriti, zaostaju u psihičkom i fizičkom razvoju, imaju problematično
ponašanje, hiperaktivna su te imaju oštećen sluh i vid. Mnoga takva djeca rađaju se s izrazitim
deformacijama lica.
Čak i ako majka u trudnoći pije umjerene količine alkohola, dijete bi moglo imati
određene smetnje koje se mogu štetno odraziti na njegovo ponašanje i sposobnost učenja.
“Žena ne mora biti alkoholičarka da bi nanijela štetu svom djetetu, dovoljno je da pije alkohol
u toku trudnoće”, kaže profesorica Ann Streissguth iz Zavoda za istraživanje prenatalne
ovisnosti o alkoholu i opojnim sredstvima Sveučilišta u Washingtonu. Slično tome, u
izvještaju francuskog Državnog zavoda za zdravstvo i medicinska istraživanja, koji je
objavljen pod naslovom Alcool—Effets sur la santé (Alkohol — kako utječe na zdravlje),
pisalo je: “Konzumiranje alkohola štetno je tijekom cijele trudnoće. Nitko nikad nije propisao
minimalnu količinu alkohola za koju se može reći da ne predstavlja nikakvu opasnost za
zdravlje.” Stoga bi bilo najbolje da trudne žene i one koje planiraju trudnoću uopće ne
piju  alkohol.

6. KOLIČINA KOJA NE ŠTETI ZDRAVLJU

Alkohol može i na mnoge druge načine ugroziti čovjekovo zdravlje. Godine 2004. u
jednom članku iz časopisa Nature pisalo je da “čak i male količine alkohola povećavaju
opasnost od ozljeda i mogućnost obolijevanja od šezdesetak različitih bolesti”. Kako onda
utvrditi koja količina alkohola ne šteti zdravlju? Danas milijuni ljudi diljem svijeta
povremeno konzumiraju alkohol u količinama koje ne štete zdravlju. Ključ je u umjerenosti.
No kako definirati umjerenost? Većina ljudi smatra da pije alkohol u umjerenim količinama.
Oni možda misle da nemaju problema s alkoholom dok god se ne opijaju i nisu ovisni o
njemu. Međutim, istraživanja pokazuju da u Europi svaki četvrti muškarac pije alkohol u
količinama koje se smatraju opasnima po zdravlje.3
Razni izvori definiraju umjereno konzumiranje alkohola kao pijenje 20 grama čistog
alkohola (ili dva standardna pića) na dan za muškarce i 10 grama (ili jedno standardno piće)
3
Bukelić J, 2004 Socijalna psihijatrija. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Beograd, 2004.

16
za žene. Francuski i britanski medicinski stručnjaci preporučuju “razumnu granicu” od tri
alkoholna pića na dan za muškarce i dva pića za žene. Američki Državni zavod za
zloupotrebu alkohola i alkoholizam preporučuje “ljudima koji imaju 65 i više godina da ne
konzumiraju više od jednog pića na dan”.* Međutim, ne reagiraju svi ljudi jednako na
alkohol. Nekima bi čak i mala količina alkohola mogla naškoditi. Naprimjer, u jednom
izvještaju piše da “ljudima koji pate od poremećaja raspoloženja i anksioznih poremećaja
mogu naškoditi čak i umjerene količine alkohola” (10th Special Report to the U.S. Congress
on Alcohol and Health). Treba uzeti u obzir i dob osobe, njenu tjelesnu građu te bolesti od
kojih je bolovala. (Vidi okvir “Kako se zaštititi od opasnosti?”)
Kakva pomoć stoji na raspolaganju onima koji imaju problema s prekomjernim
konzumiranjem alkohola? Odgovor na to pitanje možete pronaći u sljedećem članku.

