ТОМАС ХОПКО

ПРАВОСЛАВНА
ВЕРА
I I КЊИГА
ПРИРУЧНИК - ОСНОВНО О
ПРАВОСЛАВНОЈ ВЕРИ
ТОМАС ХОПКО / ПРАВОСЛАВНА ВЕРА II
КЊИГА
Наслов оригинала AN ELEMENTARY HANDBOOK ON
THE ORTHODOX CHURCH
ТНЕ ORTHODOX FAITH
by Falher Thomas Hopko liiustrated by
Volume II
John Matusiak

ТОМАС ХОПКО

ПРАВОСЛАВНА
ВЕРА
„КАЛЕНИЋ" - Издавачка установа Епархије шумадијске, CIP - Каталогизација у публикацији Народна
библиотека Србије, Београд
Крагујевац

Уредник
протојереј Драгослав Степковип

Рецензент II КЊИГА
Епископ шумадијски Сава

Тираж ПРИРУЧНИК - основно о

ПРАВОСЛАВНОЈ ВЕРИ
2.000 примерака

Штампа
ШИП „НИКОЛА НИКОЛИЋ", Крагујевац

са енглеског превела Ирина Стефановић

281.9

ХОПКО, Томас

Православна вера. Књ. 2, Приручник-оснонно о православној

вери / Томас Хопко ; са енглеског превела Ирина Стефановић.
-Крагујевац : Каленић, 1997 (Крагујевац : "Никола Николић"). - 192
стр.: илустр. ; 24 cm

Превод дела: The Orthodox Faith. Vol 1, And

Elementary Handbook on the Orthodox Church / by Thomas Hopko. -

Тираж 2000. -Библиографија: стр. 192.

б Православна теологија
Д=52452620

КРАГУЈЕВАЦ, 1997.
Серија ПРАВОСЛАВНА ВЕРА је намењена читаоцу :«::ји није
имао прилике да се шире упозна са црквеним учењем, са циљем
да му пружи сажете податке и слакша разумевање вере и живота
Православне цркве. Ову серију сачињавају четири књиге.
I Књига, о УЧЕЊУ, има три дела, а то су: извори хришћанског
учења, тумачење Символа вере и објашњење учења о Светој
Тројици.
II Књига, о БОГОСЛУЖЕЊУ, има пет делова: храм,
богослужбене одежде и символи; свете тајне; дневни круг
богослужења; црквена година са посговима и празницима; Света
литургија.
III Књига, о БИБЛИЈИ И ИСТОРИЈИ ЦРКВЕ, има део о
садржају и тумачењу Библије, као и део о историји Цркве, са
указивањем на главне богословске, литургијске и духовне токове
кроз векове.
IV Књига, о ДУХОВНОСТИ, говори о најважнијим
чиниоцима хришћанског живота: молитви, посту,
покајању, врлинама, сведочењу хришћана у свету и
њиховом односу према Богу.

САДРЖАЈ

стр.

П0ГЈ1АВЉЕ I: Зграда храма ......................................................................... 9

Зграда храма....................................................................................... Н
Свети Престо...................................................................................... 14
Знак Крста ......................................................................................... 17
Мессто Предложења.......................................................................... 19
Иконе.................................................................................................. 20
Одежде................................................................................................ 23
Хришћански символи........................................................................ 29

ПОГЛЛВЉЕ II: Свете тајне............................................................................. 31

Свете тајне.......................................................................................... 33
Крштење............................................................................................. 36
Миропомазање................................................................................... 38
Свето Причешће................................................................................ 41
Покајање............................................................................................. 45
Јелеосвећење...................................................................................... 47
Брак..................................................................................................... 49
Свештенство....................................................................................... 53
Погреб................................................................................................. 58
Монаштво........................................................................................... 62

ПОГЛАВЉЕ III: Дневни циклус молитве...................................................... 67

Молитва.............................................................................................. 69
Вечерње.............................................................................................. 72
Јутрење ............................................................................................. 75
Часови, повечерје, полуноћница...................................................... 76

ПОГЛАВЉЕIV: Црквена година.................................................................... 77

Црквена година.................................................................................. 79
Припрема за вслики пост.................................................................. 82
Велики пост........................................................................................ 84
Како се пости .................................................................................... 85
Великопосна богослужења............................................................... 87
Литургија пређеосвећених дарова................................................... 89
Недеље Великог поста....................................................................... 91
Лазарева субота и Цвети................................................................... 93
Страсна седмица................................................................................ 97
Велики четвртак................................................................................. 98
Велики петак...................................................................................... 100
Велика субота..................................................................................... 101

Васкрс: Света Пасха ............................................................................ 107

Недеље после Васкрса.......................................................................... 110
Вазнесење.............................................................................................. 114
Педесетница: Силазак Светог Духа.................................................... 116
Рођење Христово.................................................................................. 120
Богојављење.......................................................................................... 123
Сретење Господње................................................................................ 128
Преображење......................................................................................... 130
Благовести............................................................................................. 134
Рођење Богородичино.......................................................................... 136
Ваведење пресвете Богородице........................................................... 138
Успење пресвете Богородице.............................................................. 141
Воздвижење часног крста ................................................................... 143
Други иразници..................................................................................... 146

ПОГЛАВЉЕ V: Света Литургија........................................................................ 149

Света Литургија ................................................................................... 151
Проскомидија........................................................................................ 155
Благословено царство........................................................................... 158
Велика јектенија.................................................................................... 160
Антифони............................................................................................... 161
 Мали вход.............................................................................................. 162
Посланица ............................................................................................. 164
Јеванђеље............................................................................................... 165
Усрдне молитве..................................................................................... 166
Предложење: Велики вход................................................................... 168
Вера и љубав......................................................................................... 172
Евхаристијски канон: Анафора........................................................... 174
Епиклеза................................................................................................. 179
Помињање ............................................................................................ 181
Молитва Господња............................................................................... 183
Причешћивање ..................................................................................... 184
Захвалне молитве.................................................................................. 187
Благослов и отпуст............................................................................... 189

ЗГРАДА ХРАМА

Током дуге историје Православне цркве развио се одређени стил црквене

архитектуре. Овај стил карак-терише покушај да се открије основно искуство
пра-зославног хришћанства: Бог је са нама. Чињеница да је Христос Емануил
(што у преводу значи „Бог је с нама") дошао одредила је облик православног
храма. Бог је са човеком у Христу кроз Светог Духа. Боравиште Божије је уз
човека „Све-вишњи не обитава у домовима који су дело људских руку", каже св.
Стефан наводећи старозаветне пророке. Свети Павле каже да су људи храмови
Божији: Сам Исус Христос је угаони камен на коме сва i рађевина, складно
спојена, расте у храм свети у Господу;
У кога се и ви заједно уграђујете у обитавалиште Божије у Духу (Еф. 2:21-
22).
Исте су и речи св. Петра.
Приступајући њему (Христу) Камену живу... и ви сами као живо камење
зидајте се у дом духовни... да би сте приносили жртве духовне
благопријатне Богу, кроз Исуса Христа (1. Пт. 1:4-5).
..Ми смо храм Бога живога..." (2. Кор. 6:16). Управо се то уверење и искуство
жели пренети православном лрквеном архитектуром.
Православна црквена архитектура открива да је Бог са људима, да у њима
обитава и живи кроз Христа и Светог Духа. То се постиже употребом куполе или
:водног крова који крунише хришћански храм, дом Цркве коју чини народ
Божији. За разлику од шиљатих лукова који указују на далеког Бога негде на
небесима, купола или опсег, свеобухватни свод одаје утисак да у Царству
Божијем и у Цркви, треба „све да се састави у Христу, оно што је на небу и што
је на земљи у Њему" Еф. 1:10) да би смо се у Њему сви ми „испунили сваком
пуноћом Божијом" (Еф. 3:19).
Унутрашњост православног храма уређена је тако да пружи доживљај јединства
свих твари у Богу. Он није саграђен тако да опонаша одају у којој је била Тајна
Вечера, нити да би био место сусрета људима чији се живот одвија искључиво у
границама овога света. Храм је обликован по узору на слику Царства Божијег у
Књизи откривења. Испред нас је свети Престо на којем је Христос устоличен као
Реч Божијау Јеванђељу и као Јагње Божије у евхаристијској жртви. Око овог пре-
стола су анђели и светитељи, слуге Речи и Јагњета, који га славе - и кроз њега,
Бога Оца - у непрестаном величању, надахнути Светим Духом. Верни хришћани
на земљи који већ припадају овој светој заједници -„суграђани светих и домаћи
Божији..." (Еф. 2:19) - улазе у вечно богослужење Царства Божијег у Цркви. Тако
у православној пракси нартекс (припрата) символише овај свет. Наос је место у
храму које се схвата као заједница народа Божијег. Олтарски простор, назван
светилиште или свето место, представља Царство Божије.

СВЕТИ ПРЕСТО

Поменули смо да је читав храм усредсређен око светог Престола. Свети Престо
није само символ трпезе са тајне вечере. То је символично и мистичко присуство
небеског трона и трпезе Царства Божијег, трпезе Христа Речи, Јагњета и Цара
вечног живота про-слављене Божанске власти над читавом творевином. Књига
Јеванђеља непрекидно је на светој Трпези. Света Трпеза је место на коме
 приносимо „бескрвну жртву" Христовом Оцу. И са свете Трпезе примамо Хлеб
живота, Тело и Крв Господње Жртвене Вечере. Та трпеза је „трпеза Царства
Божијег" (Лк. 24:30).

У православној традицији света Трпеза је често начињена од дрвета или камена.

Обично је прекривена живописном тканином којом се показује њен божански и
небески карактер. То би увек требало да буде један једноставан сто, складних
пропорција, често у облику коцке, и увек је постављен тако да се око њега може
об-илазити.
На светој Трпези увек стоји антиминс. То је четвороугаоно платно са сликом
полагања Христа у гроб; има епископов потпис и представља дозволу одређеној
помесној заједници да се окупља као Црква. 1 Антиминс дословно значи „уместо
стола". Пошто је епископ регуларни пастир Цркве антиминс се користи уместо
епископовог властитог стола који је очигледно, у његовом властитом храму,
катедрали - место на коме епископ има своју сопствену столицу (катедра). У
антиминс су обично ушивене мошти (уобичајено је то део тела) неког светитеља,
што показује да је Црква сазидана на крви мученика и животима светих људи
Божијих. Овај обичај потекао је из ранохришћанске праксе окупљања и
слављења евхаристије на гробовима оних који су живели и умрли за хришћанску
веру. Често су мошти светитеља уграђене и у сам свети Престо.
На часном Престолу је и дарохранилница - често има облик храма - у којој се
чувају частице за Причешће намењено болесницима и самртницима. Иза светог
Престола обично стоји седмокраки свећњак који

ЗНАК КРСТА

потиче из старозаветне традиције јеврејског храма. Уопште, Јерусалимски Крст је за хришћане централни символ, и то не само ii: инструмент спасења
храм се веома поштује у православној хришћанској традицији богослужења света Христовим распећем, =ећ и као стални сведок чињенице да људи не
и подизања цркве као „прототипа" правог богослужења „у духу и истини" могу :ити хришћани ако крст није садржај самог њиховог ?::.гвота на овом
Царства Божијег (Јн. 4:23). свету. „Ко хоће за мном да иде нека се □дрекне себе и узме крст свој, и за
:-i светом престолу налази се и мали ручни крст за 'лагосиљање верника. мном иде" (Мк. 8:34).
Знак крста присутан је у =:-ггавом храму; на светим сасудима, постољима, : : славни
Зато хришћани стављају на себе знак крста. Пра-z
-: ловима и одеждама. састављају кажипрст, средњи прст и
палац да :и формирали знак
Тројичног Бога и крсте се од чела, ло
стомака и од једног до другог рамена,
с десна на лево. Овај јединствени и
свеобухватни символ показује -а је
крст надахнуће, снага и заиста сам
садржај нашег хришћанског живота; и
да се људски ум, срце и снага иорају
предати љубави према Богу и човеку.

.1 vyi ЈЈосиф
Ј' Б(\схгообр(\знн
т скинувши

1ЦРКВА - заједница народа Божијег (прим. прев).

 МЕСТОПРЕДЛОЖЕЊА

Ако се окренемо лицем према олтарском простору Лредложење, на коме се

припремају хлеб и вино за :=ету Литургију, стоји са леве стране светог
Престола. Путир - чаша за вино - и дискос - округли тањир, дагнут на
постоље, за хлеб - држе се на овом постољу. Ови сасуди су обично украшени
иконографским -равирама, хришћанским символима и знаком крста. Нз овом
столу је и специјални литургијски нож -:::мволично назван копље - који се
користи за сечење гт"-нчесног хлеба, и литургијска кашичица за дељење
Л^етог Причешћа народу. Ту су и специјални -: :-:ривачи за путир и дискос и
део распећа од метала :-:ззван звездица, који придржава покривач стављен
ггеко причесног хлеба на дискосу. Ту се обично држе ■ платно и сунђер за
брисање путира после службе. Лредложење је украшено слично као и сам
Престо. Нзнад места Предложења (сто на коме се припремају ирови за
свето Причешће), који се налази у олтарском ггзстору лево од самог
Престола, могу се наћи разне иконе. Најчешћа је Христова молитва у
Гетсиманији: Л-1ека ме мимоиђе чаша ова..." Следећа је икона ?:ђења, мада
је то по сликовитом тумачењу Божан-ггвене Литургије што није показатељ
основног .■тургијског предања Цркве (Види поглавље о светој Шпургији).

\
ИКОНЕ

У Православној цркви иконе сведоче о реалности Божијег присуства међу

нама у тајни вере. Иконе нису само слике које су људи начинили нити помоћ
у задубљивању у молитву. Оне су сведоци присуства Царства Божијег код
нас, а тиме и нашег присуства у Царству Божијем у Цркви. У Православној
цркви иконе нису само допуштене, већ и духовно неопходне пошто „Логос
постаде тијело и настани се међу нама" (Јн 1:14). Христос је заиста човек,
и као човек, заиста „иконаБоганевидљивога" (Кол. 1:15; 1. Кор. 11:7; 2.
Кор. 4:4).
Иконостас или олтарска преграда у православном храму постоји да би се
показало наше заједништво са Христом, његовом мајком, и свим анђелима и
светитељима. Он постоји да би показао наше јединство са Богом. Свети
Престо који представља Гозбену трпезу Царства Небеског, постављен је иза
тзв. царских двери између иконе Христове, Богородице са Христом и
Христа у слави, показује да се све што нам се догађа у Цркви, догађа у
историји између она „два доласка" Христова: између доласка Спаситеља
рођеног од Марије Дјеве и доласка Цара и Судије на крају времена. Иконе на
царским дверима сведоче присуство Христове благе вести, јеванђеља
спасења. Појављују се и четири јеванђелиста који су забележили јеванђеља,
и икона Благовести, првог објављивања јеванђеља у свету (на грчком
јеванђеље се каже евангелион, писци јеванђеља евангелистои, а благовести
евангелисмос). Изнад двери имамо икону Христове Тајне Вечере са
ученицима, икону централне тајне хришћанске вере и јединства Цркве у
свету. То је видљиво сведочанство да смо и ми учесници „свадбене вечере
Јагњетове" (Отк. 19:9), да и ми имамо Христов благослов „да једете и
пијете за мојом трпезом у Царству моме" (Лк. 22:30), благослов да једемо
„објед у Царству Божијем". (Лк. 14:15)
 Изнад и око централних двери су иконе светитеља. На ђаконским дверима
у првој зони (на оне који служе у олтару) обично су иконе ђакона или анђела,
слугу Божијих. У првој зони је и икона личности или догађаја коме је храм
посвећен, заједно са другим значајним светитељима или догађајима. У
зависности од величине иконостаса могу бити зоне са иконама

ОДЕЖДЕ

апостола, главних празника Цркве, пророка и других светих људи са
Божијим благословом, а све то кру-нисано крстом Христовим на врху. У
последњим вековима иконостас је у већини православних храмова постао
веома китњаст и развио се у прави зид, више одвајајући вернике од светог
олтара него спајајући их са њима. Последњих година оваква се пракса,
срећом, на пуно места изменила. Иконостаси у многим храмовима дају сада
предност самим иконама и опет постају више иконско „стај алиште" или
„преграда" (стасис) него неки чврсти преградни зид.
Поред иконостаса православни храмови често имају иконе или фреске на
зиду и сводовима. По канонима Цркве, у средини храма треба да буде икона
Христа Сведржитеља и Богородице „шире од небеса" изнад олтарског
простора. Ова друга назива се „лик Цркве" јер је сама Дева Марија прототип
целе заједнице вер-ника у којој обитава Христос. У олтарском простору
традиционално се сликају иконе светитеља који су састављали црквене
литургије и химне. Непосредно иза светог Престола обично је лик Христа у
слави - на престолу или преображеног или распетог, а понекад и како
причешћују апостоле.
гЛрочити појас додат је да држи одежду на месту. Кад :т!вља појас
свештенослужитељ изговара псалме који 7-i подсећају да је Бог тај који га
„опасује снагом" да 7-::зрши службу. Само епископи и свештеници носе
ггЈггургијски појас.
:зим свештеничким чиновима носи се специјална -: рња хаљина. Ђакони,
ипођакони и чтеци носе стихар. То је исто што и свештеников подризник,
само
трашенији и дотеранији. Ђакони и ипођакони носе :рзр. Вероватно је то
првобитно било парче неког
^теријала на коме су биле уписане литургијске про-: :Č И молитве (ораре
значи молити се). Ђакон и данас z: гшже орар у положај за молитву кад
говори своје гелове на богослужењу. Код ипођакона орар се на :-^еговим
леђима поставља тако да образује знак крста.

Гнештенство се у Православној цркви облачи у .--ецијалну одећу за

литургијске службе. Постоје две :-:новне хришћанске одежде од којих је
прва лодризник. Ову одећу коју носе епископи и свештен-нди кад служе
Свету Литургију и која увек треба да је :ела јесте „одећа спасења", бела
хаљина коју сваки хришћанин облачи на дан свог крштења, символише -::sv
христолику природу и живот у Царству Божијем Отк. 7:9).
Друга основна одежда хришћанског свештенства је тлитрахиљ који се
омотаваоко врата и рамена. То је знак - зстирске службе, првобитно је био
од вуне :::мволишући овце - то јест, припаднике стада Кристовог - за које су
пастири одговорни. И епископ : :вештеници носе овај део одежде кад врше
своју пгтирску службу, сведочећи чињеницу да служ-беници Цркве живе у
чинодејствују једино за ггчшаднике Христовог стада.
11 развојем Цркве кроз историју свештеничке одежде г_:стају све бројније.
Додате су специјалне иаруквице, : - ђаконе, свештенике и епископе, да
рукави не би : метали свештенослужитељима у току службе Божије, Z : K
стављају ове наруквице они изговарају речи из Г-салама које их подсећају
на то да њихове руке грипадају Богу.

Свештеници облаче свој бели подризник преко кога стављају епитрахиљ,

наруквице и појас. Носе и широку хаљину фелон која покрива читаво тело
позади, а спреда иде преко паса. Овај део одеће се вероватно развио из
претходног облика ове одеће у рано хришћанско доба и, надахнут Библијом,
почео да се поистовећује са позивом свештеничког живота. Док ставља фелон
свештеник изговараречи псалма 131/132:

Свештеници твој и, Господе, обући ће се у правду и преподобни

твоји обрадоваће се веома свагда, сада и увек и у све векове. Амин.
И епископи, вероватно предањски, носе фелон преко кога стављају омофор,
знак епископског звања водећег пастира помесне цркве. Кад су Турци у XV
веку окупирали Хришћанско царство, хришћанским епископима на Истоку
дата је лаичка власт над свим Хришћанима под турском управом. У то време,
с об-зиром да више није било Хришћанског царства, епископи су усвојили
владарска обележја и почели да се облаче као лаички хришћански владари.
Тако почињу да носе сакос, владарску одећу и митру, владарску круну. Тако
су почели и да стоје на орлићу (орлу) за време богослужења и да носе жезло
што символизује више њихову световну моћ него њихово пастирско звање. У
то време је почела и реч деспот (владика или господар) - титула више за
световну него за духовну моћ - да се користи у обраћању епископима; и
свештенство почиње да носи дугу косу што је у пре-тходним временима
такође био знак земаљске власти. У XVII веку, у време реформе патријарха
Никона, и Православна црква у Русији усвојила је исте ове об-расце за своје
епископе.
У Цркви су нека од ових нових обележја „одуховљена" и дато им је библијско
значење. Тако је митра постала знак хришћанске победе, јер светитељи ће
добити круне и владати заједно са Христом (Отк. 4:4). Орао је постао символ
борбе за небески Јерусалим, пошто је класични символ св. Јована и четвртог
јеванђеља (Отк. 4:7; Језик. 1:10). Жезло је постало символ Ароновог штапа (2.
Мој. 4:2), и тако даље. Треба, међутим, имати
на уму да су ова посебна обележја епископског звања каснијег датума и
резултат одређених промена у Цркви.
У вези са служењем епископа у Православној цркви развијала се употреба
специјалних великих свећњака којима епископ благосиља вернике. Један од
ових има три свеће (трикирије), а други две (дикирије). Ови свећњаци
представљају две основне тајне православне вере: да је Богоначело, три
Божанске Личности, и да Исус Христос, Спаситељ, има две природе, будући да
је савршен Бог и савршени човек. Епископи и свештеници Православне цркве
носе још неке нарочите одежде. Ту су, пре свега, два дела одеће: један
квадратног облика (набедреник) и један у облику ромба (палица). Први носе
само свештеници (уколико суузвањувишем од јеврејског) као знак распознавања,
док овај други увек носе епископи, а даје се само неким свештеницима, као
посебно обележје свештен-ослужитеља. Вероватно су ови делови одеће
првобитно били „литургијски пешкири". Они символично означавају
духовну снагу: мач вере и Реч Божију. За време богослужења висе о бедрима
својих носилаца.
црквама за време свете Литургије крст носе само они свештеници којима је
дато право да ставе тај крст као посебан знак одликовања.
Како су се различити детаљи свештеничких одежда развијали кроз историју,
постали су веома сложени, чак можда и претерани. Данас у Цркви постоји
општа тежња ка поједностављивању. Готово да се већ унапред можемо
радовати непрекидној еволуцији хрИшћан-ских одежда која ће учинити да
Црква делује више у складу са првобитним хришћанским, библијским и
светотајинским надахнућем.
Православна црква је веома чврста у свом инсистирању да је литургичко
одевање од суштинског значаја за уобичајено литургијско богослужење,
које се доживљава као остварење заједнице са православним Царством
Божијим, царством које још није дошло, али је већ са нама у тајни Христове
Цркве.
~:!зославна црква обилује употребом символа. Символи су оне истине које
имају моћ и у чијем је мену даљудимаобјавеБога, знаци који нас, излазећи
нз сопствених оквира носе ван наших граница, до ■стинског познања
ствари вечних и божанских и са њима нас сједињују.
У хришћанске символе које смо већ поменули спадају :не, знак крста и
одежде за богослужење. Можемо - : менути још и употребу различитих
боја, које имају :~у,е одређено значење, као и употребу светла, : 'пчајено
јето природна светлост свећа, којанас води Христу, Светлости света и
Царства Божијег. Уопште, : ЕС ТЛ О С Т је универзални символ за мистичко
26
гстоје и свештеничке капе KOje у неким ~г_вославним црквама
имају посебно значење- шпиц-агт_ капа (скуфија) и цилиндрична
(камилавка). Сви свештеници носе камилавку, а у другим црквама : -
v; неки, као посебно обележје. Камилавка може бити _рнз или
љубичаста; монаси, а и епископи носе је са _т:-:нм велом (пана). Скуфију
носе монаси, а у руској — ^тлшији неки ожењени свештеници као посебно
'■ележје, и у том случају је капа љубичаста. У руској - тнцији се неким
ожењеним свештеницима указује вст да за време литургије носе митру. У
другим ттравославним црквама митра је намењена само :т;:скопима и
игуманима манастира (архимандрити). ; -. __те узевши, употреба делова
одежде који се носе на пввије у Православној цркви поготово на Западу,
у оп-иању.
^ајзад, мора се поменути да епископи и свештеници loce крстове.
Епископи носе и медаљон на коме је СЈЕКка Богородице са дететом
(панагиа - свесвета). У
уској традицији сви свештеници носе крст. У другим
ХРИШЋАНСКИ СИМВОЛИ
-рисуство Бога као Истине, Лепоте и Добра. Ово је ос-гелочено у свим
религијама, философијама и ум-етничким изражавањима.
Лравославна црква употребљава још и хлеб, вино, жито, ;.л>е. воду, цвеће и
воће као символе Божије љубави, VGTTOCTH доброте, живота и самог
присуства датог - ::еку кроз стварање и спасење. Изаиста, свиелементи
етварања налазе „истину" самог свог бића и постојања, тлг онога што
изражава и објављује Бога, као „символи" :-еговог присуства и деловања у
свету ради човека. То ;е разлог оваквог њиховог коришћења у Цркви. 3:-roje
графички символи Цркве јесу иницијали и слова \зистовог имена; троугао
Тројице; круг вечности; риба гоја представља Исуса Христа, Сина Божијег,
Сласитеља; око свеприсуства Божијег; сидро наде; етена вере; пламен
Божијег свеобухватног присуства; чокот како је Исус назвао себе „Ја сам
чокот, а ви лозе", .":-:. 15:5); алфа и омега (Откр. 1:8); круна и жезло
Христовог царског достојанства; и многи други - од ::;лх сви указују на неки
вид спасоносног присуства и теловања Божијег у свету.
Употреба символа је један облик откривења и ^једништва који прелазе
оквире оне чисто вербалне и ::-:телектуалне комуникације. Символи су
„мртви" caia када су вештачки створени, рационално објаш-- е н л или
сведени на пуке илустрације, чије значење -_:зек не може да прими одмах
на нивоу своје живе луховне визије и искуства.
9
 СВЕТЕ ТАЈНЕ

Обично се помиње седам светих тајни: крштење, гвештенство,

миропомазање, свето причешће, пока-уље, брак и јелеосвећење.
Лраксу набрајања светих тајни усвојили су травославни од римокатолика. То
није стари обичај Цркве и на много начина може да заведе, пошто изгледа
као да постоји само ових седам специфичних : бреда који су „свете тајне", а
да су сви остали видови живота Цркве суштински другачији од ових
ажтивности. Старија и утемељенија у предању јесте тракса Цркве да све што
се у њој дешава и што је грквено сматра светињом и тајном.
Цркву бисмо могли дефинисати као нови живот у Христу. То је живот који
човек живи Светим Духом у заједници са Богом. Сви видови новог живота у
Цркви учествују у тајни спасења. У Христу и Светом Духу све што је
грешно и мртво постаје свето и живо силом Бога Оца. И тако у Христу и
Светом Духу све у Цркви постаје :зетиња, део тајне Царства Божијег, како се
то већ у животу на овом свету осећа.
Ако Цркву посматрамо као нови и вечни живот Царства Божијег који је Бог
дао човеку, кроз Исуса Христа, у Светом Духу, онда схватамо да пре свега,
да би настао живот мора бити рођења. Рођење у вечном животу Божијем
јесте тајна крштења. Али само рођење није товољно да би се живело; мора
постојати оно што непрестано омогућава живот: његова снага, енергија и
сила Тако је тајна миропомазања дар којим се добија снага за живот у
Христу који се у човеку зачео грштењем То је дар „свесветог, благог и
животворног Духа" у човеку.
Живот мора да се одржава. То се уобичајено постиже храном и водом. Јело
је прехрана која нас одржава у животу. Човеку његова везаност за творевину
омо-гућава опстанак. Али јело и пиће нас не може вечито :државати у
животу. Наша природна везаност за овај :вет јесте везаност за смрт.
Потребно нам је посебно јело и пиће које ће нас нахранити за вечни живот.
Та храна је „тајна вечера Сина Божијег", тело и крв Христова, тајна свете
евхаристије - причешће самим гнвотом.
Да би живот био стварно потпун, свет и добар мора постојати и посебна тајна
брака и рађања деце. Сви који се рађају на овом свету, рађају се да умру, а
чак и најсавршенија човечанска љубав пада под проклетство „... док вас смрт
не растави". Тајна хришћанског брака преображава човечанску љубав,
рађање деце и поро-дичну заједницу у стварност вечног склада и смисла. У
браку добијамо Божији благослов за љубав и пријатељство којима неће бити
краја. Имамо благослов тако да плодови наше љубави, рађање деце и живот
наше породице не буду „на смрт" него на живот вечни.
До коначног успостављања Царства Божијег наш живот биће изложен
нападима његових демонских непријатеља: греха, болести, туге и смрти.
Тајна покајања лечи духовне болести. Она нам омогућава да се опет
окренемо Богу, да се вратимо, да нам се опрости и да опет будемо примљени
у Божански живот, од кога су нас греси одвојили. А тајна јелеосвећења је лек
за нашу физичку болест која је снага греха над нашим телима, за нашу
неизбежну сједињеност са патњом и смрћу. Јелеосвећење нам омогућава да
се исцелимо; да нам патња не буде „на смрт" већ опет, на живот вечни. То је
утеловљење наших рана у животворном крсту Христовом.
И најзад, тајна којом се допушта да савршенство божанског живота буде
наше у свој својој пуноћи и снази на овом свету, јесте тајна саме Цркве. А
посебно, унутар Цркве, имамо тајну свете јерархије: свету тајну
свештенства, служитељства, поучавања и пастирске бриге. Црквени клир -
епископи, свештеници и ђакони - постоје само зато да људима, још за живота
на овом свету, објаве, присутан и силан у Цркви божански живот Царства
Божијег.
Дакле, од рођења до смрти, у добру и у злу, у сваком виду опстанка на свету,
прави живот - живот онакав каквим га је Бог створио и сачувао и осветио га-
дат нам је у Цркви. То је Христова изричита намера и жеља, суштински
разлог његовог до ласка у свет: „ Ја дођох да живот имају и да га имају у
изобиљу" (Јн. 10:10). Црква као дар живота вечног је, по самој својој
природи, у својој пуноћи и целовитости, мистичка и светотајинска стварност.
То је живот Царства Божијег већ дат онима који верују. Тако, унутар Цркве,
све што чинимо - наше молитве, благослови, добра дела, мисли, подухвати -
све учествује у животу коме нема краја. У том смислу све што је у Цркви и
од Цркве јесте света тајна Царства Божијег.

12
35
 КРШТЕЊЕ
Пракса крштавања као символа религиозносги HHje почела са Исусом.
Крштење што значи поринуће у воду практиковало се међу људима Старог
завета као и међу припадницима паганских религија. Универзално значење
крштења јесте „започињање изнова", умирање за стари начин живота и
рађање за нови. Тако је крштење увек повезивано са покајањем што
представља морално обраћање „преумљење", промену у живљењу од нечег
старог и лошег до нечег новог и доброг. Тако у Јеванђељу видимо Јована
Крститеља који крштава људе у знак покајања припремајућу их за Цар-ство
Божије које ће људима донети Христос Месија. Јован је крстио и самог
Христа, не зато што је овај грешан и треба да се покаје, већ је он, тиме што
је дозволио да буде крштен, показао да је Он заиста Божији „Син Љубљени",
Спаситељ и Месија. „Јагње Божије које узе на себе грехе овога света" (Мат.
3; Мк. 1; Лк. 3; Јн. 1:3).
У Хришћанској цркви пракса крштавања добија једно ново, изузетно
значење. То више није само знак моралне промене и новог духовног
препорађања. То на посебан начин постаје чин човекове смрти и васкрсења
у Христу и са Христом. Хришћанско крштење јесте човеково учествовање у
догађају Васкрсења. То је „ново рођење водом и Духом" за улазак у
Царство Божије (Јн. 3:5).
Крштење у Цркви почиње одбацивањем Сатане и прихватањем Христа. Пре
него што буде крштена особа - или то за њу чини кум - јавно исповеди
символ хришћанске вере, Верују. Пошто кум говори у име детета,
покровитељ је његовог уласка у Цркву и „прима" дете из освећене воде у
Цркву и брине о његовом духовном животу, он и сам мора припадати
Цркви.
МИРОПОМАЗАЊЕ
У светој тајни миропомазања добијамо „печат дара Духа Светог" (Види
Рим. 8, 1. Кор. 6, 2. Кор. 1:21-22). Ако је крштење наше лично учешће у
Васкрсу - смрти иваскрсењу Христовом; миропомазање је наше лично
учешће у Педесетници „ силаску Духа Светог на нас. Света тајна
миропомазања увек се у Православној цркви врши заједно са крштењем. Као
што Васкрс без Педесетнице не значи ништа за свет тако ни крштење за
хришћане не значи ништа без миропомазања. Оваквом праксом и схватањем
Православна црква издваја се од римокатолика и протестаната, код којих су
ове две свете тајне одвојене и даје им се тумачење другачије од оног које
постоји у предањском пра-вослављу.
Миропомазање, дар Светог Духа, обавља се у Пра-вославној Цркви тако што
се сви делови тела особе која се крштава помазују специјалним светим уљем.
Ово уље, названо је још и свето миро, припремају епископи на Велики
четвртак. Оно се користи у миропомазању да покаже да је дар Светог Духа
најпре био дат људима кроз Христове апостоле, чији су формални наслед-
ници у свету епископи Цркве (Види Дап. 8:14; 19:1-7). Код миропомазања
човек добија „моћ са висина" (Дап. 1-2), дар Духа Божијег, да би живео
новим животом примљеним на крштењу. Помазује се, као и Христос Месија,
Помазаник Божији. Постаје - како су се оци Цркве усудили да кажу -
„христос" заједно са Исусом. Тако, кроз миропомазање постајемо „христос",
син Божији, личност на коју се спустио Свети Дух, личност у којој живи и
делује Свети Дух - све дотле док га желимо и док садејствујемо са његовим
моћним и светим надахнућем.
Дакле тек после миропомазања, лице новопримљено у Божију породицу
постригава се Постриг, одсецање косе у виду крста, јесте знак да се лице
потпуно предаје Богу - пошто је коса символ снаге (Суд. 16:17). Тако су до
петнаестог века свештеници Православне цркве -„професионални
13
37
После исповедања вере над водом се чита молитва и она се благосиља као
знак да је Божија творевина добра; и особи која се крштава читају се
молитве, затим се помазује освећеним уљем као знак да је то што је Бог
створио свето и добро. А онда, после свечаног исповедања „Алилуја" (слава
Богу), особа се три пута погружава у воду, у име Оца и Сина и Светог Духа.
Кроз чин погружења, крштена особа умире за овај свет и рађа се поново у
васкрсењу Христовом за вечни живот. Обучена је у „рухо спасења"
символизовано белом хаљином крштења која је „нова људска природа"
самог Исуса Христа који је нови небески Адам (Види Јн. 3; Рим. 5; 1. Кор.
15). Речи св. апостола Павла певају се док се новокрштени води у литију три
пута око свете крстионице што символише његову литију у Царство Божије
и улазак у вечни живот: „Јер који се год у Христа крстисте у Христа се
обукосте. Алилуја" (Гл. 3:27). У древна времена ова литија је ишла од
крстионице до храма где су новокрштени примали свето Причешће за време
божанствене Литургије. Уобичајено је било да се крштења обављају на
Васкршњој литургији; наша садашња литија око храма на Васкршњем
јутрењу није ништа друго до подсећање да смо крштени, да смо напустили
живот овога света да би смо ушли у вечни живот Васкрслог Христа у
Царству Божијем. Овај нови живот даје нам се кроз живот у Цркви,
нарочито кроз свету Литургију.
Но пре него што се литија и читање Посланице и Јеванђеља доврши
примањем светог Причешћа но-вокрштени добија дар Светог Духа кроз
Свету Тајну миропомазања.
хришћани", да тако кажемо - носили постриг читавог живота да би
показали како је њихова снага у Господу.
Посланица на крштењу и миропомазању
Браћо, сви ми који смо крштени у Христа Исуса, у Његову смрт смо
крштени. Тако смо ми крштењем у смрт заједно с Њим сахрањени, да
би смо, као што је Христос васкрснут из мртвих очевом славом, и ми
на исти начин живели новим животом. Јер када смо срасли са сликом
Његове смрти, онда ћемо срасти и са ликом Његовог вас-крсења.То
знамо, да је наш стари човек распет с Њим, да би грешно тело било
обеснажено, да ми више не робујемо греху. Јер ко је умро опростио се
од греха. Ако смо пак умрли са Христом, вер-ујемо да ћемо и живети
с Њим, знајући да Христос, васкрснут из мртвих, више не умире; смрт
не господари више над Њим. Што је, наиме, умро - умро је у греху
једном за свагда, а што живи - Богу живи. Тако исто и ви о себи
мислите да сте мртви греху, а живи Богу у Христу Исусу.
(Римљанима б; 3-11).
Јеванђеље на крштењу и миропомазању
У време оно једанаесторица ученика одоше у Галилеју на гору, куда
им је заповеди Исус, и када га видеше, поклонише се, а неки
посумњаше. Тада приђе Исус и рече им: мени је дана сва власт на
небу и на земљи. Зато идите и начините све на-роде мојим ученицима,
крстићете их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да држе све
што сам вам наложио. И ево ја сам с вама у све дане до свршетка света,
Амин. (Матеј 28:16-20).

СВЕТО ПРИЧЕШЋЕ
(ЕВХАРИСТИЈА)

Обред уцрковљења

Заједно са крштењем и миропомазањем новорођенче се уцрковљује.

Обред уцрковљења врши се по угледу на обред приношења мушке деце у
храм према закону Старог завета, а посебно на Хрисгово приношење
четрдесетог дана његовог рођења (Лк. 22). Због тога је крштење у
православној пракси прописано отприлике за четрдесетак дана по рођењу
детета. У новозаветној Цркви и мушка и женска деца званично се пре-
дстављају Богу у Цркви уз одређене молитве. У то време се, опет по
угледу на старозаветну праксу и мајка новорођенчета уцрковљује. Ту
имамо пример обреда очишћења Христове мајке Деве Марије (Лк. 2:22). У
православном предању уцрковљење мајке пре-дставља њен поновни
улазак у заједницу Божијег нар-ода, после њеног саучествовања са Богом
у светом чину рађања и после њене одвојености од свете Литургије у
периоду бабиња. Тиме се мајци даје благослов да опет уђе у заједницу са
тајном Христовог Тела и Крви на Божанственој Литургији са које је
нужно одсу-ствовала.
Нова мајка треба да буде уцрковљена пре него што се њено дете крсти, да
би могла да присуствује његовом, светотајинском уласку у Царство
Христово. Званичне богослужбене књиге указују да треба тако чинити. По
православном предању тајна крштења и миропо-мазања, назване званично
„свето просветљење", до-вршава се тако што се „новопросвећени" на
светој Литургији причести. То је пракса било да је у питању дете или
одрастао човек.
Света евхаристија назива се у православном предању „тајном над
тајнама". Назива се још и „светињом Цркве". Евхаристија је средиште
хришћанског живота. Све у Цркви води евхаристији и све ствари потичу
од ње. Ту се довршавају све тајне Цркве - то је извор и циљ свих
хришћанских учења и утемељења.
Као и код крштења и овде треба напоменути да није Христос увео
евхаристијски обед. Такав свети ритуални обед постојао је и у Старом
завету и у паганским ритуалима. Уопште „ручак" је и данас остао један од
главних ритуала и символичких догађаја у човековом животу.
Хришћанска евхаристија је обед повезан нарочито са пасхалним Обедом у
Старом завету. На крају свог живота Христос, јеврејски Месија, појео је
пасхално јело са својим ученицима. Он је пасхални обед, првобитно
ритуалну вечеру у знак сећања на ос-лобађање Израиљаца из египатског
ропства, пре-образио у чин који се врши у знак сећања на њега: његов
живот, смрт и васкрсење као ново и вечно Пасхално Јагње, које ослобађа
људе из тамнице зла, незнања и смрти и предводи их у вечни живот
Царства Небеског.
На Последњој вечери Христос је узео хлеб и вино и наложио својим
ученицима да то поједу и попију као његово властито Тело и Крв. Овај
чин је на тај начин постао средиште хришћанског живота, доживљај
присуства васкрслог Христа међу његовим људима (Види Мт. 26; Мк. 14;
Лк. 22; Јн. 6 и 13; Дап. 2:41^7; 1. Кор. 10-11).
Као реч, израз евхаристија значи захваљивање. Ово име дато је светом
обеду - не само елементима хлеба и вина, већ целокупном чину окупљања,
молитви, читању Светог писма и објављивању Божије Речи, подсећајући
на Христа и примању његовог Тела и Крви Светим Духом у заједници са
Христом и Богом Оцем. Реч евхаристија користи се зато што је
свеобухватно значење Гозбе Господње захваљивање Богу у Христу и
Светом Духу за све што је учинио у стварању, спасењу и прослављању
света.

14
37
Света тајна евхаристије назива се још и светим причешћем, пошто је то То је очигледно, пошто
мистичка заједница људи са Богом, једних са другима и заједница свих хришћани нису никада
људи и свих ствари у Богу кроз Христа и Светог Духа. Евхаристијска сасвим без греха. Међутим,
Литургија служи се у Цркви сваке недеље, дана Господњег, као и на извесни тешки греси или
празнике. Осим у манастирима, ретко се служи сваког дана. Православним дуга одвојеност од св.
хришћанима се не дозвољава свето Причешће радним данима у току Причешћа изискују
Великог поста осим изузетно на Литургији пређеосвећених дарова (даље у светотајинску исповест.
тексту) због њеног радосног и васкрсног карактера. Свето Причешће се Тајна свете евхаристије Поред тога, од хришћана
увек даје свим члановима Цркве, укључујући и децу која су крштена и опире се анализи и који живе у заједништву са
миропомазана. Увек се даје у оба вида - хлеб и вино. Схвата се апсолутно објашњењу чисто Христом очекује се да се
као реално присуство Христово, као његово право Тело и права Крв, рационалним и логичким повремено подвргну овој
мистички присутни у хлебу и вину који се приносе Оцу у његово име и терминима. Јер евхаристија светој тајни да би се свесно
освећени су божанским Духом Господњим. - и сам Христос - је заиста понизили пред Богом и да би
Током историје хришћанске мисли, изналажени су разни начини да се тајна Царства небеског које, их њихов свештеник
објасни како на светој Литургији хлеб и вино постају Тело и Крв Христова. како нам је Христос рекао, усмерио на добар пут у
На несрећу, ова су објашњења често бивала сувише рационална и сувише није од овог света. њиховом хришћан-ском
Евхаристија - зато што животу. По учењу
тесно повезана са извесним човечанским философијама.
припада Божијем Цар-ству - Православне цркве
Једно од најнесрећнијих открића догодило се када су људи почели да
је заиста слободна од светотајинска исповест је
дискутују о томе да ли је присуство Христовог Тела и Крви у евхаристији
овоземаљске „логике" палог неопходна за оне који
стварно. Док су једни говорили да су причесни дарови хлеба и вина право
човечанства. примају свето Причешће
Тело и Крв Христова, други су сматрали да ти дарови нису прави, већ само
За даље тумачење светог када су починили неки тежак
символично или мистичко присуство Тела и Крви. Трагедија и једног и грех или када су се дуже
Причешћа погледајте
другог приступа је у томе што је оно стварно супротстављено мистичком времена уздржавали од
поглавље о светој
и символичном. причешћивања.
Литургији.
Православна црква пориче учење по коме су Тело и Крв евхаристије само
интелектуални и психолошки символи Христовог Тела и Крви. Када би ПОКАЈАЊ Света тајна исповести
постоји у Цркви зато да би се
овакво учење било тачно, док се служи Литургија и даје свето Причешће,
људи би били позвани само да мисле на Христа и заједничаре с њим „у ЕИ хришћанима који су отпали
од живота у вери омогућило
својим срцима". На овај начин евхаристија би се свела просто на помен
Господње тајне вечере, а сједињење са Богом кроз поимање светог ИСПОВЕС да се покају и поново обрате.
Чин званичне исповести
Причешћа доспело би на ниво размишљања или психолошког сећања. С
друге стране, у православном предању употребљава се израз „символи" за
Т састоји се од три главна
елемента. Први је искрено
причасне дарове. Служба се назива „тајном", а литургијска жртва
жаљење због учињених
„духовном или бескрвном жртвом". Ове изразе користили су свети оци, а
грехова и нарушавања
употребљавају се и на самој литургији. У Православној цркви користе се
заједништва са Богом. Други
овакви изрази јер православље не супротставља ономе што је стварно
је срдачно и отворено
мистичко, символично и духовно. Напротив! Православно гледиште је да
исповедање грехова. Некада
сва стварност - свет и сам човек - јесте стваран до те мере да је Света тајна покајања
се исповедање обављало
символична и мистичка, до мере да сама та стварност мора да нам представља наш званични
јавно у сред Цркве пред свим
открије и објави Бога. Тако је евхаристија у Православној цркви схваћена чин измирења са Богом у
као право Тело и права Крв Христова, посебно зато што су хлеб и вино људима, међутим у новије
Цркви, кад нас грех одвоји
тајне и символи Божијег истинског и правог присуства и об-јављивања нам време, обично се обавља
од црквеног живота. Пошто
у Христу. Тако, једући хлеб и пијући вино који су мистички освећени само у присуству пастира
је покајање пут до
Светим Духом, имамо право сједињење са Богом кроз Христа који је сам Цркве који је ту у име свих.
заједништва са Богом онда
„хлеб живота" (Јн. 6:34, 41). Трећи елеменат исповести је
када је то заједништво
читање молитве разрешења
Ја сам хљеб живи који сиђе с неба; ако ко једе од овога хљеба жив нарушено грехом, о њему се
јеће вавјек; и хљеб који ћу ја дати тијело је моје, које ћу ја дати за којом се Божији опроштај
у црквеном предању често
живот свијета. кроз Христа светотајински
говори као о обновљеном
крштењу или као о спушта на покајаног
Тако је хлсб свхаристије Христово тело, а Христово тело је евхаристијски
поновном васпостављању грешника.
хлеб. Ова два спајају се у једно. Реч „символично" у православној
оног стања живота са Богом Света тајна покајања
терминологији значи управо то: спојити у једно. Тако читамо и речи светог
које је људима дато у довршава се примањем
апостола Павла:
основним светим тајнама светог Причешћа и искреним
Јер ја примих од Господа што вам и предадох, да Господ Исус оне ноћи увођења у хришћански измирењем очишћеног
кад бјеше предан, узе хлеб. И захваливши преломи и рече: Узмите,
живот. грешника са Богом и свим
једите, ово је тијело моје, које се за вас ломи; ово чините у мој спомен.
Не изискује сваки грех људима, у складу са
Исто тако и чашу, по вечери, говорећи: Ова је чаша Нови Завјет у
мојој крви, ово чините, кад год пијете, у мој спомен. Јер кад год једете потребу јавног покајања Христовим заповестима. Из
овај хљеб и чашу ову пијете, смрт Господњу об-јављујете, докле не кроз светотајински обред. тога очигледно излази
дође. Тако који једе овај хљеб или пије чашу Господњу недостојно,
биће крив тијелу и крви Господњој (1. Кор. li:23-27).

