Историјски извори за

проучавање црквене
историје и историчари
 Историја
Хришћанско поимање историје, односно њеног смисла и циља, разликује се од
осталих погледа.

Грчки појам ИСТОР значи знање, познавање, истраживање; а долази од глагола

ИДА што значи видети, знати, сазнати на основу виђења. Дакле, на основу
анализе саме речи долазимо до закључка да је овде реч о сазнању на основу
виђења, увида, опита, проповеди – а последњи појам објашњава зашто су
Словени преводили грчки појам са повјест. Сам по себи појам историја не
може да се разуме без пратећих појмова време, простор, човек (стварање,
почетак и крај живота, смисао људског постојања и коначан циљ).

• Антички историчари: Херодот (485-423. пре Христа), Тукидид (460-399. пре

Христа)
• Хронос, бог времена код старих Грка (гута своју децу, а жена је сакрила Зевса)
• Историја је Божије и људско дело, дело је сарадника Божијег који је управљач
материјом и целим живим светом.
 Подела и задатак Историје
Цркве
• Схваћена у најширем смислу речи, историја Цркве може да се подели
на: историју догмата, историју монаштва, историју ширења
Хришћанства (мисија), историју црквене уметности, историју
хришћанске литературе (књижевности), итд. Поред тога, историја
црквених догађаја има тангентних места са различитим догађајима у
световној историји.
• Задатак православног богослова, као црквеног историчара, јесте да
сагледа околности живота Цркве, са свих аспеката, и да у том широком
истраживању поред црквених извора користи и нехришћанске, односно
световне изворе. Пошто би свака тврдња у историјском контексту
требало да буде утемељена на изворима (црквеним и нехришћанским),
онда би те изворе требало поделити, упоредити и анализирати, како
би се дошло до жељеног сазнања.
 Извори
• Историја Цркве као наука темељи се на изворима, подацима, траговима о постојању
заједнице и продуктима те заједници. Најбољи извори за разумевање и схватање историје
Цркве су сами Светитељи, Апостоли, Пророци, Учитељи и Мученици Цркве. Они су
богословствовали и – дан данас – богословствују у Духу Светом живећи у православној
вери и доказују да је богословље православље, те да је нераздвојиво од ортопраксије –
живота по вери.
• До нашег времена су стогли извори као сведочанства о томе како су живели хришћани, са
ким су живели, односно како их је прихватало друштво и како су сами хришћани
христијанизовали друга – паганска и незнабожачка – друштва. Како бисмо разрадили тему,
односно ставили у шири контекст, потребно је да сам извор контекстуализујемо и
упоредимо га са нехришћанским изворима, те зато је потребно да знамо поред
хришћанских историчара, анализирамо и изворе нехришћанских историчара.
• Најбитнији извор за почетна проучавања јесте Свето Писмо. У Старом Завету пратимо
библијску историју, која може да нам помогне у схватању културе, друштва и цивилизације
која је припремила Христов долазак, а затим у Новом Завету пратимо после Јеванђеља,
односно повести Христовог живота, стварање хришћанске заједнице, ширење хришћанства
и проблеме са којима су се сусреле хришћанске заједнице у првом веку Христове ере.
• После Јеванђеља, односно повести о Христовом животу и делу на земљи, у новозаветном