6.1. Istraživanja

Jedno istraživanje koje je provedeno u Francuskoj pokazalo je da osobama koje su

zaražene virusom hepatitisa C i piju alkohol u neumjerenim količinama prijeti dvostruko veća
opasnost da obole od ciroze jetre nego osobama koje su također zaražene tim virusom, ali piju
alkohol u umjerenim količinama. Osobama koje su zaražene virusom hepatitisa C preporučuje
se da piju alkohol u vrlo malim količinama ili da ga uopće ne piju.
Dojilje trebaju imati na umu da će, nakon što popiju alkoholno piće, imati alkohola u
mlijeku. Ustvari, dojilja često ima više alkohola u mlijeku nego u krvi, budući da mlijeko
sadrži više vode, pa stoga lakše apsorbira alkohol.
Budući da se normativi za točenje alkoholnih pića razlikuju od zemlje do zemlje,
količina alkohola u čaši može varirati i to treba uzeti u obzir prije nego što se počne piti.
 JEDNU ZA PUT?
Zakonska ograničenja koja se odnose na vožnju pod utjecajem alkohola postoje skoro
jednako dugo koliko i automobili. Prva zemlja koja je donijela takav zakon bila je Danska.
Bilo je to 1903.
Kad popijete alkoholno piće na prazan želudac, koncentracija alkohola u krvi dostiže
najveću razinu nakon otprilike pola sata. Suprotno uvriježenom mišljenju, pijenje kave,
udisanje svježeg zraka i razgibavanje neće vam pomoći da se rastrijeznite. Ne preostaje vam
ništa drugo nego sačekati da prođe određeno vrijeme kako bi se alkohol razgradio. Imajte na
umu i to da standardna čaša vina sadrži istu količinu alkohola kao i standardna čaša piva ili
nekog žestokog pića.
Čak i mala količina alkohola može umanjiti čovjekovu sposobnost upravljanja
vozilom. Alkohol oslabljuje vid. Prometni znakovi izgledaju manji. Sužava se vidno polje te
se smanjuje sposobnost procjene udaljenosti i fokusiranja udaljenih objekata. Mozak sporije
obrađuje informacije, refleksi su sporiji, a motorika poremećena.
Ako doživite prometnu nesreću u pijanom stanju, vjerojatno ćete biti teže ozlijeđeni
nego kad biste bili trijezni. Osim toga, zbog utjecaja alkohola na vaše srce i krvotok imate
manje izgleda da preživite hitnu operaciju. “Stoga, suprotno uvriježenom mišljenju, u
nesrećama koje su uzrokovane konzumiranjem alkohola najčešće pogibaju pijani vozači”, piše
u jednom izvještaju francuskog Državnog zavoda za zdravstvo i medicinska istraživanja. S
obzirom na sve te opasnosti, u izvještaju se daju sljedeći savjeti:

17
 ▪ Nemojte voziti pod utjecajem alkohola
▪ Nemojte sjesti u automobil s vozačem koji je pio alkohol
▪ Nemojte dozvoliti svojim prijateljima ili roditeljima da voze pod utjecajem alkohola

Općenito uzevši, tijelo za jedan sat razgradi oko sedam grama alkohola. Mjera za
standardno alkoholno piće razlikuje se od zemlje do zemlje. Prema definiciji Svjetske
zdravstvene organizacije, standardno piće sadrži 10 grama čistog alkohola. To je otprilike
količina alkohola koju sadrži 2,5 decilitra piva, 1 decilitar vina ili 0,3 decilitra nekog žestokog
pića.
 Ova pića sadrže otprilike jednaku količinu alkohola
Boca piva (0,5 l, 5% alkohola)
Žestoko piće (rakija, viski, votka) (0,5 dl, 45% alkohola)
Čaša vina (2 dl, 12% alkohola)
Čašica likera (1 dl, 25% alkohola)

