УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ

ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ СА ПРИВРЕМЕНИМ СЕДИШТЕМ У

КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ

АНТИЧКА ТОПОГРАФИЈА СРБИЈЕ

Ромулијана

МЕНТОР: СТУДЕНТ:

Данијела Тешић Радовановић Марија Чабраја 61/13

КОСОВСКА МИТРОВИЦА, ЈУН, 2018.

САДРЖАЈ:
1. УВОД......................................................................................................................................................1
2. РАЗОТКРИВАЊЕ ПАЛАТЕ ПОМОЋУ ПИСАНИХ ИЗВОРА И АРХЕОЛОШКИХ
ИСТРАЖИВАЊА..................................................................................................................................3
3. ПРОСТОРНА СТРУКТУРА ЦАРСКЕ ПАЛАТЕ..............................................................................5
4. АРХИТЕКТУРА ..................................................................................................................................6
5. МОЗАИЦИ...........................................................................................................................................13
6. СКУЛПТУРА.......................................................................................................................................14
7. САКРАЛНО-ФУНЕРАЛНИ КОМПЛЕКС МАГУРА......................................................................15
8. ЗАКЉУЧАК.........................................................................................................................................16
9. ЛИТЕРАТУРА.....................................................................................................................................17
 УВОД

Привредно-географске одлике Црне Реке тј. источне Србије, одувек су биле

адекватне за насељавања различитих етничких група због избијања топле и минералне
изворске воде (северозападно од Ромулијане у ушћу Тимока затим и у Николичеву,
Брестовцу и Шарбановцу), и затим због природног богатства руде и минерала. Црна Река је
отворена према Зајечарској котлини (Белом и Црном Тимоку), док гребен Ртња и
Тупижнице затварају пролаз с југа, а превој Честобродица одваја Црну Реку од Поморавља.
Због отежаних веза северно од Дунава, главна комуникација одвијала се на истоку
непосредно где се улива у долину Великог Тимока, а на западу у долину Велике Мораве.
На тај начин се непосредно повезује са двема главним комуникацијама меридијанског
правца у средишњем делу Балканског полуострва. Римско освајање ове територије
узроковало је затварање пролаза на ушћу Тимока и прекид везе са Доњим Подунављем из
административних и војних разлога. Поновно успостављање везе с Поморављем учињено
је отварањем пролаза на југозападној страни и на тај начин успостављена је веза са већим
центрима попут Naissus. 1

При крају првог века нове ере, дошло је до поделе римске провинције Мезије на два
дела...( Горња Мезија (Moesia Superior) у чијем саставу су били центри Viminacium,
Margum, Naissus, Scupi, протезала се од ушћа Мораве у Дунава, све до Вардара.
Новонастала римска административна граница изнова није имала везу са Подунављeм што
се одразило на развој и културно стагнирање источне Србије све до III века када долази до
поновног културног преображаја. Настају нова насеља, путеви, рудници и граде се
утврђења на Дунаву. Старе провинције се деле у нове административне јединице којима су
припадале територије данашње источне Србије. У провинцију Приобална Дакија (Dacia
Ripensis) спадала је Црна Река са долином Великог Тимока, територије западно од линије
Гвоздена врата-Честобродица припојене су провинцији Прва Мезија (Moesia Prima), а
јужније области Ртња и Тупижнице Средоземној Дакији (Dacia Mediterranea). 2

У времену велике кризе која је владала Римским Царством у III веку, и нестанком
римског принципата, успостављен је Диоклецијанов доминат као реформа целокупне
државне управе. Првенствено, дошло је до поделе Царства на два дела. Источни део припао
је Диоклецијану, а Западни Максимијану (286-305). Истовремено са спровођењем домината
реорганизоване су провинције. Ради ефикасније врховне контроле Царства импресивне
величине, уведен је тетрахијски начин четворочлане владавине два августа и два цезара .

1
Живић, Маја: Гамзиград: име, положај, економски потенцијали, у: Felix Romuliana-Gamzigrad, Београд,
2010, 11
2
Нав. Дел. 11-14

Page | 1
Галерије и Констанције Хлор постављени су за августе 293. године. Азијски део државе и
Египат припали су Диоклецијановој управи, а Галеријевој Балкан и Подунавље.3

. Овај тетрархијски систем владавине налагао је повлачење августа након владавине

од двадесет година и уступање места на власти цезарима, уздигнутим у ранг августа.
Сходно томе, Диоклецијан и Максимијан уступили су своја места и повукли се са власти.
Њиховим абдицирањем, ступа на снагу Друга тетрархија у којој је Максимин Даја
проглашен за Галеријевог цезара, а Флавије Север за цезара Констанција Хлора.4

Пре Треће тетрархије и напуштањем Дакије, започиње римско коришћење

природних ресурса источне Србије и долази до насељавања романизованог становништва
на десној дунавској обали- Приобалној Дакији.5

Као последица тога, долази до веће потражње војске, израде ратног материјала,
прехрамбених намирница, и увећане производње који су на самом крају III века утицали на
преображај римског насеља Ромулијане, уједно и на изградњу велелепне Галеријеве палате.
Брз развој градова условио је и пораст градитељске делатности у форми раскошних вила и
палата грађених у градовима, селима и пастирским пределима.6

Рефлектовање економског богатсва понајвише се одразило у дворској уметности

римских царева. За време њихове владавине, грађења су пребивалишта за пословне и
привремене боравке услед обиласка управа провинција и војних трупа пограничних
области. Сврсиходно томе, можемо истаћи начин уређења палате Ромулијане коју одликују:
богато урађене зидне слике, скулптуре, мозаици, инкрустације и монументалност
комплекса.7 Commented [k1]: пазите на размак, напомена не треба да
буде одвојена од текста, иначе ће „прећи“ у други ред.
Коментар бришете десним кликом, па брисање изаберете

