СМЕДЕРЕВО

Географски положај (Локација)

Смедерево је позиционирано на
40,39° северне географске
ширине и 20,57° источне
географске дужине. Налази се у
североисточном делу
Републике Србије, на другој по
величини европској реци Дунаву.
Од престонице, Београда,
удаљено је свега 46 км.
Основни потенцијал града
Смедеревa је управо њен
карактеристичан микроположај
односно изузетно повољан
геосаобраћајни положај између
два европска коридора -
копненог X - ауто-пут и водног -
VII - Дунав. Ову предност са
локалног аспекта сагледавања
треба максимално искористити. 

Град Смедерево захвата благо заталасано низијско подручје јужног обода

Панонског басена, у крајњем северо-источном делу Шумадије. Територија града
припада Подунављу и доњем Поморављу. Простире се непосредно испред
ушћа Велике Мораве у Дунав, при чему (у хидрографском погледу) највећим
делом припада сливу Велике Мораве. Укупна површина града Смедерева
износи 481,7км2.

Најзначајнија природна предност Смедерева, у односу на суседне градове, али

имајући у виду и остале подунавске Регионе, је изузетно повољна, заправо
стратешки најповољнија географско-саобраћајна локација јер поседује
најсевернију луку која може да прими црноморске бродове. Низводно од
Смедерева се налази ковински мост, који је уједно последња веза са левом
обалом Дунава све до ХЕ „Ђердап I".

Према Просторном плану Републике Србије, усвојеном 1996. године, Смедерево

је регионални центар и налази се на месту сустицања два приоритетна планирана
појаса интензивног развоја (Савско-Дунавског и Дунавско-Велико Моравског), а у
плану је да се профилише као лучки град и као мултимодално саобраћајно
чвориште.
. Општи подаци - становништво, насеља ...
У мрежи насеља (градова), Смедерево је Просторним планом
Републике утврђено као регионални центар.Функционално
подручје Смедерева обухвата територије општина Смедерево,
Смедеревска Паланка и Велика Плана, са приближно 230.000
становника.
Клима

Основне климатске карактеристике града Смедерева одређене су

њеним географским положајем, циркулацијом атмосфере, рељефом и
степеном континенталности. На северу је пространа Панонска низија,
чији се климатски утицаји испољавају и далеко ка југу, дуж долине
Велике Мораве. Отвореност Панонске низије погодује појави честих
ветрова, нарочито зими. Токови Дунава и Велике Мораве, као и мањих
река утичу на модификацију континенталне климе. Зиме могу бити
веома хладне, а мразни период релативно дуг, што са становишта
људских активности може бити неповољно. Овај реон се такође
одликује и највећом учесталошћу и јачином кошаве у Србији, што са
аспекта коришћења енергије ветра може бити веома значајно.
Отвореност Панонске низије погодује појави честих ветрова, нарочито
зими. Најчешће се јављају јужни, северни и југоисточни ветар. Ипак, у
Смедереву преовлађују тишине, те је у случају организованијег
искоришћавања ветра неопходно акумулирање енергије.

Климатске одлике града Смедерева су повољне за развој

пољопривреде. Временски период када су средње дневне
температуре више од 10° С износи у просеку 205 дана. То омогућава
повољне услове за дуг вегетациони период за многе културе.
Безмразни период износи 206 дана што је повољно за успешно гајење
житарица и воћа.

Речни токови, нарочито великих река Дунава и Велике Мораве, на

подручју града знатно мењају континентални климатски режим. Јануар
је најхладнији месец у години и уједно, једини месец са негативном
средњом месечном температуром. Јул је најтоплији месец у години.

У зимским месецима се бележе знатно већа температурна колебања.

Вредност амплитуде апсолутно најтоплијег (август 23,8° С) и
апсолутно најхладнијег месеца (јануар -5,9° С) од 29,7° С много већа
од средњег годишњег колебања које износи 20,8° C. Температура у
августу се може попети до 39° С, а у јануару се може спустити и до -
25,5° C. Разлика између апсолутне максималне и минималне
температуре износи 64,5° С. Велики температурни распони између
појединих дана и месеци могу негативно да утичу на биљни свет,
здравље становништва, физичко напрезање материјала, итд.

Природни ресурси
√ Рељеф

Положај на обали Дунава уз знатне површине са малим нагибом чини

да рељеф града Смедерева не представља ограничавајући фактор
коришћења простора. Изузетак су нестабилни терени на дунавској
обали и терени са нешто јачом ерозијом.

Најбољи геоморфолошки услови за развој индустрије, пољопривреде

и насељавање налазе се на алувијалним равнима већих река, на
њиховим благим долинским странама и на теменима површи између
речних долина. Запажа се изразита подељеност територије града на
нижи простор дна долина Велике Мораве, Раље и доњег тока Коњске
реке и виши простор у централном и западном делу града.