15 43

искрена потреба покајника
да покуша да се уздржи од
греха, да остане у вери,
послушан Богу и да живи
чес-тито пред Богом и пред
људима.
Света тајна покајања као и
све друге свете тајне, јесте
елемент живота у Цркви
који унапред претпоставља
чврсто веровање и преко Светог Духа у њој
убеђеност да је сам Христос
посредством свог Светог
Духа присутан у Цркви.
Особа која нема доживљај
Христа у Цркви неће
разумети шта значи
светотајинска исповест и
потреба за отвореним и
јавним исповедањем
грехова. Кад се Црква
доживи као нови живот у
Христу и као право
заједништво са Богом у
царству већ присутном код
људи у светињи и тајни,
тада не само да ће
светотајинско покајање и
исповедање грехова бити
схваћено, него ће се и
поштовати као велика тајна
Божија каква и јесте:
јединствена могућност за
поновно сједињење са
Богом кроз опроштај
добијен од Христа који је
дошао да спасе грешнике
који признају своје грехе и
који искрено желе да
промене свој живот у
складу са путевима које је
он сам дао.
Речју, Православна црква се
строго држи учења Светог
писма да само Бог може
опростити грехе, да он то
чини у Цркви кроз Христа,
да су његови услови
искрено покајање и осећање
промене што се потврђује
исповешћу; а да је исповест,
по дефиницији, отворено и
јавно признање греха пред
ЈЕЛЕОСВЕЋЕЊЕ
Богом и пред читавим
људским родом.
Помазивање болесних
Христос је у овај свет дошао
да „понесе слабости" људи.
Један од знакова његовог
божанског месијанства био
је исцељивање болесних.
Исцелитељска моћ у Цркви
траје пошто и сам Христос
борави.
Света тајна помазивања
болесних јесте специфична
црквена молитва за
исцељење. Ако је вера
верујућих довољно јака и
ако је то Божјавоља, постоје
сви разлози за уверење да
Господ може да излечи оне
који су об-олели.
Болује ли ко међу
вама? Нека дозове
презвитере црквене, и
нека се моле над њим,
помазавши га уљем у
име Господње. И овоземаљског
молитве вјере Ће
спасити болесника, и
подигнуће га Господ,
и ако је гријехе
учинио, опростиће му
се. Исповједајте пак
једни према другима
сагрјешења, и молите
се Богу једни за друге,
да оздравите (Јак.
5:14-16; видети и Мк.
6-13).
Света тајна јелеосвећења је
„саборна" света тајна у
традицији православне
праксе. То значи да се, што
је могуће више верника
сакупи да учествује у тим
молитвама. Сам обред
захтева седам свештеника,
седам читања из посланица и
јеванђеља, седам молитви и
седам помазивања уљем
посебно освећеним за ту
службу. И мада није увек
могуће извести ову свету
16
тајну на тај начин,
уобичајени поступак је још
увек да се окупи колико
може и свештенства и
народа. Изричити циљ свете
тајне јелеосвећења јесте
исцељење и праштање.
Пошто није увек Божија
воља да дође до физичког
излечења, Христова молитва
да се испуни Божија воља
увек стоји као одговарајући
садржај ове свете тајне. Чак
постоји јасна намера да се
овом светом тајном кроз
помазивање болесног тела
болесних није само по себи
коначан циљ, већ само
„средство". У том смислу
оно је од Бога дато као знак
његове милости и као
благослов којим се човеку
даје још једна прилика да
живи за њега и за друге у
животу на овом свету.
У случају када особа
очигледно проживљава
последње тренутке свог
живота,
Црква има нарочите
молитве за „одвајање душе
од тела". Дакле, јасно је да
је света тајна помазивања
болесних намењена и месијанском
физички и духовно
болеснима - и није вез-ана
само за тренутак смрти.
Света тајна помазивања није
„последњи обред" како се
понекад мисли; обред самог
помазивања ни на који
начин не указује да би га
требало пружити само у
„изузетним" случајевима.
Јелеосвећење јесте света
тајна духовног, физичког и
менталног исцељења
болесне особе без обзира
какве природе и колико
тешка болест може бити.
43
муке одређене особе освећују
и сједињују са мукама
Христовим. На тај начин се
ране тела посвећују и добија
се снага да муке болесног
човека, не буду на смрт
његовој души, већ на спасење
кроз васкрсење и живот
вечни у Царству Божијем.
Чињеница је да смрт
неизбежно долази. Сви
морају ум-рети, чак и они
којима је излечењем
продужен живот да би имали
више времена на земљи.
Дакле, исцељење
Христос није ни открио ни
утемељио брак. Међутим,
Господ је дао једно посебно
значење и значај човековом
браку. Полазећи од
старозаветног закона, али
оти-шавши у свом
савршенству
још даље, изван његових
формалних правила, Христос
учи да је јединствени
људски брак најсавршенији
природни израз Божије
људске љубави према
људима и према Цркви.
По Христу, да би љубав
жене и мушкарца била онако
савршена како јој је Бог
наменио, она мора да буде
јединствена, неуништива,
бескрајна и божанске
природе. Господ не само да
је подарио ово учење, већ је
дао и снагу да се оно испуни
у светој тајни хришћан-ског
брака у Цркви.
У светој тајни брака
мушкарцу и жени дата је
могућност да буду један
дух и тело на начин какав
ни једна човекова љубав
сама по себи не омогућава.
У хришћанском браку даје
се Свети Дух, тако да оно
што је започело на земљи
не „раздваја се у смрти" већ
се ос-тварује и траје у
највећем савршенству у
Царству Божијем.
Вековима није било
посебног обреда за венчање
у Цркви. Двоје хришћана
изразило би своју узајамну
љубав у храму и добило
Божији благослов за своју
заједницу која би се
запечатила Христовим
светим причешћем.
Формалним признањем
супружничке заједнице од
стране Цркве и њеним
припајањем у Тело
Христово, брак је постајао
хришћански; то јест
постајао је стварна слика
божанске љубави Господње
која је вечна, јединствена,
недељива и којој нема
краја.
Када је у Цркву уведен
посебан обред за свету
тајну брака, он је уобличен
према светој тајни крштења
-миропомазања.
Супружничком пару обраћа
се на сличан начин као
појединцу на крштењу. Они
исповедају своју веру и
љубав према Богу. У
опходу се уводе у Цркву.
Над њима се моли и
добијају благослов.
Слушају Божију реч.
Крунишу се крунама
Божије славе да би постали
његова деца и сведоци
(мартири) у овом свету и
наследници вечног живота
у његовом

17 43
Царству. Брак се остварује, као и све друге тајне, њиховим заједничким
примањем светог Причешћа у Цркви.
У светој тајни православног брака нема „озакоњења". То није правни
уговор. Не садрже никакве заклетве ни завете. То је у суштини „крштење и
миропомазање" човекове љубави Христом у Богу и у Светом Духу. То је
обожење човечанске љубави у божанској савршен-ости и јединству вечног
Царства Божијег као откривеног и датог човеку у Цркви. Хришћанска света
тајна брака очигледно је доступна само онима који припадају Цркви; то
значи онима који су крштени и причешћују се. То је и данас остало као
строго учење и изричита пракса Православне цркве. Међутим, због трагичне
хришћанске разједињености, особа православне вере може се венчати у
цркви са крштеним неправославним хришћанином, под условом да се оба
супружника искрено моле и раде на томе да остваре своју пуну заједницу у
Христу, без било каккве принуде или насилне доминације једног над
другим. Православном хришћанину који улази у брачну заједницу са
неправославним хришћанином (хришћанком) морају се читати
светотајинске молитве и мора добити благослов Цркве да би остао члан
Православне цркве и учесник у светој тајни при-чешћивања.
По православном учењу само један брак може имати савршенство и значај
који је Христос дао оваквој заједници. Ради тога православно хришћанско
пре-дање подстиче удовце да остану верни својим мужевима и женама који
су умрли за овај свет, али живе у Христу. По истом принципу у
православној традицији привремено „живљење заједно", повремени
сексуални односи, сексуални односи са много различитих људи, сексуални
односи међу особама истог пола и растурање бракова раздвајањем и разво-
дом, сматрају се противним човековом савршенству откривеном од Бога у
Христу. Међутим, уз покајање и искрено исповедање грехова и истинско
обећање исправног заједничког живота, Православна црква има службу
другог брака за оне који не могу да испуне идеалне услове брака по
Христовом учењу. Пракса Цркве јв такође и да не искључује другобрачнике
из свете тзјне причешћаако они желе да буду у евхаристијском сдносу са
Богом и ако испуњавају све друге услове за учествовање у животу Цркве.
Ради остварења потребе за Христом у сваком виду људског живота, а и зато
што је чврсто хришћанско уверење да ништа не би требало или се чак и не
може учинити савршено без Христа или без његовог присуства и моћи у
Цркви преко Светог Духа, двоје хришћана не могу почети да живе заједно и
деле заједнички живот у потпуном јединству духовно, физички,
интелектуално, друштвено, економски - а да -ретходно ту заједницу нису
поставили у вечност Цар-ства Божијег кроз свету тајну венчања у Цркви.
Према православном учењу, како је изражено у светотајинском обреду
венчања, стварање деце и љубав и брига за њих у оквиру породице јесте
уобичајени начин испуњења љубави мушкарца и жене у Христу. Тако је
брак човечански израз стваралачке и брижне љубави Божије, савршене
љубави Три Личности Свете Тројице која се излила у стварању и бризи за
овај свет. Уверење да човечанска љубав, подражавање божанске, треба да
унесе у стварање и бригу за друге, не значи да је рађање деце у суштини
једини циљ брака и изузетно и јединствено онравдање и озакоњење њсговог
постојања. Не значи то ни да супружници без деце не могу живети правим
хришћанским животом. Међутим, свесна одлука супружника да немају
породицу - из разлога личног конфора и удобности, жеље за луксузом и
слободом, страха од одговорности, одбијања да се дели материјална
имовина, нетрпељивости према деци итд. - није хришћанска и не може
ниуком случају бити у складу са библијским, моралним и свето-тајинским
учењем и искуством Православне цркве о значењу живота, љубави и брака.
У светлу оваквих разматрања о браку, контрола рађања
деце је веома деликатна ствар, која се у начелу не оп-равдава, и сматра се
могућом једино уз најпажљивије преиспитивање савести, уз молитву и уз
пастирско вођство.

50 18
 СВЕШТЕНСТВО

Побачај зачетог детета је строго забрањен у Православној цркви и не може
се правдати ни на који начин, осим можда ако постоји велики ризик
смртности или уз најдубље покајање у случајевима као што је
непоправљиво нарушавање мајчиног здравља или могућност умирања при
порођају. У тако изузетним случајеввима мајка мора сама да донесе
одлуку, и сви морају бити спремни да ради тог чина стану пред Господа
тражећи његову божанску милост.
пастир који води своје стадо. Он делује као опроститељ и као исцелитељ,
праштајући грехе и лечећи болести људске - физичке, менталне и духовне.
Он делује као епископ, надгледајући заједницу коју је за себе окупио (1.
Петр. 2:25).
Делује као ђакон (што значи слуга или служитељ) јер једини је он
мученички слуга Очев који није дошао-да му служе, него да служи и даде
живот свој у откуп за многе". (Мт. 20:28)
Света тајна свештенства добила је своје име по томе што епископи,
свештеници и ђакони дају Цркви поредак. Они гарантују континуитет и
јединство

По уверењу православних хришћанаХристос јеједини сзештеник, пастир и

учитељ Православној цркви. Јелино он води и усмерава свој народ. Једини
он лрашта грехе и нуди сједињавање са Богом, својим
Оцем.
Православно је уверење да Христос није напустио свој град, већ стоји уз
своју Цркву као њен живи и ■единствени поглавар. Христос је присутан и
делује у Цркви Светим Духом.
Тајна свештенства у Хришћанској Цркви јесте об-;ективни залог
непрестаног присуства Христовог у свом народу. Епископи, свештеници и
ђакони Цркве немају никакве друге улоге нити службе осим да Христовом
народу објаве његово присуство и деловање. У том смислу свештенство не
делује у име Христово нити уместо Христа као да је он сам одсутан.
свештеници нису Христови намесници нити замена за Христа, а ни његови
представници. Христос је у својој Цркви присутан сада, увек и заувек.
Светотајински клир Цркве - епископи, свештеници и ђакони - примају дар
Светог Духа да људима у Духу об-јаве Христа. Тако преко својих
одабраних служитеља Христос врши и остварује своју јединствену и
изузетну улогу свештеника, непрекидно приносећи себе као савршену
жртву Оцу у име своје човечанске браће и сестара. Преко својих
служитеља у Цркви Христос делује и као учитељ, и сам објављујући
људима божанске речи Господње. Он делује као добри пастир, једини

19
Цркве из века у век, од места до места, од времена Христа и апостола па све служењу литургије. Поучавају, про-поведају, саветују и обучавају
до васпостављања Царства Божијег у вечности. свештенослужитеље за праштање грехова и исцељивање.
Као што су апостоли добили посебан дар од Бога да иду по свету и Христа
представе људима у свим многоструким видовима његове личности и дела,
тако и свештенство у Цркви прима дар Светог Духа Божијег да одржава и
објављује Христово присуство и деловање у црквама.
По учењу Цркве свештеници се морају трудити да испуне благодат која им
је дата у дару „полагања руке" на најсавршенији могући начин. Али по
црквеном учењу истинитост и делотворност светих тајни Цркве које
свештеници служе не зависи од личне врлине свештенослужитеља, већ од
присуства Христовог који у Цркви делује Светим Духом.

Епископи

Епископи су водећи припадници свештенства у смислу да они имају

одговорност и дужност одржавања јединства Цркве широм света тиме што
осигуравају истинитост и јединство вере и праксе својих цркава са другим
црквама. Тако епископи код других цркава и епархија представљају своје
цркве и епархије исто као што код својих свештеника, ђакона и свог народа
пре-дстављају Васељенску Цркву.
У Православној Цркви звање епископа је водеће црквено звање. Реч
епископ (на грчком епископосЈ значи надзорник. Сваки епископ обавља
потпуно исту службу. Ниједан није „изнад" неког другог епископа у Цркви,
нити је сам епископ „изнад" своје Цркве, већ је у Цркви и припада јој као
један од њених чланова. Он је тај који је задужен да одговара пред Богом и
људима за живот своје локалне црквене заједнице.
Сваки епископ у Православној цркви је владика на једном одређеном
географском подручју које се зове епархија. Титула се углавном добија по
главном граду тог подручја. Епископ главног града области где има и
других епископа, који и сами имају епархије, обично се зове митрополит
или архиепископ. Митрополит значи просто епископ метрополиса, главног
града. Титула архиепископа значи водећи епископ одређене области, али се
понекад ова титула даје неким епископима као почасна. Титула патријарха
припада епископу пре-стонице области у којој постоји више митрополија и
епархија. У данашње време то обично подразумева националну цркву.
Кадасе епископиуједној областиокупе насабору, како према црквеном
закону повремено морају, председава им митрополит; или, у случају када је
у питању већа територија или национална црква, патријарх. Међу-тим, мора
се јасно разумети да су светотајински сви епископи истоветни и равни по
чину. Ниједан није „већи" од осталих, ако се њихов светотајински положај
узме у обзир; нити је иједан „изнад" других када је у питању њихов живот у
Цркви.
У чисто људским и практичним стварима митрополит и патријарх воде
народ и председавају у областима које су веће од њихових властитих
епархија, али по свом епископском звању они нису ни виши нити моћнији.
Ниједан православни епископ не сматра се непо-грешивим. Ниједан нема
никакве посебне власти у односу на своје свештенике, ђаконе и народ или
друге епископе, нити има моћ над њима Сви су они слуге Христове и слуге
Цркве,
Од шестог века у Православној цркви важи правило да само слободни људи
или удовци могу бити епископи. И они углавном имају макар најнижи
монашки чин.

Свештеници

Свештеници или презвитери Цркве су они који помажу епископима у

послу. Данас је уобичајено да свештен-ици обављају дужност пастира у
помесној цркви или парохији, што су у прво време чинили епископи.
Свештеници воде локалне заједнице хришћана. Они су на челу при

54 20

Свештенике Цркве поставља епископ и они припадају одређеној заједници
којој служе. Нико не прима дар свештенства лично нити индивидуално.
Независно од свог епископа и ван своје парохијске заједнице, свештеник
нема никакве „власти" и не може вршити службу. Тако на светом Престолу
у свакој хришћанској заједници којој је на челу свештеник као пастир,
постоји једно четвороугаоно платно названо антиминс, које је потписао
епископ, а представља допуштење припадницима те заједнице да се
окупљају и делају као Црква Божија. Без антиминса свештеник и његов
народ не би могли да дејствују по закону и деловање заједнице не би се
могло сматрати аутентично црквеним.
У Православној цркви и ожењен човек може бити рукоположен за
свештеника. Његов брак, међутим, мора бити први и њему и његовој
супрузи, и не може се, уколико би његова супруга умрла, поново оженити
и истовремено задржати службу.
Ћакони
Ђакони су првобитно помагали епископима у вршењу добрих дела и у
милосрдном раду. У новије време (последњих неколико векова) ђаконство
има, готово искључиво, литургијску улогу где ђакони помажу при
ПОГРЕБ
Погребна служба у Православној цркви спада у посебне литургијске
обреде Народа Божијег, премда се не сматра изричито светотајинском. Већ
смо видели да Црква има посебну светотајинску службу за посвећење
људских страдања, и нарочите молитве при растајању душе од тела када се
човек бори са смрћу. Кад особа умре служи се нарочито бденије над
мртвим телом названо у предању парастос или панихнда, оба термина
значе „стража" или „свеноћно бденије".
Погребно бденије има основну форму јутрења. Почиње уобичајеним
трисветим молитвама и појањем 91. (90) псалма, за којима следи нарочита
велика јектенија за умрле. Алилуја замењује Бог је Господ као у Великом
посту, и води у појање погребног тропара. У тропару и кондаку за умрле,
као и у свим химнама погребног бденија, размишља се о трагедији смрти и
милости Божијој, и моли се за вечни живот особе која је „заспала".
21
прослављању божанске Литургије и других црквених служби. У најновије
време ђаконство се код многих проширило као стални положај за пуну или
делимичну службу у раду Цркве. Људи који имају ђаконски чин данас не
само да помажу свештенику или епископу у богослужењу, већ могу имати
и друга задужења; они ће врло често водити образовне про-граме
омладинских група, ићи у болничке посете, бавити се мисионарским
радом или управљати добротворним друштвеним пројектима. У оваквим
случајевима ђакони се не морају нужно узимати из стручних,
богословских школа, већ се бирају директно међу припадницима локалне
парохијске заједнице. Правила Цркве о браку су иста за ђаконе као и за
свештенике.
Поред епископа, свештеника и ђакона који пре-дстављају главне
рукоположене свештенослужитеље Цркве, у пракси Православне цркве
даје се и посебан благослов за службу ипођакона и чтеца. У раној Цркви
постојале су посебне молитве и благослови за друге црквене службе као
што су егзорцисти, вратари, ђако-нисе и нерукоположени проповедници;
ова последња служба још увек постоји у неким црквама данас. Постоје
данас у многим црквама и посебни обреди давања благослова и
наименовања нерукоположених радника у Цркви као што су чланови
парохијског савета, вероучитељи, појци и челници различитих ор-
ганизација и пројеката.
Дубоком мудрошћу све човекољубиво уређујући и свима дајући
што је корисно, једини Творче, уп-окоји, Господе, душу раба
својега (рабе своје, душе раба својих), јер наду положи (положише)
у тебе, Творца и Створитеља и Бога нашега. (тропар)
Са светима упокој, Христе, душу раба својега (рабе своје, раба
својих), где нема муке, ни туге, ни уздисања, но живот бесконачни.
(кондак).
Псалам 119. (118)*, вербална икона праведника који има апсолутно
поверење у Бога, потпуно му се предаје и воли га. Божански закон -
вербална икона Исуса Христа - изговара се над одлазећим, уз прослављање
(закона) и молитве за живот у Господу (умирућег). То је исти онај псалам
који се поје над гробом Господњим, на Велики петак. То је псалам који
пева о победи праведности и живота над злом и смрћу.
57
 Душа моја лежи у праху; оживи ме по ријечи својој. (119:25)
Одврати очи моје да не гледају ништавила, путем својим оживи
ме. (119:37)
Миле су ми заповијести твоје, правдом својом оживи ме. (119:40)
Вјечна је правда у откривењима твојим; уразуми ме, ибићу жив.
(119:144)
Прими се ствари моје, и одбрани ме, по ријечи својој оживи ме.
(119:154)
Читав овај псалам, заједно са стиховима и молитвама које уз њега иду,
канонске химне службе и посебне погребне песме св. Јована Дамаскина,
све је то размишљање о животу и смрти. То је, у контексту новог живота
васкрслог Христа који влада у Цркви, лекција, озбиљно упутство онима
који су имуни на сву трагедију греха и „плате" за њега - смрти. Понекад
људи критикују погребно бденије због његове претпостављене
нездравости и мрачног карактера; кажу да би требало више говорити о
васкрсењу и животу. Ипак само бденије није „последња реч" Цркве о
смрти. То је просто једно озбиљно дубоко размишљање о трагичном
карактеру смрти, о њеној страшној реалности и моћи какву има грех и
отуђеност од Бога. Остваривање ових чињеница, чије тако очиг-ледно
одсуство постоји, нарочито у савремено доба, јесте апсолутни услов за
пуно поштовање и православље победоносног васкрсења Христовог и
вечног живота - његовог милостивог дара човечанству. Без оваквог
припремног размишљања о смрти, тешко да би хришћанско Јеванђеље
живота уопште било разумљиво.
У том смислу није нимало иронично да је исти св. Јован Дамаскин који је
написао радосни канон који се за Васкрс пева у Цркви такође и аутор
црквених песама о смрти, непопустљивих у својој озбиљности и
бескомпромисних у својој окрутности и реализму о неизбежној чињеници
коначне судбине палогљудског битисања.
Која животна сладост остаје без жалости? Која слава стоји на земљи
непромењена? Све је слабије од сенке, све од снова варљивије. Један
повод и све ово смрт преузима. Но у светлости лица свога, Христе, и у
насладн твојом красотом упокоји кога (коју, које) си изабрао као
човекољубац.

