12 Zastita

Заштита непокретних културних
добара
1
Историјат заштите
nastavna 2006-07. Estela Radonjić, Zaštita kulturnih 2

dobara, st.postd
Сакупљање - историјат
• Економски елемент нагомилавања или чувања

предмета важних за живот
• Грчка и Рим (храмови и ризнице владара)
• Средњи век (владари и хришћанска црква)
• Ренесанса (античке стрине)
• Кабинети реткости
• Француска револуција

dobara, st.postd
Сакупљање - историјат
Национални конвент је 1791. године одлучио

да се у Лувру сакупе и сместе предмети из
научних и уметничких збирки
1793. године донет је декрет о проглашењу

царских збирки народном својином,
истовремено Лувр је отворен за посетиоце

dobara, st.postd
Непокретна културна добра- историјат
• Була папе Павла II из 1462.

Забрањује рушење или оштећење античких
зграда
• У Шведској основан први државни конзерваторски
завод 1630.
Задатак да испита, попише и сабере старе
споменике, обичаје, веровања у народу.
• 1662. Закон о забрани уништавања или кварења
споменика из давних времена.

dobara, st.postd
Непокретна културна добра - историјат у Србији
• 1832. кнез Милош је наредио да се направи

попис свих цркава и манастира у Кнежевини, са
назнаком године подизања, односно обнове
сваког споменика
• 1844. кнез Александар Карађорђевић донео је
Решење којим се забрањује уништавање старих
градова.
• 1870. објављен први званични списак
заштићених споменика од стране Министарства
просвете.
• 1881. Михаило Валтрович поднео Народној
скупштини предлог да се донесе закон о заштити
старина и споменика културе

dobara, st.postd
Непокретна културна добра- историјат у Србији
• 1923. - Образована је комисија за чување и

одржавање архитектонских споменка, при
Министарству вера
• Закон о шумама и Грађевински закон
• 1945. – Одлука о заштити и чувању културних

споменика и старина
• 1946. – Закон о заштити споменика културе и

природних реткости.
• 1994. – Закон о заштити културних добара.

dobara, st.postd
Појам
«Сви непокретни и покретни предмети који потичу из неке минуле епохе

а који, као карактеристичнидокументи свога времена могу бити значајни
за разумевање уметности и уметничког заната и њиховиг културног
развоја, за упознавање прошлости, или који имају значаја за очување
сећања на важне догађеје из историје, јесу споменици.» (Немачка 1884.)
Француски закон из 1887. године тражи да предмети које би требало

заштитити представљају јавни интерес са гледишта историје уметности.
Касније је уведена гранична година старости: споменицима се сматрају

– дoк о томе не донесе одлуку надлежни државни или друштвени орган –
сви објекти старији од стоtину година; у енглеском и швајцарском
закону – старији од осамдесет година.

dobara, st.postd
«Исоријске и уметничке старине јесу они грађевински, истукарски
(ликорезни вајарски), сликарси и занатлијски предмети који се тичу
некадашњег политичког, вероисповедног и приватног живота у српској
земљи, почевши од најстаријег до најновијег доба а могу бити од
разног градива, разне величине, покретни и непокретни.» (Нацрт Закона
о уметничким и историјским старинама који је 1889. предложила САН)
«имају уметничку, историјску, археолошку или етнографску вредност»

(италијански закон из 1939.)
«Покрета и непокретна културна добра која су од великог значаја за

културну баштину сваког народа , као: споменици културе, умености
или историје, верски или лаички, ахеолопка места, скуп грађевина које
су као целине од историјског или уметничког интереса, уметничка
дела, рукописи, књиге и други предмети уметниичког, историјског или
археолошко интереса као и научне колекције и важне колекције књига,
архива или репродукције напред наведених добара.» ( међународна
Конвенција за заштиту културних добара у случају оружаног сукоба,
ратификован
nastavna 2006-07.1955.) Estela Radonjić, Zaštita kulturnih 9
dobara, st.postd
Непокретна културна добра су настала људским радом од предисторије
до савремених градитељских остварења. Тиме су појмом обухваћени
историјски градови и насеља или њихови делови, старе грађевине и
њихови делови, те археолошки објекти и подручја која имају историјску,
културну, уметничку или амбијенталну вредност.
Културна добра су ствари и творевине материјалне и духовне културе од