3
Г. Острогорски, Историја Византије, Београд 1969,
4
М. Чанак Медић, Ромулијана (Гамзиград), Нови Сад, 2017, 11-12
5
Нав. Дел. 12
6
Маја Живић 14
7
М. Чанак Медић, Ромулијана (Гамзиград), Нови Сад, 2017, 12

Page | 2
Разоткривање палате помоћу писаних извора и археолошких истраживања

Утицајни чиноци разоткривања и доказивања, непознате и разрушене палате, чији је

опис дао Феликс Каниц у XIX веку, су историјски писани извори, археолошка
истраживања и артефакти пронађени тим поводом. Њиховим спајањем обелодањује се
енигма о оснивачу, одабиру места, функцији и самој посвети и типу палате. 8

Ромулијана, као место Галеријевог рођења, по први пут се помиње у делу аничког
писца Аурелија Виктора, док се у контексту обновљеног кастела помиње у Прокопијевим
записима. 9

Прво методично археолошко истраживање Ромулијане, започето педесетих година

XX века, под иницијативом Векослава Поповића тадашњег управника Народног музеја у
Зајечару, дало је подробније податке о монументалној разрушеној царској палати,
откривањем остатака који су датирани у крај III и почетак IV века. 10

Мистична намена палате и подаци о грађењу дочекали су светлост дана након скоро
три деценије археолошких истраживања. Упорност археолога Драгослава Срејовића се
исплатила, притом и награђена 1984. године проналаском тимпанона архиволте, који је
стајао над западним улазним вратима са натписом FELIX ROMVLIANA уоквиреним
круженим венцем. Период од 1970-до 1996, сматра се златним добом истраживања
Ромулијане.11

По историјским списима Еутропија, знамо да је цар Галерије рођен око 250. године,
и да му је отац био обичан сељак, а мајка варварка. Затим, Аурелије Виктор спомиње да је
цар има надимак Armentarius (Говедар) јер у младости чувао стоку. 12

На основу података из писаних античких извора претпостављало се да је Галерије

подигао палату у провинцији Приобална Дакија, на месту пољског имања са вилом
рустиком. Археолошким ископавањима пронађен је део виле са портиком саграђеном пре
настанка Ромулијане, чији су остаци датовани на основу пронађеног новца, тачније пре
владавине цара Проба (276-282). 13

8
Д. Срејовић, Римски царски градови и палате у Србији, Београд, 1993, 31
9
Д. Срејовић, Царски маузолеји и консекративни споменици у Felix Romuliani: Гамзиград, источна Србија,
Београд, 1994, 13
10
М. Живић, Историјат археолошких истраживања и конзерваторско-рестаураторских радова на
Гамзиграду, у: Felix Romuliana-Gamzigrad, Београд, 2010, 17
11
М. Живић, Felix Romvliana : 50 година одгонетања, Зајечар, 2003, 18
12
Д. Срејовић, Царски маузолеји и консекративни споменици у Felix Romuliani: Гамзиград, источна Србија,
Београд, 1994, 13
13
М. Чанак Медић, Ромулијана (Гамзиград), Нови Сад, 2017, 13

Page | 3
 Извршеном геомагнетском проспекцијом изван зидина палате утврђено је постојање
насеља пре изградње Ромулијане. Нова сазнања о завичајном пореклу Галерија побила су
стара, и ближе нам сведоче о изгледу завичајног места Галерија, о његовом правом пореклу
и о условима подизања царске палате. Геомагнетска прецепција створила је ново виђење
постојбине цара Галерија, притом сведочи да није потицао из сеоског окружења и тиме се
доводи у сумњу да је био чувар говеда. 14

Припремајући се за ранију изградњу палате у коју ће се повући након умировљења ,после

вицинијума који је требао да се деси марта 312 год, определио се за врло сличну
коннцепцију Диоклецијанове палате у Сплиту тј. за узор изградње узео је тетрерхијски тип
палате. Претпоставља се да је један од разлога места подизања палате извор минералних
лековитих вода. 15

Антички писци су подробно описали Галеријев однос и везаност са мајком Ромулом.

Њихов однос постао је још блискији након Галеријевих прослављања ратних успеха са
Персијанцима и петогодошњице на месту цезара 298-299 год. Након ових догађаја називали
су га новим Ромулом и Александром, веровало се да је син бога Марса. Порастао је углед
Ромуле и појавила се легенда о) чудесном зачећу. Исказано јој је веће поштовање од стране
сина Галерија али и свих Ромеја. 16

Подстакнут тиме, поставља утврђене бедеме на самом крају III века и подиже палату, Commented [k2]: Преправити реченицу, нпр: Након тога
Галерије почиње изградњу утврђених бедема, на самом крају
умногоме раскошнију и монументалнију тврђаву након постанка августа 305 године. 17 3. века, подиже палату, а након уздизања у ранг августа и
монументалније утврђење
Декоративношћу и грандиозном величином издвојио је од осталих градских центара и
римских царских палата тога времена. Данашњи сачувани изглед палате пружа нам ваљане
доказе о изгледу архитектуре и скулпуралне декорације III-IV века. Иако порушена у
великој мери даје представу о архитектури и скулпторалној декорацији Галеријевог
времена 18

14
С. Петковић, Римски Гамзиград пре царске палате, у: Felix Romuliana-Gamzigrad, Beograd, 2010, 33
15
М. Чанак Медић, Ромулијана (Гамзиград), Нови Сад, 2017, 13
16
Д. Срејовић, Римски царски градови и палате у Србији, Београд, 1993, 38
17
М. Живић, Rомулиана:, Галеријева царска палата, Зајечар, 2003, 6
18
Д. Срејовић, А. Лаловић, Felix Romuliana, Галеријева палата у Гамзиграду, Београд, 1991, 4-8

