Старa Грчкa

- културе, насеља, економија...

Проф. Јелена Мргић 2017
 Хронологија – преглед, в. Енциклопедију
The Aegean Bronze Age
• 2200 B.C.E. Minoan civilization begins in Crete
• 2000 B.C.E. First Greek speakers arrive in Greece
• 1750 B.C.E. Peak of Minoan civilization in Crete
• 1700 B.C.E. Palace at Knossos destroyed by earthquake or war
and subsequently rebuilt
• 1600 B.C.E. Mycenaean civilization begins in Greece
• 1628 B.C.E. Eruption of volcano on the island of Thera (Санторини)
• 1250 B.C.E. Construction of the Lion Gate at Mycenae
• 1200 B.C.E. Decline of Mycenaean civilization
• 1185 B.C.E. Traditional date of the Trojan War
The Greek “Dark Age”
• 1100 B.C.E. Greek colonies established in Ionia (Asia Minor)
The Archaic Period
• 790 B.C.E. Greek trading post established at Al Mina (Syria)
• 776 B.C.E. First Olympic Games
 Минојска култура
• Претходи грчким културама, јер је прва створила
“таласократију” = поморску државу чији је центар
био острво КРИТ, а чији је утицај обухватао читав
Левант, па и делове западног Медитерана
• Крит (> у средњем веку Млечани заузимају од
Византије, град Ираклион – Кандија, назив за цело
острво) је највеће острво у источном Медитерану,
пружа се у смеру исток-запад, северна обала је
разуђенија и питомија од јужне, либијске
• Минојска култура – бронзано доба, од око 2000. до
око 1470. пре н.е. = велике палате у градовима-
државама Кнососу (краљ Миној), Фестосу, Маљи и
Хањи; “реконструкција” – Артур Еванс
Подручје Леванта = централни положај Крита као раскрснице
= дворска култура, фреско сликарство, писменост
(линеарно А),
Tрговина:
 Троја, Милет = Хетитско царство,
 Родос и Кипар,
 Угарит, Библос = Феникија, Сирија > Месопотамија
 Ушће Нила – Пелузиј = Египат
= увози се слоновача, парфеми, ебоновина, злато,
двоколице, папирус, лапис лазули...
- Прво разарање било је крајем 19. века, услед
земљотреса и пожара, а 2. разарање око 1470. пне
= вулкан на острву Тери > Санторини, сачувани су
остаци палата и фресака у Акротири
Палате и фреска
у Кнососу –
данас предграђе
Ираклиона
https://www.youtub
e.com/watch?v=I6J
JdzsE3_A
Фреска из палате у Акротирију (“грчки Помпеји”,
Санторини) – минојска флота
Сателитски снимак острва Санторини – потопљено
гротло вулкана у средини
 Микенска култура
=> наследница Минојске, али грчког карактера,
центар у граду Микени у Арголиди на
Пелопонезу, одакле се проширило на целу
копнену Грчку, егејска острва и Крит,
линеарно Б писмо
= преузели су минојске трговачке везе и
развили су нове, са Италијом и Црним
морем = имају боље бродове, иду у набавку
бакра и калаја на острво Ишију (код Каприја,
Напуља), Липарска острва, Сардинија,
Сицилија = претече класичне колонизације
• “Тројански рат” – (о. 1185. пне) – веров. није био 1
сукоб, већ означава низ напада које су Микењани,
њихове чете из Грчке, предузимали да би освојили
Троју која је била кључ за трговину са
унутрашњношћу Мале Азије, Хетским царством и
даље према Црном мору...= ти сукоби су се одвијали
током целог периода, све до напада “народа с мора”,
око 1200.
• Колапс Микенске културе око 1200/1150. г. пре н.ере
= “народи с мора”, регистровани су
пожари/паљевина на локалитетима Троје, Микене,
Кнососа, Угарита, Хатуше... = “мрачно доба” до 9.
века п.н.ере
 Стара Грчка
= Простор на копну јужно од планине Олимп и реке
Аоос (Војуша, улива се у Јонско море) + острва
• Северно од Хеладе, Македонци: у залеђу Термајског
(Солунског) залива, у доњем и средњем сливу
Бистрице (Халиакмона), Вардара (Аксиоса) и Струме