22 57
 Плачем и ридам кад помислим на смрт и видим како у гробовима
лежи по лику Божијем саздана наша красота, без облика, без
славе, немајући вида. О чуда! Каква нам се тајна догоди? Како
смо пре-дани трулежи и подјармљени смрти? Ваистину -Божијом
наредбом, као што је написано; Бог даје пресељеном (пресељеној,
пресељенима) покој (погребне химне).
Затим се, како је уобичајено на погребној служби, изговарају Блаженства -
после канона и химни св. Јов-ана Дамаскина - са молитвеним стиховима за
умрлог уметнутим између - Посланица која се чита је 1. Солуњанима (4:13-
17).
Еванђеље из кога се чита је по Јовану (5:24-30). Држи се проповед и људи
добију отпуст пошто дају „последњи целив" и отпева се завршна погребна
песма Вечнаја памјат.
Овде се мора напоменути да је ова песма, супротно уобичајеном поимању,
молитва упућена Богу да се сети умрлог јер у Библији је Божије „вечно
памћење" оно што човека одржава у животу. Шеол или Ад или Бездан,
библијско царство мртвих названо још и Авадон, јесте стање
богоостављености и богозаборављености. То је једна ситуација неживота
јер у таквом стању нико не може да слави Бога, а слављење Бога је једини
садржај и сврха човековог живота; то је сам разлог његовог постојања. У
том смислу ова најпознатија и последња од свих православних погребних
химни јесте молитва да они који одлазе буду увек живи у вечном
одморишту вечног памћења Божијег - а све то чини могућим и истинитим
васкрсење Исуса Христа које представља уништење бездана смрти сјајем
Божанске Правде и Живота.
(Види пс. 88; Ос. 13:14; 1. Кор. 15; Еф. 4:9; Фил. 2; 5:11; 1. Петр. 3)
Бденије над умрлима би требало да се доврши евхаристијском литургијом
на којој се верници сусрећу са Васкрслим Господом, и свима онима који су
у њему живи, у слави његовог Царства Живота. Чињеница да погребно
бденије последњих година изгубило свој припремни карактер и напросто
се преобразило у чисто погребну службу, одвојену од евхаристијске
литургије, је тужна чињеница којом се не води рачуна ни о исправном
разумевању самог бденија ни о пуној хришћанској визији значења живота,
смрти и васкрсења у Христу, Цркви и Царству Божијем.
Чињеница да се света Литургија, ако је задржана уз погребно бденије,
служи пре њега и да је претворена у нешто жалосно што је обраћа у
„реквијем мису" која се приноси „за мртве", је иновација новијих векова
под старим римокатоличким утицајем што још више изврће хришћанско
схватање и доживљај смрти у Христу.
МОНАШТВО

Монаштво је одиграло важну улогу у хришћанској историји и Православна Премда у Православној цркви не постоје религиозни редови као у
Црква га веома уважава мада није неопходно за хришћански живот, а као Латинској, постоје различити начини православног монашког живота, и
такво ни нужан елемент самог опстанка Народа Божијег. појединачни и у заједници. Уопште, неки манастири су више литур
У православном предању монашки позив сматра се личним Божијим даром
одређеној души ради њеног спасења и ради служења Телу Христовом
(Цркви). Монашко звање је позив на лично покајање кроз живот посвећен
искључиво Богу. Највећу хришћанску врлину љубав монах или монахиња
остварују, пре свега кроз пост и молитву, а и кроз постизање хришћанских
врлина сиромаштво, целомудреност, скрушеност и послушање.
Монах хришћанин се не бави никаквим посебним послом у Цркви какав је
рецимо свештенички, пастирски, учитељски, болнички или социјални рад.
Он је увек цивил а не службеник; сваки манастир једва да има довољно
свештенства да брине о литургијским и светотајинским потребама саме
заједнице.
У историји Православне цркве многи мисионари, учитељи и епископи
потекли су из редова људи са монашким звањем. Вековима се епископи
тради-ционално бирају међу монасима. Међутим, ова додатна звања
сматрају се чиновима Божије воље изражене у његовом Народу и нису ни
слрха ни циљ монашког позива као таквог. Заиста, човек улази у манастир
само зато да би се покајао за своје грехе, да би служио Богу и сачувао своју
душу по узорима монашког подвижништва. Тако је, на пример, св. Герман
Аљаски најпре посвећен у монашки живот, а затим је, у послушности свом
духовном оцу, напустио осаму и постао велики мисионар.

Монашки чинови

У православној монашкој пракси постоје четири класична монашка чина

који важе подједнако и за жене и за мушкарце. Први корак је
новообраћеник, у црквеној терминологији то је чин искушеника. На овом
првом степену будући монах просто живи у манастиру под надзором
духовног оца или мајке (ако јеупитању
моиахиња).
Други корак су расофорни, што значи да је особа званично прихваћена у
заједницу и добија прво да носи монашку одежду, која се назива раса. На
овом степену кандидат још није потпуно посвећен у монашки живот.
Трећи степен је чин мале схиме, што значи да је особа положила монашки
завет. Он или она сада добија ново име и носи монашку схиму (огртач са
знаком крста), и пелерину (мандију). На овом степену особа се обавезује на
останак у монашкој заједници и непрекидно послушање духовном вођи и
управитељу манастира, званом игуман или игуманија. Служба монашења,
поред химни и молитви, укључује и званично испитивање о аутентичности
звања, постригу (или отсецању
косе) и одевању у пуну монашку
одећу. Последњи чин монашког
поретка је велика схима. Овај
последњи корак резервисан је само
за малобројне, јер то је израз
најстрожијег придржавања монашких узора, који обично захтева стање
живота у потпуној ос-амљености уз непрекидну молитву и созерцање 2. Уз
тај последњи завет опет се добија ново име и нова монашка обележја -
велика схима. У православном предању не постоји одређени про-писани
временски период који особа мора да проведе у неком од ових монашких
чинова. То је због изразито личног карактера овог позива. Стога неке особе
могу веома брзо стићи до ових завета, док некима могу бити потребне
године, а опет неки други могу да се никада формално не замонаше а да
ипак остану у монашкој заједници. Одлуке о овим питањима доноси ин-
дивидуално духовник или управитељ заједнице.

Монашки чинови

2 СОЗЕРЦАЉЕ - Стара слопенска реч која означава задубљивање,

гледање умом-умозрење.
гички ориЈентисани, док су неки други више подвижнички, а опет неки
трећи имају извесну мистичку традицију, док остали више нагињу
духовном вођству и отворености према свету да би о њему бринули и
пружали савете. Ови различити начини у монаштву, који се јављају и у
појединачним случајевима и у групном облику, нису званично ун-апред
одређени нити службено утврђени. Они су резултат органског развоја под
живом благодаћу Божијом.

Поред различитих духовних начина монашког живота, могу се поменути

три званична типа организације. Први је киновиа (општежиће). Код овог
типа припадници заједнице све раде заједно. Други облик зове се
идиоритмија у којој монаси или монахиње имају заједничке молитвене
службе, али раде и једу појединачно или у малим групама. Код овог типа
особа може чак и псалме да чита и службу да врши одвојено, да се налази
са другима само на евхаристијској Литургији, па чак и тада, можда, у
одређеним приликама. Најзад ту је и еремитски (пустињачки) тип
монаштва где су појединци, монаси и монахиње еремити, називају се још
и анахоретима или пустињацима. Они живе у потпуној осами и никада се
не прикључују молитвеним службама заједнице, осим можда, у
најсвечанијим приликама. У веома ретким случајевима може се чак
догодити да се свето Причешће донесе монаху или монахињи који живе у
непрекидној усамљености.
У Православној цркви данас, у Западном свету има свега неколико
заједница у којима се води аутентичан монашки живот. У традиционално
православним земљама монаштво још увек успева да се одржи, али са
знатно смањеним бројем припадника, захваљујући политичким и
духовним условима. Последњих година, на многим местима обнавља се
интересовање за монаштво, нарочито међу образованијим члановима
Цркве.

25 65
 МОЛИТВА

Молитва је основ хришћанског живота. Сам Исус Христос се молио и

научио људе да се моле. Нико ко се не моли Богу не може ићи за Христом.
У Православној цркви сва молитва је Тријадолошка. Молимо се у Светом
Духу, кроз Исуса Сина Божијег и у његово име, Богу Оцу. Бога зовемо
„Оче наш" јер Христос нас је научио и омогућио нам да то чинимо. Ми
имамо могућност да се Богу обраћамо као Оцу, јер смо Духом Светим
постали Божији синови (види Рим. 8).
У Цркви ми упућујемо молитве и Христу и Светом Духу, Божанским
Личностима које су једно са Богом Оцем и вечно постоје у савршеном
јединству са њим делећи његово божанско биће и вољу. У Цркви се
молимо и светитељима - не на онај начин на који се молимо Личностима
Свете Тројице, већ као нашим помагачима, заступницима и сабраћи у
Цркви, који су већ у слави са Богом у његовом божанском присуству.
Највећа међу светитељима и прва међу људима која је прослављена у
Царству Божијем јесте Марија, Богородица и Царица Небеска, предводница
наших светих заступника пред Богом. Молимо се још и светим анђелима да
наше молбе изнесу пред Богом. У практичној веронауци помињу се три
типа молитве: молбе, захвалнице и похвале. Можемо додати и четврти
тип који би смо назвали тужаљком пред Господом, испитивањем о
условима живота и о значењу нашег постојања, нарочито у време несрећа и
пометњи. У Библији веома често налазимо сва четири типа. Понекад се
молитва дефинише као дијалог са Богом. Оваква дефиниција је довољна
ако имамо на уму да је то дијалог без речи, који се одвија у тишини нашег
срца. У Православној цркви једна још старија, пре-дањска дефинипија
одређује молитву као узвођење ума и срца Богу, стајање у његовом
присуству, непрекидну свест и имање на уму његовог имена, његовог
постојања, његове силе и љубави. То је врста молитве која се назива и
„корачање у присуству Божијем".
Сврха молитве је да се оствари заједница са Богом и да се човек оспособи
за вршење његове воље. Хришћани се моле да буду у стању да познају Бога
и врше његове
заповести. Ако особа не жели да се промени и да се равна према Христу у да гледамо умом
испуњавању његових заповести, нема разлога ни сврхе да се моли. По
мишљењу светитеља чак је духовно опасно молити се Богу без намере да
се одговори и крене путем којим ће нас молитва одвести.
Молити се не значи само понављати речи молитве. Изговарати молитве
није исто што и молити се. Молитва треба да се врши тајно, кратко,
редовно, без много речи, са вером да Бог чује и спремношћу да се учини
оно што нам Бог покаже да чинимо (види Мт. 6:5-15; Лк. 11 и 18; Јн. 14-
17).
Православна црква следи старозаветну праксу држања званичних молитава
према часовима у току дана. Хришћани се подстичу да се моле редовно
ујутру, увече и у време оброка, као и да држе кратку молитву која се може
понављати током дана у било којој ситуацији и у свим околностима. Многи
људи за ову сврху користе Исусову молитву: „Господе Исусе Христе,
Сине Божији, помилуј ме грешног!" Наравно, облик ове молитве је мање
важан и разликује се од личности до личности. Снага молитве нас
приближава Богу и јача нас да би смо творили његову Божанску вољу што
је од суштинског значаја Молитве које особа упражњава код куће
разликују се од оних у храму пошто се лична молитва разликује од
заједничке молитве Цркве. Ова два типа молитве су различита и не треба
их мешати. Кад одлазимо у цркву да се молимо, ми не идемо тамо да
говоримо своје приватне молитве. Своје приватне молитве треба да
говоримо код куће, у сопственим собама, у тајности, а не у храму (Мт. 6:5-
6). То не значи да ми не уносимо своје личне бриге, жеље, проблеме,
питања и радости у молитву Цркве. Свакако да то можемо и да то и
чинимо. Али ми своје бриге доносимо у храм да би смо их ујединили са
молитвом Цркве, вечном молитвом Христа, Мајке Божије, светитеља и
браће и сестара из наше локалне црквене заједнице. У храму се молимо са
другима и стога би требало да себе дисциплинујемо да се молимо сви
заједно као једно тело уједињени једним умом, једним срцем и једном
душом. То, опет, не значи да наше молитве у храму престају да буду личне
и јединствене; морамо се потпуно предати својој црквеној молитви.
Међутим у Цркви, свако мора да усади своју властиту, јединствену личност
у заједничку молитву Христа и његовог Тела (Цркве). То је оно што
обогаћује молитву Цркве, чини је садржајном и лепом и могли би смо чак
рећи „лаком" за извођење. Проблем многих црквених служби је у томе што
су то молитве изолованих појединаца, који су само физички, а не и духовно
заједно. Уобичајено је да службе у Православној цркви буду прилично
дуге. То је зато што у храм не идемо само да се молимо. Одлазимо тамо да
будемо заједно, да певамо заједно, да созерцавамо* смисао вере заједно, да
учимо заједно, да будемо сједињени и у заједници скупа с Богом. То је
нарочито истинито кад је у питању света Литургија Цркве (види V
поглавље). Ако човек жели само да се моли у тишини свог срца, он не мора
- и, заиста не би требало - да из тог разлога оде у храм на службу. Црквене
службе нису уобличене за молитву у себи. Оне постоје ради молитвеног
дружења Божијих људи једних са другима, са Христом и са Богом.

28 71
ВЕЧЕРЊЕ
У православној Цркви литургијски дан почиње увече, са заласком сунца.
Ова пракса следи библијски поглед на стварање: „И би вече и би јутро,
дан један".* (1. Мој. 1:5).
Вечерње у Цркви увек почиње појањем вечерњег псалма: „... суние
познаје запад свој. Стереш таму, и бива ноћ..." (псалам 103/104/:19-20).
Овај псалам који слави Божије стварање света, је први човеков чин
богослужења, јер човек, пре свега, упознаје Бога као Творца.
Благосиљај душо моја, Господа. Господе Боже мој, узвисио си се
веома... Како је много дјела твојих, Господе! Све си премудро
створио; пуна је землл блага твојега. (псалам 103/104/:24)
За псалмом долази Велика јектенија, почетна молба на свим
литургијским службама Цркве. Ту се молимо Господу за све и сва (види
поглавље Велика јектенија). После ове јектеније пева се известан број
псалама, сваке вечери друга група. Ови псалми се, за разлику од
манастира, у парохијским храмовима обично изостављају. Али, уочи
суботе, делови првог и осталих псалама који се певају на почетку седмице,
певају се чак и у парохијским храмовима.
Псалам 140/141/ увек се пева на вечерњу. За време читања тог псалма
приноси се тамјан.
Господе, вичем к теби, похитај к мени, чуј глас мољења мојега,
кад вичем к теби. Нек изиђе молитва моја као кад пред лице
твоје, дизање руку мојих као принос вечерњи. (псалам 140/141/1-2)
На овом месту певају се литургијске песме одређене за тај дан. Ако је неки
црквени празник певају се песме које прослављају тај празник. Суботом
увече, уочи
Дана Господњег, ове песме увек славе Христово вас-крсење из мртвих.
* ДАН ЈЕДАН - У нашем преводу Старог завета стоји дан први.
Исправно би било дан један (према јеврејском оригиналу). Промена
појма у многоме мсња значење овога израза То jt% за
разликуодсвихосталихдана,не самохронолошкипрвивећједан једини
вечнидан, из кога све истиче и у који се све враћа (прим. прев.).
догађаја или особа чији помен прослављамо и ожи-вљавамо у Цркви.
Припрема нас за ноћни сан и за освит дана који долази. У вечерима уочи
Божанствене Литургије, овом службом почиње наше кретање према
најсавршенијем облику заједнице са Богом у светим тајнама.
72
Ове химне по правилу се завршавају песмом названом Богородичан која
прославља Марију, мајку Христову. После тога пева се вечерња химна. Ако
је неки нарочити празничан дан или суботње вече, свештено-служитељ
долази у центар храма са упаљеним свећама и кадионицом. Ова химна
припада свим вечерњим службама.
Радосна светлости свете славе бесмртнога Оца небескога, светога
блаженога, Исусе Христе. Дођосмо на запад сунца, видесмо
вечерњу светлост, песмом славимо Оца, Сина и Светога Духа,
Бога. Достојно је да те у сва времена песмом славе гласови
преподобних, Сине Божији који живот дајеш. Зато те свет слави.
Христос се слави као светлост која осветљава људску таму, Светлост света
и Царства Божијег у коме неће бити ноћи (Ис. 60:20; Отк. 21:25).
Следи стих из псалама, прокимен - сваког дана други, који најављује
духовну тему за тај дан. Ако је неки нарочити дан, додају се и три одломка
из Старог завета. Затим долазе још неке вечерње молитве и прозбе заједно
са стиховним стихирама за одређени дан, и све се то завршава појањем
Молитве св. Симеона Богопримца:
Сад отпушташ с миром свога служитеља, Владико, по речи својој,
јер су очи моје виделе спасење твоје, које си припремио пред свим
нар-одима, светлост за просвећење многобожаца, и славу твога
народа, Израиља.
После објављивања нашег виђења Христа, Светлости и Спасења света,
говоримо Трисвето и Оченаш; затим певамо песму за тај дан, која се зове
тропар, иза тога је отпуст уз уобичајени благослов.
Вечерња служба проводи нас кроз стварање, грех и спасење у Христу. Води
нас до созерцања Божије речи и прослављања његове љубави за човека. Учи
нас и омогућава нам да славимо Бога ради одређених
ЈУТРЕЊЕ
29
Јутарња служба Цркве назива се јутрење. Ова служба почиње читањем
шест јутарњих псалама и изгова-рањем Велике јектеније. После тога
певају се стихови из 1177118. псалма:
Бог је Господ и јави се иама. Благословен који иде
у име Господње!
Затим се пева тропар и, ако је у питању манастир, чита се сваког дана
различита група псалама. И овде постоје стихови за одређене дане. У дане
важнијих празника поју се одређени псалми и славе, који на Дан Господњи
говоре о Христовом васкрсењу из мртвих. У дане већих празника и
недељом чита се и Јеванђеље. После Јеванђеља долази дуга усрдна
молитва, праћена читавим низом химни и читања који се називају канон.
Ове песме базирају се на старозаветним похвалама и завршавају се
Маријином песмом тзв. Маријина химна (Лк. 1:46-55). Поје се
затимВелико славословље за којим долазе јутарње јектеније. Тропар се
још једном понови пре него што се припадници заједнице отпусте да би
започели своје дневне активности. Јутарња служба Цркве повезује елементе
читања псалама и молитве са созерцањем библијских похвала, читање
Јеванђеља и одређени догађај дана у датим стиховима и химнама. И Божије
откривење и светлост су увек централне теме јутарње службе Цркве.
Понекад се, поглавито у руским (понекад и у српским) храмовима, јутрење
и вечерње комбинују и образује се дужа служба бденија. У одређене
празничне дане, вечерњу се додаје благосиљање хлеба, жита, вина и уља,
чак и кад се служи одвојено од јутрења. Верници учес-твују у благосиљању
хране и помазују се уљем као знаком Божије милости и благодати.

ЧАСОВИ, ПОВЕЧЕРЈЕ И
ПОЛУНОЋНИЦА

Поред литургијских служби јутрења и вечерња, постоје и службе часови,
повечерје и полуноћница. Ови
„часови" одговарају углавном часовима шест и девет ујутру, подневу и три
поподне. Службе се састоје највише од псалама који се углавном односе на
догађаје из Христовог страдања које се десило у одређеном сату. Трећи час
се односи и на силазак Светог Духа на ученике на празник Педесетницу.
Часовима се додају и тропари одређеног дана или празника који се слави.
Првих дана Страсне седмице као и током одређених већих празника чита
Полуноћница је поноћна служба Цркве. У манастирима њоме обично почиње
свеноћно бденије. Састоји се од низа псалама и уобичајених молитви које се могу
наћи и у другим службама, као што су Трисвето, Оченаш, тропар итд. Тема ове
службе свакако је ноћ и потреба за бдењем. У парохијама ова служба је позната
готово искључиво као служба која претходи Васкршњем јутрењу, на којој се
плаштаница која представља ум-рлог Спаситеља узима из гроба и ставља на свети
Престо.

4
I
се и Јеванђеље. У дане кад нема свете Литургије, после деветог часа читају
се такозвани псалми типика - који обухватају елементе Свете литургије
као што су; литургијски псалми, Блаженства и Символ вере. Повечерје се
служи после вечере. Име ове службе и на грчком и на словенском језику
указује на то. Ова служба састоји се од псалама и молитви које треба
читати после вечерњег обеда, пошто је вечерње већ одслужено. У дане кад

ЦРКВЕНА ГОДИНА
је вечерње придружено светој Литургији, као на пример на Бадње вече или
уочи Богојављања, велико повечерје се додаје јутрењу и об-разује се
служба бденија. Током прве седмице Великог поста на повечерју се чита
Покајни канон св. Андрије Критског.

