Симпозијум

Хришћанство и медицина

Обичај даривања и симболика

анатомских вотива
– историјски осврт –

Јелена Јовановић Симић

Музеј науке и технике

Одсек историје медицине
Одељење Музеј Српског лекарског друштва
 Аспекти истраживања
заветних дарова / дарова захвалности
(вотива)

• Митолошки
• Votum (лат) – завет, • Религијски
обећање Богу, • Медицински
поклон, жеља, • Етнолошки и
жртва; етнографски
• Ex voto suscepto – по • Музеолошки
учињеном завету
• Уметничко-
историјски
• Други...
 Вотиви из времена праисторије
Имхотеп, свештеник, лекар, архитекта и
канцелар фараона из доба Старог Царства у Дупљајска колица
Египту (3. миленијум п.н.е) (Народни музеј у Београду, Збирка бронзаног
(Лувр, Одељење египатских антиквитета; бронза доба) / култ плодности и вегетације
(332-330 п.н.е)
Вотиви –
предмети
материјалне
културе

Зооморфни вотиви, Вотивна колевка са дететом,

Археолошки музеј Рим, 200. п.н.е.
Олимпије, 7/8. век п.н.е. (Wellcome Collections)

Антропоморфни
сумерски вотиви, Вотивна кућа, Радионица
2700 п.н.е. Вотивни једрењак, у месту Паграти,
Бенаки музеј, Грчка Грчка, 20 век
Капела
Св. Рока,
Њу
Орлеанс,
САД
 Антички анатомски вотиви

• Пракса потекла из Коринтског

асклепиона
• Средином првог миленијума пре
нове ере у храмовима и
светилиштима Етрураца, Грка и
Римљана
• Део терапијског ритуала
• Начин излагања: стављање реплика
на зидове или вешање о таваницу
(грчки стил ) : одлагање поред
олтара или насупрот статуа
божанства (у етрурским и римским
светилиштима)
• Hieropoei – (чувари и свештеници):
чување, инвентарисање, селекција

Анатомски вотиви из коринтског

асклепиона; Археолошки музеј Коринта,
од 4. века п.н.е.
 Облици анатомских вотива
• делови тела
• без патолошких промена
• органи
• са патолошким променама
• поливисцерални вотиви
• са представом трудноће
• уплетена коса

Вотив дојке, римски период

(Колекције Велкам, Лондон)

Вотивно колено са приказом

Етруршка вотивна статуа, 400- Вотив из Атинског асклепиона, 3. век
патолошких промена, из
300. п.н.е. Светилишта посвећеног п.н.е (Национални археолошки музеј,
(Музеј Гети, Лос Анђелес) Минерви, римски период Атина)
 Симболика анатомског вотива

• „Сваки вотив кодира игру одсуства и

присуства... присутност вотива означава
одсутност излеченог понизног молиоца.
• Сам вотив, као представа леченог и излеченог
дела целине организма, наставља да
кореспондира са светитељем.
• Симболично жртвовање дела тела кроз
поклањање вотива има карактер замене –
сваки анатомски вотив представља
неампутираност која наглашава интегритет
одсутног, излеченог дародавца.“
Nicholas Rynearson, “Constructing and Deconstructing the Body in the Cult of Asklepios“,
Stanford Journal of Archaeology 2 (2003): 1-18.
 Специјализација светилишта
и распрострањеност обољења

• Атина (Асклепије)
• очне болести
• Коринт (Асклепије)
• болести удова
• Грависка (Јунона)
• плодност (материце, дојке, бебе у повоју)
• Габи (Јунона)
• плодност, болести ока и уха (вотиви ока и
уха)
• Понте ди Нона (?)
• А)главобоља (сунчаница, маларија?),
мигрена (реплике глава и половина
глава)
Б) болести ока
Кампети – Веи
венеричне болести
Неми (Дијана)
болести удова

Steven M. Oberhelman, “Anatomical Votive Reliefs as Evidence

for Specialization at Healing Sanctuaries in the Ancient
Mediterranean World“.
Athens Journal of Health 1, 1, 2014
 Музеолошки аспект

• „Вотивни поклони, као и погребни предмети,

могу се сматрати збирком, јер ту није важна
чињеница то што су намењени боговима или
мртвима већ што постоји одређена публика
која их разгледа.
• Они су медијум између смртних и бесмртних,
између светог и секуларног, и у самом срцу
секуларног света конституишу симболе
далеког, скривеног, одсутног“.

Krzysztof Pomian, Collectors and Curiosities, 1990, 21-22.