(Стримона), a Трачани – северно и источно од њих, од
реке Месте до Дунава
• Досељавање Дораца око 1200. пне – најмлађе грчко
племе, са севера, из правца Македоније, спушта се кроз
Тесалију, Беотију, Дориду, а затим поморским путем
стиже на Пелопонез и успоставља власт над локалним,
ахајским становништвом
=> коначан размештај грчких племена по историјским
областима и насељавање малоазијске обале
Карта из Вестермана – долазак Дораца и насељавање
Карта из Вестермана – размештај грчких племена: розе = Еолци у Тесалији
и Беотији, Лезбос и Троада, Мизија; зелено – Јонци: Еубеја, Атика, обале
Лидије и Карије, Киклади; оранж – Дорци: Коринтија, Арголида, Лаконија,
Месенија; острво Китера, Крит, Родос, Кос, ј-и Карија (Книд, Халикарнас)
Копнена Грчка – релативна
оскудица обрадивих
површина, веће равнице
су у Тесалији – долина
реке Пенеј, у Беотији и на
Атици, на острву Еубеји
(Евија, млетачки
Негропонт) затим у Елиди
и Месенији на Пелопонезу
= са порастом броја
становника било је
неопходно увозити жито,
мењати га за вино и
маслиново уље => развој
бродоградње и поморске
трговине > насељавање и
стварање колонија на
местима где може да се
увезе храна, дрвна грађа,
племенити метали
 Северна Грчка
= од планине Олимп до Волоског на истоку, и
Амбракијског залива на западу, обухвата области
Тесалије и Епира, раздвојени планинским масивом
Пинда – превој близу извора Војуше (Зигос Катара)
Тесалија – чувена по узгоју коња, савез родовске
аристократије; градови: Лариса, Трикала, Фарсала
(48. пне – Цезар је поразио Помпеја), Јолкос (Волос);
залив затвара полуострво Магнезија (Пелион)
Епир – од реке Војуше (Аоос) до Амбракијског
залива на југу; релативно касно улази у сферу грчке
културе, окренут Јонском мору, Илири на северу;
градови Арта, Јањина, Бутринт, (Превеза – млетачки
посед)
• Метеори – код
Каламбаке, с-з од
Трикале у Тесалији =
скупина православних
манастира на врховима
пешчарских стубова,
настају од 11. века,
неприступачни изузев
системом подизања
корпи – до краја 15.
века изграђено 24, а
данас – 4 манастира.
http://whc.unesco.org/en/list/455/
 Средња Грчка
= од Волоског и Амбракијског залива, на југ до
Патраског и Коринтског залива, и Истамске превлаке
= историјске области: јужно од Тесалије је Фтиотида –
излази на Волоски и Малијски залив, затим Дорида,
Локрида Опунска према Еубеји, Фокида са Делфима
и Локрида Озолска – излазе на обалу Коринтског
залива (*град Наупакт > Лепант – пораз османске
флоте 1571.)
а јужно од Епира су Етолија – долина реке Ахелој, савез
градова у 3. веку пре н.ере, затим савезници
Римљана; и Акарнанија – западно од Етолије и
Ахелоја, од Амбракијског залива (рт Акциј – 31. пне
битка Антонија, Клеопатре и Августа) до Патраског
залива на обали Јонског мора
• Беотија – равница са Копајским језером које се с
временом исушено; градови – попришта битака: Теба,
Теспија, Платеја, Орхомен, Леуктра; град Теба у 4. веку пре
н.е. преузима примат у грчком свету
• узаним мореузом одвојена од острва Еубеје (Евиа,
Негропонт) – градови Халкис и Еретрија = од око 750. пне
крећу у колонизацију > Тиренско море, Италија + трг. са
Кипром, Сиријом и Египтом
• Атика – полуострво са планинским масивом Парнаса;
градови Атина и лука Пиреј, Елеузина (култни центар),
острва Егина и Саламина у Саронијском заливу; рудници
сребра Лаурион
• Мегара – западно од Атике до Истамске превлаке, излази
и на Саронијски и на Коринтски залив > колонизују Босфор
- Бизант, Халкедон, и Црноморску обалу – Хераклеја
Понтијска, Сицилију
Истамска
превлака –
земљоуз,
данас
канал