канону налази се књига Дела апостолска. Веома важна књига коју је написао јеванђелист
Лука.
 Дела апостолска као историјски извор за проучавање живота Ране
Цркве
• Дела апостолска као историјски извор за проучавање живота Ране Цркве
• # Опис Вазнесења, уз опис избора Матије за апостола Дап 1
• # Дела апостолска – смрт Јудина: Мт. 27, 5 и Дап 1, 18: обеси се, паде и просу се утроба
његова. Папије Јерапољски (Речи Господњих објашњења 4 – превод Епископ Атанасије у
Дела апостолских ученика Врњачка бања – Требиње, 1999, 300) прати причу из Дела
апостолских али је и надограђује: Јуда је преживео, скинут је са вешала, пре него што се
угушио, а затим је умро у најтежим мукама остављен од свих...
• # Педесетница: силазак Духа Светог на апостоле Дап 2
• # Беседа апостола Петра, Петар и Јован у затвору. Успех апостолске проповеди... Дап 3, 4
и5
• # Избор седморице ђакона. Архиђакон Стефан... Дап 6 и 7
• # Гоњење Цркве у Јерусалиму. Савле гони хришћане. Обраћење Саволово Дап 8 и 9
• # Обраћење и крштење Корнилија и његовог дома у Кесарији. Дап 10
• # Ширење Јеванђеља у Антиохији Дап 11
• # Смрт ап. Јакова. Петар у тамници. Иродова смрт. Дап 12
• # Прво Павлово мисионарско путовање Дап 13 и 14
• # Апостолски сабор у Јерусалиму Дап 15
• # Мисионарска делатност апостола Павла (друго и треће мисионарско путовање,
сужањство апостола Павла, пут у Рим, проповед) Дап 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 25,
26, 27, 28.
 Кратак преглед црквене историографије
• ИГИЗИП (око 180) дело Ипомнимата (успомене, белешке)
• ЈУЛИЈЕ АФРИКАНСКИ дело Хронографија
• ТЕОФИЛО АНТИОХИЈСКИ дело Историја
• ИПОЛИТ РИМСКИ дело Хронографија
• ЈЕВСЕВИЈЕ КЕСАРИЈСКИ дела Хронике, Црквена историја, Живот Константинов
• ГЕЛАСИЈЕ КЕСАРИЈСКИ (+395) дело Црквена историја (према подацима из Фотијеве Библиотеке)
• РУФИН АКВИЛЕЈСКИ (+410) превео је Јевсевијеву Историју и додао још две књиге
• ФИЛОСТОРГИЈЕ дело Црквена историја (према подацима из Фотијеве Библиотеке)
• СОКРАТ СХОЛАСТИК (380-440) дело Црквена историја
• ЕРМИЈЕ СОЗОМЕН (380-450) дело Црквена историја
• ТЕОДОРИТ КИРСКИ (393-460) дело Црквена историја
• ГЕЛАСИЈЕ КИЗИЧКИ дело Синтагма о Никејском сабору у три књиге
• ЗАХАРИЈЕ МИТИЛЕНСКИ (5. век) дело Црквена историја
• ЕВАГРИЈЕ СХОЛАСТИК (536-600) дело Црквена историја у шест књига
• СУЛПИЦИЈЕ СЕВЕР (+430) дела Хронографија, Живот Светог Мартина, Разговори
• АВГУСТИН дело О Божијој држави
• ИСИДОР СЕВИЉСКИ дела Хроника, Историја Гота, Вандала и Свева
• НИКИФОР КАЛИСТ КСАНТОПУЛОС дело Црквена историја у 18 књига
• БЕДА ВЕНЕРАБИЛИС дело Историја Цркве код Англо-саксонаца
• ПАВЛЕ ЂАКОН дело Црквена историја Лангобарда
• ЛАОНИК ХАЛКОКОНДИЛ (15. век) дело Историја
• КОНСТАНТИН ЛАСКАРИС (15. век) дело Синопсис историје
• ДУКА (1400-1470) дело Историја
• ГЕОРГИЈА СФРАНЦЕС (1401-1478) дело Хронике
• МАНОЈЛО МАЛАКСОС (+1581) дело Хроника
• ДОСИТЕЈ ЈЕРУСАЛИМСКИ (1641-1707) дело Историја јерусалимских патријараха
 Нехришћански писци сведоче о хришћанима

• Публије Лентула – бивши царски

намесник у Јудеји у писму императору
Тиберију – о Исусу Христу
• Гај Плиније Млађи пише цару Трајану о
животу и ревности хришћана. Трајан
говори да хришћане не треба гонити, али
ако су пријављени и оптужени, онда их
треба казнити.