Professional Documents
Culture Documents
II. Одежде клирика. У почетку одежде клирика нису биле нарочите. Порекло
посебних богослужбених одежди је делом у богослужењу јерусалимског храма, а делом
у римској свечаној одећи. Интензивнији развој почиње у 4. веку. Неке су касније
преузете из церемонијала византијског двора, нарочито после пада Цариграда.
Симболика одежди јесте да свештенослужитељ не богослужи сам, него силом Духа
Светога. Сваки део одежде има и своју посебну симболику, која се изводи из стихова
псалама који се читају приликом облачења. Одежди је три ђаконске, пет презвитерских
и седам епископских.
1. Ђаконске одежде: стихар (хаљина са рукавима, од римске тунике), наруквице,
орар (на левом рамену, њиме ђакон позива на молитву; био је исписан речима псалма
или „свјат свјат свјат“).
2. Презвитерске одежде: стихар, наруквице, епитрахиљ (орар који се носи око
врата), појас, фелон (од тоге, облачи се преко главе).
3. Епископске одежде: стихар, наруквице, епитрахиљ, појас, сакос (епископски
фелон настао од царске хаљине у периоду турског ропства; пре тога је ношен
полиставрион, а сакос је носио само цариградски патријарх за велике празнике),
набедреник (тканина у облику ромба која се веша за појас, можда настала као пешкир
по угледу на прање ногу на Тајној вечери; за презвитера је инсигнијског карактера),
омофор (носи се на рамену симболишући изгубљену овцу).
4. Инсигније: напрсни крст и панагија (енколпион), жезал, митра (испрва су је
носили само римски и александријски епископ, а у свеопшту употребу је пренета
преласком Кирила Лукариса са александријске на цариградску столицу), трикирије и
дикирије, мандија (дугачак епископски огртач у хоростасији). Неке од инсигнија носе и
игумани и презвитери.
Пуне одежде свештеник облачи на литургији, затим на вечерњу Великог Петка,
јутрењу Велике суботе, навечерју Пасхе и навечерју Педесетнице. Фелон и епитрахиљ
свештеник (епископ омофор и епитрахиљ, ђакон стихар и орар) облачи на осталим
светим тајнама, као и на входу вечерње и читању јеванђеља на јутрењи. Само
епитрахиљ (епископ само омофо, ђакон само орар) се користи при другим обредима,
као и када клирик не служи на литургији али се причешћује.
Боја одежде. На западу и у Русији распоред боја према периодима црквене
године и конкретним приликама прецизно је одређен. На истоку се у току Поста
користе пурпурне, а у пасхалном периоду, као и на крштењу, беле одежде, док за остале
периоде боја није одређена.
ЛИТУРГИЈСКЕ КЊИГЕ (њих 11)
Певана богослужења
„Благословено Царство...“
Велика јектенија*, молитва, возглас, 1. антифон (сталан – Пс 85)
Мала јектенија, молитва, возглас, 2. антифон; овако закључно са 7. антифоном
Мала јектенија, молитва, возглас, 8. антифон („последњи“ или „прокимен“)
Пс 140, молитва входа, вход, прокимен дана
Усрдна јектенија, молитва, возглас
Мала јектенија, молитва, возглас, 1. мали антифон (Пс 114, рефрен „Молитвама Бце...“)
Мала јектенија, молитва, возглас, 2. мали антифон (Пс 115, рефрен „Спаси нас...“)
Мала јектенија, молитва, возглас, 3. мали антифон (Пс 116, рефрен „Свети Боже...“)
Јектенија за оглашене, молитва, возглас, отпуштање оглашених
Јектенија, 1. молитва верних, возглас
Јектенија, 2. молитва верних, возглас
Прозбена јектенија, молитва, возглас
