Ранко Јаковљевић

ОСТРВО ШИМИЈАН НА ДУНАВУ

АПСТРАКТ: У овом раду даје се приказ историјских извора о острву Шимијан

(Губавац, Ада Симеон Алваџијско острво), претежно на основу српске и турске
документарне грађе, са освртом на његов значај за живот у окружењу

КЉУЧНЕ РЕЧИ: Острво, Дунав, име, становници, градња, риболов, трговина, со

Острво Шимијан, раније ада Симеон/Симиан, ада Губавац, Cezire-i-Gubavac,

Halvaci Ugal Adasi- Gubavac, Алваџијска ада, позиционирно је на Дунаву између
926,5 и 928.км пловног пута. Захвата површину 50,5 хектара и припада Румунији.
Ако се изузме остава новца као траг боравка Скордиска у 1. или 2. веку пре нове
ере, први антички знамен везан за прошлост острва јесте његова улога у изградњи
Трајановог моста.Милутин Гарашанин и Милоје Васић указују да ближе левој
обали постоји подводни пешчани спруд који се низводно непосредно повезује са
острвом Шимијан; ''ово објашњава и нестанак четири стуба Трајановог моста-
подигути на недовољно чврстој подлози, они су, логично морали пропасти (1980,
12). Они сматрају неодрживом тезу да је на месту спруда у антици постојало
острвце и да је мост грађен у два дела, десно и лево од њега (1980, 12 ф.30). У
сваком случају, током римске управе над овим подручјем, логично је да је део војске
био стациониран на острву, са циљем обезбеђивања прилаза мосту.У путопису
Николаса Ернста Клемана из 1768. Године садржани је детаљ који вероватно
односи на узводни спруд острва Шимијан, у близини остатака Трајановог моста.
Збивање је осликано речима Јелене Мргић, из чијег рада овај текст преносимо-
''Таман су после ручка кренули даље и ушли у покривени део брода са оним
јаничарем зналцем, кад су чули вику и дерњаву. Сви су истрчали на палубу, видели
све ствари разбацане у нереду, јер је брод ударио у пешчани спруд тако да је
настала рупа коју су двојица лађара покушавала да запуше, а чега се одмах и
Клеман прихватио. Јаничар је послат с главним лађарем у село, други је малим
чуном отишао да тражи помоћ, једна лађа је прошла поред њих пошто није могла
да се заустави.'' (Мргић 2017, 21-22) . Здање Трајановог моста није успело да дуго
надживи своје творце. Већ за време Трајановог усвојеника Хадријана (117-138),
упамћеног по реформама војске којима је омогућено се легије попуњавају
становницима римских провинција, његова горња дрвена конструкција запаљена је
у циљу спречавања продирања Дачана на десну обалу, или као знак опадања
финансијске моћи царства и немогућности дужег задржавања главнине римских
легија на дунавском лимесу.

Након аустријско турског рата 1737-39 и враћања под османску управу, у турским
пописима, попут оног из 1741.г. острво је означено именом Губавац – Cezire-i-
Gubavac- имало је деветорицу пореских обвезника: Илија Срба, Радул Михонеш,
Јанашко Стреја, Јован Џорка, Јанкул Смок, Јон Смок, Јанош Јован, Јован Радул и
Аврам, његов брат (Тричковић 1973, 281). У рубрици ''приход'' нотирано је:
Испенџа, 9 особа- 225; пшеница, 42 мерице- 294; јечам, 30 мерица- 210; раж, 18
мерица- 126; овас, 6 мерица- 42; просо, 6 мерица- 42; ушур од конопље и купуса-
210; ушур од кошница- 180; ушур од кукуруза и пасуља- 450; шира, 75 ведара- 375;
данак на свиње и Божић- 180, пољачина- 36, данак на врт, сено и црни лук- 120;
приходи од општег бејтулмала, имања одсутних и несталих лица, ухваћене марве,
одбеглог роба и др- 750; ресум на тапије на земљу- 240; бадихава, свадбарина,
данак на винску бурад, глобе и ресум на хајмане- 330; свега 3.800 акчи (Тричковић
1973 Б), 286).