Page | 4
 ПРОСТОРНА СТРУКТУРА ПАЛАТЕ

Просторно уређење римске резиденцијалне палате Ромулијане засновано је на

утврђеним римским принципима градње градова. На самој средини комплекса, сачувана је Commented [k3]: оно што је у загради жуто треба избрисати,
црвено су моје корекције, а код напомена треба избрисати
урезана камена плоча са правцима исток-запад- omphalos са функцијом одређивања размак
decumanus-а, једне од главних магистрала. 19

При изградње градитељи нису одступали од устаљеног римског реда. Првенствено

израђена је бедемска фортификација, а затим извршена је подела унутрашњости палате на
улице и грађевинске блокове у правцима свих страна света. 20

Обележавањем главне улице, одређени су положаји тврђавских улаза, који су даље

пратили терен и прилагођавали му се. Јужни бедем трасиран је у исто време кад и
декуманус, док су преостале три стране створиле трапезолику основу насеља. 21

У унутрашњем простору ове палате постоји још једно старије утврђење, мање
површине кула, бедема и простора, обухваћено је млађом тврђавом са спољашње стране.
Куле су распоређене уз бедеме старијег и млађег утврђења са портицима оријентисаним ка
унутрашњости палате. 22

На простору оба утврђења, главни улаз постављен на источној страни био је

потврђен прилазним путем са тетрапилоном. Поред утврђене магистрале оријентисане у
правцу исток-запад, постојале су периферне комуникације уз бедеме. Друга главна улица
cardo постоји, али њена оса је обележена са два средишња храма. (C и 1)23

Бедеми и портици старијег утврђења настали су при крају III века, и већ после
деценије замењени новим. Овим начином президавања укључене су у нов одбрамбени
систем (након проглашења Галерија за цезара 305. године).24 Помоћу пронађеног новаца
код полигоналне северне куле, извођење новог система одбране датује су између 308. или
311. године. Изградња зграда у унутрашњости одвијала се за време поновне обнове система
одбране. Резиденцијална палата цара Галерија (D1 i D2) подигнута је на највидљивијем
положају, оријентисана ка главном источном улазу. Претпоставља се да је служила као
резиденција императора због склола унутрашњости . Друга откривена палата (D3) налази
се на североисточној страни одвoјена од јавног простора коридором и атријумом (D4 i D5).

19
М. Чанак Медић, Б. Стојковић- Павелка: Архитектура и просторна структура царске палате, Felix
Romuliana- Гамзиград, Београд, 2010, 50
20
М. Чанак Медић, Ромулијана (Гамзиград), Нови Сад, 2017, 15
21
М. Живић, Romuliana Галеријева царска палата, Зајечар, 2003, 7
22
М. Чанак Медић, Б. Стојковић- Павелка: Архитектура и просторна структура царске палате, Felix
Romuliana- Гамзиград, Београд, 2010, 52
23
М. Чанак Медић, Ромулијана (Гамзиград), Нови Сад, 2017, 15
24
Д. Срејовић, Римске царске градови и палате у Србији, , Београд, 1993, 43

Page | 5
Прво је завршена друга палата (D3), која је повезна са мањим храмом (C) за коју се верује
да је била намењена његовој мајци Ромули. Помоћу палата D1, D2 и D3 , тј. начином Commented [k4]: На основу изградње палата закључено је

изградње, закључено је да је извођење радова на изградњи палате D1 започело, а на палати

D3 завршено, након изградње старијег утврђења. 25

Намена јужне стране резиденцијалне палате била је јавног карактера. Овај простор
је подељен изградњом централног грандиозног храма (I). Уз бочни простор овог храма
постављене су грађевине са различитим наменама. Грађевина са портиком (G), налази се са
јужне стране храма, док се на западној страни налази грађевина која заузима највећу
површину (F). Затим, у југоисточном делу утврђена је простор терми. (E)26

Јужни део унутрашњости храма са распоређеним објектима знамо да је подигнут Commented [k5]: средити реченицу, нејасна је

велики храм чија изградња је започета пре завршетка млађег утврђења, а доцније је
извршена градња околних зграда. Као најстарији део терме, су укључивале остатке објеката
исте намене пре Галеријеве епохе. Утврђивање доследног редоследа градње објеката не
може се са тачношћу утврдити, али се верује да је најстарија палата D3, која се не уклапа у
преостали распоред. Могла је бити датована због повезаности храмом C и зградом са
портиком D4. По различитој структури од остале организације простора Ромулијане,
долази се до закључака да замисао о њеном унутрашњем склопу није осмишљена.27

АРХИТЕКТУРА

СТАРИЈЕ УТВРЂЕЊЕ:

Устаљени начин градње бедемске архитектуре извршен је и на старијем утврђењу.

Његова врата су уобличена са две осмоугаоне куле, а остале куле су имале правоугаону
основу. Између осмоугаоних и угаоних кула на источној и западној страни , саграђена је
још по једна кула са сваке стране.28 Док су још по две куле додате на јужној и северној
страни. Северна октогонална кула западне стране је до данас најбоље сачувана.
Захваљујући њеном изгледу упознати смо са деловима који је чине: приземље, први спрат.
Очуваност бедемског утврђења и њихових унутрашњих портика, говори о постојању
трећег спрата помоћу кога се излазило на шетну стазу на врху бедема. Дрвене степенице,
чија функција је била излазак на спратове налазиле су се уз зидове. Материјал израде
фасада је опека и камен. Њиховим наизменичним слагањем постигнут је полихромни
ефекат. Фасадни украс кула били су венци и на самом врху керамопластични елементи и

25
М. Чанак Медић, Ромулијана (Гамзиград), Нови Сад, 2017, 19
26
М. Чанак Медић, Б. Стојковић- Павелка: Архитектура и просторна структура царске палате, Felix
Romuliana- Гамзиград, Београд, 2010, 55
27
Нав. дел 19
28
Д. Срејовић, А. Лаловић, Felix Romuliana Галеријева палата у Гамзиграду, Београд, 1991, 8

