РИМСКЕ ПРОВИНЦИЈЕ

Проф. Јелена Мргић

2017
 Географски и хронолошки принцип
• Провинцијски систем Римског царства настаје од завршетка
1. пунског рата – 241-238. Сицилија, Сардинија и Корзика
су одузете Картагини = осим стратешке локације, са
Сицилије се увозило жито, са Корзике дрво, Сардинија – со
• Провинцијама су управљали проконзули, у градовима су
биле римске легије, ветерани са својим поседима =>
романизација становништва које плаћа порезе и ужива
ограничена грађанска права
= коришћење свих ресурса провинција = храна (жито, вино,
маслине и уље, риба), рудна богатства (сребро, злато,
олово, бакар), грађевински материјали (мермер, гранит,
дрво...) => изградња копнених путева, акведукта, лука за
бродове на рекама и морима
1. Римско освајање Шпаније и формирање
провинција
2. Римско освајање Африке и провинције
3. Римско освајање Азије и провинције
4. Римско освајање Балкана и провинције
5. Галске провинције
Пунски ратови 264 – 146. пне
1. 264-241 = Рим заузима Сицилију, Сардинију и Корзику =>
провинције
2. 218-201 = Рим заузима картагинске поседе у Шпанији
=>провинције
3. 149-146 = Рим заузима Картагинску државу => провинције

4
 Римске провинције у Шпанији
Почетак римског освајања Пиринејског полуострва је од
завршетка 2. пунског рата (218-201. п.н.е.) и траје до
19. п.н.е.
= 197. п.н.е. Основане су 2 провинције:
1. Hispania Citerior – ближа Шпанија, у односу на Рим
2. Hispania Ulterior – даља, доња
= у почетку су обе обухватале само делове где су раније
били картагински поседи = узани приморски појас
дуж обала Медитерана и Атлантика = градови: Тарако
(Тарагона), Валенција (Валенсија), Нова Картаго
(Картагена), Малака (Малага), Гадес, Кордуба
= жито, вино, маслиново уље, риба + сребро
= следи период борбе Рима - проконзула са племенима
на Пиринејском полуострву у залеђу провинција
(вино, маслине, жито, и рудна богатства – сребро):
Ратови са Келтиберцима – прастановници Пиринејског
полуострва, централни део:
од 182-179. - завршен примирјем
од 153 до 133. – завршен покоравањем највећег дела
полуострва и Лузитанаца (Португал), град Нумансија се
предао после дуге опсаде
од 80. до 72. – у време Суле, а затим Гнеј Помпеј долази
за проконзула = обогатио се!!!
Цезар је 60. п.н.е. проконзул у Шпанији = обогатио се!!!
45. п.н.е. – у бици код Мунда, Цезар је
потукао Помпејеве синове = крај грађанског
рата!
= од 29. до 17. п.н.е.– Августов зет Агрипа
завршио је овајање Пиринејског полуострва
– поразио је Астуре и Кантабре, заузео
Пиринејске руднике сребра и злата
=> реорганизација провинцијске управе:
1. Тараконска Шпанија – централна
2. Бетика – долина реке Бетис (Гвадалкивир)
3. Лузитанија – дан. Португал
Акведукти у
Шпанији
Римски мост у
Саламанки,
мозаик из виле
у Тарагони и
амфитеатар у
Мериди
 Римске провинције у Африци
- 146. п.н.е. пораз Картагине у 3. пунском
рату = од њене територије формирана
провинција Африка = градови: Картагина,
Хипо, Региј, Утика, Хадрументум, Тапс
- 111-105 – нумидијски владар Југурта
поражен = од његовог дела Нумидије
створена проф. Африка Нова – кратко је
постојала, прикључена је проф. Африци
- 96/72. п.н.е. – египатски краљ Птолемеј
завештао је Риму Киренаику (= дан.
Либија) – постаје провинција
• 46. п.н.е. – нумидијски краљ Јуба подржао
је помпејевце против Цезара, који га је
поразио у бици код Тапса = пров. Нумидија
• 31.п.н.е. – у бици код рта Акција (јужни
Епир) Октавијан Август је победио флоту
Марка Антонија и Клеопатре = они се
повлаче у Египат
• 30.пне – битка на Нилу – Октавијан је
победник = пров. Египат је најбогатија и
новом поделом припада царским
провинц. = жито и друга храна, луксузна
роба...
• 42. нове ере – за време Клаудија, на
западном делу северноафричке обале
створене су две провинције:
1. Мавританија Тингитана (град Тингис =
дан. Тангер) = територија данашњег
Марока
2. Мавретанија Цезарејска (град Цезареја =
дан. Шершел) територија дан. Алжира
 Амфитеатар у
Лептис Магни (дан.
у Тунису)