ЦРКВЕНА ГОДИНА

72 30
Иако се према црквеном календару први септембар сматра почетком
црквене године, централно место годишњег литургијског циклуса
православног бого-служења је празник Васкрсења Христовог. Сви еле-
менти православне литургијске побожности указују на Васкрс и потичу од
Васкрса, празника нове хришћанске Пасхе. Чак и „непокретни празници"
Цркве као што су Божић или Богојављење који се прослављају према
утврђеном датуму у календару добијају свој литур-гијски облик и
надахнуће од пасхалног празника. Васкршњи циклус богослужења почиње
периодом Великог поста, коме претходе одређене недеље пред пост.
Поредак посног богослужења завршава се Страсном седмицом и Великим
Даном Христовог Вас-крсења. По Васкрсу има педесет дана пасхалног
славља све до празника Педесетнице (Духови). Свака седмица у години
после тога се у црквеном богослу жењу сматра „недељом после Духова".
Седмице се овако рачунају (прва недеља, друга недеља итд.) све док опет
не дође предпосни период када седмице добијају своје име и централни
садржај богослужења у односу на годишњи повратак Васкрсу.
Постоје две посебне књиге за васкршњи циклус богослужења,
Великопосни Триод и Цветни Триод који се назива и Пентикостар. Ове
књиге називају се триодима због „три оде" које се често певају у храму на
службама у овом периоду.
Недеље и седмице иза Духова такође имају своју посебну књигу названу
Октоих што дословно значи „осам гласова". У Октоиху се налазе службе
за сваки дан у седмици. Недеља је увек посвећена Васкрсењу Христовом.
Среда и петак подсећају на Христово страдање и распеће. Тема понедељка
су „бестелесне силе", анђели. Уторак је посвећен успомени св. Јована
Крститеља. Четвртак апостолима и св. Николи, а субота Богородици и
сећању на умрле.
Сваког дана у седмици, почевши од вечери уочи Дана Господњег, службе
се певају у истом „гласу" или музичкој мелодији. Постоји осам група
служби у осам различитих „гласова" (отуда име Осмогласник), које се

72 31
певају по моделу, који се током године понавља. Тако, на пример, у другу
недељу после Духова биће 1. глас; треће недеље по Духовима 2. глас;
четврте недеље по Духовима 3. глас и тако даље све до десете недеље, када
је опет 1. глас. Овај циклус „гласова" постоји за сваку седмицу у години,
мада се, кад се приближи време Великог поста, нагласак ставља опет на
припреме за прослављање Васкрса.
Уз васкршњи циклус богослужења са „седмицама после Духова", постоји и
одређено богослужење Цркве за све дане у години, од којих је сваки
посвећен неком светитељу или светом догађају. За сваки месец постоји
одређена литургичка књига која се зове Минеј и садржи одређене службе
за сваки дан тога месеца. Свечаност дана је у складу са значајем и
популарношћу датог светитеља или догађаја којег се сећамо.
Постоји дванаест великих празника Цркве који се свуда славе: Рођење,
Богојављење, Сретење и Преображење Христово; Рођење, Благовести,
Увођење у Храм и Успење Богородично; Воздвижење Часног Крста; и из
Пасхалног циклуса празновање Господњег уласка у Јерусалим, Вазнесење
и празник Духова. Васкрс се не убраја у дванаест великих празника Цркве,
пошто се сам по себи сматра „празником над празницима". Разне
православне заједнице акценат стављају на различите дане, већ према томе
шта је за њих релевантно и значајно. Тако ће се дан св. Сергија веома
много славити у Русији, св. Спиридона у Грчкој, св. Германа у Америци,
св. Саве у Србији. Неки дани, као што су дани св. Петра и Павла, св.
Николе или арх. Михаила, уживају општу популарност у цркви. Божићни
молитвени циклус обликован је по узору на Васкрс. Претходи му
четрдесетодневни пост, а затим долази постпразнично славље. Празници
Богоро-дичног Успења и апостола св. Петра и св. Павла такође имају
припреме кроз пост, али са нешто краћим трајањем. Већина великих
празника има пре-тпразничне припреме и постпразнично прослављање. То
значи да се празник призива у памћење у литургијским службама Цркве у
очекивању његовог доласка, а такође се и прославља песмама и молитвама
известан број дана пошто прође.
ВЕЛИКИ ПРАЗНИЦИ ЦРКВЕ

8. септембар Рођење пресвете Богородице

14. септембар Воздвижење Часног Крста
21. новембар Увођење Богородицс у Храм
25. децембар Рођење Христово
6. јануар Богојављење: Крштење Христово
2. фебруар Сретење Господње
25. март Благовести
6. август Преображење Христово
15. август Успење Богородичино

Према пролећном еквиноцију и јеврејском Песаху Цвети: Улазак у

Јерусалим ПАСХА: ХРИСТОВО ВАСКРСЕЊЕ Вазнесење Христово
Педесетница: Силазак Светог Духа

32 81
ПРИПРЕМА ЗА
ВЕЛИКИ ПОСТ
Пасхалном периоду Цркве претходи период Великог поста, коме опет
претходе његове литургичке припреме. Први знак приближавања Великог
поста јавља се пет недеља пре његовог почетка. Те недеље се чита
Јеванђеље о царинику Закхеју. У њему се говори о томе како је Христос
донео спасење грешном човеку чији се живот много променио само зато
што „тражаше да види Исуса ко је он" (Лк. 19:3). Жељом и напором да се
види Исус почиње кретање кроз пост према Васкрсу. То је први покрет
спасења.
Следећа недеља је недеља о митару и фарисеју. Овде је акценат на двојици
људи који одлазе у храм да се моле, један је фарисеј веома поштен и
праведан религиозни човек, други је митар један стварно грешан порезник
који вара људе. Први од њих, иако истински праведан, хвалио се пред
Богом и зато је, по Христу, проклет. Други, иако истински грешан, мољаше
за милост, доби је, и Бог га оправда (Лк. 18:9). Поента је овде у томе да ми
немамо ни праведничку побожност фарисеја нити покајање митарево које
би само било довољно да нас спасе. Позвани смо да себе видимо онаквима
какви смо у светлу Христовог учења, и да молимо за милост. Следећа
припремна недеља за Велики пост је Недеља о блудном сину. Христова
парабола о Божијој љубави нас позива да „дођемо себи", као што је то
учинио блудни син, да видимо себе као да смо били „у далекој земљи"
далеко од Очеве куће, и учинимо корак повратка Богу. Господ нас уверава
да ће нас Отац примити драге воље, са радошћу. Наше је само „да се
подигнемо и кренемо" признајући своје само-наметнуто и грешно одвајање
од „дома" коме истински припадамо (Лк. 15:11-24).
Следећа недеља назива се Месопусном недељом, јер то је званично
последњи дан пре Васкрса кадасе једе месо. То је сећање на Христову
ВЕЛИКИ ПОСТ
Период Великог поета је време припреме за празник Васкрсења
Христовог. То је живи символ читавог човековог живота који треба да се
испуни у његовом властитом васкрсењу из мртвих заједно са Христом. То
је време обнављања посвећености молитви, посту и давању милостиње. То
је време покајања, истинског об-нављања наших умова, наших срца и
чињења дела у складу са Христом и његовим учењем. То је време, више од
свих других, повратак двема великим заповестима о љубави према Богу и
према ближњима.
У Православној цркви Велики пост није период болести и мрака.
Напротив, то је време радости и очишћења. Позвани смо да „помажемо
своја лица" и да „очистимо своја тела као и душе". Прве песме на првој
служби Великог поста дају прави тон овом периоду:
„Почнимо радосно време поста... уздржавајмо се како од хране
тако и од свих страсти, наслађу јући се врлинама духа да би се,
усавршавајући се у њима са љубављу, сви удостојили да у
духовној радости видимо најчасније страдање Христа Бога и
Свето Васкрсење."
Засија благодат твоја Господи, засија просветлење душа наших,
ето времена пријатног, ето времена за покајање (вечерња
стихира).
Бог тражи наше покајање а не жалост. Ми жалимо због својих грехова, али
то чинимо радујући се Божијој милости.
Ми умртвљујемо тело, али то чинимо радујући се свом васкрсењу у
вечном животу. Током Великог поста припремамо се и за Христово и за
властито Васкрсење.
Треба рећи нешто више о начину пошћења. Опште узевши, пост је основни
елеменат хришћанског живота. Христос је постио и научио људе да посте.
параболу о Страшном суду (Мт. 25:31-46). Тога дана подсећамо се да није
довољно да видимо Исуса. да видимо себе онаквима какви јесмо и да се
вратимо кући Богу као његови блудни синови. Морамо бити његови
синови и идући за Христом, његовим једнородним божанским Сином, и
налазећи Христа у свим људима и служећи му кроз њих. Наше спасење и
коначни суд зависиће од наших дела, не само од наших намера чак не ни
од божије милости без нашег сопственог залагања и послушности.
...јер огладњех, и дадосте ми да једем; ожедњех и напојисте ме;
странац бијах, и примисте ме; Наг бијах и одјенусте ме; у
тамници бијах, и дођосте мени.
Заиста вам кажем: кад учинисте једноме од ове моје најмање браће,
мени учинисте. (Мт. 25) Не спасавамо се ми само постом и молитвом, не
само „верском праксом". Спасавамо се служећи Христу кроз његов народ,
то је циљ према коме је на крају крајева усмерена сва побожност и сва
молитва. Најзад, уочи Великог поста долази Сиропусна недеља названа
још и Недеља праштања, када певамо о Ад-амовом изгнању из раја.
Наричући над губитком лепоте, достојанства и благодети наше првобитне
творевине и оплакујући своје труљење у греху, поистовећујемо се са
Адамом. Тога дана слушамо и о Господњем учењу о посту и праштању, и
улазимо у пе-риод поста праштајући једни другима како би и Господ нама
опростио.
...Јер ако опростите људима сагрешења њихова, опростиће и вама
Отац ваш небески. Ако ли не оп-ростите људима сагрешења
њихова, ни Отац ваш неће опростити вама сагрешења ваших (Мт.
6:14-16).
КАКО СЕ ПОСТИ
Богоугодни пост је пост у тајности, без разметања и оптуживања других
(Мт. 6:16; Рим. 14). Циљ поста је прочишћавање наших живота, ослобађање
наших душа и тела од греха, јачање наше људске снаге љубави за Бога и
човека, просвећење читавог нашег бића за заједницу са Блаженом
Тројицом. Православна правила поста су монашка. После Месопусне
недеље не допушта се месо, а после Сиропусне јаја и млечни производи.
Ова правила нису као фарисејски „терет претежак да се носи" (Лк. 11:46),
већ као узор за који се бори; не као правила која су сама себи циљ већ као
пут ка духовном савршенству крунисаном љубављу. И сама великопосна
богослу-жења нас непрекидно на то подсећају.
Постимо постом пријатним, угодним Господу, јер истинит пост је:
отуђење од злих (дела), уздржавање језика, одлагање гнева,
удаљавање од похоте, оговарања, лажи и преступања клетве.
Изостајање (свега) тога је пост истинит и пријатан.
Великопосна богослужења нам јасно указују да не треба да се гордимо
строгим постом, пошто и ђаво никада не једе.
Подвижничко пошћење Великог поста траје од Месопусне недеље до
Васкрсне недеље и прекида се тек после Пасхалне Божанствене литургије.
Знајући колики је напор на који су позвани, хришћани треба да учине сваки
напор да посте најбоље што могу, у тајности, тако да би их Бог видео и
отворено бла-гословио светим животом. Сваки човек мора, у односу на
дати узор, да да све од себе.
За време великопосног периода, једино се право-славни, од свих хришћана,
поред подвижничког, под-вргавају и евхаристијском или литургијском
посту. Овај пост не односи се на уобичајено уздржавање у припремама за
примање светог причешћа; он значи уздржавање од самог светог причешћа.
33

Током седмичних дана Великог поста уобичајена евхаристијска
Божанствена литургија не служе се у православним црквама, пошто је
Света литургија увек пасхална прослава заједнице са Васкрслим
Господом. Како је великопосни период једна припрема за Господње
Васкрсење кроз подсећање на грех и одвојеност од Бога, литургијски
поредак Цркве уклања евхаристијско богослужење у седмичне дане поста.
Уместо тога неевхаристијске службе су дуже са додатним читањима из
Светог Писма и химнологијом посног карактера. Међутим да верници не
би били лишени Светог Причешћа у ове дане, средом и петком служи се
Литургија пређеосвећених дарова (види поглавље Литургија
пређеосвећених дарова). Чак и за време Великог поста, субота (дан сабата)
и недеља (Господњи дан) остају евхаристијски дани, у које се служи
Божанствена литургија. Суботом је то уобичајена Литургија св. Јована
Златоустог, обично са молитвама за умрле. Недељом је дужа Литургија св,
Василија Великог.
Добро познато учење да субота и недеља нису никада дани поста у
Православној цркви, чињеница наглашена пре много векова у време спора
са Латинском црквом, односи се само на тај евха-ристијско-литургијски
пост. За време Великог поста, иако се евхаристијски пост прекида
суботом и недељом, подвижнички пост не прекида се ни у ове дане јер
овај пост је дуготрајни напор који сеже од Месопусне недеље до самог
Васкрса.
За службе Великог поста током седмице каракте-ристичне су нарочите
мелодије покајног карактера. Царске двери које воде у олтарски простор
остају затворене да назначе човекову одвојеност грехом од Царства
Божијег. Црквене одежде су тамније боје, обично љубичасте. Дневни
тропари су заступничког карактера, усрдне молитве упућују се Богу преко
У ове суботе литургијским песмама моли се уопште за све који су некад
били, а јутрење за умрле популарно названо помен или панихида, служи
се уз помињање покојних по именима. Јектеније и молитве се додају и
светој Литургији на којој се одломци из Светог писма односе на умрле и
њихово спасење Христом. Субота је, и када није време поста, дан Цркве у
који се сећамо мртвих. То је због тога што субота, дан сабата, стоји као
дан који је Бог благословио за живот на овом свету. Међутим, због греха,
овај дан сада символизује цео земаљски живот који се природно завршава
смрћу. Чак је и Христос, наш Господ, лежао мртав на сабат, „одмарајући
се од свих својих дела" и „газећи смрт смрћу" (види поглавље Велика
субота). Тако је у новозаветној Цркви Христовој субота постала
одговарајући дан за сећање на мртве и приношење молитви за њихово
вечно спасење.
Као што смо већ видели, евхаристијскасвета Литургија се у Православној
цркви током поста не служи у седмичне дане (само суботом и недељом).
Да би вер-ници издржали напор поста учествовањем у светом Причешћу
служи се Литургија пређеосвећених дарова. Ово је стара служба
Православне цркве. Званично податке о њој налазимо у канонима из
седмогвека, што значи да је сама служба знатно старијег датума, У све
дане светог Великог поста, осим на сабат, Дан Господњи и свети дан
ВЕЛИКОПОСНА
БОГОСЛУЖЕЊА
његових светитеља да се смилује нама грешнима. На Јутрењу дуго Алилуја
замењује псалам Бог је Гос-под... Певање псалама се продужава.
Химнологија се односи на великопосни труд. Вечерњу се додају читања из
Књиге постања и Прича Соломонових, а Шестом часу читања из Књиге
пророка Исаије. Свака од ових књига се током Великог поста чита готово у
целини. Нема читања из посланица и јеванђеља зато што нема ни свете
литургије.
На свим великопосним богослужењима чита се Молитва св. Јефрема
Сиријца. Њоме се од Бога моле оне врлине које су нарочито потребне за
хришћански живот.
Господе и Господару мога живота! Не дај ми духа, лености, туге,
пожуде и празнословља.
Даруј ми слузи твоме, дух чистоте, смирености, трпљења и љубави.
Да, Господе Царе, дај ми да уочим своја пре-грешења и да не
осуђујем свога брата, јер си благословен у векове векова. Амин.
Вечерња служба којом почиње период поста зове се Опроштајно вечерње.
Обичај је да верници на овој служби међусобно једни другима дају
опроштај. На повечерју у првој седмици поста чита се Канон св. Ан-дрије
Критског. То је дуги низ покајних стихова заснованих на библијским
темама; на сваки од њих народ одговара: Помилуј нас Боже. Овај канон
поново се чита на јутрењу у четвртак пете недеље поста. У петак увече те
исте пете недеље пева се Акатист Мајци Божијој; а у суботу на
Божанственој литургији такође се слави Богородица.
Прва субота Великог поста посвећена је успомени на св. Теодора Тирона, а
друга, трећа и четврта сеђању на умрле.
ЛИТУРГИЈА
ПРЕЂЕОСВЕЋЕНИХ
ДАРОВА
Благовести, служи се Литургија пређеосвећена (канон 52, Петошести
сабор 692. год.).
Литургија пређеосвећених дарова је вечерња служба. То је свечано
великопосно вечерње коме је додато служење светог Причешћа. На
пређеосвећеној Литургији нема освећења причасних дарова. Свето
Причешће даје се од евхаристијских дарова освећених претходне недеље на
божанственој Литургији, осим, наравно, уколико не искрсне празник
Благовести; отуда назив пређеосвећена.
Литургија пређеосвећених дарова служи се средом и петком увече,* мада је
неке цркве могу служити само једног од ова два дана. Она долази увече
после читавог дана духовне припреме и потпуног поста. Верници који нису
у стању да се придржавају апсолутног поста због слабости или због посла,
могу узети лагани посни оброк рано ујутру [у Српској православној цркви
верни не узимају храну од поноћи и у случајевима када се ова литургија
служи у вечерњим часовима,] За време читања псалама на Вечерњу,
пређеосвећени дарови се припремају за причешће. Преносе се са свете
Трпезе, где су чувани од свете Литургије, до места Пре-дложења. После
вечерњих химни чита се из Књиге постања и Прича Соломонових,
између којих свештен ослужитељ, са упаљеном свећом, благосиља народ
који клечи речима: „Светлост Христова просвећује све", указујући да је
Христос дао Цркви сву мудрост кроз
Данашња пракса у неколико одступа од овог правила Литургија
пређеосвећених дарова служи се ујутру.
НЕДЕЉЕ ВЕЛИКОГ ПОСТА
34
Свето писмо и свете тајне. Овај благослов некада је био упућен
првенствено катихуменима, онима који су се припремали да буду крштени
на Васкрс, који су присуствовали слу жби само до причешћа верних (види
поглавље Света Литургија).
ГТосле читања, свечано се пева псалам 140/141 опет уз приношење
тамјана. Онда, после молитве усрдног мољења и оне којом су оглашени
отпуштани у првим данима, пређеосвећени причасни дарови доносе се у
олтар у достојанственој тихој литији. Песма на уласку позива вернике на
причешће.
Сада Небеске Силе с нама невидљиво служе (тј. анђели); јер ево
улази Цар славе; ево већ принесена тајанствена жртва долази,
свечано праћена. Са вером и љубављу приступимо, да причасници
вечнога живота постанемо. Алилуја, Алилуја, Ал-илуја.
После јектеније и молитава пева се Оченаш и верници примају Свето
Причешће уз појање стиха из псалма 33/34: „Окусите и видите, јер је
благ Господ. Алилуја". Затим се певају постпричесне песме и верници се
разилазе уз молитву Господу који „нас је увео у пре-дивне дане ове на
очишћење од страсти", и који ће нам дати благослов „да се добрим
подвигом подвизавамо, да ток Поста завршимо и да достигнемо поклонити
се светом Васкрсењу" Христовом.
Сматра се, по предању, да је Л итургија пређеосвећених дарова дело
Григорија, Епископа Римског из шестог века. Међутим, данашња служба
је, очигледно, надахнута литургијска творевина хришћанске Византије.
Свака недеља Великог поста има своје значење. Прва се зове Недеља
православља. То је историјски празник враћања икона у храмове 843.
ника далеко од Бога, ако се овај искрено покаје. Сам Христос је дошао „да
позове грешнике на покајање" и да их спасе од њихових греха (Лк. 5:32).
Штавише, св. Марија нам каже да никада није прекасно у животу -или у
посту - да се човек покаје. Христос ће радо примити свакога ко му дође,
макар и у једанаестом часу свога живота. Али морају доћи у озбиљном и
искреном покајању.
године, после победе над иконоклазмом.* Духовни значај овог дана је, пре
свега, у победи Праве Вере; „Ово је побједа која побиједи свет - вјера
наша". (1. Јн. 5:4). Друго, иконе светитеља сведоче да човек, „створен по
лику и обличју Божијем" (1. Мој. 1:26), као Божије живе слике својим
прочишћењем постаје свет и боголик. Друге недеље Поста је сећање на св.
Григорија Паламу. Свети Григорије (умро 1359.) је био живи сведок да
људи, благодаћу Божијом у Светом Духу, могу постати божанска бића, и
да, чак и у овом животу, постом и молитвом, људска бића могу постати
учесници нестварне светлости Господње божанствене славе, Трећа недеља
Поста је недеља Крстопоклона. Око сре-дине поста Крст се поставља у
центар храма, да подсећа људе на Христово искупљење, да циљ својих
напора виде пред собом и да га богопоштују као реалност са којом човек
мора да живи ако хоће да буде спашен. „Који не узме крста својега и не
пође за мном, није мене достојан". (Мт. 10:38) Јер у Крсту Христовог
Распећа леже и „Божија сила и Божија премудрост" (1. Кор. 1:24).
Четврта недеља Поста посвећена је св. Јовану Лествичнику, аутору дела
Лествица или Рајска лествица. Игуман Манастира св. Катарине на
Синајској Гори (6. век) сведок је ужасног напора који је потребан за улазак
у Царство Божије (Мт. 10:12). Духовна борба хришћанског живота је права
борба, „не против меса и крви, већ против... господара овога свијета,
протих духова злобе у поднебесју..." (Еф. 6:12). Свети Јован Лествичник
храбри вернике у њиховим напорима јер, како Господ каже, само „онај ко
до краја претрпи, тај ће бити спасен" (Мт. 24:13).
Пете недеље призивамо у сећање свету Марију Египћанку, покајану
блудницу. Марија нам говори, пре свега, да нема тог греха ни зла које може
да задржи вер-
ИКОНОКЛЛЗАМ - Иконоборство, противљење иконама и сликама у
Цркви (прим. прев.).
ЛАЗАРЕВА СУБОТА И
ЦВЕТИ
Иза недеље св. Марије Египћанке долази Цветна седмица. На служби у
уторак Црква се сећа да је Исусов пријатељ Лазар умро и да ће га Господ
васкрснути из мртвих (Јн. 11). Како дани одмичу према су боти, Црква,
кроз своје химне и стихове, наставља да прати Христа до Витаније, до
Лазаревог гроба. У петак увече, на вечери прослављања Васкрсења
Лазаревог, „четрде-сетих великих спасоносних дана" званично је приве-
дено крају.
Завршивши четрдесетницу корисну за душу, молимо те
човекољупче, да видимо и свету седмицу страдања твојих, како би
у њој про-славили величине твоје, и ради нас неисказано твоје
старање... (вечерња стихира)
Лазарева субота је пасхална прослава. То је једини дан у читавој црквеној
години када се недељна васкрсна служба држи дру гог дана. На литургиј и
у Л азареву су б-оту Црква слави Христа као „Васкрсење и Живот" који
је, подигавши Лазара, потврдио опште васкрсење
људског рода и пре свог страдања и смрти.
Да би нас уверио у опште васкрсење Ти си, Христе Боже, пре свога
страдања, васкрсао Лазара из мртвих. Зато и ми, као деца, носећи
знаке победе, кличемо Теби, победнику смрти: Осана са висина!
Благословен би, који долазн у име Господње! (тропар) Христое-
радост, истина и светлост свих, живот света и васкрсење, јавио се
онима који су на земљи својом благошћу, и био је слика
васкрсења, дајући свима божанско отпуштање (грехова). (кондак)
На светој Литургији у Лазареву суботу стихови о крштењу из посланице
Галатима: Који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте (3:27)
замењују Трисвету песму, укључујући тиме васкрсни карактер овога
славља и чињеницу да је Лазарева субота некада била међу неколико
великих дана у православној црквеној години када су крштавани
катихумени. Због васкрсавања Лазара из мртвих, Христа су масе
поздравиле као дуго очекиваног Месију-Цара Израиљског. Тако је он,
испуњавајући старозаветно пророчанство, ушао у Јерусалим, Град Цара,
јашући на
35
леђима магарца. (Зах. 9:9; Јн. 122:12). Мноштво народа га је поздравило
машући палмовим гранчицама и узвикујући с дивљењем: Осана!
Благословен који долази у име Господње Син Давидов Цар Израиљев!
Због овог величања народа, свештеници и књижев-ници најзад одлучише
да га „униште и убију" (Лк. 19:47; Јн. 11:53, 12:10).
Празник Христовог победоносногУласка у Јерусалим, Цвети, је један од
дванаест великих празника Цркве. Службе те недеље проистичу директно
из оних у Лазареву суботу. Храм је и даље заоденут васкршњим сјајем,
испуњен песмама у којима се стално понавља Осана принета Христу као
Цару-Месији који долази у име Бога Оца да спасе свет.
Главни тропар на Цвети је исти онај који се пева на Лазареву суботу. Пева
се на свим службама, и користи се на божанственој Литургији као трећи
антифон3 који долази иза других стихова псалама који се певају као
литургијски антифони уместо уобичајених. Други тропар празника, као и
кондак4 и други стихови и химне, сви величају Христово победоносно
појав-љивањс „шсст дана пре Пасхе" када ће он предати себе на Тајној
вечери и на Крсту за живот света.
Данас благодат Светога Духа сабра нас и сви, узевши крст твој,
говоримо: нека је благословен који иде у име Господње, осана на
висинама.
Када смо били погребени с Тобом у крштењу, Христе Боже наш,
васкрсењем твојим удостојили смо се бесмртног живота, и
певајући говоримо: осана на висинама, благословен је који иде у
име Господње.
Седећи на престолу на небеси, а на земљи ношен на магарету, Христе
Боже, примио си анђелске похвале и песму деце који су ти говорили:
благословен је онај који иде да позове Адама.