Page | 6
конзоле. На дрвеној конструкцији, слагањем керамичких црепова добијен је кровни
покривач. 29

Реконструкција старијег бедемског утврђења извршена је помоћу сачуваних кула, а

касноантички записи сведоче о постојању 20 лаката, али и о висини бедема од 35 стопа док
су висине куле износиле 50 стопа. Што се тиче самих тврђавских врата, заснована су на
примени система квадратуре.30

Блиска повезаност са Диоклецијановом палатом у Сплиту одразила се у структури

са октогоналним кулама уз улазе, а правоугаоним на осталом делу бедема. 31 Једина
запажена разлика огледа се у положају правоугаоних кула у односу на бедеме које у
Ромулијани улазе у унутрашњост комплекса. У сплитској палати све куле су израђене са
спољне стране. Сврсисходно томе, њихов унутрашњи склоп је другачији. У сплитском
случају надомак портика изграђени су криптопортици искључени код Ромулијане. 32

Примењени контруктивни склоп и начин зидања зидова 3 до 5 редова опеке

употребљен при изградњи старијег утврђења Ромулијане одговара начину краја III века.
Тиме се потврђује схватање да су Диоклецијанова палата у Сплиту, затим најстарији део
солунског утврђења са Галеријевом палатом и старије утврђење Ромулијане три блиска
споменика. Стога, може се довести у везу старије утврђење на Ромулијани са
Диоклецијановим цезаром Галеријем и његовом одлуком да оснује палату у родном крају.
33

МЛАЂЕ УТВРЂЕЊЕ

Упоредно са старијим утврђењем изграђено је млађе, и из тог разлога, поновљена је

неправилна схема основе и једним делом бедемски систем. Поред кула које фланкирају
улазе и угаоних, на источној и западној страни, постоји још по једна кула. На јужној и
северној страни број кула удвостручен. Поред угаоних кула на странама постоје још четири
куле које су са унутрашње стране кружне а са спољашње вишеугаоне. Угаоне куле имају
четири масивна ступца, а остале куле по три. Улога масивних ступаца је била ношење горње
контрукција која је могла бити утврђена у северној кули уз западна врата тврђаве.

29
М. Чанак Медић, Б. Стојковић- Павелка: Архитектура и просторна структура царске палате, Felix
Romuliana- Гамзиград, Београд, 2010, 57-60
30
М. Чанак Медић, Ромулијана (Гамзиград), Нови Сад, 2017, 24
31
М. Живић, Romuliana Галеријева царска палата, Зајечар, 2003, 8
32
М. Чанак Медић, Б. Стојковић- Павелка: Архитектура и просторна структура царске палате, Felix
Romuliana- Гамзиград, Београд, 2010, 57-61
33
Нав. дел. 63

Page | 7
Проналаском остатака палих сводова и једног стубаца са венцем одређена је висина стајања
сводова. 34

Фасаде врата тврђаве сегментне основе изведене су са великом пажњом.35 Доњи део
израђен је правилним блоковима сивог пешчара изнад којих је подеони венац светлог
кречњака. Од подеоног венца полази простран лук улаза. Са његових бочних страна
урађене су две полукружне нише са полукалотама. Део изнад подеоног венца израђен је од
наизменичних слојева сивог камена и два и три реда опека. Над приземним делом постојале
су галерије са уклесаним каменим украсом. Откривени су капители, базе, конзоле, абакуси,
пиластри, архиволте, импости. Њиховим подробнијем проучавањем дошло се до сазнања о
постојању два типа клесаног украса. Доњи изведен од сивог камена, а горњи од белог
кречњака. Потом, откривено је да је путем аркаде на ободној платформи покровља
полигоналних кула остварено повезивање са другом кулом. Уз бокове отвора прве галерије
налазили су се пиластри који су помоћу ступаца носили абакус и горњу полукружну
архиволту, реконструисану на основу археолошких истраживања, проналаском три отвора
истог пречника. У средишњем отвору тимпанона стајао је комад са натписом „FELIX
ROMVLIANA“. Поред артефакта са натписом највреднији проналазак су пиластри са
представом војничке стеге са четири кружна и једним ловоревим листом, и три медаљона
и два венца на другом. 36 Две бисте мушкараца исклесане су у сваком медаљону. Верује се
да су у њима исклесани тетрарси Друге или Треће тетрархије која је проглашена 308, године
у Карнунтуму. На другом поменутом пиластару исклесани су Диоклецијан и Максимијан,
потом у нижем делу Галерије и Лициније, а у најнижем делу цезари: Макимијан Даја и
Константин I. 37

Ромулијанска архитектура врата млађег утврђења наставља градњу фасада улазних

прочеља римских тврђава. Тврђавска врата палате у Ромулијани својом конструкцијом и
раскошним клесаним украсом у камену који није поновљен ни на једној фасади римских
улаза спадају у највредније и најмонументалније грађевине касне антике и сматрају се
уникатним примером утврђења бедемске архитектуре.

34
М. Чанак Медић, Ромулијана (Гамзиград), Нови Сад, 2017, 31
35
М. Живић, Romulina Галеријева царска палата, Зајечар, 2003, 9
36
М. Чанак Медић, Б. Стојковић- Павелка: Архитектура и просторна структура царске палате, Felix
Romuliana- Гамзиград, Београд, 2010, 64-68

37
М. Чанак Медић, Ромулијана (Гамзиград), Нови Сад, 2017, 42

Page | 8
 ХРАМОВИ

Значајно место у комплексу Галеријеве царске палате заузумају два храма смештена
у средини северне и јужне стране, у делу замишљене осе cardo.