√ Хидрографија

Основна хидрографска карактеристика града Смедерева је присуство

две велике реке, Дунава и Велике Мораве. Дунав пролази током од 20
км, чинећи северну границу града, док Велика Морава представља
источну границу Града. Хидрографски, највећим делом територија
Града припада сливу Велике Мораве. У алувијалним равнима Мораве
и Дунава воде има довољно, али је највећи проблем њен квалитет, а
не квантитет. Дунав има протицај од 5490 м3/с, а Велика Морава 260
м3/с.

√ Земљиште

Град Смедерево има укупно 48.170 ха. Квалитетнија земљишта се

налазе на вишим и оцедитим теренима дуж дна долине Велике
Мораве и на нижим и равнијим теренима Шумадијског побрђа, а мање
квалитетна ближе Великој Морави и на теренима са већим нагибом у
западном делу Општине. Може се закључити да подручје града
Смедерево спада међу најплоднија у Србији. Најквалитетније
земљиште, прве и друге класе чини 15,8% од укупне површине града,
треће и четврте 64,3% земљишта, дакле, две трећине простора града
Смедерева представља изузетно вредан аграрни потенцијал.
Природни услови у граду Смедереву су повољни за пољопривреду и
обухватају 80,59% површина, што је изнад просека за Републику
Србију.

√ Минерални потенцијали

Потенцијал развоја представљају веће акумулације младих

седимената. Од минералних сировина утврђена су налазишта
нискокалоричног угља, глине, шљунка и песка.У површинским
слојевима резерве шљунка, песка и глине су велике, и представљају
једно од највећих лежишта у овом делу Србије, а на вишим теренима,
на Шумадијском побрђу, нађене су и резерве грађевинског камена.

√ Шумски потенцијал

Шуме у граду Смедереву заузимају око 5% укупне територије, што је

знатно мање у односу на Републику (26%), односно
на регион (23%). Укупна површина под шумом и
шумским земљиштем износи 2.391,08 ха. Шуме у
приватном власништву заузимају 2006,02 ха. Шуме
подручја града Смедерева припадају подручју
распрострањења климатогене шуме сладуна и цера.

Историја

Прво помињање Смедерева под овим називом

забележено је у Повељи византијског цара Василија
ИИ из 1019.године, у делу који говори о Браничевској
епархији Охридске епископије. Први писани помен о
Смедереву налази се и у Повељи кнеза Лазара из
1381.године у којој се спомиње манастир Раваница и
села и имања која поклања „ у Смедереву људини
Богосаву с опћином и баштином“.

Град Смедерево се налази уз правац римске границе

(Лимес) и Цариградског друма, што је током историје
битно одређивало његов значај и улогу у историјским
догађајима. Као такво, ово место има континуитет од
праисторије, преко антике и средњег века до
данашњих дана. О свим тим временима сведочи богато културно
наслеђе смедеревског краја оличено у више локалитета распоређених
у граду и око њега

Посебан значај Смедерево добија почетком петнаестог века, у доба

деспота Ђурђа Бранковића, када постаје последња престоница српске
средњевековне државе и седиште црквеног и привредног живота.
Саграђена је Смедеревска тврђава, чији бедеми и данас стоје и
сведоче о бурној прошлости града, али и значају Смедерева који већ
тада премашује локалну и регионалну димензију. Смедерево постаје
центар на размеђи цивилизација, где се преплићу утицаји истока и
запада.

Тврђава је смештена на десној обали

Дунава, на ушћу реке Језаве.Унутрашњи
простор заузима 11ха, а шире окружење
данас залази у урбане структуре.Грађена је
по узору на Цариградску тврђаву, као
фортификација за одбрану и представља
једну од највећих тврђава у Европи.

Након пада у турске руке, Смедерево задржава шири регионални

значај као седиште санџаката, све до 1521.године.Током шеснаестог и
седамнаестог века, развило се у већу оријенталну варош. Крајем 
седамнаестог века, за време аустро-турских ратова, варош је
наизменично била у рукама зараћених страна, разарана је и
привредно опала. У време аустријске власти овде је био центар
дистрикта.
 
У обновљеној српској држави Смедерево
игра значајну улогу, пре свега као седиште
Совјета од 1805.-1807.године, али и као
развијено градско насеље, трговачко
седиште и главни град Смедеревске
нахије.

Током читавог 19. и 20.века, некад у већој,

некад у мањој мери, користећи своје потенцијале, имало је своје место
у реду најразвијенијих градова Србије.
      
Римска граница
У првом веку нове ере природна граница река Дунав, омеђила је
Римску државу. Римљани су тек седамдесетих година I века први пут
стигли до Дунава. Потребно им је било још деведесет година
ратовања, да би до краја Антике IV Флавијева и VII Клаудијева легија
трајно обезбедиле северну границу. Изградњом путева десном
обалом Дунава првенствено ради транспорта трупа приликом
освајања Дакаје, допринела је и развоју градова и насеља, најпре око
утврђених војничких логора.