Амфитеатар у
Сабрати (дан.
у Либији)
Волубилис у Мароку – остаци
форума, базилике и храмова са
мозаицима...
http://www.sitedevolubilis.org/
Тимгад, у Алжиру – почео као насеље
римских ветерана, израстао у град од
10.000 становника: форум, амфитеатар,
библиотека.... = није на обали!!!
Римске провинције –
200.пре – 117. нове ере

16
 Римско освајање Азије
• Прва римска провинција на тлу Азије
настала је 133. п.н.е., када је краљ
Пергама, хеленистичке државе, Атал III,
одлучио да је завешта римском народу =
терит. историјских области Мале Азије:
Лидије, Мизије, Карије и Фригије.
• Највећи број римским пров. створен је
након 3. Митридатовог рата (74-64.пне),
Гнеј Помпеј:
• Битинија и Понт – дуж Црног мора
• 74. п.н.е. – Киликија – залеђе Анталијског
залива
• 64. п.н.е. – Сирија са Јудејом
• у време Октавијана Августа – Галатија, и у
време Тиберија – Кападокија
= граница је до Еуфрата на истоку, све до
Трајана = 115-117. нове ере осваја Јерменију
и Месопотамију од Парћанског царства
= ипак, већ Хадријан враћа територије, и
формира истоимене провинције али
западно од Еуфрата
 Амфитеатар
у Аспендосу,
код Анталије

Палмира, Сирија

Баалбек (Хелиопољ), Либан

 ГАЛСКЕ ПРОВИНЦИЈЕ
• Гали – Келти – индоевропски народ са веома
бројним племенима и великим територијалним
распростирањем и сеобама:
• Галати – племе које је извршило продор из
средње Европе на Балкан и у Македонију
Антигонида - > упућени су у Малу Азију и тамо
279.п.н.е. се насељавају => тек у време Августа,
провинција Галатија (дан. западна Кападокија)
• Цисалпска Галија – долина реке По, Келти
населили почетком 5. века п.н.е., учествовали у
Самнитским ратовима... провинција је створена
222. п.н.е., уочи доласка Ханибала преко Алпа
• Нарбонска Галија 118-101.п.н.е. – након
освајања Шпаније, Риму је била неопходна
копнена веза између Италије и Шпаније +
заштита од галских и германских упада =
град Нарбон основан 118. п.н.е., као и
Аква Секстија (Екс-ан-Прованс), док је
Масилија (Марсељ) стара грчка и
феничанска колонија и лука = дан. Азурна
обала и Прованса
• “Права Галија” – између Рајне и Пиринеја –
Цезар води Галске ратове 58-52.п.н.е. и пише
њихову историју: 3 главна племенска савеза:
Белги – од Рајне до Секване,
Галија Комата – од Секване до Лоаре
Аквитанија – од Лоаре до Пиринеја
= Цезар их је потукао, али није правио
провинцијски систем, јер су Гали били
сиромашни за опорезивање, оснивају се градови,
граде се путеви, романизација ...
- Цезар је прешао Ламанш и ступио с војском на тло
Британије 55-54.пне како би спречио те Келте да
помажу сународницима у Галији
Þ 22. п.н.е. Октавијан Август организује
провинције:
1. Белгика
2. Лугдунска (Лионска) Галија
3. Аквитанија
- пошто у ратовима с Германима источно од Рајне
до Лабе није успео да одржи провинцију
Германију,
Август враћа лимес назад на Рајну и са леве обале,
на рачун провинције Белгике, оснива Горњу и
Доњу Германију око 10. нове ере
Амфитеатар у Арлу
Келти - Гали