Читања
Главопреклона молитва, возглас
Отпусна молитва, „У миру изађите“
Певана јутрења
„Благословено Царство...“
Велика јектенија, молитва, возглас, 1. антифон (сталан – Пс 3; 62; 133)
Мала јектенија, молитва, возглас, 2. антифон; овако закључно са 12. антифоном
Осма библијска песма („Благословите сва дела Гдња Гда“), Пс 50
Мала јектенија, молитва, возглас, хвалитни псалми (148; 149; 150)
Мала јектенија, молитва, возглас, Велико славословље
Отпуститељни тропар
Јектенија
Јеванђеље
Усрдна јектенија
Прозбена јектенија
Отпусна молитва, „У миру изађите“
*
Јектеније
велика (мирна): „У миру...“
мала: „Опет и опет...“
усрдна (сугуба): „Рецимо сви...“
прозбена: „Допунимо...“
Тритекти
„Благословено Царство...“
Велика јектенија, молитва, возглас, 1. антифон (Пс 24, рефрен „Молитвама Бце...“)
Мала јектенија, молитва, возглас, 2. антифон (Пс 26, рефрен „Спаси нас...“)
Мала јектенија, молитва, возглас, 3. антифон (Пс 100, рефрен двоструко „Алилуја“)
Вход: без кандила и кађења, гласно благосиљање, входноје (Пс 110, 6–8)
Молитва 6. часа, возглас
Из Триода: тропар пророштва, прокимен, читање пророштва (Иса или Јзк), прокимен
Усрдна јектенија, молитва, возглас
Јектенија за оглашене, молитва, возглас, отпуштање оглашених
[после Средопосне недеље и за фотизомене]
Јектенија, 1. молитва верних, возглас
Јектенија, 2. молитва верних, возглас
Прозбена јектенија, молитва, возглас
Главопреклона молитва, возглас
Отпусна молитва, „У миру изађите“
Панихида
„Благословено Царство...“
Пс 6, рефрен „Сачувај ме, Господе“
Велика јектенија, молитва, возглас, 1. антифон (Пс 119, рефрен „Као милосрдан...“)
Мала јектенија, молитва, возглас, 2. антифон (Пс 120, рефрен „Врата милосрђа...“)
Мала јектенија, молитва, возглас, 3. антифон (Пс 121, рефрен „Помилуј нас, Где...“)
[псалми и припеви антифона су се мењали на празничној панихиди; у празничну
панихиду убациван је и канон празника из монашког типика]
Пс 50, рефрен „Милостиви Господе, помилуј ме“
1. прокимен („Господ ће дати народу своме снагу...“), возглас „Јер си свет“
2. прокимен („Све што дише...“)
Јеванђеље
„Бестелесне природе...“
Велико „Господе, помилуј“
Главопреклона молитва, возглас
Отпусна молитва, „У миру изађите“
Монашка богослужења
Монашка богослужења
вечерња (залазак сунца)
повечерје (после вечере)
полуноћница (шести час ноћи)
јутрење (одмах после полуноћнице)
први час (одмах после јутрења, око 7 ујутро)
трећи час (око 9 ујутро)
шести час (подне)
[литургија или изобразитељна празником]
девети час (3 по подне)
[литургија или изобразитељна која почиње вечерњом у дане поста]
Велико повечерје
Мало повечерје
Свакодневна полуноћница
Монашка јутрења
Први час има за тему почетак дана и долазак Христа у свет, трећи час говори о
ниспослању Духа на педесетницу, шести час говори о распећу Христовом, а девети о
његовој смрти.
Раније су тропари, кондаци и псалми антифоно певани.
Велики часови. Служе се на Велики петак, уочи Божића и Богојављења. (Постоје такође
текстови царских часова Великог четвртка, Велике суботе и Педесетнице, али у пракси
нису заживели). Служе се спојено. По два псалма се замењују месијанским псалмима
везаним са темом празника. Између прокимена и Трисветог певају се три самогласне
стихире и читају се паримија, апостол и јеванђеље.