Градско насеље Mons Aureus, на левој обали потока Сеона, пружало

се на већем простору поред Дунава. Изворни подаци о овом насељу
потичу из III и IV века. У Еутропији се спомиње гајење винове лозе у
околини овог насеља за време цара Проба (276-282), једног од тројице
римских царева, које је Риму подарила древна Илирија. Монс Ауреус
је означен као цивитас (насеље) удаљен 26 миља
од Singidunuma(Београда). Tabula Peutineriana, која се датира у IV век,
потврђује овај податак, док га ItinerariumAntonianum лоцира на две
миље мање.

Између овог насеља и следеће станице Винцеје, нађени су трагови

римског граничног утврђења. Vincea(Ћириловачки поток) је била
насеобина између два града Mons Aureusa и Marguma (Дубравица).

Даље низ воду од Смедерева, налази се, на ушћу Мораве у Дунав,

градић Кулич чији полигонални темељи можда потичу још од касно-
античког утврђења Marguma, али које је као српско Моравиште могло
играти улогу и у средњем веку јер има о томе помена.

Трагови, које су многобројне људске заједнице оставиле поред једне

од четири, по Мојсију „рајске реке", Дунава, просторно и временски
ближе одређују културну историју, док се сложена судбоносна
збивања у праисторијско доба могу само наслућивати. Сигурно је да
су се заједнице на овом простору увек налазиле у процепу између два
потпуно различита, али подједнако снажна света, што је и у каснијим
периодима одређивало њихову драматичну историју.
Тврђава Кулич била је подигнута на последњем узвишењу према
Дунаву, код данашњег села Кулича. Основа утврђења је шестоугаоног
облика и била је саграђена од камена. Имала је три одбрамбена зида
са воденим ровом, чак 17 кула и мању цитаделу.

Ово утврђење су вековима рушили и поново обнављали народи који

су се овде дуже задржавали. Познато је да је тврђаву користила
Византија, а после пада Србије и Турска.

Данас је тврђава Кулич зарушена. Она је и иначе била тешко

приступачна, а нарочито је то сада услед подизања нивоа вода
Дунава након изградње бране хидросистема Ђердап.

Порекло назива

Званични назив насеља Смедерево помиње се први пут у повељи

цара Василија II из 1019. године, а име Смедерево у хрисовуљи кнеза
Лазара 1381. године, којом је кнез Лазар ово, тада мало насеље,
поклонио манастиру Раваници. Још увек се трага за коренима имена
града који је у једном историјском тренутку био оличење славе и
пропасти српске државе, а бедем на ветрометини Истока и Запада. 

Порекло назива Смедерево и значење овог топонима још нису

поуздано утврђени. Мишљења о томе су бројна а овде ћемо изнети
неколико најубедљивијих.

Једна теорија каже да је „с погледом" на некадашње шуме у околини

назив Смедерево постао од „смет" и „древо". Такође је могуће да је
назив потекао од имена неке личности која се могла звати Смендер
(средњовековно мушко име).

Италијански историчар Antonio Bonfini (1427-1503) у свом

делу Rerum Hungaricarum deccades IV cum dimidiaнаводи да је
Смедерево настало генезом изговора имена св. Андреја.

Стојан Новаковић је писао у свом познатом делу „Охридска

архиепископија у почетку XI века": „Познато је поодавно да је
Смедерево покварено Eis Monte Aureo". Римска
насеобина Mons Aureus забележена је и на Појтингеровој карти која
потиче из IV века.
Др Леонтије Павловић је сматрао да порекло овог имена треба
тражити у словенским језицима и наводи да је овај назив настао из
једног војног израза који је направљен од словенске именичке
заменице „всје" и грчког израза „медомаи-медерео", што би требало
да значи „бринути се" или „чувати", односно „управљати".

Више историчара сматра да је овај назив морао имати корене у

иранским, односно хазарским топонимима. У преводу са иранског
„Семендер" значи „крајња врата" -- положај какав је географски у
хазарији имао град Семендер (С-м-н-д-р). Овај назив је састављен од
персијских речи „Семен" - крај (али и „сува земља") и „дер" - врата.
Хазарски Семендер се налазио на југозападној обали Каспијског мора
и био је бедем одбране од непријатеља. Слично данашњем
Смедереву, то је био утврђени град са баштама и виноградима у
околини. Њега је разорио руски кнез Свјатослав (913-914) а крајем X
века и читаво хазарско царство заувек нестаје. Многи становници
Семендра, бежећи пред најездом освајача, упутили су се у наше
крајеве, називајући своја нова насеља именима ранијих станишта.
Први помен смедеревских крајева забележен је у III веку пре нове ере
у делу „Песма о Аргонаутима" Аполонија с Родоса. На овом подручју
живели су Трибали Мези, а надирали Хуни и Авари. У време Римске
империје овде су постојала два насеља западно од града Винцеа
(Ћириловац) и Монс Ауреус (Златно брдо). За време цара Марка
Валерија Аурелија Проба смедеревски крај је постао центар за гајење
винове лозе.