Острво
Саламина

Острво
Егина Полуострво Атика са
Атином
Korintski kanal danas
 Јужна Грчка – Пелопонез (> Мореја)
• Полуострво одвојено узаном превлаком (земљоузом) од
копна средње Грчке = Коринћани су превлачили бродове
преко копна све док није прокопан канал (данас мост са
преводницом) = стратешки положај као једини копнени пут ка
југу-северу
• Коринтија – подручје града Коринта и превлаке >
колонизација: Сиракуза на Сицилији (734.пне), тргују са:
Етрурцима, Картагином, Самосом и Хиосом, Наукратисом у
Египту + Керкира (Крф) = контрола Јонског и Јадранског мора
• Арголида – полуострво и залив где су градови Аргос и
Науплион, док је Микена удаљена од обале неких 10так км;
Тиринт = центри микенске културе
• Ахаја – дуж северне обале Пелопонеза, излази на Коринтски и
Патраски (Калидонски) залив – као и Етолски, и Ахајски савез
је био савезник Римљана (Полибије)
“Лавља капија” у Микени
• Елида – на северозападу Пелопонеза, са
светилиштем Олимпијом -> панхеленске игре
• Аркадија – централни масив, планинског карактера
> у грчкој и римској књижевности, затим у
ренесанси постаје “идеал пастирског живота и
буколичке лепоте”
• Лаконија – долина реке Еуроте окружена масивима
Тајгета и Парнона, затварају Лаконијски залив; град
Спарта као центар државе> Мистра, Монемвасија
(> Малвазија), млетачка лука и чувено вино
• Месенија – западно од Лаконије, плодне равнице;
Пилос – центар микенске културе; хелоти као
поданици Спартијата; од 13. века Млечани држе
луке Корон и Модон
•Мистра – град изнад
античке Спарте,
подигао франачки
принц Ахаје, Виљијем
Вилардуен 1248, а
потом од 1262. до
1460. поново
византијски – центар
Морејског деспотата
породица Кантакузин и
Палеолог = “ренесанса
Палеолога” у
уметности и науци
http://whc.unesco.org/en/list/511
/
 Грчка колонизација
= класична, око 800 до око 500. пне = формирање трајних
насеља, градова-ћерки грчких метропола, трговачких
испостава; разликовале су се јонске и дорске, затим
атинске; преносе се сукоби из матице
•Узроци: релативна пренасељеност у матици; политичка
прогонства; трговина – набавка хране, дрвне грађе,
метала, сировина...
•Правци:
 Западна обала Мале Азије са острвима => Хелеспонт
и Пропонтида => обале Црног и Азовског мора
 Македонско и Трачко егејско приморје
 Сирија (Ал-Мина на ушћу Оронта), Египат (Наукратис)
и Либија (Кирена)
 Сицилија и јужна Италија (Magna Graecia)
 Малоазијска обала
• Вид. Предавање о историјским областима
Мале Азије – еолске, јонске и дорске
колоније
• Острва Самотрака, Имброс, Лемнос и
Тенедос = на путањи пловидбе ка
Хелеспонту => Арабљани у 7. веку, затим
Млечани, па Османлије

• Градови Милет и Фокеја => основали

већину црноморских колонија
 Мореуз Босфор
Кимеријски (данас Керч)

Полуострво
Херзонез
Тауријски
(данас Крим)