Храм на северној страни, имао је облик тетрастилног простилоса и састојао се од

од прочеља и трема са четири стуба, док је храм на јужној страни имао облик периптера, и
састојао се од тремова распоређених са три стране, а трем на задњој страни био је
изостављен. 38

Северни храм, оријентисан у првацу исток-запад, имао је улазна врата са источне

стране и налазио се између палате D1 и D3. Надомак њега, пронађен је разрушен жртвеник.
Од тетрастилног простилоста временом се очувало само уздигнуто прочеље висине два
метра. Састављено од два обимна попречна зида, испред којих се налазило степениште
које води до првог попречног зида. На основу сачуваних остатака овог храма извршена је
реконстукција Први попречни зид служио је као стилобат чеоних стубова, а други попречни
зид имао је функцију одвајања пронаоса и светилишта квадратне основе. Крстобразна
крипта изграђена уз западни зид била је повезана са обредима у светлиштима Кибеле. Из
тог разлога, сматра се да се крв жртвених животиња сливала у њу, и да је у северном храму
Ромулијане Кибелин култ био повезан са култом Галерија. 39

Преостали сачувани римски храмови тетрастилног простилоса помогли су у

реконструкцији некадашњег изгледа храма.

Стереобат, је пружио важне податке, а за утврђвање горње контрукције храма

коришћене су изанализиране висине стубова прочеља, одређене су висином очуваних
стубова суседнох преистила палате D1. Дошло се до закључака да су у склопу подужних
зидова постојали полуобличасти прислоњени лукови са полуоблчастим сводом.
Одређивање висине свода и целокупне висине храма, извршено је помоћу пропорција. 40

Тетрастилни простилос, био је декорисан клесаним украсима. Од његове целокупне

клесане декорације пронађени су сачувани делови венца и фриза узрађени од белог
кречњака. Двориште овог храма- temenos, које је чинило околину храма, откривено је на
северној и јужној страни. 41

38
Д. Срејовић, А. Лаловић, , Felix Romuliana: Галеријева царска палата у Гамзиграду, Београд, 1991, 10
39
М. Чанак Медић, Б. Стојковић- Павелка: Архитектура и просторна структура царске палате, Felix
Romuliana- Гамзиград, Београд, 2010, 77
40
Нав. дел. 78
41
Нав, дел. 79

Page | 9
 На јужној страни налазио се храм изведен у облику peripteros-a са умногоме
сложенијим просторним склопом од претходног северног храма. Од његових саставних
елемената сачували су се стереобат и прегршт горњих делова конструкције. Сачувано језгро
стереобата, имало је ortostat-усправни део, који је повезивао две засведене скрипте и
развијао је широке подијуме бочних страна. Помоћу очуваних делова утврђена је основа
храма. Подужни зидови, у склопу са антама били су продужени, плитке нише западне
стране припадале су адитону- олтарском делу. Подијуми бочних страна упућују на
постојање тремова, што је и потврђено пронађеним остацима поред храма: две врсте стабала
стубова, база и капитела. Периптерос је засведен подужним полуобличастим сводом
помоћу јаких бочни зидова. Као и за претходни храм, научници сматрају да је постојала
двојна намена крипте. Доња намена хтонском а горња олимпијском божанству. Скулптура
Јупитера нам казује да је периптерос посвећен њему и осталим божанствима тетрархије. 42

Крстобразна грађевина, средишњег дела југозападног простора, састојала се од

квадратне основе чији су зидови ограничавали унутрашње портике. У њеном склопу
постоји пар одаја око средишње дворане и врсте унутрашњег дворишта. Улаз у крстобразну
целину постављен је на северној страни а наспрам њега врата за мање предворје са богато
изведеним мозаицима. Уз бочне стране предворја налазила се по једна просторија одређене
намене. Кроз предворје прилазило се ка средишњој дворани са такође богато урађеним
подним мозаицим са сложеним мотивима. Дебљина зидова и распоред просторија храма
дају нам одговарајуће податке о изгледу горње конструкције. Путем њих, закључује се да
су били пресведени полуобличастим сводовима и да је средишњи простор пресведен
крстобразним сводом. Упоређивањем крстобразне грађевине са храмовима у
Диоклецијановој палати у Сплипу, затим са богатом урађеним римским вилама на Сицилији
и другим местима, потврђено је да је монументална трпезарија имала функцију свечаних
обеда. 43

Резиденцијалне палате:

Јужни зид палате D1 и D2 паралелан је са декуманусом, простире се од

северозападне четврти према северу до портика старијег фортификационог система чији су
порушени ступци уједињени у северне зидове. Палата на јужној и западној страни у свом
саставу има пиластаре који су одређивали положај стубаца портика. Због саме концепције
и богате декоративности сврстава се у најзначајније и најбоље обрађене палате.
Претпоставља се да је она била резиденциона палата цара Галерија. Чак и поред такве
фунцкије, постојале су просторије за активности цара . Неколицина дворана и просторија
са уређајима за грејање, један перистил, два атријума и два отворена дворишта, затим и
економске и помоћне просторије чиниле су њен саставни склоп. Правоугаоно распоређене

М. Чанак Медић, Ромулијана (Гамзиград), Нови Сад, 2017, 52

42

М. Чанак Медић, Б. Стојковић-Павелка: Архитектура и просторна структура царске палате, у: Felix

43

Romuliana- Gamzigrad, Beograd, 2010, 87-86

Page | 10
просторије оријентисане у свим правцима света. На исти начин уклапа се и кубикула и скуп
просторија око D2. Главни улаз у палату налазио се на источној страни, док су преостала
два улаза смештени са бочне стране. По остацим зидних постоља, долази се до закључака
да је улаз прве дворане био уобличен слободним стубовима са зидним постољима. из улазне
дворане постојала су три степеника. Утврђено је и постојање канала за одвод и довод воде
и претпостаља се да је функција била намењена обреду пурификације. Њена унутрашњост
сиромашније је изведена у односу на палату Д1. 44