7. OVISNOST O ALKOHOLU — JE LI NASLEDNA?

U nastojanju da pronađu lijek protiv alkoholizma znanstvenici istražuju utjecaj gena
na razvoj ovisnosti o alkoholu. Dosad su otkrili nekoliko gena koji izgleda utječu na to kako
reagiramo na alkohol. No genetski faktori nipošto nisu jedini faktori koji utječu na razvoj
ovisnosti o alkoholu. Čak i ako netko ima određene genetske predispozicije, ne mora nužno
postati alkoholičar. Okolina također može odigrati značajnu ulogu. Faktori kao što su loš
roditeljski odgoj, zloupotreba alkohola u obitelji, druženje s osobama koje piju alkohol,
sukobi s drugim ljudima, emocionalne poteškoće, depresija, agresivnost, težnja za
uzbuđenjima, dobro podnošenje alkohola ili ovisnost o nekom drugom opojnom sredstvu
mogu doprinijeti tome da se čovjek oda piću. Ovi i neki drugi faktori mogu dovesti do
ovisnosti o alkoholu.
FRANCUSKA
Procjenjuje se da otprilike pet milijuna Francuza konzumira alkohol u prekomjernim
količinama i da među njima ima dva do tri milijuna ljudi koji su ovisni o alkoholu
NIGERIJA

“Među Nigerijcima ima preko 15 milijuna alkoholičara”, a to je gotovo 12 posto

stanovništva, piše lagoški list Daily Champion

PORTUGAL

Portugalci se nalaze pri samom vrhu svjetske ljestvice po potrošnji čistog alkohola po
glavi stanovnika. Deset posto stanovništva pati od “ozbiljnih poremećaja uzrokovanih
alkoholom”, izvještava lisabonski list Público

SJEDINJENE DRŽAVE

18
 “Otprilike 14 milijuna Amerikanaca — 7,4 posto stanovništva — odgovara
dijagnostičkim kriterijima koji ukazuju na zloupotrebu alkohola ili alkoholizam” (10th
Special Report to the U.S. Congress on Alcohol and Health)

KAKO SE ZAŠTITITI OD OPASNOSTI?

Sljedeće savjete o tome kako smanjiti opasnost od štetnih posljedica konzumiranja
alkohola objavila je Svjetska zdravstvena organizacija, odnosno njen Ured za duševno
zdravlje i ovisnosti. Primjenom tih savjeta mogu se smanjiti, ali ne i potpuno izbjeći opasnosti
povezane s konzumiranjem alkohola. Treba imati na umu da ljudi različito reagiraju na
alkohol.
▪ Nemojte piti više od dva standardna pića na dan*
▪ Najmanje dva dana u tjednu nemojte piti alkohol
Okolnosti u kojima čak i jedno ili dva pića mogu biti opasna:
▪ Kad vozite automobil ili upravljate nekim strojem
▪ Kad ste trudni ili dojite dijete
▪ Kad uzimate određene lijekove
▪ Kad imate stanovitih zdravstvenih problema
▪ Ukoliko se ne možete obuzdati kad počnete piti alkohol

JE LI ALKOHOL DOBAR ZA SRCE?

Znanstvenici smatraju da određeni sastojci crnog vina (polifenoli) sprečavaju
djelovanje tvari koja uzrokuje sužavanje krvnih žila.
Osim toga, alkohol se općenito povezuje s povišenom razinom takozvanog dobrog
kolesterola te smanjuje koncentraciju tvari koje mogu dovesti do stvaranja krvnih ugrušaka.
No izgleda da alkohol može koristiti zdravlju samo ako se kroz čitav tjedan pije
u malimkoličinama, a ne tako da se veliku količinu alkohola popije u toku jedne večeri.
Konzumiranje više od dva alkoholna pića na dan povezuje se s povećanjem krvnog tlaka.
Opijanje povećava opasnost od moždanog udara i može uzrokovati edem i aritmiju srca. Kad
se alkohol pije u prekomjernim količinama, ove i druge opasnosti poništavaju svaki pozitivni
učinak alkohola na srce i krvožilni sustav. Premda alkohol može koristiti zdravlju, štetan je
ako se pije u prevelikim količinama.