Меотско
језеро =
Азовско
море

Јужна обала Црног мора – северна обала Мале Азије је најраније

колонизована = Милет оснива Синопу, а она оснива Амисос и Трапезунт, да
би Трапезунт колонизовао обалу Колхиде на истоку: Фазис, Диоскурис и
Питиос; Синопа такође оснива Теодосију и Пантикапеј на Криму, и
Фанагорију на супротној обали мореуза Кимеријског Босфора, и Танаис на
ушћу (Танаиса) Дона; Хераклеја Понтијска (Мегара) осн. Херзонез
(Севастопољ)
Олбија – код ушћа Хипаниса (Буга), Бористен (Дњепар); Тирас –
код ушћа Тираса (Дњестра) – колоније Синопе; на западној, трачкој
обали: код ушћа Дунава (Истрос) је колонија Истрос и Томи (данас
Констанца, место прогонства Овидија); јужно је Одеса (Варна),
затим Анхијал, Месемврија (Несебар)
Улога црноморских грчких колонија: из залеђа Мале Азије –
племенити метали, као и из Колхиде свила и зачини преко
Каспијског мора из средње Азије; прицрноморске низије Русије,
Украјине, Румуније, Бугарске = жито, риба, со, ћилибар са
Балтика, крзна, робови + Грци доносе културу винове лозе
у свим својим колонијама, тако да се касније извози
Трасе “пута свиле”...
Карта из Пуцгера – феничанска и грчка колонизација
 Македонско и Трачко егејско приморје

 Македонско приморје = од Халиакмона до Месте = Пидна; Терме-

Тесалонике - Солун; Амфипољ – код Пангејских рудника злата, колонија
Атине 437. пне; острво Тасос – колонија острва Пароса
Халкидичко полуострво = град Халкис са Еубеје: Пелена (данас
Касандра), Ситонија (данас Лонгос) и Акте (данас Атос); Потидеја,
колонија Коринта око 600. пне, затим Олинт = жито, дрвна грађа, злато
 Трачко приморје = од Месте до Херзонеза Трачког (Галипољско
полуострво): Абдера – Клазомена из Јоније, Маронеја, Дорискос и Енос (код
ушћа Марице – Херброс), а на Херзонезу: Сест преко пута Абидоса,
Перинт на западној обали Мраморног мора
 Грчке колоније у Јонском и Јадранском мору
• Коркира = Крф, колонија Коринта из 8. века п.н.ере
=> Епидамнос >Дирахијум = Драч, колонија Коринта
и Коркире, Лисос = Љеш, Аполонија – даље од
обале
• Острва Фарос = Хвар, Иса = Вис, Мелана Коркира
(Црна Коркира) = Корчула,
• затим на копну: Нарона = јужно од Мостара на
Неретви, Салона = Солин код Сплита, Трагуриум =
Трогир, Ризон = Рисан у Бококоторском заливу
= жито, дрво, злато и сребро, робови => утицај на
илирска племена Аутаријата, Даорса и Далмата, а
Грци доносе маслину и винову лозу
 Грчке колоније у јужној Италији и на Сицилији
= њихова улога је снабдевање житом, металима –
калајем, бакром, гвожђем, сребром, а и тржиште за
извоз грчких производа
• Око 750. пне – Халкис и Еретрија са Еубеје основао је
колонију Питекузу на острву преко пута Напуља, а
затим 725. – Киме > када је она разорена од локалаца,
Неа полис = Напуљ, затим Посејдонију - Пестум
• Градови из Ахајског савеза на Пелопонезу основали су
Сибарис, Кротон и Метапонт у Тарентском заливу, а
затим су Спартанци основали Тарент, а Халкис оснива
Региј (Ређо ди Калабрија)
• Након разарања Сибариса, Атињани су 444. пне
основали Туриј
 Сицилија
- Сиракуза – 733.пне основао Коринт, а власт проширили и на
јонску колонију Катану, а 392. пне сиракушки тиранин
Дионисије оснива Тауроменион = Таормину
• Наксос и Занкле – колоније Халкиса са Еубеје, али су потом
из Регија колонисти освојили Занке и променили име у
Месана (данас Месина) = контрола Месинског мореуза
• Гела – око 680. дорска колонија
• Акрагас – Агригент – о. 580. пне основали Гела и Родос
Западније од Сицилије:
• Масалија – Марсеј код ушћа Роне – око 600. пне основала
Фокеја из малоазијске Јоније = тргује са залеђем: бакар,
калај, сребро, гвожђе, пробали и на Корзици, али су их
Картагињани протерали
Вестерман – карта пунске и грчке колонизације Сицилије и ј. Италије
Млетачке и ђеновљанске колоније у Медитерану и Црном мору
Агригенто – “долина храмова” (Херакле, Зевс, Хера...) -
http://whc.unesco.org/en/list/831/