* АНТИФОН - Наизменично певањс стихова из нсалма.

3 * КОНДАК - Песма или химна

4Опширније о овим појмовима видеш: Азбучник српских
средњевековних књижевних појмова Ђорђе Трифуновић -Београд,
Нолит1990. (прим. прев.)

36

На бденију пред празник Цвети читају се пророштва о цару-Месиј и из
Старог завета, као и делови из Јеванђеља који се односе на Христов улазак
у Јерусалим. На јутрењу се благосиљају гранчице које народ носи током
славља у знак величања Исуса као Спаситеља и Цара. Ове гранчице су
уобичајено пал-мове, а у словенским црквама врбове зато што их на том
подручју има и зато што цветају у рано пролеће.
Пошто људи на Цвети носе своје гранчице и певају песме Господу, суди
им се као и јерусалимској маси. Јер исти гласови који су Христу викали
осана, неколико дана касније викали су распни га! Тако се на литургији
Цркве животима људи и даље суди, док они поздрављају Христа
„гранчицама победе" и улазе заједно с њим у дане његовог „добровољног
страдања".
ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК
Бденије уочи Великог четвртка посвећено је искључиво Пасхалној
Вечери коју је Христос прославио са својих дванаест апостола. Главна тема
овог дана је сам обед на коме је Христос заповедио да се Пасха Новога
Завета поједе у знак сећања на њега, на његово сломљено тело и његову крв,
проливену за отпуштење грехова. Поред тога, централни део литургијског
сећања на тај дан чини и Јудино издајство и Христово npaiLe погу учен-
ицима. У катедралним храмовима обичај је да епископ понови прање ногу у
посебном обреду после свете Литургије.
На бденију за Велики четвртак чита се о Господњој вечери, из Јеванђеља по
Луци. На светој Литургији чита се о том догађају из свих јеванђеља; и све
химне и све што се чита тога дана односи се на ту исту тајну.
Кад су се славни ученици за време вечере умивањем просвећивали,
тада се злочестиви Јуда болешћу среброљублл помрачивао и
безаконим судијама Тебе праведног судију предао. Погледај заљу-
бљениче у новац ради кога си Њега на дављење про-дао. Бежи
96
СТРАСНА СЕДМИЦА
У Православној цркви последња седмица Христовог живота званично се
назива Страсном седмицом. Сваки дан је у богослужбеним књигама
означен као „велики и свети". Постоје нарочите службе за сваки дан ове
седмице које се врше у свим храмовима. Земаљски живот за вернике
престаје, јер они „одлазе горе у Јерусалим са Господом" (Јутрење на
Велики свети понедељак).
Сваки дан у Страсној седмици има свој нарочити садржај. У понедељак је
то неплоднасмоква која не даје плода и која је проклета. У уторак
наглашена је будност мудрих девојака, које су, за разлику од својих неразу
мних сестара, биле спремне кад им је дошао Гос-под. У среду пажња је
усмерена на палу жену која се каје. Велики нагласак стављен је у
литургијским службама на поређење жене, грешне блуднице, која је
спашена, са Јудом, одабраним апостолом, који је изгубљен. Прва даје своје
богатство Христу и љуби му стопала; други га пољупцем издаје за новац.
Сваког од ова три дана чита се Јеванђеље на часовима као и на вечерњим
службама када се служи и Литургија пређеосвећених дарова. Читања из
Старог завета су из 2. књиге Мојсијеве, Књиге о Јову и из пророчких
књига. Јеванђеље се чита и на јутарњим службама које се у предању зову
службама женика, јер је предмет сваког од ових дана крај света и
Христов суд. Уобичајена је пракса да се женикове службе држе ноћу.
Гле, женик долази у поноћ и блажен је слуга кога нађе будна, а
недостојан је онај кога нађе у немару. Пази дакле, душо моја, да те
сан не савлада, да не будеш предана смрти, и да не будеш
искључена из царства. Него прени се и викни: свет, свет, свет си,
Боже, посредством Богородице смилуј се на нас.
Црква прописује да се у прва три дана Страсне седмице на часовима читају
сва четири Јеванђеља до места где почињу Христова страдања. Мада то у
парохијским храмовима обично није могуће, чини се понекад напор да се
макар једно цело Јеванђеље прочита, посебно или заједнички, пре Великог
четвртка.
ненасита душо, која си се на Учитеља овако дрзнула. Према
свима Благи Господе, слава Теби. (тропар Великог четвртка)
Гостопримством владичњим и бесмртном трпезом, на горњем
месгу, узвишеним умовима ходите верни и насладимо се.
Узвишеном Речј у, од Слова научени. Њега величајмо. (ирмос)
Божанствена Литургија св. Василија Великог служи се на Велики четвртак
повезано са Вечерњем. Чита се дуго јеванђеље о Последњој вечери, после
читања из 2. књиге Мојсијеве, из Књиге о Јову, из Књиге пророка
Исаије и из 1. посланице св. апостола Павла Ко-ринћанима (11. глава).
Следећа песма замењује Херу-вику на приношењу у литургији и пева се за
време и после причешћа.
Прими ме данас, Сине Божиј и, за причасника Тај не Вечере твоје, јер
нећу казати тајну непријатељима твојим, нити ћу Ти дати целив као
Јуда, већ као разбојник, исповедам Те: помени ме, Господе у Царству
твоме.
37
 Литургијско прослављањеВечере ГосподњенаВелики четвртак није само
годишње подсећање на „ин-:титуцију" свете тајне причешћа. Заиста сам
Пасхални Обед није био само Господњи чин васпостављања цен-тралне
свете тајне хришћанске вере, у последњем тренутку, пре свог страдања и
смрти. Напротив, читава Христова мисија, и уствари сам циљ стварања
света је, ла Божије љубљено створење, начињено по његовом лику и
обличју, буде са њим у најинтимнијој заједници v вечности, да седи за
столом са њим, да једе и пије у његовом вечном царству.
Тако Христос Син Божији говори својим апостолима на Тајној вечери и
свим људима који слушају његове речи и верују њему и његовом Оцу који
га је послао.
Не бој се, мало стадо, јер би воља Оца вашега да
вам даде Царство. (Лк. 12:32)
А ви сте они који сте се одржали са мном и искушењима мојим. И
ја вама завјештавам Цар-ство као што Отац мој мени завјешта, да
једете и пијете за мојом трпезом у Царству моме... (Лк. 22:28-31)
Стога је реално истина кад се каже да сломљено тело и проливена крв о
којој Христос говори својим ученицима на последњој вечери, нису само
његово предвиђање и предсказивање оног што је тек требало да дођс; већ
је то што је тек требало да дође - крст, гроб, васкрсење трећег дана,
вазнесење на небо - дошло управо тако да би људи могли добити
благослов Божији да са њим заувек буду у светом причешћу; да једу и
пију за мистичком трпезом у царству коме неће бити краја.
Тако је „Тајна Вечера Сина Божијег" која се непрекидно слави на светој
Литургији хришћанске Цркве, сама суштина онога што ће у Царству
Божијем бити живот за вечност.
Блажен је онај који буде јео објед у Царству Божијем. (Лк. 14:15)
Блажени су они који су позвани на свадбену вечеру Јагњетову.
(Отк. 19:9)

ВЕЛИКИ ПЕТАК ВЕЛИКА СУБОТА

Јутрење Великог петка се обично служи претходне вечери. Главно обележје Јутрење Велике суботе обично се служи, у петак увече.
ове службе јесте читање двана-ест одабраних делова из Јеванђеља од Почиње уобичајено уз појање Бог је Господ, тропара
којих се сваки односи на Христово страдање. Први део који се чита је из Благообразни Јосиф и следећих тропара:
Јеванђеља по Јовану 13:31-18:1. ТојеХристов дуги разговор са апостолима
Када си сишао у смрт, Животе бесмртни, тада си умртвио ад
који се завршава такозваном првосвештеничком молитвом. Последње
блистањем Божанства, а када си умрле
јеванђеље говори о печаћењу гроба и постављању страже (Мт. 27:62-66).
Ових дванаест јеванђелских читања о Христовом страдању стављено је
између различитих делова службе. Целокупно појање односи се на
Спаситељеве муке и чврсто је везано за Јеванђеље, пророчке књиге и
псалме. После шестог јеванђељског читања додају се Господња блаженства,
а посебан нагласак ставља се на спасењу разбојника који је признао
Царство Христово. На часовима Великог петка понавља се Јеванђеље
Христовог страдања, а сваком часу додају се одломци из старозаветних
пророчких књига који се тичу човековог искупљења и из посланице св.
апостола Павла одломци који се односе на човеково спасење кроз Христово
страдање. И псалми који се читају су пророчког карактера; то су псалми: 2,
5, 9, 22, 209,139 и др.
На Велики петак нема Божанствене Литургије због истих оних разлога о не
слављењу евхаристије у дане поста. (види поглавље: Како се пости)
Прва служба која припада Великој суботи јесте Вечерње на Велики петак.
Обично се слави око поднева ради сећања на Исусову сахрану.
Пре него што служба почне „гроб" се постави у средину храма и украси
цвећем. На свети Престо стави се плаштаница (грчки енитапхиос),
Спаситељев лик на платну, тзв. нерукотворена икона. Вечерње, као и
обично, почиње песмама о Христовом страдању и смрти. После уношења
Јеванђеља и појања Радосне светлости, читају се делови из Књиге
изласка, Књиге о Јову и Књиге пророка Исаије 52. Додаје се одломак из
1. посланице Коринћанима (1:18-31), а затим се из сва четири јеванђеља
чита о Христовом распећу и сахрани. Стихови прокимена и алилуја су из
псалама, који су се често већ чули на службама Великог петка, пророчки по
свом значењу.
Дијеле хаљине моје међу собом, и за доламу моју
бацају ждријеб. (псалам 21/22-18)
Боже, Боже мој Зашто си ме оставио... (псалам
21/22-1)
Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездан. (псалам 87/88-6)
После још неких химни у част Христове смрти, док појци певају отпусну
песму св. Симеона, свештеник облачи потпуно тамну одежду и кади
плаштаницу која још увек лежи на светом Престолу. Затим, после
Оченаша, док народ пева тропар за тај дан, свештеник обиђе око светог
Престола, носећи изнад главе плаштаницу коју затим спушта на гроб да би
јој се вер-ници поклонили.
Благообразни Јосиф, скинувши с дрвета пречисто Тело твоје,
обави Га чистом плаштаницом, и мирисима помазавши, у нови
гроб сахрани Га (тропар на Велику суботу).

96 38
 подигао из подземља, све небеске силе клицаху: Христе Боже наш,
који живот дајеш, слава ти. Женама мироносицама код гроба
појави се анђео и гласно рече: миро приличи умрлима, а про-
падљивост је Христу страна.
На месту где иначе долази читање псалама, чита се цео псалам 118/119 уз стих
којим се слави мртви Спаситељ, а који се умеће иза сваког реда. Овај псалам је
вербална икона Исуса, праведника чији је живот у рукама Бога и који, стога, не
може остати мртав. Славе, како се ови стихови називају, прослављају Бога као
„Васкрсење и живот", и диве се његовом понизном снисхођењу у смрт.
неко драматично оживљавање
У личности Исуса Христа савршено су сједињене савршена љубав човека
Христове историјске смрти и
према Богу и савршена љубав Бога према човеку. Ова божанско-човечанска
сахране. Нити је то неко
љубав се созерцава и слави над гробом Спаситељевим. Како читање одмиче обредно приказивање сцена из
славе су све краће и све сконцен-трисаније на коначну победу Господњу, да би Јеванђеља. То је уствари,
на крају уследио закључак: најдубље духовно и завета
Жедан сам спасења твојега, Господе, и закон је литургијско понирање у вечно
твој утјеха моја. (118/119-174) значење спасоносног деловања
Ужасавају се умови од необичног и страшног Христовог, већ виђено и
погреба твога, Творче свега.
прослављено са пуним
Нека живи душа моја и тебе хвали, и судови твоји
нека ми помогну. (118/119-175) познањем његовог
Мироснице веома рано дођоше и помазаше гроб божанственог значења и снаге.
миром.
Црква се не претвара да не зна
Зађох као овца изгубљена: тражи слугу својега; јер заповјести твојих
шта ће бити са распетим
не заборавих. (118/119-176) Мир Цркви, спасење свом народу, даруј
Исусом. Она не тугује и не
својим васкрсењем.
нариче над Господом, као да
Након последњег слављења Тројице, храм се осветли, прва најава жена које сама није творевина поникла
долазе на гроб проноси се храмом док свештенослужитељ кади читаву из његових рањених слабина и
заједницу. Овде се први пут јасно објављује блага вест о спасењу кроз дубине његовог гроба. Кроз
Христово васкрсење. све службе созерцава се
Христова победа и објављује
Канонска песма са Јутрења и даље слави Христову победу над смрћу његовим
његово вас-крсење. Јер само у
сопственим умирањем и користи све старозаветне хвалоспеве као предслике
светлу победоносног
човековог коначног спасења кроз Христа. Ту се први пут појављује знак да је
васкрсења може се истински
овај сабат - баш ова субота у којој Христос лежи мртав - заиста
примити, довољно поштовати
најблагословенији седми дан који је икада постојао. То је дан у који Христос
и достојно прослављати и
почива после поновног стварања света. То је дан када Реч Божија „кроз коју
хвалити најдубље божан-
све постаде" (Јн. 1:3) почива као мртвац у гробу, спасавајући свет који је сам
ствено и вечно значење
створио и отварајући гробове:
догађаја Христових страдања и
Ова субота је преблагословена, у њој је Христос уснуо и васкрснуће трећи смрти.
дан. Поново се канон завршава поменом Христове победе. Гледајући у гробу
На саму Велику суботу
сина, кога си у утроби без семена зачела, не оплакуј мајко моја, јер ћу
Вечерње се служи уз Божан-
васкрснути и бићу прослављен, па ћу као Бог узвисити у слави оне који у
ствену Литургију св. Василија
вери и љубави тебе величају. Док се славе и даље читају, свештенослужитељ
Великог. Ова служба већ
опет облачи потпуно тамну одежду и, док се поје велико славословље, још припада Пасхалној недељи.
једном окади Спаситељев гроб. Затим, док заједница са упаљеним свећама Почиње на уобичајени начин
непрекидно понавља Трисвето, њихов пастир узима Јеванђеље и Христову вечерњим псалмом,
плаштаницу и носећи их изнад главе, поведе вернике у литију око храма. Ова јектенијом, химнама које следе
литија сведочи о потпуној Христовој победи над силама мрака и смрти. По псалам 140/141 и входом уз
повратку литије у храм опет се певају тропари и чита се са великом појање вечерње химне
озбиљношћу пророштво Језекиљево о „сувим костима" Израиљевим:
Радосна светлост.
...Ја ћу отворити гробове ваше, и извешћу вас из гробова ваших, Свештенослужитељ стоји код
народе мој, и довешћу вас у земљу Израиљеву. Изнаћетеда сам гроба на коме је плаштаница са
јаГоспод... (Јез. 37:1-14) ликом Спаситеља уснулог у
Уз победничке стихове из псалама који позивају Бога да устане, да подигне смрти.
руке, развеје своје непријатеље и обрадује праведнике; и уз понављање После вечерњег входа са
Алилуја, чита се посланица св. апостола Павла Коринћанима: „Пасха наша Књигом јеванђеља, чита се
Христос жртвова се за нас". (1. Кор. 5:6-8). Још једанпут се чита из Јеванђеља петнаест одломака из Старог
о печаћењу гроба, и служба се завршава заступничким молитвама и завета који се сви односе на
благословом. Божије дело стварања и
Вечерња и Јутрење на Велику суботу, заједно са божан-ственом Литургијом спасења сажетог у прореченом
која следи, чине ремек дело Православног литургичког предања. То уопште Месији и оствареног његовим
није доласком. Поред читања из
102 39
Књиге постања о стварању и
изласку Израиљаца у
Мојсијево време из књиге
Излазак, ту су и одабрани
делови из књига пророка
Исаије, Језекиља, Јеремије,
Данила, Софонија и Јоне,
као и из Књиге Исуса
Навина и Књиге о царевима.
Поју се и хвале Мојсију и
тројици младића из Књиге
пророка Данила. После
читања одломака из Старог
свештен-ослужитељ
изговара уобичајене
литургијске речи иза којих се
пева песма из посланице
Галатима (која се иначе
говори на крштењу): Који се
год у Христа крстисте, у
Христа се обукосте (Гал.
3:27).
Као што је уобичајено у светој
Литургији на овом месту чита
се одломак из посланице. То
је одломак који се односи на
крштење (Рим. 6:3-11). Јер
ако постадосмо сједињени са
обликом смрти његове, онда
ће мо и са вас-крсењем (Рим.
6:5).
За то време царске двери су
затворене, а свештен-
ослужитељи и олтарски
помоћници скидају своју
тамну одећу страдања и
облаче светлу одежду
Христове победе над смрћу. У
том часу се и рухо свих
црквених прекривача мења у
боје које означавају Христов
тријумф над грехом, ђаволом
и смрћу. То пре-облачење
одвија се док народ пева
стихове 81/82. псалма:
Устани, Боже, суди земљи;
јер су твоји по насљедству
сви народи.
После свечаног појања псалма
коме се често додаје химна
која велича Христа као Нову
Пасху, Живу Жртву која је
заклана, Јагње Божије које
односи грехе света;
свештенослужитељи се
појављују из олтара да над
Христовим гробом објаве
радосну вест о његовој
тријумфалној победи и његову
заповест апостолима: „Идите,
дакле, и научите све народе
крстећи их у име Оца и Сина
и Светога Духа. Учећи их да
држе све што сам вам
заповједио..." (Мт. 28:19-20)
Овај јеванђелски текст чита се у
Православној цркви и на
обреду крштења. Света
Литургија се затим наставља у
сјају Христове победе над
смрћу. Следећа песма замењује
херувику из приношења:
Нека умукне свако тело
човечије, и нека стоји са
страхом и трепетом, и ништа
земаљско нека не помишља у
себи; јер Цар царева и Господ
Света, уништио смрт својом
животворном смрћу. Његов
гроб - који још увек стоји у
центру храма -показује се као,
како је у Литургији назван:
источник нашег васкрсења.
Ова литургија је првобитно
била васкршња крштењска
литургија хришћана. Данас она
постоји као доживљај сваког
хришћанина, као његово лично
умирање и вас-крсавање са
Господом, које се понавља
сваке године.
Ако ли умријесмо са
Хриетом, вјерујемо да
ћемо и живјети с њиме.
Знајући да Христос
уставши из мртвих,
више не умире; смрт
више не влада њиме
(Рим. 6:8-9).
Христос лежи мртав, а ипак је
жив. Он је у гробу, али већ је
„смрћу уништио смрт, и
свима у гробовима даровао
живот". Нема више шта да се
чини сем да се проживи ово
вече Блажене суботе док
Христос спава, и да се сачека
поноћ када ће Дан нашег
Господа почети да нам свиће,
и наступиће ноћ пуна
102
господара долази да буде хришћана у ноћи Васкрса
заклан и да даде Себе за призива у сећање крштењску
храну вернима; а испред литију из таме и смрти овог
њега иду хорови Анђела са света у светлост и живот
сваким Началством и Царства Божијег. То је литија
Влашћу, многооки
свете пасхе, из смрти у
Херувими и шестокрили
живот, са земље на небо, из
Серафими, заклањајући
овог времена у време које ће
лица и кличући песму:
доћи и коме неће бити краја.
Алилуја, Алилуја, Алилуја.
Пред затвореним вратима
Уместо химне Богородици
храма најављује се Христово
опет се пева девета ода из
васкрсење. Понекад се чита
јутарњег канона: (види напред
одломак из светог Јеванђеља у
у тексту). На причешћу се
коме се говори о празном
певају стихови из псалма: Као
иза сна пробуди се Гос-под, и гробу. Свештен-ослужитељ
уста да спасе нас (псалам објављује благослов „свете,
77/78-65). Света Литургија једносушне, животворне и
довршава се причешћем са нераздељне Тројице". Први
оним који лежи мртав у свом пут се пева васкршњи
човечанском телу, а ипак је тропар, као и стихови 67/68.
вечно напрестолу узБогаОца; псалма којима ће почињати
онај којијекао творацживота
сва црквена богослужења за
време васкрш-њег периода.
Нека васкрсне Бог, и
нека се развеју
непријатељи његови, и
нека беже од лица
његова они који га мрзе.
Христос васкрсе из
светлости када ћемо са мртвих, смрћу смрт
анђелом објавити: „Он устаде, уништи, и свима у
није овдје, ево мјеста где га гробовима живот дарова
положише". (Мк. 16:6) (тропар).
Мало иза поноћи на Велику
Ово је дан који Господ
суботу служи се створи, радујмо се и вес-
полуноћница. елимо у њему!
Свештенослужитељ одлази до
гроба и скида плаштаницу. Народ се враћа у храм и
наставља се служба
Проноси је кроз царске двери
васкршњег јутрења, која се
и спушта на свети Престо где
цела пева.
она остаје четрдесет дана, до
дана Вазнесења. Канон Васкрсни о
У поноћ почиње Васкршња Христовом васкрсењу,
литија. Народ напушта зграду приписује се св. Јовану
храма певајући: Дамаскину, поје се заједно са
Анђели на небесима тропаром празника који се
певају о твом појављује као стални рефрен.
васкрсењу, Христе Храм је осветљен и украшен
Спасе наш. Удостоји и цвећем. Одежде су светле и
нас на земљи да ти, сјајне. Васкршња икона
чистим срцем, славу (Силазак у Ад) стоји у центру
узносимо.
храма;
Литија кружи око храма и
враћа се пред затворен пре-
дњи улаз. Ова литија
40
на њој је Христос који разваљује врата пакла и ослобађа Адама и Еву из
тамнице смрти. То је слика Победника који „уништи смрт сопственом
смрћу". Непрестано се пева и каде се иконе и народ, а свештенослужитељ
об-јављује: Христос васкрсе (Христос воскресе)\ Верници стално
одговарају Уистину Васкрсе (Вшстину воскр-есе)\
Дан васкрссња јс Пасха, Господња Пасха; про-светимо се, народе,
јер Христос Бог преведе из смрти у живот и са земље на небо нас
који певамо победничку песму.
После канона певају се пасхални стихови а васкршње јутрење закључује се
васкршњим часовима који се такође певају. Уопште, ништа се на
црквеном богослужењу за Васкрс не говори, све се пева радосно и
празнично.
На крају часова, пред свету Литургију, свештен-ослужитељ свечано објави
чувену Пасхалну проповед св. Јована Златоустог. Ова проповед је позив
свим вер-ницима да забораве своје грехе и придруже се сасвим празновању
васкрсења Христовог. Дословно, ова про-повед је званичан позив упућен
свим припадницима Цркве да дођу и приме свето Причешће, да окусе
Христа, Пасхално Јагње. чија је трпеза сада постављена у средину Цркве. У
неким парохијама ова проповед се дословно поштује и сви верници
примају евха-ристијске дарове Пасхалне Вечере уочи Васкрса. Васкршња
света Литургија одмах почиње певањем празничног тропара са стиховима
из 67/68. псалма. Одређеним стиховима псалама обухваћени су и анти-
фони литургије, којима верници славе и величају спасење Божије.
Тропар празника се стално понавља. Крштењски стих из Посланице
Галатима замењује Трисвету химну. Посланица из које се чита су Дела
апостолска (првих девет стихова). Затим се чита првих седамнаест стихова
из Јеванђеља no Јовану. Објављивањем Речи Божије верници се враћају
назад на почетак, где се најављује Божије стварање и обнављање света кроз
живу Реч Божију, његовог Сина Исуса Христа.
У почетку бјеше Логос, и Логос бјеше у Бога, и Логос бјеше Бог...
све кроз њега постаде... у њему бјеше живот, и живот бјеше
свјетлост људима...
И логос постаде тијело и настани се међу нама, и виђесмо славу
његову, славу као Јединороднога од Оца, пун благодати и истине...
И од пуноће његове ми сви примисмо, и благодат на благодат. (Јн.
1:1-17)
Литургија св. Јована Златоустог се наставља, да би била крунисана светом
заједницом са Пасхалним Јагњетом за његовом свечаном трпезом у
Царству Божијем. Опет и опет тропар Васкрсења док се верници
причешћују оним „који бјеше мртав и оживје" (Отк. 2:8).
У Православној цркви празник Васкрса назива се још и Пасха, од
јеврејског Песах (што значи лрелазак). То је нова Пасха новог и вечитог
завета који су пророци из давнина предсказали. То је вечни прелазак из
смрти у живот и са земље на небо. То је Дан Господњи који су објавили
Божији свети пророци, „дан који је Господ створио" за свој суд над
читавом творевином, дан његове коначне и вечите победе. То је Дан
Царства Божијег, дан „који не потребује сунца" јер је „свјетлост
његова Јагње" (Отк. 21:22-25).
Светли, светли, нови Јерусалиме, јер слава 1 осподње тебе обасја.
Ликуј сад и весели се, Сионе, а ти Чиста радуј се, Богородице,
васкрсењу онога кога си родила.
Ово је једна од најважнијих васкршњих химни у Православној цркви.
Надахнута је предвиђањима про-рока Исаије и првим поглављима Књиге
откривења, јер управо је то Нови Јерусалим, Небески град, Царство
Божије, Дан Господњи, Свадбена гозба Јагњета и његове Младе која је
прослављена и остварена и доживљена у Светом Духу у светој ноћи
васкрсења у Православној цркви.