ZAKLJUČAK

19
KAKO VAM ALKOHOL MOŽE ŠTETITI

Mozak
Uništavanje stanica, gubitak pamćenja, depresija, agresivno ponašanje
Vid, govor, poremećena motorika
Rak grla, usne šupljine, dojke, jetre

Srce
Slabljenje srčanog mišića, opasnost od srčanog zastoja

Jetra
Masna jetra, povećanje jetre, a potom ciroza

Druge opasnosti
Slabljenje imuniteta, čirevi, upala gušterače

Trudnice
Prijeti im opasnost da rode deformirano ili retardirano dijete

“Alkohol šteti nerođenom djetetu daleko više nego bilo koja druga opojna tvar”

20
21
 LITERATURA

1. Krivokapić M., Nenadović M. (autor, izdavač, urednik). Alkoholizam i poremećaji

izazvani alkoholizmom. Beograd: M. Nenadović,
2008.
2. Bukelić J, 2004 Socijalna psihijatrija. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Beograd, 2004.
3. Peleg-Oren, N., Saint-Jean, G., Cardenas, A. G., Tammara, H., Pierre, C.. Drinking
Alcohol before Age 13 and Negative Outcomes in Late Adolescence. Alcoholism: Clinical
andExperimental Research 33(11) (2009.
4. Bjorn, H., Guttomsson, U., Alistrom, S., Balakireva, O., Bjamason, T., Kokkevi, A.,
Kraus, L. The 2007 ESPAD Report. Stockholm: CAN, EMCDDA. 2009.
5. Johnson B.., Ruiz, P., Galanter, M. (eds.). Handbook of Clinical Alcoholism
Treatment. Baltimore: Lippincott Williams Wilkins.
2003.
6. Hird, S., Khuri, E., Dusenbury, L., Millman, R. Adolescents. In: J. Lowinson, P.
Ruiz, R. Millmanm., J. Lengrod (eds.), Substance
Abuse, A Comprehensive Textbook, Pennsylvania: Wiliams and Wilkins. 1997.
7. Greenbaum PE, Del Boca FK, Darkes J, Wang CP, Goldman MS. Variation in the
drinking trajectories of freshmen college students. J Consult Clin Psychol 2005.
8. Del Boca FK, Darkes J, Greenbaum PE, Goldman MS. Up close and personal:
temporal variability in the drinking of individual college students during their first year. J
Consult Clin Psychol 2004.
9. National Survey of Substance AbuseTreatment Services (N-SSATS): 2009. Data on
Substance Abuse Treatment 2010.
(http://www.oas.samhsa.gov).
10. Murphy J.G., Barnett B.P., Goldstein A.L., Colby S.M. Gender Moderates the
Relationship Between Substance-Free Activity
Enjoyment and Alcohol Use. Psychology of Addictive Behaviors 21(2). 2007.
11. Jung, J.. Psychology of Alcohol and other Drugs, A Research Perspective. London,
New Delhi: Sage Publications, Inc. 2001.
12. Dragišić Labaš, S. Upotreba alkohola u populaciji adolescenata i mladih odraslih.
Sociološki pregled, vol. XLVI. No. 1. 2012.
13. Stock C, Mikolajczyk R, Bloomfield K, Maxwell AE, Ozcebe H, Petkeviciene J,
Naydenova V, Marin-Fernandez B, El-Ansari W,
Krämer A. Alcohol consumption and attitudes towards banning alcohol sales on
campus among European university students.
Public Health. 2009.
14. Dragišić Labaš, S., Ljubičić, M., Tošanović, D., Nenadović, M.. Upotreba alkohola
u studenskoj populaciji. II Medjunarodni kongres dečije i adolescentne psihijatrije DEAPS:
Zlatibor 2010.
15. Mila Paunić. Pušenje, alkoholizam, druge narkomanije i nasilničko ponašanje
među studentima beogradskog univerzitet:
Zdravstveno ponašanje studentske i srednjoškolske omladine. Zbornik radova. Zlatibor
2005.
16. Lewis MA, Lindgren KP, Fossos N, Neighbors C, Oster-Aaland L. Examining the
relationship between typical drinking behavior and
21st birthday drinking behavior among college students: implications for event-
specific prevention. Addiction. 2009;104(5):760-7.

22
 17. Jugović, A. (Zlo)upotreba alkohola u omladinskoj populaciji Srbije. Socijalna
misao 2005. 2-3: 67-92.
18. Jung, J. Psychology of Alcohol and other Drugs, A Research Perspective. London,
New Delhi: Sage Publications, Inc. 2001.

23