Тврђава - Престони град

 

Друга средњевековна српска престоница на обали Дунава било је

Смедерево. Када, после смрти Стефана Лазаревића, деспот Ђурђе
Бранковић није могао остати у Београду који су преузели Мађари, он је
саградио нову престоницу у Смедереву. Место је изабрао што даље
од Турака, а са ослонцем на Дунав и границу Угарске. Ту је равница те
је саграђен „водени град", опкољен Дунавом и Језавом, а са треће
стране прокопан је широк ров са водом. То је свршено од 1428. до
1430. године, како се види из великог натписа изведеног опекама на
једној кули унутрашњега (малог) града. 

Овакви натписи су уопште ретки, а ово је једини пример на простору

бивше Југославије. Има их још у Византији, а са те стране узет је
можда и модел за зидове и куле, што је разумљиво када се зна да је
радове водио Византинац Кантакузен, брат Ђурђеве жене Јерине.

Смедеревски град био

је (када се изузму
утврђене вароши) једна
од највећих
средњевековних
тврђава у Европи (једна
страна његове
троугаоне основе
износи око 550 метара).
Језгро је представљао
троугаони тзв. Мали
град, у врх Великога,
опет троугаонога града.
Овај већи део саграђен
је одмах после Малога града (који је завршен 1430. године). Мали град
је имао 6 а велики град још 19 - укупно 25 великих четвртастих кула.
Мали град је служио Деспоту Ђурђу као утврђен замак, од чије су
једине велике дворане остала до данас четири дводелна прозора на
градскоме платну, а пространство Великога града било је потребно за
смештај многобројне посаде, чији је број могао износити и више
хиљада људи, као што је, по неким подацима, и број нападача износио
више десетина хиљада.

Мада је XV век већ увелико време ватренога оружја и мада то оружје

Срби, а нарочито Турци, већ увелико употребљавају - Смедерево град
је ипак конципиран као град саграђен за борбу и одбрану хладним
оружјем. Топовских места нема, сем ако топови нису били постављени
само на платформама високих (и преко 15 м) кула - али то су могла
бити само мања оруђа. Пошто су га заузели, Турци су га (1480. године)
појачали у томе смислу, додајући му испред сва три угла по једну
савременију ниску батеријску кулу за одбрану. Данас је цео велики
комплекс у рушевинама, али нема дуго времена кад то није тако било:
за време првог светског рата и преласка Аустријанаца преко Дунава,
стари град је био најтеже бомбардован (чак и топовима од 42 цм) и
тешко оштећен. Затим је у другом светском рату доживео ново
разарање великом експлозијом муниције која је ту била смештена. И
најзад су, пред крај тога рата довршили његово рушење енглески
бомбардери из ваздуха. Тако је Смедеревски град од најлепшег и
најочуванијег средњевековног града, остао до данашњих дана као
један од најруиниранијих, чије чак неке, од експлозија накривљене
куле, представљају животну опасност за пролазнике. Цео тај
архитектонски комплекс захтевао би хитну и обимну заштиту и
конзерваторску интервенцију јер, сем делимичног пошумљавања у
импровизовани парк и релативно незнатних конзерваторских радова,
на њему није досада ништа озбиљније урађено, а то је
најимпозантнији стари споменик ове врсте у земљи.

 Основни подаци

Површина малог и Великог града, по премеру из 1975. године, износи

11,3272 ха. Она је укљештена између десне обале Дунава и ушћа
Језаве облика неправилног троугла. Пошто је имала и ров око Великог
града, Тврђава је припадала типу такозваних водених утврђења, мада
није зидана тако да темељи буду у води.

Паралелна страна са Дунавом има 550м, друга са Језавом 400, а

трећа према вароши 502 м. То је заправо умањена слика цариградског
утврђења. Тако је уметнички и умствено обликовано војно утврђење
са мањим и већим троуглом, два канала, затим римским и српским
уграђеним споменицима. Овај монументални колос српске војне
архитектуре, са све три стране окружен водом, деловао је неосвојиво.
Па ипак, светски догађаји, јаки продори Турака и српска неслога
убрзали су пад Смедерева, сведока српске стваралачке снаге. Тешки
намети, дугогодишњи исцрпљујући рад на зидању града, оставили су
трагове у народном сећању и везали проклетство за име његове жене
Јерине.
Од некада малог предграђа, које је било смештено уз саму обалу
Дунава и то даље од градских зидина, јер је испред ових морала
остајати чистина градскога поља „калемејдана", развила се у току
векова, а свакако нарочито после 1867. године, данашња велика
варош Смедерево.

Поред Куле са крстом и натписом, Мали град садржи још два

занимљива градитељска елемента.

 Престона дворана, ослоњена на

северни зид према Дунаву, спада у
најрепрезентативније грађевине
нашег средњовековног
градитељства.