108 41
НЕДЕЉЕ ПОСЛЕВАСКРСА

Томина недеља: Антипасха

Сваког данатоком седмице после Васкрса, коју јеЦрква назвала Светлом Четврта недеља посвећена је Христовом исцељењу паралитичара (Јн. 5).
седмицом, служи се пасхално богослужење у свем својем сјају. Васкршња Христос исцељује човека док овај чека да га спусте у базен са водом.
крштењска литија се сваког дана понавља. Царске двери стоје отворене. И Крштењем у цркви и ми се исцељујемо и спашавамо Христом за вечни
даље постоји велика радост због Васкрсења и због подареног Царства
вечног живота. Затим, на крају седмице, у суботу увече, слави се друга
недеља после Васкрса као знак сећања на јављање Христа св. апостолу
Томи „послије осам дана". (Јн. 20:26) Важно је уочити да број осам има
симболично значење и у јеврејском и у Хришћанском предању. Он значи
више од довршења и испуњења; он означава Царство Божије и живот света
који долази јер седам је број земаљског времена. Сабат, седми дан, је
благословени дан одмора у овом свету, последњи дан у седмици. „Први
дан седмице", дан „после сабата", наглашен у свим јеванђељима као дан
Христовог Васкрсења (Мк. 16:1, Мт. 28:1, Лк. 24:1, Јн. 20:1,19), је стога и
„осми дан", дан изван граница овога света, дан који заступа живот света
који долази, дан вечног починка Царства Божијег (види Посланицу
Јеврејима 4).
Тако је ова недеља после Васкрса, названа Другом недељом, осми дан
пасхалног славља, последњи дан Светле седмице. Зато се назива
Антипасхом, и у првим вековима су само на овај дан новокрштсни
хришћапи скидали своју одећу и још једанпут улазили у живот овога
света.
У црквеним богослужењима нагласак је на Томином виђењу Христа, а о
значају тога дана говори нам се речима из јеванђеља:
Затим рече Томи: Пружи прст свој амо и вид и руке моје; и пружи
руку своју и метни у ребра моја, и не буди невјеран него вјеран. И
одговори Тома и рече му: Господ мој и Бог мој!
Рече му Исус: Пошто си ме видио, повјеровао си; блажени који не
вид јеше а вјероваше". (Јн. 20:27-29)
Ми не видесмо Христа својим физичким очима нити додирнусмо његово
васкрсло тело својим физичким рукама, ипак у Светом Духу ми видесмо и
дотакосмо и окусисмо Реч Живота (1. Јн. 1:1-4), и зато верујемо.
Свакога дана, до дана Вазнесења певамо на службама васкршњи тропар.
На недељним богослужењима, почевши од Антипасхе, певамо васкршњи
канон и химне, и обнављамо прославу „првог дана седмице" када је
Христос устао из мртвих. На свим литургијама посланице које се читају су
из Дела апостолских и го-воре нам о првим хришћанима који су живели у
заједници са Васкрслим Господом. Сва јеванђељска читања су из
Јеванђеља св. апостола Јована, које многи сматрају јеванђељем
написаним посебно за ново-крштене у нови живот Царства Божијег кроз
смрт и ново рођење у Христу, у име Свете Тројице. Разлог за овакво
мишљење лежи у томе што се сви „знаци" како се називају чуда у
Јеванђељу св. апостола Јована, односе на светотајинске теме које укључују
воду, вино и хлеб. Тако су све недеље после Томине, са изузетком треће,
посвећене сећању на ове „знаке".

Недеља мироносица

Трећа недеља иза Пасхе посвећена је женама мироносицама које су се

побринуле за Спаситељево тело кад је умро и које су биле први сведоци
његовог Васкрсења. Поново се певају три тропара који се чују и на Велики
петак и тако се даје садржај овом дану:
Благообразни Јосиф, скинувши с дрвета пресвето Тело твоје,
обави Га чистом плаштаницом, и мирисима помазавши, у нови
гроб сахрани Га.
Када си сишао у смрт, Животе бесмртни, тада си умртвио ад
блистањем Божанства.
Женама мироносицама код гроба појави се анђео и гласно рече:
миро приличи умрлима, а про-падљивост је Христу страна. Него
ускликните: Васкрсе Господ и дарива свету велику милост.

Недеља о раслабљеном

110 42
живот. Тако се у Цркви и нама као и овом паралитичару каже да „не хришћанској месијанској ери „У Духу и Истини (Јн. 4:23-24)". Видимо
грешимо више, да нам се што горе не догоди" (Јн.5:14). и то да је спасење понуђено свима: Јеврејима и другим народима,
мушкарцима и женама, светитељима и грешницима.
Преполовљење Педесетнице
Недеља слепог
Средином ове четврте седмице, тачно на половини између Васкрса и
Педесетнице свечано се слави празник Преполовљења Педесетнице, када Шесте недеље сећамо се исцелења слепог од рођења (Јн. У).
је Христос „у половини Празника" дошао да људе поучи својој Поистовећујемо се са тим човеком који је дошао да види и поверује у Исуса
спаситељској мисији и свима понуди „воду вечног живота" (Јн. 7:14). као Сина Божијег. Господ нам је помазао очи сопственом божанственом
Господ нас још једном подсећа на своје присуство и обећање које нам је руком и опрао их водом крштења (Јн. 9:6-11).
дао: „Ко је жедан нека дође мени и пије." (Јн. 7:37) Још једном
Исус је употребио блато направљено пљувачком од земље и рекао човеку
размишљамо о својој смрти и васкрсењу са Христом кад се крштавамо, и о
да се умије у бањи Силоамској. Ово је учинио зато што је био Сабат, дан у
примању Светог Духа од њега кад се миропомазујемо. Ми се, како каже
који је пљување, обликовање глине и прање било строго забрањено.
једна химна овог празника, „осврћемо на једно, а предвиђамо друго." Ми
Кршећи ове обредне законе Јевреја, Исус је показао да је он уистину
знамо да припадамо том царству Васкрслог Христа где „Дух и Невјеста
Господар Сабата и да је, као такав, једнак Богу Оцу који, према јеврејском
говоре: Дођи! И ко је жедан нека дође, и ко хоће нека узме воду
предању, у својој владавини светом једини ради на дан Сабата.
живота за бадава (Откр. 22:17, Ис. 55:1)
У томе је саблазан око излечења слепога у суботу. Он је искључен из
О Преполовљењу Празника, ожеднелу моју душу напој водама
синагоге због своје вере у Христа. Читава Црква прати овог човека у
побожности, као што си свима Спаситељу говорио: онај који је
његовој вери, знајући да су они кој и не виде Исуса као Господа, уствари
жедан нека дође к мени да пије. Изворе нашега живота,
ХристеБоже, слава Ти (тропар) слепи и још увек у гресима (Јн. 9:41). Остали имају светлост живота и могу
да виде и познају Сина Божијег, јер „видио си га и онај који говори с
У време преполовљења законитог празника, Творче и Господару
тобом тај је (Јн. 9:37)" Теби долазим, Христе, ослепљен душевним
свих, присутнима си говорио Христе Боже: дођите и поцрпите
очима, као слепи од рођења, у покајању ти вапијем: ти си онима у тами
воду бесмрт-ности. Зато Теби припадамо и верно вапијемо: даруј
пресветли.(кондак)
нам Твоје милости, јер си ти извор нашега живота. (кондак)

Недеља Самарјанке

Пета недеља после Васкрса посвећена је жени из Сама-рије са којом је

Христос разговарао на извору Јако-вљевом (Ј н. 4). Тема је опет „вода
жива" и препознавање Исуса као Божијег Месије (Јн. 4:10-11; 25-26).
Подсећамо се на свој нови живот у њему, на наше пијење „воде живе", на
наше искрено служење Богу у

43 113
ВАЗНЕСЕЊЕ
После васкрсења Исус није више живео са својим уче-ницима као пре
смрти. Испуњен славом своје божанске природе, он се повремено на
различитим местима јављао свом народу, уверавајући га да је то заиста он,
жив у слави у свом васкрслом телу.
Којима и по страдању свом показа себе жива многим истинским
доказима јављајући се четрдесет дана и говорећи о Царству
Божијем. (Дап 1:3)
Треба напоменути да се временски распон од четрдесет дана помиње
много пута у Библији и означава при-времени (земаљски) период
довршавања и испуњења (Књига постања 7:17; Књига изласка 16:35,24:18;
Књига о судијама 3:11; 1. књига Самуилова 17:16; 1. књига о царевима
19:8; Књига пророка Јоне 3:4; Јеванђеље по Матеју 4:2).
Четрдесет дана од својих страдања Исус се вазнео на небо да буде у слави
с десне стране Оца (Дап. 1:9-11; Мк. 16:19; Лк. 24:51). Христово вазнесење
јењегов последњи физички одлазак из овог света по васкрсењу. Тиме је
званично на овом свету испуњена његова улога Спаситеља Месије. То је
његов славни повратак Оцу који га је послао у свет да изврши дело које му
је он задао (Јн. 17:4-5).
...и подигавши руке своје благослови их. И док их он
благосиљаше, одступи од њих и узношаше се на небо. А они... се
вратише у Јерусалим са радошћу великом (Лк. 24:50-2).
Црквено прослављање празника вазнесења, као и свих сличних празника,
није само подсећање на један догађај из Христовог живота. Заиста само
вазнесење не треба разумети као неки натприродни догађај одлажења
једног човека у небеса. У Светом писму наглашава се Христов физички
одлазак и његово славословље са Богом Оцем, и велика радост његових
ученика када им је обећан Свети Дух који је требало да дође и осигура
Господње присуство уз њих, омогућавајући им тиме да га сведоче до краја
света (Лк. 24:48-53; Дап. 1:8-11; Мт. 28:16-20; Мк. 16:116-19).
У Цркви они који верују у Христа славе ову реалност са уверењем да се
Христов одлазак из овог света до-годио ради њих и ради свих људи.
Господ одлази да би био слављен са Богом Оцем и да би собом прославио
нас. Он одлази да би „припремио место" за нас, и да би и нас одвео у
блаженство Божијег присуства. Он ће отворити пут свој творевини у
„небеско светилиште... Свето Место рукама несачињено." (види
Посланицу Јеврејима 8-10). Он одлази да би послао Светог Духа, који од
Оца исходи, да сведочи њега и његово јеванђеље у свету, чинећи га моћно
присутним у животу његових ученика.
Литургијске химне празника Вазнесења говоре о свим овим стварима.
Стихови антифона на божанственој Литургији узети су из псалама 47, 48 и
49 /46, 47, 48/. Тропар празника који се пева на малом входу користи се и
као послепричесна химна.
Узнео си се у слави Христе Боже наш, учинивши радост ученицима
обећањем светога Духа, и уверио си их о своме благовољењу; јер си ти
Син Божији, избавитељ света (тропар).
Пошто си испунио одредбу за спасење наше, и оно што је на земљи
сјединио си са небесним, узнео си се у слави Христе Боже наш, никако
се не одвајајући, већ остајући и даљс [са нама], и го-ворећи онима који
Те љубе: ја сам са вама, и нико неће на вас. (кондак)

ПЕДЕСЕТНИЦА (ДУХОВИ):

СИЛАЗАК СВЕТОГ ДУХА

У Старом завету Педесетница је била празник који се појављује педесет
дана после Песаха. Како се песахом прослављао излазак Израиљаца из
египатског ропства, тако се педесетницом прослављао Божији дар, десет
заповести, Мојсију на Синајској гори. У Новом завету са Месијом
пасхални догађај преузима ново значење слављења Христове смрти и
васкрсења, излазак људи из овог грешног света у Царство Божије. У
Новом завету је остварен и празник Педесетнице, који је постао нов
доласком „новог закона" силаска Светог Духа на Христове ученике.
И кад се наврши педесетданабијахусвиапосто-ли једнодушно на
окупу. И уједанпут настаде шум с неба као хујање силнога вјетра,
и напуни сав дом гдје они сјеђаху; и показаше им се разлијепљени
језици као огњеви, и сиђе по један на свакога од њих. И испунише
се сви Духа Светога... (Дап. 2:1-4).
Свети Дух којег је Христос обећао својим ученицима дошао је на дан
Педесетнице (Јн. 14:26,15:26; Лк. 24:49; Дап. 1:5). Апостоли примише „моћ
одозго" и почеше да проповедају и сведоче да је Исус васкрсли Христос,
Цар и Господ. Тај тренутак у предању се назива рођен-даном Цркве.
На литургијским службама за празник Педесетнице јављање Светог Духа
слави се заједно са пуним откривењем божанске Тројице: Оца, Сина и
Светог Духа. Пуноћа Богоначела очитује се силаском Духа на човека, а
црквене химне славе овај догађај као коначни чин Божијег
самообјављивања и даривања свету своје творевине. Због тога се у

44
 православном предању недеља Педесетнице назива и Тројичин дан. Често
се наовај дан иконаСветеТројице- нарочито онана којој се три анђела
јављају праоцу хришћанске вере Авраму - поставља у средину храма. Ова
икона употребљава се заједно са предањском духовском иконом на којој
се виде пламени језици како лебде изнад Богородице и дванаест апостола,
првобитни прототип Цркве, који заједно окружују симболичну слику
„космоса", свет. На Педесетницу имамо коначно испуњење мисије
ИсусаХриста и први почетак месијанског добаЦарства Божијег, мистички
представљеног у овом свету у

45
Месијиној Цркви. Стога педесети дан стоји као почетак ере која је ван
граница овога света, пошто је педесет број који означава вечно и небеско
испуњење у јеврејској и хришћанској мистичкој побожности, седам пута
седам плус један.
Тако се Педесетница назива и апокалиптичким даном, што значи дан
коначног откривења. Назива се још и ес-хатолошким даном, што значи
дан коначног и савршеног краја (на грчком есхатон значи крај). Јер кад
дође Месија и Дан Господњи буде ту, увешће се „последњи дани" у којима
„Бог најављује... излићу Духа свога на свако тело." То је старо
пророчанство на које се позива св. апостол Петар у својој првој проповеди
у Хришћанској цркви одржаној прве духовске недеље (Дап. 2:17; Јл. 2:28-
32).
Ј ош једанпут треба нагласити да празник Педесетнице није просто
слављење неког догађаја који се десио пре много векова. То је слављење
онога што се мора до-годити и што нам се догађа у Цркви данас. Сви смо
ми умрли и васкрсли са Царем Месијом, и сви смо примили његовог
Најсветијег Духа. Ми смо „храмови Светог Духа". Дух Божији обитава у
нама (Ром. 8; 1. Кор. 2-3; 12; 2. Кор. 3; Гал. 5; Еф. 2-3). Ми смо, својим
припадањем Цркви, примили „печат дара Духа Светога" кроз тајну
миропомазања. Догодила нам се педесетница.
Света Литургија на празник Педесетнице подсећа нас на наше крштење у
Христа стихом из Посланице Галатима који опет замењује Трисвету
химну. Одређеним стиховима из псалама замењују се уобичајени
литургијски антифони. Одломци из посланице и јеванђеља говоре о
доласку Светог Духа људима. Кондак пева о повратку Вавилона пошто је
Бог ујединио народе у заједницу свог Духа. Тропар об-јављује окупљање
читавог свемира у Божију мрежу кроз рад надахнутих апостола. Химне
„Царе небески" и Видесмо Светлост истине певају се први пут од Вас-
крса; Оне позивају Светог Духа да „дође и обитава у нама", и објављују да
смо „примили Духа небеског". Храм је украшен летњим цвећем и травом
да би се показало да је Господњи божански Дах дошао да обнови сву
творевину као „животворни Дух". На јеврејском речи Дух, дах и ветар су
једна иста реч, руах.
Благословен си Христе, Боже наш, који си (апос-толе) показао
као премудре ловце, када си им послао Духа Светога и помоћу
њих уловио цео свет. Слава теби који волиш човека. (тропар)
Када Вишњи сиђе и помете језике, растав.љаше народе. Када
раздаде огњене ј езике, све људе позва да се уједине. Тако сложно
славимо свесветога Духа. (кондак)