Пространа врата западне дворане преко три срепеника водила су до свечане дворане
са уобличаним слободним стубовима, која се са источне стране завршавала полукружном
нишом у којој је смештен зазидани трон намењен Галерију. Зидови дворане били су чвршћи
у односу на зидове улазне и западне дворане. Сматра се да је ова сала била засведена
полуобличастим сводом. Сачувани мозаици упућују нас на чињеницу да је била раскошно
опремљена. Очувана су три подна мозаика која нам сведоче о раскоши ове палате. Делови
пронађених штукатура фресака и камених облога са великом јасноћом нам откривају о
изгледу горње конструкције, нажалост, данас уништеног дела.45

Са јужне стране главне палате, три степеника су водила ка октогоналној просторији

обложеној грчким зеленим мермером, у чији склоп су улазили уређаји за загревање испод
пода и са засведеним отвором за ложење. Намена октогоналне просторије расветљена је
помоћу средњовековних списа. Са задње стране палате са зазиданим троном на источној
страни, постојао је перистил, а ка њему су водила двоја врата. Велелпни улаз водио је ка
северној дворани. Пронађеним деловима створена је целокупна слика о изгледу перистила
који је имао тремове са свих страна осим пред улазом северне дворане. Прекопута северног
улаза налазила се фонтана од чијих делова су сачувани само подножје и реципијент.
Мозаички под тремова перистила израђен је помоћу звездоликих мотива.

Функционални склоп палате D1 чиниле су и одаје око атријума, скромније израђене.

Структура палате D1 и D2 повезана је са начином градње северних провинција Царства.

Цео просторни склоп Ромулијане скоро је идентичан преосталим римсим царским

палатама . Идентична решења, која су коришћена у Галеријевој палати, преузета су из
Диоклецијанове палате у Сплиту, Аули Палатини у Триру и на Палатину у Риму. 46

Унутрашња обрада дворана Галеријеве Ромулијане изведена је у корелацији са

палатом истог цара у Солуну. Очувана облога призменог дела палате у Солуну од белог
мермера са профилисаном бодуром је попут оних у северној одаји и тетраконхосној одаји у
Ромулијани. Повезаност обе царске палате истиче се и сачуваним лезенама, радови на

М. Чанак Медић, Ромулијана (Гамзиград), Нови Сад, 2017, 55-57

44

Нав. дело 58
45
46
М. Чанак Медић, Б. Стојковић-Павелка: Архитектура и просторна структура царске палате, у: Felix
Romuliana- Гамзиград Beograd, 2010, 92-93

Page | 11
Ромулијани кренули су најкасније 305. године након украшавања престоничке Галеријеве
палате. 47

Што се тиче палате D3, може се истаћи да је најстарија грађевина ове палате. Верује
се да је намењена Галеријевој мајци Ромули. Саставним склопом разликују се од царске
палате D1, D2 због аксијално распоређених просторија по угледу на римскохеленистичке
куће. Њени зидови одударају од зидова палата D1 и D2.48

Аналитичким истраживањем палате мајке Ромуле нису утврђене намене одређених

просторија. Усред наглашене подужне осе смештен је перистил који је са свих страна имао
тремове око кога се прави ред просторија. На зачелној страни налазила се дворана са
апсидом на западној страни. Спојена путем широких врата са перистилом. Коришћење
чвршћих зидова потврдило је пресвођавање полуобличастим сводом, изнаг кога су
највероватније постојале спратне одаје. Зидови дворане прекривени су богато урађеним
фрескама, док је под доста скромније изведен коришћењем углачаног једноставног
мермера. Археолошким истраживањима утврђено је грађење у две фазе. Након завршетка
прве, започета је друга фаза приликом које је срушен апсидални део и сужен улаз западне
стране. Завршним грађењем степеница, на месту претходно срушене апсиде, дошло је до
повезивања теменосом тетрастилног простилоса. 49

Распоред просторија треће палате, централне просторије погодан је за намену

tablinuma. Њен положај и однос према палатама D1 и D2 одаје нам инфромацију о њеној
намени и са великом дозом сигурности сматра се да је изричито била намењена врло блиској
особи цара Галерија. Тај разлог наводи нас на разматрање да је Галеријева мајка користила
ову палату. Поред тога, мора се узети у разматрање чињеница да је Ромула, Галеријева
мајка, умрла крајем III века, па ће до следећих аналитичких испитивања намена ове палате
остати енигматична. 50

Уз јужну страну коридора D4 саграђена је просторија дуже основе непознатог

времена настанка и намене. Упоређењем са палатом D3 долази се до сазнања да је из млађег
периода. Подови ове просторије израђени су у техници opus segmentatum. 51

Грађевинска целина која је смештена између D1 и грађевине са коридором Д4,

сачињена је од атријума са тространим тремовима са просторијама уз њихове стране.
Повезана је са Д4 путем врата. Јавне грађевине, које се простиру у јужном делу Ромулијане
око периптероса, чине терме (H), грађевине са тремом и портиком (G и J) и петобродна
зграда (F). На западној страни периптероса своје место нашла је петобродна грађевина јавне

47
М. Живић, Romuliana Галеријева царска палата, Зајечар, 2003, 12-13
48
М. Чанак Медић, Ромулијана (Гамзиград), Нови Сад, 2017, 67
49
Д. Срејовић, Римске царске палате и градови у Србији, Беоргад, 1993, . 134
50
М. Чанак Медић, Ромулијана (Гамзиград), Нови Сад, 2017, 68
51
Нав. дело, 68

Page | 12
намене чији је унутрашњи део подељен путем ступаца који су носили крстасто засведене
подужне и попречне лукове. Остаци ове грађевине казују нам о омалтерисаним и јарко
обојеним зидовима. 52