На њој су бифоре - четири велика

дводелна прозора са погледом на
Дунав, исклесана у камену с
готским и романским луковима. Ту
су биле деспотове просторије за
становање и сала за пријеме. У овој сали потписан је чувени трговачки
уговор између Венеције и Деспотовине.

 Донжон кула је била последња одступница и одбрана. У ову кулу са

зидовима дебелим преко 4 метра, повлачиле су се истакнуте личности
приликом турских напада.

 Кула с натписом

На једној од кула смедеревског Малог

града налази се опекама узидан велики
натпис који сведочи о години изградње
утврђења. Ова кула је због крста
озиданог изнад натписа у народу још
позната као „Крстата кула" или кула
„Крстача".

Натписи као што је овај, су уопште ретки,

и још се могу наћи само на територији
коју је некад обухватала Византија, а ово
је једини пример на простору бивше Југославије.

У оригиналу текст гласи: „В Христа Бога благоверни деспот Гург,

господин Србљу и Поморју зетскому; заповешћу његовом сазида
се овај град в лето 6938 (1430)" („Христу Богу благоверни деспот
Ђурађ, господин Србљем и поморју зетском.
Наредбом његовом сазида се овај град у години 6938 (1430)").

Овај натпис импозантних димензија - историјски раритет - широк је

10,5 метара, док је висина слова 35 цм.

 Прозори - бифоре - гледају на север преко Дунава. Лево се налази

Донжон кула, последња одбрана и склониште дворског племства у
случају напада. У дну Донжон куле налази се капија, један од неколико
излаза на реку уколико се тврђава више не би могла бранити, па је
једино преостајала евакуација важних личности и преостале посаде.

Туристичка организација Смедерево више информација о историји

тврђаве и тренутним активностима везаним за тврђаву објављује на
сајту www.tvrdjava.com. Посетите сајт ради детаљнијих информација.
 
Деспот Ђурађ
√ Деспот Ђурађ Бранковић (1375-1456)

Мада историја смедеревског подручја досеже

дубоко у прошлост, ореол славе ставиће му
последњи значајни владар на српском
средњовековном престолу, деспот Ђурађ
Бранковић.

Ђурађ Бранковић потиче из угледне велможке

српске породице Бранковића, чији су преци
уживали висока достојанства на двору српских
владара лозе Немањића, краљева Милутина и
Стефана Дечанског и царева Душана и Уроша,
управљајући класичним јужним територијама
српске државе и то областима Скопља, Охрида,
Косова, залеђа дубровачког и полимља. Као
савладар деспота Стефана, свог ујака, Ђурађ је
управљао Косовом и Зетом.
  
Деспот Ђурађ као човек и као државник, духовно је био привржен
православљу и укупној византијској традицији. Био је ожењен Гркињом
Јерином, из угледне царске породице Кантакузина, ћерком Теодора,
господара Пелопонеза. Захваљујући Есфигменској повељи, данас
можемо видети како је према живопису изгледао деспот и његова
породица.

Како га извори описују, деспот је био „стасит и пун достојанственог

изгледа" и „достојан поштовања". Он је коначно ујединио земље
Бранковића и Лазаревића које су биле угрожене са више страна. Овај
мудри владар последње српске престонице, на ватрометини Истока и
Запада, као последњу одбрану, сазидао је на ушћу Језаве у Дунав,
тврђаву, која ће својом монументалношћу означити сјај и пропаст
једне блиставе епохе српске, немањићке државности. Како је на
Крстастој кули записао вредни неимар, Мали град је подигнут од 1428-
1430. године. У том троуглу је смештен двор, велика сала за пријеме,
просторије за Деспота, његову породицу, пратњи и стражу, писарница,
ковница новца и чувена дворска библиотека.
Увидевши да је Мали град са пет кула и зидовима, претесан да
заштити двор, за десетак година успео је да сазида и Велики град, на
површини од око 10,5 хектара задржавши облик неправилног троугла.

На двору богатог и образованог деспота Ђурђа, живело се раскошно,

сјај двора привлачио је Дубровчане, Грке, Мађаре, Турке. Неки од њих,
као Тома и Ђорђе Кантакузин, Јеринина браћа, митрополит Атанасије,
Дубровчанин Паскоје Соркочевић, грк Стефан Ратковић, логотет,
заузимају висока места као „господа од Смедерева", и уживају
Ђурђево поверење. Константин филозоф, је у Смедереву написао
Житије Стефана Лазаревића, а кир Стефан Доместик прве ноте-неуме
по којима се изводила црквена музика. Смедерево је постало центар у
који су се сјатили многи наши и од Турака избегли бугарски и грчки
књижевници, преписивачи и састављачи оригиналних дела српске
средњовековне књижевности. У Смедереву је постојала и колонија
дубровачких трговаца.