општег интереса које уживају посебну заштиту. (Закон о заштити
културних добара из 1994.)
Покретна културна добра

Културна добра
Непокретна културна добра

dobara, st.postd
Правна заштита

dobara, st.postd
Основни принципи валоризације непокретних
културних добара
• старост
• аутентичност
• реткост
• естетске вредности
• културне вредности
• друштвено-историјске вредности

dobara, st.postd
Дефиниција културних добара:
Културна добра су ствари и творевине материјалне и духовне

културе од општег интереса које уживају посебну заштиту.
Покретна културна добра

Културна добра
Непокретна културна добра
Културна добра, у зависности од физичких, уметничких,

културних и историјских својстава, јесу:
 Споменици културе
 Просторно културно-историјске целине
 Археолошка налазишта
 Знаменита места
dobara, st.postd
Закон о културним добрима – 1994. године
Врсте културних добара
Добра која уживају претходну заштиту
1. Некрополе и локалитети с археолошким, историјским,

етнолошким или природњачким садржајем; стара језгра
градова и насеља; градитељски објекти, целине и делови
градитељских објеката с историјским или
архитектонским вредностима; споменици и спомен
обележја посвећени значајним догађајима и личностима;
куће у којима су рођене или су у њима радиле заслужне
истакнуте личности заједно са стварима које су им
припадале зграде и места у природи везани за значајне
историјске догађаје.
2. Списи, компјутерски, филмски или видео записи, слике
у покрету или текстови.......
3. Предмети ликовних и примењених уметности,
археолошји предмети, етнографски и природњачки
nastavna 2006-07. предмети..........
Estela Radonjić, Zaštita kulturnih 14
dobara, st.postd
Добра која уживају претходну заштиту

dobara, st.postd

dobara, st.postd
Споменик културе јесте грађевинско – архитектонски објекат од

посебног културног или историјског значаја, као и његова
градитељска целина, објекат народног градитељства, други
непокретни објекат, део објекта или целине са својствима
везаним за одређену средину, дело монументалног и
декоративног сликарства, вајарства, примењених уметности и
техничке културе, као и друга покретна ствар у њима од посебног
културног и историјског значаја.

dobara, st.postd
Просторно културно-историјска целина јесте урбано или рурално

насеље или њихови делови, односно простор с више непокретних
културних добара од посебног културног и историјског значаја.

dobara, st.postd
Археолошко налазиште је део земљишта или површине под
водом који садржи остатке грађевина и других непокретних
објеката, гробних и других налаза, као и покретне предмете из
ранијих историјских доба, а од посебног су културног и
историјског значаја.

dobara, st.postd
Знаменито место је простор везан за догађај од посебног значаја

за историју, подручје с израженим елементима природних и
радом створених вредности као јединствене целине, као и спомен
гробови и гробља и друга спомен обележјанкоја су подигнута
ради трајног очувања успомена на значајне догађаје, личности и
места из националне историје (меморијали), од посебног
културног и историјског значаја.

dobara, st.postd
 Споменици културе  Археолошка налазишта
 Просторно културно-историјске целине  Знаменита места

dobara, st.postd
Културно добро од великог значаја јесте оно културно добро које

има једну од следећих карактеристика:
1. Значајно је за одређено подручје или раздобље;
2. Сведочи о друштвеним или природним појавама,

односно условима друштвено-економског и културно-
историјског развоја у одређеним раздобљима;
3. Сведочи о значајним догађајима и истакнутим

личностима из националне историје.

dobara, st.postd
Културно добро од великог значаја

dobara, st.postd
Културно добро од изузетног значаја јесте оно културно добро које

има једну од следећих карактеристика:
1. Посебан значај за друштвени, историјски и културни