Грађевина са портиком (G), налази се иза периптероса, правоугаоне основе са

портиком на северној страни. Њеној целини, највероватније је припала саграђена вила
рустика пре оснивања Ромулијане. Имала је трем и дрвену таваницу, омалтерисане
спољашње фасаде. Грађевина са портиком Ј, смештена је изнад зграде са портиком G и
источне грађевине за коју се претпоставља да је имала функцију терми. 53

Место терми утврђено је пре почетка изградње царске резиденције. При изградњи
терми коришћени су остаци старијих одвода и довода. Састоје се из две целине. Први чине
хладан део просторије за пресвлачење- apoditerium . У средишњем делу налазио се улазни
хол са пажљиво распоређеним одајама са богато украшеним подом од квадратних
мермерних плоча али и плоча од сивог камена у виду шаховског поља. 54

У западном делу хола постојале су две зазидане полукружне нише у којима су

највероватније стојале скулптуре Асклепија и Хигије. Једна од њих је ка спољашности
петострана а друга недефинисана. Преко пута ове просторије, пронађен је прваоугаони
простор чија намена је највероватније била за купање у хладној води. 55

Хол је водио и у загрејан део купатила са више подељених просторија са подним

грејањем. Топао ваздух долазио је из просторије за ложење. Најближе просторије поред
ложишта имала су врелу воду, а најдаља млаку.

52
Д. Срејовић, Римски царски градови и палате у Србији, Београд, 1993, 139
53
М. Чанак Медић, Б. Стојковић-Павелка: Архитектура и просторна структура царске палате, у: Felix
Romuliana- Гамзиград, Beograd, 2010, 100
54
М. Чанак Медић, Ромулијана (Гамзиград), Нови Сад, 2017, 72
55
М. Чанак Медић, Б. Стојковић-Павелка, Архитектура и просторна структура царске палате, у: Felix
Romuliana- Гамзиград, Beograd, 2010, 101

Page | 13
 МОЗАИЦИ:

Раскошност палата, поред камених скулпутра и деокарација, понајвише се истицала

декорацијом богато обрађених мозаика. Пре свега, морамо напоменути мозаике
резиденцијалне палате помоћу којих је покривен под дворана, тремова и североисточног
атријума, затим и у кружној просторији. Под лазне дворане у целости је прекривен
мозаицима у виду тепиха. Два мозаика са бочне стране изведена су употребом осмоугаоника
са повезаним свастикама, а за декорацију средишњег тепиха употребљенa су обележја
плетенице, квадрата и правоугаоника. Затим, за разлику од ове дворане, у западној је подна
површина прекривена само једним мозаиком у виду тепиха, са елементима квадрата и
ромбова између којих су постављени звездолики мотиви. 56

У најсвечанијој дворани , подну површину прекривају три мозаика, умногоме

раскошније изведена. Бочни мозаици обрађени су испресецаним круговима који чине
четири листа, средишњи тепих дворане богато је изведен употребом фигура, од којих су
сачуване три сцене. На једном, представљен је леопард у скоку, на другом фигура пса, а на
трећем два ловца у борби са зверима. 57Проналаском новца, за време археолошких
истраживања, израда овог мозаика се датује у периоду од 309. до 311. године. У групу
велике вредности, спадају и подни мозаици северне дворане-триклинијума. Декорација
бочних мозаика изведена октагонима садржи: Соломоново слово, шаховска поља, сунце у
тренутку окретања, шестокраке звезде, розете и свастике. Дионис са леопардом, чини
деокрацију подног мозаика испред улаза у дворану, а надомак ње вероватно је постојао
мозаик са сценом из Дионисовог циклуса. 58

Подни мозаици крстобразне грађевине покривају подну површину свих простоија

осим централне. Плетенице, квадратна поља, разнобојне траке, Соломоново слово, врежа
брштљена, мотив свастике чине декорацију мозаика. Мозаици са геометријским мотивима
по традиционалним узорима Антонина Пија и Хадријановог времена али најближа
аналогија је са Галеријевом палатом у Солуну. Верује се да су на изради подних мозаика
радили солунски мајстори. Употреба фигуралних композиција при декорацији мозаика
издвојена је оквирима. Мозаик са илустрацијом лавиринта иако је изведена без фигуралних
мотива илуструје Галеријеву владарску идеаологију која је настаал на миту о Дионису и
божанском цару. Такође, као мозаик са истакнутим симболичким значењем може се истаћи
сцена лова у средишњем делу царске резиденције. Она је на симболичан начин истицала

56
Д. Срејовић, Римске царске палате и градови у Србији, Београд, 1993, 262
57
Исто, 266
58
М. Чанак Медић, Ромулијана (Гамзиград), Нови Сад, 2017, 79

Page | 14
храброст цара, Условно речено, приказује борбу добра и зла. Потом, представа бога
Диониса на трону са нимбом на глави који у рукама држи тирс и пехар. 59

Скулптура

Дугогодишња археолошка истраживања, обелоданила су фигуралну скулптуру

(богове, хероје и царске портрете и статуе) и бројну архитектонску пластику (базе, стубови,
пиластри, конзоле, капители).60

На скулптурама богова и хероја предстаљене су паганска божанства римског

пантеона. Као склуптуре од истакнутог значаја целокупне пронађене скупине, истичу се
Херкул и Јупитер, са којима су се тетрајхијски владари посвећивали, чији је култ био
распрострањен у Ромулијани. Од Херкулове скулптуре пронађена је глава са прецизно
уклесаном брадом и косом. Од мермерне статуе Јупитера пронађена је глава, такође
таласасте косе и браде удвострчене величине, и у великој мери оштећена десна шака са
орлом раширених крила. Откривени су и делови неидентификоване мермерне скулптуре
мушкарца са огртачем без главе, десне руке и оба стопала. Постоји претпоставка да је
скулптура Аполона. 61