Оштроумни дипломата деспот Ђурађ покушао је да и родбинским

везама сачува границе своје државе. Уз раскошне свадбе и богат
мираз, послао је своје кћери Катарину (Кантакузину) на двор грофа
Улриха Цељског, а Мару у Муратов харем у Једрене. У знак још већег
пријатељства са Византијом, свог сина, наследника Лазара, оженио је
византијском принцезом Јеленом. Међутим, ни удајом својих кћери, ни
вештом дипломатијом, ни новцем, ни потписивањем пограничног
уговора са Венецијом, није успео да стабилизује Србију. Његов зет
султан Мурат II са својом војском је продро у Србију и после
тромесечне опсаде, више глађу него борбом, принудио очајнички
брањени град на предају 18. августа 1439. године. Несрећни владар
пет година је лутао Европом тражећи помоћ, али је добио само празна
обећања. После више победа хришћанске војске, Сегединским миром,
деспоту су враћена 24 града, међу којима и Смедерево. Држава је
обновљена, враћени су му ослепљени синови и ћерка, удовица Мара.
Али овакво стање није дуго потрајало. Даровити наследник на турском
престолу, Мехмед II Освајач одмах је почео обрачун са хришћанским
државама. После двомесечне опсаде 1453. године освојио је бастион
православног хришћанства, Цариград. Србија је поново била на удару.

Два пута је Смедерево одолевало турским нападима, али стари

деспот је био на измаку снага. Умро је 1456. године у приликама, које
су мало доброга обећавале. Оставио је Србију укљештену између
угарских и турских интереса, а његови потомци и наследници
откривају сву трагику у којој се нашла породица Бранковић и српски
народ. Ни краткотрајна владавина најмлађег сина, деспота Лазара, ни
намесништво на челу са Михајлом Анђеловићем, ни слепи Стефан, а
понајмање млади босански краљевић Стефан Томашевић, чија је
владавина на српском престолу трајала непуна три месеца, нису биле
кадре да сачувају српску државу. Борба за власт у српској престоници
давала је прилику не само Османлијама него и осталим суседима
Деспотовине да се боре за њене остатке. У последњем ратном походу
кроз опустошену Србију, без икаквих препрека, султан је са великом
војском стигао пред зидине Смедерева. Без отпора, по други пут
коначно Турци су ушли у престоницу деспота Ђурђа, тако да је 1459.
године падом Смедерева престала да постоји раније најмоћнија сила
на Балкану. За Србе је почело вишевековно ропство.

 Деспотово завештање
Оставио је деспот Ђурађ отечеству још нешто, по чему се може
закључити да је био мудар владалац који није мислио само на
материјална блага. Он је на свом двору неговао уметност коју је
такође оставио наследницима као традицију. Кир Стефан Србин,
доместик (диригент), управо је на деспотовом двору написао музику
бележену неумама, која се лепотом не може мерити ни са чим. То су
псалтике на српском и грчком језику "Ninja sili" и "Vkusite", хорске
композиције компоноване у најлепшем маниру средњовековне
византијске и црквене музике. Оригинални записи су уништени
приликом бомбардовања Народне библиотеке Србије, 6. априла 1941.
године, када су Хитлерови генерали испланирали и културни геноцид.

У време деспотовине, од 1428. до 1459. године, у Смедереву су

написане чак двадесет четири књиге, које су такође нестале у
трагедији Народне библиотеке.

Освајања
Сам положај и намена града у драматичним годинама XV века,
одредили су његову бурну историју. Тврђава је саграђена на
историјској ветрометини, па је било нормално очекивати ратне
вихорове око њених стамених зидина.

 Турска инвазија
Већ девет година по зидању града, напао га је султан Мурат II и заузео
(1439. године). Затим га је по споразуму са Мађарима, вратио Деспоту
Ђурђу 1444. године, но не за дуго јер га је већ 1453. године, а затим и
1456. године опседао и тукао топовима Муратов наследник Мехмед II.
Те године је умро и стари деспот и после тога Турци (1459. год.)
освајају град. Тиме нестаје и самосталне средњевековне српске
државе, но Срби уз Мађаре настављају даљу борбу из Угарске и
нападају град (безуспешно) још и 1476. и 1501. године.

Од Турака град преузимају Аустријанци у познатим ратовима у XVII и

XVIII веку, када су и Београд и Смедерево повремено били заузимани
(1688, 1707. и најзад још и 1789. године) и поново падали у турске
руке, било борбама било уговорима о миру.

√ Први српски устанак Новембра 1805. године Карађорђе је

ослободио Смедерево и смедеревски диздар Мухарем Гуша предао је
Карађорђу кључеве древног здања под крошњама столетног дуда.