 Обичај прилагања вотива
и хришћанска религија
• Концил у Листену,
743. године: обичај
проглашен паганским
• У Немачким земљама
обичај развијен
између 10. и 13. века
• Заступљенији и боље
проучен у католичким
него у православним
земљама
• (На слици: заветни поклон, Госпа од
Шкрпјела, Пераст)
Вотиви код православних народа
• Грчка – тама
(τάμα, ταμάτα)
• Русија – обету подарки
• Бугарска – оброк
• Македонија –
Велес – човечиња
Битољ – подарок

Радионица за израду вотива,

основана 1920; Паграти, Грчка

Руски вотиви, 18. и 19. век

 Досадашња истраживања вотива
код православних Срба

• Сима Тројановић, Главни српски жртвени обичаји, Српски

етнографски зборник, књига XVII, Београд, 1911: 209-211;
• Миленко С. Филиповић, „Метални вотиви код православних Срба“,
Гласник Скопског научног друштва, XV-XVI (1935-1936): 241-253;
• В. Милутиновић, “Култ везан за цркву у Текијама”, Рад војвођанских
музеја бр. 5, Нови Сад, 1956;
• Слободан Милеуснић, „Метални вотиви из збирке музеја Српске
православне цркве”, Гласник Српске православне цркве, LIX, Београд,
1978, бр 4.
• Мирјана Шакота, Дечанска ризница. Београд: Просвета и Републички
завод за заштиту споменика културе; Приштина: Јединство, 1984.
• Мирјана Шакота, Студеничка ризница. Београд: Просвета и
Републички завод за заштиту споменика културе, 1988
• Ранко Баришић, „Метални вотиви Манастира Хиландара“. Свеске
Друштва историчара уметности Србије, 22 (1991), 40-48.
• Марина Цветковић, Вотиви из збирке Етнографског музеја у
Београду (каталог изложбе). Београд: Етнографски музеј, 2001.
 Вотиви код православних Срба

• Вотивни дарови прилажу се као молбена

жртва, жртва захвалница и заветна жртва
• Жртвени дарови: плодови и производи
домаће радиности
• Вотиви „у најужем смислу“ су анатомски
вотиви, фигуре домаћих животиња и други
предмети материјалне културе
• Материјали: метал (сребро), восак, седеф
• Срби су обичај примили са две стране: у
јужним крајевима од Цинцара, а у западним
од католика
• Обичај је неравномерно заступљен

Миленко С. Филиповић,
„Метални вотиви код православних Срба“, 16

Вотивно срце, Етнографски музеј,

(Извор: Марина Цветковић, Вотиви из
збирке Етнографског музеја у Београду
(каталог изложбе).
 Начин прилагања и поступак са
вотивним даровима
• Метални вотиви:
• 1) слободни
• 2) метални вотивни оков
• Поступак:
• Излагање у храму –
прилагање на икону или испред
иконе; лепљење, закивање
• Полагање на кивот светитеља
(Ман. Св. Јована Бигорског;
Ман. Саринац; Ман. Никољац)
• Чување у кутијама
• Позајмљивање
• Претапање (слободних вотива)

Чудотворна икона Пресвете Богородице

из Пећке патријаршије
 Обичаји даривања

• Куповина или израда по

поруџбини, а затим прилагање на
икону или испред иконе
светитеља
• Узимање вотива које су
поклонили други молиоци (око,
беба у повоју, колевка), ношење уз
себе, у одећи, у току 40 дана до
једне године. Затим се вотив
враћа или се задржава, а у замену
се прилаже други.
• Код жеље за потомством жена
помоћу воска лепи вотив на лик
Распетог Христа и три пута
изговара: “Ево теби, Господе,
детенце, ти мени детенце!”

Вотивне бебе и колевка,

Етнографски музеј Београд
 Вотивне шаке
Етнографски музеј, Београд
 Анатомски вотиви,
Етнографски музеј, Београд
 Метални вотиви манастира
Хиландара

Ранко Баришић, „Метални вотиви Манастира Хиландара“.

Свеске Друштва историчара уметности Србије, 22 (1991)
 Закључак
• Вотиви су се прилагали
1. у знак захвалности за излечење
2. уз молбу за очување и побољшање здравља или
репродуктивне способности
3. уз молбу за заштиту (очување душевног и физичког
здравља, очување и постизање благостања)
4. као симбол завета
• Помоћу њих је остваривана трајна повезаност са
светитељем и његова заштита
• Вотиви изложени у храму су преносили поруке другим
верницима о успешним исцељењима
• Веровало се да делују путем контакта (додир вотива са
ликом светитеља/иконом, ношење или сам додир вотива
претходног молиоца)