Попис из истог раздобља ''за 1153.г. по хиџри''- 29.3.1740- 18.3.1741, садржи

одреднице ''Халваџи Угалова Ада- Губавац /Halvaci Ugal Adasi- Gubavac/: Илија
Царан, Михуца Шелар, Јован Радул, Јонашко Стрејо, Абрам Раду, слеп, Јанош
Царан, Јанкул Смок, Првул Никул, Јован Џорка, Јон Смок, Димитрашко Бербад''
(Тричковић 1973 А), 203). Пописом су обухваћени немуслимани, мушкарци
старости од 15 до 75 година. Још једно острво истог имена постоји на Јадрану,
Хрватска у Мљетском каналу у близини Корчуле. Могуће да име острва има везе
са местом на којем су коначна станишта стекли прогнаници, издвајани из друштва,
оболели од ове тешке болести за коју се верује да је у Европу приспела са војском
Александра Македонског, на повратку из ратова у Азији.

Риболов је био веома профитабилна привредна грана, а једно од најпогодннијих

подручја за улов моруна и јестери била је акваторија уз Халваџи Угалову аду-
Алваџијско острво, који је назив истиснуо из употребе раније име Губавац. Изузев
гарди као инсталација на погодним местима- плићацима, речним спрудовима,
имовину османских вакуфа чинила су и сама таква места. Тако је констатовано у
тапији из 1794/95 године, уз прецизирање граница вакуфског добра без гарде
ситуираног око 5 км низводно од Кладова, ван области Ђердап. Тапија Хасан аге
издата у Кладову 29.7.1794- 17.7.1795. гласи:
У име Бога
Ово је тапија од гарде Врбице
Повод писању је следећи:
У саставу фетхисламске мукате, која се простире на обале реке Дунава, а
припада царским вакуфима и чији сам закуп преузео на себе ове 1209. Године,
налази се место за једну рибболовну гарду омеђено,с четри стране: од места
званог Корондраг [Курвинград] на реци Дунаву па све до стубова моста [Трајанов
мост] и од Алваџијског острва [Губавац, Шимијан, Симион] с једне стране до
муслиманске обале с друге стране; до сада још нико није затражио нити пожелео
да ту изгради и подигне [гарду] те је овом место постало пусто и запуштено''.
Сада, међутим, сердар фетхисламски Хасан Ага затражио је и пожелео
нову тапију за речено место са закупнином од 900 акчи. Да би вакуфу и царским
добрима било користи и добити, ја сам, у својству мутевелијиног заступника, од
речене године, према старом закону узео таксу за тапију и гореспоментом у руке
издао ову нову тапију да држи и чува ово место с његовим наведеним границама и
да у њему изнова сагради и подигне једну гарду.
Све док из године у годину буде предавао вакуфу закупнину, а уловљену рибу
продавао на фетхисламској скели и четвртину од ње предавао еминима, у држае и
притежање реченог места и градњу гарде унутар њега нека се нико с наше
стране, нити с било које друге стране, не меша и нека га неомета и не спречава!
Године 1209 (9.7.1794-17.7.1795).
Потпис: Мустафа, царски хасекија, сада мутевелијин кајмакам и војвода
Фетхислама.
Печат на полеђини: Обдарен милошћу божјом Мустафа 1200

(Катић 2005, 53-54).

Реликт имена Алваџијска ада данас је очуван у презименима неколицине житеља

суседне Врбице- Алваџијевић, сада на боравку у Бечу. Оно би могло происицати из
околности да су пореклом са острва, као што има случајева да се породица
настањена у Кладову презива Корбовљановић, из Сипа- Сипљановић...

Не би ли усталио своје трговачке подухвате Милош Обреновић искористио је

пријатељство и партнерски однос са велетрговцем ГицомЂорђем Опраном из
Оршаве, ''немачким подаником'' чијим посредством је склопио пословни савез са
бароном Стефаном Мејтаном, аустријским подаником стационираним у Букурешту,
21.2.1829.г. Њиховим контрактом предвиђена је испорука 20 милиона ока соли из
влашких рудника Велико окно, Тенега, Сланик, са местом преузимања магацини
при скелама Черњец и Зимница. Коначни рок испоруке био је 15.новембар исте
године а цена 14 гроша за 100 ока. (Милић,1971, 348-349). Барон Мејтани уједно се
обавезао обуставити сваку другу испоруку соли на шест сати растојања од Дунава.
Терет ризика за успех подухвата подељен је тако да је Барон Мејтани има сносити
евентуалне штетне последице изазване у делокругу рада влашке управе, руске и
аустријске власти, а Гице Опран у односу на штету која би настала од стране Турака
током превоза Дунавом. (Милић, 349). Испорука је наилазила на многе проблеме,
углавном по питању безбедности танспорта. Милошев компањон Ђорђе Гица
Опран /Gheroghe Opran- Ghita/, син феудалца Григора Опрана, трговац и банкар,
рођен је 1780. године у месту Ботошешти Паја између Турну Северина и Крајове,
округ Долж, на граници са округом Мехединци. Био је велепоседник имања у
Ботошешти Паја, Јешалници, Мижарки, Думбравици, четири воденица у Бистрици
и 2 у БрабовиДумбравица; имао је куће у Крајови, Оршави, велико складиште соли
у Прахову на српској обали, где је 1863.г. пописан као тамошњи житељ Станчу
Опра(н), стар 70 година. Као пријатељ и финансијер Тудора Владимиреска познатог
румунског револуционара из 1821.г. уложио је огромна новчана средства у успех
његовог подухвата /у једном наврату чак 42.000 талира/ а као познаник и мецена
писца и издавача Захарија Каскалека потпомагао је његове значајне издавачке
подухвате.