Делови скулпутуре попут торза у ратничкој опреми у оклопу и делу војничког

огртача верује се да су припадали императору. Овој скупини припада и део скулптуре
израђен од порфира. Остатак главе, врата и темена моделовани попут Галеријевог портрета
или Диоклецијановог. Њој припадају и део шаке са зглобом. Археолошким истраживањима
терми дошло се до проналаска главе са венцем од порфира за коју се верује да је такође
Галеријева. Израда скулптура од порфира рађена је за тетрархијске цареве. 62

Међу многобројним фрагментима архитектонске пластике, по својој важности,

истичу се пиластри источних тврђавских врата. Пиластар са представом војничког стега и
део пиластар који је обрађен на исти начин као претходни, потичу са прве галерије . Њима
се прикључује и пилстар са представама тетрарха у медаљонима. 63

59
Д. Срејовић, Гамзиград, касноантички дворац, Београд, 1983, 71-74
60
Д. Срејовић, Гамзиград касно антички дворац, Београд, 1983, 77
61
М. Живић, Ромулијана: 50 година одгонетања, Зајечар, 2003, 50
62
М- Живић: Уметничка остварења у царској палати, у: Felix Romuliana-Гамзиград, Београд, 2010, 122
63
М. Чанак Медић, Ромулијана (Гамзиград), Нови Сад, 2017, 89

Page | 15
 САКРАЛНО-ФУНЕРАЛНИ КОМПЛЕКС НА МАГУРИ

Проналазак сакрално-фунералног комплекса на источном планинском венцу на брду

Магури, омогућио је разлагање неразоткривеног питања смрти цара Галерија. Историјски
извори два античка писца спомињу његову смрт у Сердици али и у Ромулијани. Открићем
Магуре, утврђено је место погреба и апотеозе цара Галерија и његове мајке Ромуле, путем
које су сврстани у римске богове. Пронађени су остаци већег маузолеја за којег се верује да
је намењен Галерију, и остаци Ромулиног маузолеја мање величине. Сваки од њих имао је
по један консекративни тумул. Положај маузолеја дозвољавао је сагледавање царске палате
у целини. На мањој раздаљини пронађена су два пута, један је водио ка царској палати а
други оријентисан у правцу север-југ. 64

Од мањег маузолеја, квадратне основе, сачувано је језгро. Блокови који су чинили

зидове маузолеја пронађени су и сматра се да су коришћени као делови подијума. У
средишњем делу откривена је гробница засеведена полуобличастим сводом и оријентисана
у праву исток-запад . Пронађени остаци омогућили су реконструкацију маузолеја и
закључено је да је имао кубични подијум са целом изнад која је на спољашњој страни била
петострана а са унутрашње кружна. На југозападној страни овог маузолеја , пронађен је
тумул над којим је извршена концекрација Ромуле, сачињен од зиданог кружног прстена.
Док је у самом средишту тумула пронађен остатак изгореле ломаче за апотеозу са
истопљеним комадићима сребра као и у другом тумулусу. Већи маузолеј израђен је на
подијуму кружног облика изнутра, а дванестостраног споља, од камених квадера. У
средишту кружног засведеног подијума налази се зазидана гробница са двосливним делом.
До целе изнад крипте долазило се степеништем. По сачуваним базама стубова имала је
портик. Већи тумул скружно сазидан и насут земљом.65

Комплекс на Магури расветљава нам начин и обичаје царског двора у време

тетрархије. Успешним ратним походима против Персије и положајем цезара, Галерије је
проглашен од стране Диоклецијана за другог Ромула, а потом и за новог Александра.
Раширеном причом да је син бога Марса, повећало се Галеријево поштовање према Херкулу
и Дионису, што мозаичка и скулптурална декорација Ромулијане потврђују у целости. 66

64
М. Чанак Медић, Ромулијана (Гамзиград), Нови Сад, 2017,113
65
Нав. дел. 115-119
66
М. Живић, Ромулијана: 50 година одгонетања, Зајечар, 2003, 39-41

Page | 16
 ЗАКЉУЧАК

На основу иложеног у раду, можемо закључити да царска палата Ромулијана

несумњиво представља један од најдрагоценијих локалитета позно-римског периода.
Досадашња археолошка истраживања дала су нова открића и решила енигму намене,
оснивача, култова који су у то време били распрострањени у овој царској палати,
повезаност старије и новије градње. Потом, утврђује, открива и допуњује изглед римских
царских палата умировљења и њихову међусобну повезаност у периоду тетрархије. Она
сведочи о раскоши и лепоти, али и о самом начину тадашњег живота Римљана, и њихових
императора. Без Ромулијане, која је била важан центар у старом Риму, поготово за време
владавине Галерија, и новијих археолошких открића, били би ускраћени за многе детаље
тетрахијског начина градње.

Page | 17
Литература:

1. Г. Острогорски, Историја Византије, Београд, 19

2. Д. Срејовић, А. Лаловић, Felix Romuliana, Галеријева палата у Гамзиграду, Београд,
1991
3. Д. Срејовић, Римски царски градови и палате у Србији, Београд, 1993
4. Д. Срејовић, Гамзиград, касно антички дворац, Београд, 1983
5. Д. Срејовић, Царски маузолеји и консекративни споменици у Felix Romuliani: Гамзиград,
источна Србија, Београд, 1994
6. М. Живић, Ромулиана: Галеријева царска палата, Зајечар, 2003
7. М. Живић, Ромулијана: 50 година одгонетања, Зајечар, 2003
8. М. Чанак Медић, Ромулијана (Гамзиград), Нови Сад, 2017
9. Felix Romuliana-Гамзиград, Београд, 2010

Page | 18