25
Цезарово освајање Галије, 58-52.пне

26
Августово ратовање на Рајни и Лаби против Германа

27
 Римско освајање Балкана
• због велике пиратерије у Јадранском мору које су
вршили Аутаријати, илирско племе, Рим је водио 2
Илирска рата: 229-28. и 219-218. п.н.е. = Илири су
поражени, а римски трговци долазе у градове који
су већ од раније имали колоније грчких трговаца
• После 3. Македонског рата (171-168), Персеј и
Генције су поражени, а његова држава је
подељена на 4 области: од Бистрице (Халиакмона)
до Вардара, од Вардара до Струме, од Струме до
Месте, и четврта у залеђу; становништво под
војном окупацијoм, али без провинцијске управе.
Дирахион (Драч) – Лихнидос (Охрид) – Хераклеја Лихнидска (Битољ) –
Едеса (Воден) – Тесалоники (Солун) – Филипи – Кипсела - Бизант
Остаци римске трасе Виа Егнација – постоје у Албанији и
Грчкој , вид.
http://www.viaegnatiafoundation.eu/index.php/via-egnatia-hikin
g-trail
 провинција Македонија формирана је након
слома Ахајског устанка 146.пре н.е. = цела
Македонија и Грчка, а у Августово доба издвојена
Ахаја.
- почиње изградња Виа Егнације – од Драча до
Солуна, касније до Бизанта и Константинопоља
 провинција Илирик – око 100.пне, а Цезар је
добија на управу као проконзул 59.пне =
обухвата само залеђе далматинских градова
 Август води Далматски рат 35-33. пре н.е. и шири
римску власт на север до Саве, а после слома
Панонског устанка 9. нове ере, провинција
Илирик се дели:
 провинција Далмација – од реке Раше у Истри
до града Љеша, северна граница преко Купе до
Сиска, затим јужно од Саве до близу Београда,
скреће на југ, тако да Дрина остаје у саставу Далм.
 северно је провинција Панонија, укључујући обе
обале Саве и Посавину с босанске стране
 Август оснива провинцију Мезију, која се дели:
Горња Мезија – територија дан. Србије, на истоку до
реке Чибрице, десне притоке Дунава
Доња Мезија – дан. северна Бугарска, од Дунава на
југ до планине Балкан, а на истоку до ушћа Дунава
у Црно море
• 46. нове ере – пров. Тракија – јужно од Доње
Мезије, дан. Бугарска и европска Турска
• у време Диоклецијана (284-305) промене:
- из састава Далмације издвојена провинција
Превалитана – дан. Црна Гора, и Дарданија – дан.
Косово и Метохија
- на тлу Горње Мезије, основане 2 Дакије, јер је
бивша Трајанова пров. Дакија (Румунија) била
напуштена:
- приобална Дакија (излази на десну обалу
Дунава, седиште у Рацијарији – Арчар, низводно
од Видина) и континентална Дакија, јужно од ње
не излази на Дунав (седиште у Сердики-Софији)
Римски путеви
из Сплита за:
 - Сисцију
(Сисак)
 - Бос. Градишку
 - Сирмијум –
Сингидунум

Сисција –
седиште римске
речне флоте,
Сава је пловна
Дунавски
лимес –
секција
Панонија, од
Виндобоне
(Беча) до
Сингидунума
 Сирмијум – прави царски град!
Наткривени остаци царске палате
Дунавски лимес – од Сингидунума до ушћа Дунава у Црно море

> Од Сингидунума се одвајао Војнички пут - Виа милитарис,

касније: Цариградски друм, дан. Коридор 10 : Виминацијум –
Хореум Марги (Равно, Ћуприја) – Наисус – Сердика (Средац,
Софија) – Филипопољ – Хадријанопољ (Једрене) –
Константинопољ
= нова гео-просторна и економска истраживања
показују да је ширење Рима изван Лацијума,
обале Тиренског мора, дугорочно и кумулативно,
имало своја економска и војна ограничења:
копнени путеви јесу олакшали транспорт, али су
одлике терена диктирале реалну удаљеност, као и
сезона пловидбе морима са утврђеним струјама и
ветровима
= право “залеђе” Рима било је од Лигуријског
залива на југу до Сицилије и Картагине, док је
долина Поа и јадранска обала била подједанко
удаљена као и Марсеј и Шпанија
сасвим друго економско језгро било је у Егејском
мору, односно, око његових обала, тако да је су
побуне “војничких царева” током 3. века, потом
Диоклецијаново размештање 4 престонице:
Никомедија, Сирмијум, Милано /Равена и Тријер, а
затим и подела Царства 395. године била реална у
логистичком погледу
= западни и источни Медитеран
= процес губитака и повлачења из провинција има
свој след: Месопотамија и Јерменија, Дакија (дан.
Румунија), Британија... најдаља периферија се прва
укида, да би се спасила Италија и Рим као
Царства, али је Коста основао Нови Рим