Смедерево је поново постало важан политички и културни центар. Из

манастира Боговање Карађорђе је преместио највишу народну
установу Синод, који је променио име у Правитељствујушчи совјет
сербски. Први председник Совјета је био умни прота Матеја
Ненадовић, а у Смедереву Младен Миловановић. Совјет је деловао у
Смедереву до ослобођења Београда 1807. године. Једна од првих
одлука устаничке скупштине, одржане у Смедереву била је да се
издвоји 50 хиљада дуката за поправку Тврђаве оштећене у борби. Из
Смедерева се Карађорђе и Совјет обраћају црногорском владики
Петру Петровићу Његошу за помоћ и склапање братског савеза.
Помоћ је тражена и од аустријског цара Фрање I и од Срба у Трсту и
Земуну. Из овог града је потекла иницијатива Совјета да се поведу
директни преговори са Портом ради закључења мира, познатог у
историји као Ицков мир. Смедерево је у то време посетио
сремскокарловачки професор богословије Лукијан Мушицки, а
септембра 1806. године своје способности ставља на располагање
устаницима први српски просветитељ, један од највећих умова српске
књижевности 18. века, Доситеј Обрадовић. Несрећне 1813. године,
после слома Карађорђевог устанка, многе смедеревске породице су
нашле уточиште преко Дунава.

√ Предаја градова Још снажнији терор и жеља за слободом изазвали

су II српски устанак са Милошем Обреновићем на целу. На вест о
устанку Турци су све Смедеревце затворили у Тврђаву као таоце три
месеца, али су становници села пришли устаницима и наставили
борбу. Када су се прилике нормализовале Смедерево је почело да се
развија као значајно трговинско место. Турска посада остала је у
Тврђави све до 1867. године када је султан Абдул Азис коначно
предао све градове кнезу Михаилу Обреновићу.

Дуго је, затим, град служио као војно слагалиште и касарна српске
војске, док најзад није, после првог светског рата, 1918. године
потпуно напуштен.

Разарања
√ Средњи век
Мада је смедеревски утврђени град био саграђен у доба када се већ
увелико користило ватрено оружје, његове зидине су са лакоћом
издржавале покушаје разарања током средњег века. Додуше, тада се
сваки од освајача старао да град изнова утврди за соптсвене сврхе, и
уклони слабости које је сам уочио током опсаде. И заиста, тврђава је
била савршено очувана све до светских ратова у „цивилизованом"
двадесетом веку.

√ Први светски рат

Прво значајније разарање Смедеревском граду је донео Први светски
рат. Налазећи се на важном стратегијском месту приликом продора на
исток (Drang nach Osten) Аустријанаца и Немаца преко Дунава 1914. и
1915. године, смедеревско подручје је претрпело тешко разарање.
Аустријанци су у више наврата тукли тврђаву топовима најтежег
калибра, од 420 мм, познатим као „Дебеле Берте". Па ипак, та
разарања нису била непоправљива, а древне зидине су још једном
показале своју чврстинз.

 Српска Хирошима
Најтеже разарање тврђави је нането за време Другог светског рата.
Само два месеца после бомбардовања 6. априла 1941. године, град је
доживео највећу катастрофу у својој дугој и страдалној историји. Из
тврђаве где су Немци складиштили муницију 5. јуна 1941. године као у
апокалиптичкој визији смрти, одјекнула је снажна експлозија, која је
брзином оркана захватила цео град и сва насеља десетак километара
у пречнику. Древне зидине овога пута нису могле да заштите град.
Железничка станица препуна људи и композиција воза у трену су
збрисани а највећи део грађевина у ширем подручју града претворено
је у гомилу рушевина. У простору захваћеном експлозијом погинуло је
око 2500 људи, а сваки други становник је био повређен или рањен.

Али као да и то није било довољно. Пред крај рата 1944. године,
енглески бомбардери су у три наврата довршили његово рушење.

Индустрија
Почетак индустрије у Смедереву везан је за подизање прве ливнице
1879. године чији је власник био Петар Нешић. Али тек тридесетак
година касније, почетком XX века, створени су услови за прерастање
Смедерева из претежно занатско-трговачке вароши у привредно-
индустријски центар овог дела Србије. Оснивају се прве радионице и
фабрике које ће годинама потом израсти у значајне привредне
субјекте.

20. фебруара 1913. године почиње са радом Српско акционарско

рударско и топионичко друштво САРТИД, чији је правни наследник
Концерн црне металургије „Сартид 1913“. Државна железничка
радионица (данас Желвоз) основана је 1926. Данашњи МБС „Милан
Благојевић“ (познат поред осталог по штедњаку „Смедеревац“) налази
се на месту некадашњих фабрика Економ и металор из 1938. године.

Брз развој индустрије привлачи велики број људи у потрази за

запослењем и вишеструко увећава број становника Смедерева у
периоду после Другог светског рата и у последњих десетак година.

Већина предузећа која се баве овом привредном граном лоцирана је у

„Индустријској зони“ која се налази у североисточном делу града и
карактерише је добра саобраћајна повезаност.

Правци развоја

У структури индустрије града Смедерева најзначајније је учешће

такозване тешке индустрије, односно металургије и металопрераде,
које иначе спадају у нискоакомулативне делатности. Измена овакве
структуре у правцу повећања учешћа профитабилних делатности
изискује велика улагања у дужем временском периоду.