Међучасови – сваки час има свој међучас, и осим тога постоји међучас полуноћнице.
Међучас чини три псалма и тропари, а умеће се пре молитве часа. Настали су вероватно
разбијањем древне монашке службе дванаест псалама.
Структура
1. Литургија речи (сабрање)
„Благословено царство...“
Велика јектенија, молитва првог антифона, први антифон (Пс 102)
Мала јектенија, молитва другог антифона, други антифон (Пс 145, „Јединородни...“)
Мала јектенија, молитва трећег антифона, трећи антифон (блаженства)
Мали вход, молитва входа, входноје, тропари и кондаци
Молитва трисвете песме, трисвета песма
Прокимен апостола, апостол, алилуја, молитва пред јеванђеље, јеванђеље, проповед
Усрдна јектенија [могуће додавање прозби], молитва усрдног мољења
Јектенија за катихумене, молитва за катихумене, отпуст катихумена
Мала јектенија, прва молитва верних
Мала јектенија, друга молитва верних
Херувимска песма
2. Литургија тајне (евхаристија)
Велики вход
Прозбена јектенија, молитва приношења
Целив мира, Симбол вере
Апостолски благослов („Благодат...“), уводни дијалог (Горе срца–Достојно и праведно)
Анафора: пролог, Победничка песма, анамнеза, епиклеза, диптиси, завршни благослов
Јектенија („Све свете...“), друга прозбена јектенија, молитва пред Оче наш, Оче наш
Главопреклона молитва
Молитва уздизања, „Светиње светима“
Причастан: ломљење хлеба, пуњење путира, топлота, причешће клира,
„Са страхом...“, причешће народа, благослов („Спаси Боже...“),
„Видесмо...“, „Сада и увек...“, „Да се испуне...“
Јектенија „Примивши...“, молитва благодарења
3. Отпусти
Заамвона молитва, „Нека је име Господње...“, „Благослов Господњи...“, отпуст
Дељење нафоре уз псалме 33 и 144 (завршни псалми изобразитељне)
Крштење
Крштење је некада било спојено са литургијом, и тај чин имамо сачуван у старим
евхологионима, чак и у неким штампаним. Трагове имамо у данашњем чину крштења:
„Благословено Царство...“, велика јектенија, „Ви који се у Христа крстисте...“, апостол
и јеванђеље, усрдна јектенија. Крштење је вршено између велике јектеније и трисвете
песме, тј. за време антифона.
Фундулис предлаже следећи поредак крштења унутар литургије:
– Оглашење, егзорцизми, одрицање од сатане, присаједињавање Христу и
исповедање вере бива претходног дана на вечерњи.
– На дан крштења свештеник се облачи у бело и врши проскомидију.
– Док се врши крштење народ чека у храму. Читају се паримије.
– Поредак крштења: велика јектенија, освећење воде, освећење уља и
помазивање, троструко погружење, отирање, облачење у светлу хаљину, миропомазање,
предавање крста и свеће, за време „Ви који се у Христа крстисте...“ улазак у храм –
свештенство улази у олтар а новокрштени стаје испред царских двери или иконе
Христове, читање апостола и јеванђеља и даљи ток литургије. Омивање и постриг у
осми дан, или одмах по заамвоној молитви.
Рукоположење
Рукопроизвођење
Рукопроизвођења се врше пред литургију (или ван ње), изван олтара, са једном
молитвом и кратком поуком. Чтец добија апостол из ког чита једну перикопу. Ипођакон
се такође рукопроизводи ван олтара; ипођаконски чин је према канонима сметња за
брак.
Рукопроизвођења се врше и у црквене чинове. Највиши јеромонашки чин је
архимандрит (игуман), а за брачне свештенике чин економа или чин протопрезвитера. У
саслуживању предност има онај који је најстарији у највишем чину. Инсигније
одређеног чина носе се само на литургији.
Брак – поредак последовања у склопу литургије:
Јелеосвећење