Услед потребе претовара соли на мања пловила која су била кадра проћи кроз
ђердапске брзаке и стење, у конкуренцији као места за манипулацију робом
налазили су се острва Шимијан, Гол и Ада Кале / 8 км узводно од острва Гол/
односно Верчерова преко пута овог турског острва, поред њих и складиште код
Фетислама. Вук Караџић у раду ''Имена села у Србији изван пашалука
Бијоградскога'' објављеном 1828.г, нотирао је да оквир Кладова, значи српске
аутономне области- Наија Кладовска- чине и насеља на острву Шимијан, уз
стубове Трајановог моста 5 км низводно од малог српског града, и Гол- девет
километара низводно од Аде Кале (1965, 354). Тачније, Гол се простире од 231. до
232,3 км дистанце од Београда а Шимијан 12 км од острва Гол, преко пута
данашњег Турну Северина. У то доба српска граница обухватала је и острва
''Чиплак- аду /Острво Голо, један сахат испод Адакала, Шиљанку- аду/ Шимијан, по
сата испод Кладова, Корбаву аду- два сахата испод Шиљанске, Вајуг- аду спрам
села Брлога, Бурдељску аду спрам села Бурдеља, Грабовичку аду спрам села
Грабовице, Пишман- аду спрам Купузишта, доњу страну Велике аде или Великог
острва, Малу Чиплак-аду/ Мало Голо острво'' (Гавриловић 1912, 242).

Протокол магистрата поречке нахије 1828-1832, из периода српске управе над овом
облашћу садржи низ докумената везаних за дешавања на острву.
-25.априла 1829.- руско турски рат: ''Писмо Јего Сијатељству у Краујевац...Овог
часа разумех да су Руси уочи понедељнника или 21.априла у Шимњанско осторво
прошли испод Фетислама...'' (Миловановић 2012, 89).
-18.маја 1829.г, поводом руско турског војног сукоба послата је информација из
Пореча ''Јего Сијатељству у Крагујевац'': ''...Јоште ми јавља Ценовић да су Руси 20
прамова своји и 30 ораница спрам Острова шимјанског у воду бацили и ово дана
прећи ћеду у Остров Шимјан предупредити турским лађама...'' (Миловановић
2012, 98).
-3.jуна 1829.г. поречки магистрат извештава кнеза Милоша Обреновића: ''У
Шимијанско острво свега имаде 150 Турака...'' (Миловановић 2012, 102).
-20.јуна 1829.г- о трговини сољу ''Јего Сијатељству у Крагујевац...Што се први
лађа поречке тиче без сваке сумње (ако се поврате) оне ћеду се испод Ђердапа на
Шимњани или у шимњанском острву товарити на начин као што и 4 турске из
Адакале товаре се лађе преносећи из скелећој Влашке со на скелама у Острово
Шимњан и лађе онде чекајући товаре се....''(Миловановић 2012, 111).

Према Илији Пчелару, острво половином 19. века припада Влашкој. Чини се
занимљивим да су у то доба острва у Ђердапу и нешто низводно/ окружје
Крајинско/ била у границама Влашке, Србије, Аустрије и Османског царства: ''У
Дунаву имаде 11 ада (острова) од којих су најзнатније: Поречкаи Адакалска.
Поречки остров у два раздељка принадлежи житељима милановачким (из ког су се
пре 20 година у равницу милановачку иселили), а Адакалско острово принадлежи
отоманској порти. Сипски или гардијски седам островчића принадлеже Србији,
адице код Вајуге, Бурдеља и Грабовице принадлеже житељима исти села.
Најзнатнији пак и највећи на Дунаву остров поред среза Брзопаланачког лежећи,
који је у време блаженопочившег вожда Сербског Карађорђа Петровића Србији
принадлежао, а сада кажевству Влашком принадлежи јесте Велико Острова, тако и
Џеџерацко зовомо Голо острово припада Влашкој. Шимијанско као и Корбавско
острово па и мала испод Брзе паланке адица ако су и ближе нашој обали опет су
поодавна у Влашко притјажаније прешле. А тако исто адица код Голубиња и друга
више Текије цесарији принадлеже. Србско- Краински житељи са наведеним адама
за сада тима се само ползују, што у истима своје усеве и ливаде имају''(Пчелар
1857, 194).