Пољопривреда
Пољопривреда
ПОЉОПРИВРЕДА ГРАДА СМЕДЕРЕВА

 а) ГЕОСТРАТЕШКИ ПОЛОЖАЈ

 Два Европска коридора

-    Коридор VII-река Дунав (18 км обале, друмски мост, Смедеревска

тврђава - највећа равничарска тврђава у Европи
-    Коридор 10-Аутопут Е-75 (27 км аутопута, са четири пиступне
петље)
46 км од Београда

-    Површина града Смедерева је 481,5 км2

-    У граду Смедереву живи 108.209 становника и то у 11 градских и 2

сеоских месних заједница

-    80% пољопривредне површине је под ораницама, воћњацима,

виноградима...

б) ПОЉОПРИВРЕДНИ ПОТЕНЦИЈАЛИ

Доминантни пољопривредни правци:

•        Шумадијски део - воћарство, виноградарство
•    Моравски део - ратарство, сточарство, повртарство

Пољопривредна производња у воћарству и виноградарству

Укупан број Укупан приносПринос по
Врста воћа
стабала/чокота (ком) (т) стаблу/чокот (кг)
 ЈАБУКА 2.040.100 16.320  8,0
 БРЕСКВА 1.572.500  26.732  17,0
 ШЉИВА 324.100 4.861  15,0
 ВИШЊА 348.130  3.829  11,0
 ВИНОГРАДИ  1.577.400  5.200  3,3
ТРЕШЊА 76.030 486 6.4
КАЈСИЈА 93.840 563 6.0

    
    Остале пољопривредне културе
Пољоприв.културе  Површина (ха) Принос (т/ха) Укупан принос (т)
Пшеница 4.343 3,5 15.200
Кукуруз 14.578 5,0 72.890
Индустриј.биље:      
Сунцокрет 141  2  282
Шећерна репа  41  30  1230
Соја  102  2,5  255
Поврће  2940  8  23.520
Сточно крмно биље  3046  6  18.276
    
    Сточни фонд
   Укупан број
Говеда 3.973
Свиње 40.913
Овце 9.731
Живина 276.275
Козе 2.214
 
   
    

-     „Горица", живинарска кланица  Михајловац Војске Југославије 42, 

026/741-368
-     „АИИ Продукт" Враново Карађорђева бб. Прерада шампињона и
поврћа.
-     „Гранинпекс" Д.О.О. Београд
-  „Златиборац" Д.О.О. Михајловац - откуп и прерада млека
 
 
 

 
 
 
         4. Винарије и приватни произвођачи вина и ракија

 
 Заштићени природни ресурси
√ Број и списак заштићених подручја

1. Шалиначки луг - строги природни резерват - Смедерево - 19,12 ха

2. Саставци - специјални природни резерват - Сеоне - 1,61 ха
3. На Букви - специјални природни резерват - Бадљевица - 0,67 ха
4. Годомин - специјални природни резерват - Скобаљ - 1,76 ха
5. Ђелије - специјални природни резерват - Мало Орашје - 1,20 ха

√ Заштићена природна добра - појединачни објекти:

1. Карађорђев дуд - споменик природе, природна вредност ботаничког

карактера - Смедерево.
    Локација: Трг 'Карађорђев дуд'.
2. Храст лужњак - споменик природе - Раља.
    Локација: У кругу 'Сартида'.
3. Храст лужњак - споменик природе - Липе.
    Локација: У пољу.
4. Храст лужњак - споменик природе - Михајловац.
    Локација: 'Долово'.
5. Храст лужњак - споменик природе - Смедерево.
    Локација: 'Платнара'.

 
Манифестације

  Јануар - Св.Атанасије - Изложба „Славски

колач" 
  Фебруар - Св.Трифун - Сајам младог вина
- Дани хармонике
  Март - Златне руке Смедерева - „Ризница
скривеног блага"
  Април - Нушићеви дани
- Фестивал музичког стваралаштва деце
и васпитача
  Мај - Златни прстен града Смедерева
- Јагодијада - Мало Орашје
- Биљни петак - Михајловац
- Саксофонијада - Смедерево
  Јун - 5.јуни – помен погинулима у експлозији
1941.године
 - Патософирање – заувек млад фестивал
- Златне руке Србије - Смедеревска
Тврђава
- Косидба на Плавинцу
  Јул - Бостанијада – Осипаоница
  Август - Фестивал Тврђава театар
- ТИД – кајакашка регата
- Дани брескве – Водањ
- Врбовачки купиндан
- Смедеревско воће – Удовице
- Дани пољопривреде и лова – Друговац
- Раљско прело – Раља
  Септембар - Фијакеријада
- Ликовна колонија „Графика“
- Смедеревска јесен
  Октобар - Смедеревска песничка јесен
- Фестмлек - Михајловац