развој народа у националној историји, односно за развој
његовог природног окружења.
2. Сведочи о пресудним историјским догађајима и
личностима и њиховом деловању у националној
историји
3. Представља јединствене (раритетне) примерке
стваралаштва свог времена или јединствене примерке из
историје природе
4. Велики утицај на развој друштва, културе, технике и
науке
5. Изузетну уметничку или естетску вредност
dobara, st.postd
Културно добро од изузетног значаја

dobara, st.postd
Закон регулише:
 Права, обавезе и одговорности сопственика и правних лица
 Утврђивање културних добара
 Упис у регистар културних добара
 Делатност заштите културних добара и установе заштите
 Мере заштите и других радова на културним добрима
 Промет и експропријација културних добара

dobara, st.postd
Међународни систем заштите културних добара
Општи акти:
 Конвенције
 За заштиту културних добара у случају оружаног сукоба
(Хаг 1954.)
 О мерама за забрану и спречавање недозвољеног увоза ,
извоза и преноса својине културних добара (Париз 1970.)
 О заштити светске културне и природне баштине (Париз 1972.)
 Препоруке које је усвојила Генерална конференција УНЕСКО-а

 Препоруке које се односе на заштиту одређених покретних и
непокретних културних односно природних добара
 Препоруке које се односе на заштиту одређених покретних
културних односно природних добара
 Препоруке које се односе на заштиту одређених непокретних
културних односно природних добара
 Статут ICCROM-а
 Међународна повеља о конзервацији и рестаурацији споменика
Општи
 2006-07.
nastavna акти Европски и општи
Estela Radonjić, акти
Zaštita ICOMOS-а
kulturnih 27
dobara, st.postd
Техничка заштита

dobara, st.postd
Методе техничке заштите
 Конзервација
 Рестаурација
 Рекомпозиција
 Реконструкција
 Дислокација
 Интерполација
 ...................

dobara, st.postd
Венецијанска повеља из 1964. године
1. Конзервација
2. Рестаурација – “операција која се може вршити само у

изузетним случајевима. Њен циљ је да сачува и открије
естетске или историјске вредности споменика, а заснива
се на поштовању старе материје и аутентичних
докумената. Она се мора зауставити тамо где почиње
претпоставка”

dobara, st.postd
Конзервација
Прва метода заштите која у себе укључује и потребне

акције консолидације, односно одржавања, што је везано и
за замену појединих делова зависно од трајности
материјала.
“Конзервација споменика на првом месту захтева њихово

стално одржавање”

dobara, st.postd
Примењује се у следећим случајевима:
• Када нема потребе за било каквом интервенциом којом би

се мењеао карактер или намена културног добра.
• Када је градитељско добро толико порушено да представља

археолошки објекат, код којег нису потребни ни дозвољени
никакви други захвати.

dobara, st.postd
Под конзервацијом и одржавањем подразумева се

обезбеђивање грађевина нужно потребним техничким
уређајима (комуналне инсталације, грејање, одржавање и др.)
и читав низ консолидацијских поступака као што је учвршћење
темеља, зидова и кровова, исправљање зидова, поправљање
угрожених делова и сл.
Уз одржавање грађевина често су везани и поједини заштитни

додаци, који могу бити привременог или трајног карактера.

dobara, st.postd
Конзервација – заштитне конструкције

dobara, st.postd Piazza Armerin (Sicilija)
Конзервација целина

dobara, st.postd San Giminiano (Italija)
Конзервација целина

Заштићени историјски град Rothenburg ob der Tauber у Немачкој
dobara, st.postd
Конзервација код нас
Пре (1947) Данас

dobara, st.postd
Адаптација - ревитализација
Најефикаснији начин савремен заштите и његовог

укључења у токове данашњег живота
Ревитализација је промена функције зграде давањем неке

намене објектима које су остале без живе функције

dobara, st.postd
“За осигуравање заштите споменика увек је повољније ако

они имају неку за друштво корисну намену: давање такве
намене је према томе пожељно, али се при томе не смеју
мењати унутрашњи распоред ни изглед грађевина.” –
венецијанска повеља
“Заштиту и реконструкцију треба да прате делатности

ревитализације. Зато је битно задржати одговарајуће
постојеће функције, посебно трговачке и занатлијске и,
уводити нове које би уколико се кроз дуже време успеју
одржати, требале бити у складу с економским и
друштвеним карактером града, регије или покрајине где
су уведене.” – препорука из Најробија 1976. године
dobara, st.postd
• Враћање исте функције – Ђурђеви Ступови
• Давање нове функције – Манакова кућа
•nastavna
Ревитализација
2006-07. историјских
Estela Radonjić, градова и насеља – Свети Стефан
Zaštita kulturnih 40
dobara, st.postd
Рекомпозиција (анастилоза)
Метод којим се порушени изворни делови постављају