Поводом потпапања острва Ада Кале везано за изградњу хидроелектране Ђердап 1,

1969-70 године извршено је релоцирање најзначајнијих делова аустријске тврђаве
из 18. века на острво Шимијан, што у данаше време представља туристичку
атракцију, скупа са робом исламског мистика Мишкин Бабе, издака узбечке
династије Саманида.

Градњом хидроелектране Ђердап 2 /1977-1984/ подигнут је ниво Дунава низводно

од прве ђердапске хидроелектране, услед чега је потопљен део острва Шимијан.

2015.г. на друштвеним мрежама публиковано је ''оснивање микродржаве

Klauserland, чији представници имају ''претензије'' према територијама: Оство Гол
на Дунаву, Острво Шимијан на Дунаву, Острво Паксимадија крај Крита, Острво
Роберт на Антарктику, Острво Планик уз хрватску обалу и планета Gliese 667 Cc.
 ИЗВОРИ

Милутин Гарашанин, Милоје Васић, Трајанов мост- кастел Понтес, ''Ђердапске

свеске'' 1, Археолошки институт Београд... 1980.г.
Бојанић-Лукач Душанка, Катић Татјана, Османска документа о продаји турских имања кнезу
Милошу Обреновићу, у оквиру тога рад Татјане Катић Дунавске гарде, Мешовита грађа Miscellanea
Нова серија књига 26, Историјски институт Београд 2005.г.
-Михаило Гавриловић, Милош Обреновић, књига 3, задужбина И.М.Коларца,
Београд 1912.г
-Ранко Јаковљевић, Сан- Ада Кале, Пешић и синови Београд 2012
-Вук С Караџић, Географско- статистическо описаније Србије, у ''Даници за 1827''
Сабрана дела, књига 8. Просвета Београд 1965
-Вук С Караџић, Имена насеља у Србији изван пашалука Бијоградскога, у ''Даници
за 1828'' Сабрана дела, књига 8. Просвета Београд 1965
-Даница Милић, Букурештанска агенција и српско- влашка трговина сољу,
Историјски часопис вол.18, Историјски институт САНУ 1971.г.
-Александра Миловановић и др (прир.) Протокол магистрата нахије Поречке 1828-
1832, Историјски архив Неготин 2012
-Јелена Мргић, Гроф Марсили и пловидба Ђердапом и средњим Подунављем,
Годишњак за друштвену историју 2/2017 Београд
http://www.udi.rs/articles/j_mrgic_2017_2.pdf
-Илија Пчелар,Окружје Крајинско, Гласник Српског ученог друштва 1857, репринт
у ''Баштинику'' бр.12 Историјски архив Неготин 2009
-Радмила Тричковић, А) Пописи харача Крајине и Кључа из 1741, Miscellanea II
Историјски институт Београд 1973
-Радмила Тричковић, Б) Катастарски пописи харача Крајине и Кључа за 1153.г. по
хиџри, Miscellanea II Историјски институт Београд 1973
https://whp.format.com/2428856-imian-island-masterplan

Биографски подаци Ђорђа Опрана:

http://www.aman.ro/files/digitale/personalitati_doljene/personalitati/O/opran%20gheo
http://klauserland-ro.weebly.com/despre-noi.html о микродржави са острвом Гол
https://www.google.com/search?q=insula+simian+dunare&tbm=isch&source=iu&ictx=1&fir=KXc0OuvuAFb39M%253A%252Cx6s-
zJYQhQTrcM%252C_&vet=1&usg=AI4_-
kTlLzeMl5epxUjOVe9P7HPjOXYL7g&sa=X&ved=2ahUKEwjelJecocjiAhW7kcMKHbYiCsYQ9QEwAHoECAAQBA&biw=1358
&bih=608#imgrc=cAZMraBYwwVe9M:&vet=1

http://www.patrimoniusimian.ro/wp-content/uploads/2012/02/harta-simian.jpg