на своје место и у своју првобитну функцију, па се
тако историјском добру враћа, делимично или у
целини првобитни облик.

dobara, st.postd
Рекомпозиција (анастилоза)
Грчки храм у Селинуту (Сицилија)

Грчки храм Cerera у Peastumu (Италија)dobara, st.postd
Рекомпозиција (анастилоза) - Гамзиград

dobara, st.postd
Рекомпозиција (анастилоза) - Гамзиград

dobara, st.postd
Рестаурација
Обнова градитељског наслеђа поступком којим се додају

делови који су постојали у изворном изгледу или у
једном од развојних фаза.
Може се вршити само у изузетним случајевима. Њен циљ

је да сачува и да открије естетске или историјске
вредности споменика, а заснива се на поштовању старе
материје и аутентичних докумената. Она се мора
зауставити тамо где почиње претпоставка.

dobara, st.postd
Начела рестаурације:
• Могућа је уградња нових елемената, али је нужно нове
делове сводити на најмању могућу меру, тако да нови
делови обимом не прелазе старе.
• Рестаурација не може имати за циљ само враћање

првобитног изгледа, него очување аутентичних вредности
једног, више или свих историјских слојева.
• Рестаурација се мора зауставити тамо где почиње

претпоставка.
• Нови делови морају бити обележени да би се

разликовали од оригиналних
• Потребно
nastavna 2006-07. јеEstela
избегавати обнову
Radonjić, Zaštita kulturnih декоративних делова
46
dobara, st.postd

Грчки театар Ераклеа Миноа на Сицилији
dobara, st.postd
Пре (1948) Рестаурација – Музеј Вука и Доситеја
Данас

dobara, st.postd
Реконструкција
Поступак очувања градитељско наслеђа, којим се обнавља

објекат културе или целина која је била порушена потпуно
или већим делом. Реконструкција је потпунији и радикалнији
вид рестаурације, при чему је много више ново обновљених
него аутентичних делова.
Постоје два метода реконструкције:

• “факсимилска” реконструкција
• нова изградња

dobara, st.postd
“Факсимилска” реконструкција је поступак којим се враћа

грађевини првобитни изглед. Њом се добија верна
репродукција првобитног односно ранијег стања.
Неопходно је бити апсолутно сигуран у познавање
првобитног изгледа.
Примењује се:
• када је аутентична грађевина или целина нагло порушена

(рат, земљотрес...), а постоје изразите потребе да се она
обнови
• када таква обнова има истакнути културни, васпитни или

други значај
dobara, st.postd

Реконструкција Аталасове Стое у Атини
dobara, st.postd

dobara, st.postd
Нова изградња, усклађена с историјским амбијентом

примењује се у случају кад је порушену историјску зграду
потребно заменити новом усклађеном с историјским
амбијентом.
Ову реконструкцију подстичу урбанистички разлози

задржавања уличног габарита, просторно дефинисање
тргова и других простора, одржавање контитнуитета града,
насеља или појединих његових делова.

dobara, st.postd
Интерполације и допуне
Метода попуњавања историјског града или насеља новим

објектом или целинама.
Интерполацијом се не тежи вратити некадашње стање

него попунити данашња празнина и то уношењем
савремене архитектуре у постојеће ткиво.
Итерполације се јављају у широком распону од свесног

супростављања ранијем изразу до већег или мањег
подређивања постојећем амбијенту.

dobara, st.postd
Интерполације и допуне

dobara, st.postd
Дислокација
Премштање непокретних културних добара се допушта

само у случајевима када ниједном другом методом није
могуће очувати културно добро на изворном месту.

dobara, st.postd
Дислокација

Пресељени
dobara, st.postd комплекс Абу Симбел у Египту
Реплике и “музеји на отвореном”
Реплика је метод факсимилске реконструкције када се

историјске зграде у којој се из музеолошких, васпитно-
образованих или заштитних разлога копирају изворна
градитељска и уметничка дела и постављају на другом
месту. До изражаја долазе и у музејима на отвореном, кад
је, на пример, неопходно приказати хронолошки развој
куће.

dobara, st.postd
Реплике и “музеји на отвореном”

“Музеј на отвореном”
dobara, st.postd у Детмолду у Немачкој
“Музеји на отвореном”

dobara, st.postd Сирогојно
“Музеји на отвореном”
Тулба - Пожаревац
dobara, st.postd
Нова изградња у традиционалном духу
Француска Estela Radonjić, Zaštita kulturnih

лука Port Grimaud
nastavna 2006-07. 62
dobara, st.postd

12 Zastita

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

12 Zastita

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Заштита непокретних културних

nastavna 2006-07. Estela Radonjić, Zaštita kulturnih 2

• Економски елемент нагомилавања или чувања

nastavna 2006-07. Estela Radonjić, Zaštita kulturnih 3

Национални конвент је 1791. године одлучио

1793. године донет је декрет о проглашењу

nastavna 2006-07. Estela Radonjić, Zaštita kulturnih 4

• Була папе Павла II из 1462.

nastavna 2006-07. Estela Radonjić, Zaštita kulturnih 5

• 1832. кнез Милош је наредио да се направи

nastavna 2006-07. Estela Radonjić, Zaštita kulturnih 6

• 1923. - Образована је комисија за чување и

• 1945. – Одлука о заштити и чувању културних

• 1946. – Закон о заштити споменика културе и

• 1994. – Закон о заштити културних добара.

nastavna 2006-07. Estela Radonjić, Zaštita kulturnih 7

«Сви непокретни и покретни предмети који потичу из неке минуле епохе

Француски закон из 1887. године тражи да предмети које би требало

Касније је уведена гранична година старости: споменицима се сматрају

nastavna 2006-07. Estela Radonjić, Zaštita kulturnih 8

«имају уметничку, историјску, археолошку или етнографску вредност»

«Покрета и непокретна културна добра која су од великог значаја за

Културна добра су ствари и творевине материјалне и духовне културе од

Покретна културна добра

nastavna 2006-07. Estela Radonjić, Zaštita kulturnih 10

nastavna 2006-07. Estela Radonjić, Zaštita kulturnih 11

nastavna 2006-07. Estela Radonjić, Zaštita kulturnih 12

Културна добра су ствари и творевине материјалне и духовне

Покретна културна добра

Културна добра, у зависности од физичких, уметничких,

 Просторно културно-историјске целине

Добра која уживају претходну заштиту

1. Некрополе и локалитети с археолошким, историјским,

Добра која уживају претходну заштиту

nastavna 2006-07. Estela Radonjić, Zaštita kulturnih 15

Врсте културних добара

nastavna 2006-07. Estela Radonjić, Zaštita kulturnih 16

Споменик културе јесте грађевинско – архитектонски објекат од

nastavna 2006-07. Estela Radonjić, Zaštita kulturnih 17

Просторно културно-историјска целина јесте урбано или рурално

nastavna 2006-07. Estela Radonjić, Zaštita kulturnih 18

nastavna 2006-07. Estela Radonjić, Zaštita kulturnih 19

Знаменито место је простор везан за догађај од посебног значаја

nastavna 2006-07. Estela Radonjić, Zaštita kulturnih 20

 Просторно културно-историјске целине  Знаменита места

nastavna 2006-07. Estela Radonjić, Zaštita kulturnih 21

Културно добро од великог значаја јесте оно културно добро које

1. Значајно је за одређено подручје или раздобље;

2. Сведочи о друштвеним или природним појавама,

3. Сведочи о значајним догађајима и истакнутим

nastavna 2006-07. Estela Radonjić, Zaštita kulturnih 22

Културно добро од великог значаја

nastavna 2006-07. Estela Radonjić, Zaštita kulturnih 23

Културно добро од изузетног значаја јесте оно културно добро које

1. Посебан значај за друштвени, историјски и културни

Културно добро од изузетног значаја

nastavna 2006-07. Estela Radonjić, Zaštita kulturnih 25

 Права, обавезе и одговорности сопственика и правних лица

 Утврђивање културних добара

 Упис у регистар културних добара

 Делатност заштите културних добара и установе заштите

 Мере заштите и других радова на културним добрима

 Промет и експропријација културних добара