Велико вечерње Педесетнице карактеришу три дуге молитве за време

којих верници први пут после Васкрса клече. Понедељак после
Педесетнице је у Право-славној цркви празник Светог Духа, Духовски
пон-едељак, а недеља после Педесетнице, празник Свих светих. То је
логичан литургијски редослед пошто се долазак Светог Духа испуњава у
људима тако што они постају светитељи, а то је и сам циљ стварања и
спасења света. Овако рече Господ: „Јер ја сам Господ Бог ваш; за то се
освећујте и будите свети, јер сам ја свет." (3. Мој. 11:44-45; 1. Петр.
1:15-16)

46
119
РОЂЕЊЕ ХРИСТОВО

Прослављање празника Рођења Христовог у Пра-вославној цркви
уобличено је према прослављању празника Господњег васкрсења. Овом
празнику пре-тходи четрдесет дана поста и одређени припремни дани који
најављују приближавање Спаситељевог рођења. Тако се на дан св. Андреје
(30. новембар) и св. Николе (6. децембар) певају песме које најављују
Рођење Господње.
Вертепе добро се украси, Дјева долази носећи у утроби Христа...
Пастири свирајући посведочите страшно чудо, и мудраци из Персије
донесите злато, тамјан и измирну... Уочи Божића читају се Царски
часови, а Божанствена Литургија св. Василија Великог служи се са
вечерњим. На овим службама читају се старозаветна пророштва о
Христовом рођењу, нарочито су наглашена пророштво Михеја који је
предсказао Витлејем као место Спаситељевог рођења, и пророштво
Исаије о појави и особинама Месије:
За то ће вам сам Господ дати знак; ето дјевојка ће затруднети и
родиће сина, и надјенуће му име Емануило (што у преводу значи с
нама Бог). (Ис. 7:14)
Јер нам се роди дијете, којему је власт на рамену, и име ће му
бити: дивни, савјетник, Бог силни, отац вјечни, кнез мирни. Без
краја ће расти власт и мир (Ис. 9:6-7).
Свеноћно бденије пред Божић почиње Великим повечерјем, у току којег
је још једном истакнуто то свечаним појањем песме Бог је са нама и
речима из пророштва Исаијиног.
На повечерју се певају и тропар и кондак празника заједно са химнама које
славе Спаситељево рођење. Ту је и изузетно дуга јектенија усрдног
мољења и свечано благосиљање пет хлебова, жита и вина, које ће
верници добити, и уља којим ће бити помазани. Овај део празничног
бденија, који се обавља на све велике праз-нике, зове се ломљење хлебова
(на грчком, артокласиа).
Божићно јутрење, које заједно са повечерјем чини Божићно бденије
почиње, као и обично, речима Слава на висини Богу, и на земљи мир,
међу људима добра воља (Лк. 2:14).
На Божићној служби ове речи анђелске песме обично се певају у много
свечанијем тону него иначе. Божићно јутрење одвија се уобичајено.
Одломак из Јеванђеља по Матеју (1:18-25) говори о Христовом рођењу, а
све песме, сви стихови славе његово појављивање на земљи.
Христос се рађа, славите: Христос [долази] са неба, сретајте га;
Христос је на земљи, узносите га; нека пева Господу сва земља, и
са весељем запевај те нар-оду јер се прослави.
Божићна литургија почиње псалмима слављења и величања. Тропар и
кондак обележавају вход са Јеванђељем. Опет одломак из посланице
Галатима 3:27 замењује Трисвету химну. Читање посланице је опет из
посланице Галатима.
А када дође пуноћа времена, посла Бог Сина својега који се роди
од жене, који би под законом, да искупи оне који су под законом, да
примимо усиновљење. А пошто сте синови, посла Бог Духа Сина
својега у срца ваша, који виче: Ава, Оче! Тако ниси више роб, него
син, ако ли си син, и насљедник сиБожији кроз Христа (Гал. 4:4-7).
Из Јеванђеља се чита познати божићни одељак (Мт. 2:1-12), а литургија се
даље одвија у уобичајеном тону, Следећа два празнична дана посвећена су
Деви Богородици и св. Стефану, првом мученику. Период божићног
славља продужава се до Богојављења и у том периоду нема поста ни
клечања у току молитава. Празник Божић званично је назван Рођење у телу
нашег Господа Бога и Спаситеља Исуса Христа. На Божић славимо
рођење Сина Божијег као човека, онога који је заједно са Оцем и Светим
Духом истинити Бог у вечности. Зато у Цркви певамо:
Дјева данас рађа Онога који је био пре свега, а земља приноси
вертеп неприступноме; анђели с пастирима славе, а мудраци путују
са звездом, јер се ради нас роди дете младо, превечни Бог (кондак)

БОГОЈАВЉЕЊЕ

Божић се у прва четири века хришћанске историје није славио као засебан
празник. Прослављао се заједно са Богојављењем као један велики
празник Божијег јављања на земљи у виду човека Месије Израиљског.
Рођење као такво почело је да се слави 25. децембра да би се направила
противтежа паганском празнику Непобедивог сунца који се празновао тог
дана. Црква га је установила потпуно свесно покушавајући да победи
лажну религију пагана. Отуда откривамо и у тропару празника једно
противљење клањању сунцу и звездама и позив на обожавање Христа,
истинског Сунца Правде (Мал. 4:2), коме се сви елементи природе
клањају.
Рођење Твоје Христе Боже наш обасја људе светлошћу познања,
јер у њој се они који изучаваху звезде од звезде научише да се
Теби клањају као сунцу правде и да Те угледају са висине истока:
Господе слава Ти.
Дакле, Божић је празновање спасења света кроз Сина Божијег, који је,
ради нас постао човек, и кроз кога и ми сами можемо постати божански
синови БогаОца об-итавањем Светог Духа у нама.

Шестог јануара је празник Богојављења (Епифанија или Теофанија).

Првобитно је то био хришћански лразник Божијег „откривања" свету у
људском обличју Исуса из Назарета. Укључивао је Христово рођење,
локлоњење мудраца и све догађаје из Христовог детињства као што су

120 Ш
обрезање, увођење у Храм као и крштење у Јордану које је обавио св.
Јован Крститељ. Изгледа да је, свакако, и овај празник, као и Васкрс и
Педесетница, схваћен као довршење претходног јеврејског празника, у
овом случају Празника светла.
Епифанија значи објављивање или појављивање. Овај празник често се,
како у православним богослужбеним књигама стоји, назива и Теофанија,
што значи об-јављивање или појављивање Бога. Данас је нагласак ове
светковине на појави Исуса као човека Месије Израиљског и
божанственог Сина Божијег, Једног од Свете Тројице са Оцем и Светим
Духом.
Тако се, својим крштењем у реци Јордану, Исус поисто-већује са
грешницима као „Јагње Божије које узима на се гријехе свијета." (Јн.
1:29), као „љубљени син" свога Оца, чији је месијански задатак да искупи
људе од њихових грехова (Лк. 3:21, Мк. 1:35). А открива се и као Један од
Божанске Тројице, посведочен очевим гласом и пој авом Д у ха у виду го
лу ба. То је централна епифаниј а која се прославља главним химнама
празника.
Када си се крштавао на Јордану, Господе, јави се поклоњење
Тројици; јер је Родитељев глас посведочио за тебе називајући те
љубљеним Сином, а Дух у виду голуба потврђиваше поузданост
речи. Христе Боже, ти си се јавио и свет просветио, слава ти.
(тропар) Данас си се јавио васељени, и твоја светлост, Господе,
обасја нас који ти у разуму певају: дошао си и јавио си се као
неприступачна светлост. (кондак)
Богојављенске службе су постављене исто као и бо-жићне, мада је
историјски Богојављење највероватније почињало Божићем који је касније
установљен као посебан празник. И овде се Царски часови и Литургија
св. Василија Великог служе заједно са вечерњем уочи празника; а
бденије се састоји од великог повечерја и јутрења.

120 Ш
 Богојављенска пророштва понављају да је Бог с нама, из књиге пророка
Исаије, и наглашавају предсказаног Месију, као и долазак претече, Јована
Крститеља:
Глас оног што виче у пустињи: приправите пут Господњи;
поравните стазе његове; Свака долина нека се испуни и свака
гора и сваки бријег нека се слегну; и што је криво нека буде
право и неравно на путевима нека буде глатко; И свако ће тијело
видјети спасење Божије (Ис. 40:3-5; Лк. 3:4-6).
Опет се на почетку свете Литургије читају одређени псалми празника, а
одељак из посланице Галатима 3:27 замењује Трисвету песму. Сви
одломци из Јеванђеља који се на богослужењу читају говоре о Гослодњем
крштењу у реци Јордану. Одломак из посланице која се чита говори о
последицама Господњег појављивања, а то је божанска епифанија.
Јер се јави благодат Божија спасоносна свима људима. Који нас
учи да се одречемо безбожности и земаљских пожуда, и да
поживимо разборито, праведно и побожно у садашњем вијеку.
Очекујући блажену наду и јављање славе великог Бога и Спаса
нашега Исуса Христа. Који даде себе за нас да би нас искупио од
свакога безакоња, и да очисти за себе народ изабрани који ревнује
за добрим дјелима (Тит. 2:11-14).
Главна карактеристика празника Богојављења јесте велико освећење
воде. Прописано је да се овај обред врши после свете Литургије уочи
празника и после свете Литургије на сам празник. Обред почиње певањем
одређених химни и кађењем воде која је постављена у центар храма.
Окружена свећама и цвећем, ова вода представља дивни свет првобитне
Божије творевине коју ће Христос на крају прославити у Царству Божијем.
Понекад се овај обред врши напољу на месту где вода има природан ток.
Глас Господњи на водама оглашава говорећи: приђите, примите
сви Духа муд рости, Духа разума, Духа страха Божија, Христа који
се јавио. Данас се освећује природа воде, и Јордан се прекида, и
задржава свој ток, гледајући Господа који се погружава. Као човек
дошао си на реку, Христе

царе и журиш да од Претечиних руку примиш служитељско
крштење, Благи, због наших грехова, ти који волиш човека
(химне са обреда Великог освећења воде),
Следе три одломка из књиге пророка Исаије који го-
воре о месијанском добу:
Нека се развесели жедна пустиња, нека се пустиња обрадује
веома, и нека процвета као л,пл.ап. И про-цветаће и развеселиће
се.,.(Ис. 35:1-10)
Ви који сте жедни идите на воду; ако и немате новца, дођите,
једите и пијте, купите вина и млека...(Ис. 55:1-13)
Са радошћу захватите воду из извора спасења. И рећи ћеш у онај
дан: хвалите Господа, призивајте име његово, објавите по
народима славу његову, напомињите да се узвиси име његово.
Појте имену Господњем, јер учини узвишене ствари... Кличите и
радујте се... јер се узвиси... (Ис. 12:3-6)
После читања посланице (1. Кор. 10-14) и јеванђеља (Мк. 1:9-11) говори се
јектенија призивања благодати Светог Духа на воду и на оне који ће је
кушати. Ово се завршава великом молитвом космичког прослављања Бога
којом се Христос позива да освети воду, све људе и сву творевину,
објављујући своје спаситељско и благодатно божанско присуство кроз
силазак Светог и животворног Духа.
Док се пева тропар свештенослужитељ урања Крст у воду три пута, а загим
кропи водом све четири стране света. После тога благосиља људе и њихове
домове освећеном водом која представља спасење свих људи и све
творевине на коју је Христос деловао својим јављањем у телу за живот
света.
Понекад људи мисле да је освећивање воде и касније пијење те воде и
кропљење свега и свачега „паганство" које је грешком ушло у хришћанску
Цркву. Међутим, ми знамо да је овај обред изводио народ Божији у
Старом завету, и да у Хришћанској цркви он има изузетну важност.
Хришћани верују да је, пошто је Син Божији узео људско тело и пошто је
уроњен у матицу Јордана, сва твар освећена и прочишћена кроз њега,
очишћена од својих смртних одличја наслеђених од ђавола и локварености
људске. Господњим јављањем сва творевина постаје поново добра, заиста
„веома Добра", онаква какву је Бог створио и каквом јој је одредио да буде
у почетку кад се „Дух Божији дизаше над водом" 1. Мој. 1:2), и када је
„Дух животни" дисао у човеку и у свему што је Бог створио (1. Мој. 1:30;
2:7). Свет и све у њему је заиста „веома добро" (1. Мој. 1:3), а када се
загади, поквари и умре, Бог га опет спасава уводећи, благодаћу Светог
Духа, „нову творевину" у Христа, свог божанског Сина и нашег Господа
(Гал. 6:.15). То је оно што се слави на Богојављење, а нарочито Велико
освећење воде. Освећивање вода на овај празник доводи читав свет - кроз
његов ..праелеменат" воду - у положај гледања ствари у њиховом правом
односу тј. кроз перспективу космичког стварања, освећења и прослављања
Царства Божијег у Христу и Духу. То нам говори и да су и човек и свет
створени и спашени да би „се испунили сваком пуноћом Божијом" (Еф.
3:19), „пуноћом Онога који све испуњава у свему" (Еф. 1:22). Говори
нам да Христос, у коме „обитава сва пуноћа Божанства", јесте и биће
заиста „све, и у свему" (Кол. 2:9, 3:11). Каже нам се и то да су „ново небо

49 127
и нова земља" које нам је Бог обећао преко својих пророка и апостола (Ис.
66:22; 2. Пт. 3:13, Отк. 21:1) заиста „са нама" већ сада у тајни Христа и
Цркве.
Стога освећивање и кропљење богојављенском водом није пагански обред.
То је израз најсуштинскије чињенице хришћанског виђења човека, његовог
живота и његовог света. То је литургијско сведочење да је призив творевине
и њена судбина да буде „испуњена сваком пуноћом Божијом" (Еф. 3:19).

50
СРЕТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ
Четрдесет дана по рођењу Христос је, по Мојсијевом закону, у
Јерусалимском храму представљен Богу. Истовремено се његова мајка
Марија подвргла обреду очишћења и принела жртву, као што је Законом
било прописано. Тако се четрдесет дана после Божића, другог фебруара, у
Цркви прославља празник пре-дстављања назван Сретење Господње.
Сусрет Христа са старцем Симеоном и пророчицом Аном (Лк. 2:22-36) је
главни догађај празника Христовог представљања храму. И Симеону
„беше Свети Дух открио да неће видјети смрти док не види христа
Господњега" (Лк. 2:26) и надахнут тим Духом он је дошао у Храм где је
срео новорођеног Месију, узео га у наручје и изговорио речи које се сада
певају сваке вечери на крају православне вечерње службе:
Сад отпушташ с миром слугу својега, Господе, по ријечи својој;
јер видјеше очи моје спасење твоје, које си уготовио пред лицем
свију народа. Свјетлост да просвећује незнабошце, и славу нар-ода
својега Израиља (Лк. 2:29-32).
У то време Симеон је предвидео и да ће Исус бити „знак против кога ће се
говорити" и који ће многе да „обори и подигне у Израиљу." Предвидео је и
Маријине патње због сина (Лк. 22:34-35). И Ана је била присутна и
захваливши Богу „говорила је за Исуса свима који чекаху спасење у
Јерусалиму" (Лк. 2:38). На служби за празник Сретења Господњег
наглашенаје чињеницада је Христос, Син и Реч Божија кроз коју је свет
створен, сада као дете у наручју Симеоновом; онај исти Син Божији,
Давалац Закона, сада је сам испунио закон, нашавши се у наручју човека
као дете.
Прими Симеоне, онога који је постао младенац, кога је Мојсије у
мраку као даваоца закона ун-апред видео, а сада се повинује
закону. Он је тај који је кроз закон говорио. Он је тај који је
проречен пророцима: поклонимо се њему који се ради нас
оваплотио и спасао човека.
ПРЕОБРАЖЕЊЕ
Преображење Христово јеједан од централних догађаја забележених у
јеванђељима. Одмах пошто су га ученици препознали као „Христа
(Месију), Сина Бога Живога" он им каже „да њему ваља ићи у
Јерусалим, и много пострадати... и убијен бити и трећи дан ће вас-
крснути (Мт. 16)." Христов наговештај сопственог страдања и смрти
његови ученици примили су с гнушањем. А онда, пошто их је укорио,
Господ је повео Петра, Јакова и Јована „на гору високу", по предању
Гора Тавор и „преобрази се пред њима."
...и засија се лице његово као сунце, а хаљине његове постадоше
биј еле као свјетлост. И гле јавише им се Мојсије и Илија који
сњим говораху. А Петар одговарајући рече Исусу: Господе, добро
нам је овдје бити; ако хоћеш да начинимо овдје три сјенице: теби
једну, и Мојсију једну, и једну Илији. Док он још говораше, облак
сјајни заклони их, и гле, гласиз облака који говори: Ово је Син
мој љубљени, који је по мојој вољи; њега слушајте. И чувши
ученици падоше ничице и веома се уплашише. И приступивши
Исус дохвати их се и рече: Устаните и не бојте се. А они
подигнувши очи своје никога не видјеше до Исуса сама. И кад
силажаху са горе заповједи им Исус говорећи: Ником не казујте
што сте видјели док Син човјечији из мртвих не васкрсне." (Мт.
17:1-9; види и Мк. 9:1-9; :к. 9::28-36; 2. Пт. 1:16-18)
Јеврејски Празник сеница био је празник Божијег об-итавања с људима, а
Христово преображење открива како се то обитавање одиграва преко
Месије (и у њему), Сина Божијег у људском телу. Христово преображење
се, без сумње, одиграло у време Празника сеница и про-слава овог догађаја
Нека се данас отворе небеска врата, јер беспочетна Реч Божија,
оваплоћује се у времену неотступајући од свога божанства: као
младенац четрдесетодневни од Дјеве мајке добровољно се доноси у
закониту цркву, и њега примајући на руке старац замоли да, Господар
отпусти слугу, јер очи моје видеше спасење твоје: Дошавши у свет да
спасеш род људски, Господе, слава Теби,
Вечерње и јутрење пуни су химни посвећених овом гтзазнику. Света
литургија прославља се уз стихове из Богородичиног акатиста који
чине прокимен, а Симеонове речи су стихови за алилуја. Одломци из
еванђеља говоре о Сретењу, старозаветни одломци који се читају на
вечерњем односе се на Закон очишћења у Левитској књизи, Исаијино
виђење ТројичногГоспода у Храму и дар вере Египћанима који је он
прорекао кад светлост Господња „просвијети незнабошце" (Лк. 2:32).
Прослављање Господњег сретења у Цркви није само историјско
подсећање натај догађај. Надахнути истим Светим Духом као и Симеон и
уведени истим Духом у Цркву Спаситељеву, и ч ланови Цркве могу
датврде свој ..сусрет" са Господом, а могу и да посведоче да и они могу
бити „отпуштени с миром" пошто су њихове очи виделе спасење Божије у
лику Христовом.
Радуј се благодатна, Богородице Дјево, јер од тебе засија сунце
правде Христос Бог наш, про-свећујући све оне који су у мраку.
Весели се и ти, старче праведни, који си примио у наручје
Спаситеља душа наших који нам дарује васкрсе-ње. (тропар)
Утробу дјевствену осветио си рођењем својим, и руке Симеонове
си благословио, како је приличило: претекао си и сада спасао си
нас Христе Боже: Него умири у рату грађанство и укрепи цареве
које си заволео, једини Човекољупче. (кондак)
У многим храмовима је обичај да се на празник Сретења Господњег
освећују свеће.
у Хришћанској цркви постала је новозаветно испуњење старозаветног
празника, на сличан начин као и Пасха и Педесетница.
У Преображењу апостоли виде славу Царства Божијег величанствено
присутног у лику Христовом. Они виде да у њему заиста „благоизволи да
се настани сва пуноћа", да у њему „обитава сва пуноћа Божанства
тјелесно" (Кол. 1:19, 2:9). Ово су видели пре распећа тако да би у
васкрсењу могли знати ко је онај који је за њих страдао, и шта је то што је
овај, који је Бог, припремио онима који га љубе. То се у Цркви слави
празником Пре-ображења.
Преобразио си се на Гори, Христе Боже, показавши ученицима
Својим славу своју, колико су могли да виде. Нека и нама
грешнима засија Твоја вечна светлост Богородичиним
молитвама, даваоче светлости, слава Ти. (тропар)
На гори си се преобразио, и као што схватаху ученици твоји славу
твоју Христе Боже, видеше: да када те буду угледали распетога, да
добровољно страдање схвате, и свету да проповедају да си ти
заистаОчеводсјај. (кондак)
Поред основног значења које догађај Преображења има у контексту
Христовог живота и његове мисије, и као додатак теми славе Божије која
се открива у свом својем божанском сјају у лику Спаситељевом, присуство
Мојсија и Илије је такође од великог значаја за разумевање и
прослављање овог празника. Многе химне односе се на ове две водеће
фигуре Старог завета, као на пример три одломка из Светог писма који се
 читају на вечерњу и говоре о објављивању славе Божије овим светим
људима из давнина (2. Мој. 24:12-18; 33:11-34; 1. Цар. 19:3-16).
Мојсије и Илија, према литургијским стиховима, нису само највеће фигуре
Старог завета које су сада дошле да се поклоне Сину Божијем у слави, нити
су само два света човека којима се Бог открио у старозаветним израиљским
предсликама Богојављења. Те две фигуре представљају, уствари, сам Стари
завет. Мојсије пре-дставља Закон, а Илија Пророке. Христос је испуњење
Закона и Пророка (Мт. 5:17).
Они такође представљају живе и мртве, јер Мојсије је умро и његов гроб
се зна, док се Илија успео на небо жив да би се поново појавио и објавио
време Божијег спасења у Христу Месији.
Дакле, појављивањем на гори Преображења са Исусом, Мојсије и Илија
показују да је Месија-Спаситељ ту, и да је он Син Божији кога сам Отац
сведочи, Господар све творевине, Старог и Новог завета, живих и мртвих.
Христово преображење је у ствари испуњење свих

богојављања и објављивања Божијих, савршено и потпуно испуњење у

личности Христовој. Пре-ображење Христово открива нам коначну
судбину хришћана, коначну судбину свих људи и све творевине - да буду
преображени и прослављени величанственим сјајем самог Бога.
Врло је вероватно да је празник Преображења Христовог у почетку спадао
у предваскршњи период. Могуће да се славио неке недеље за време
Великог поста, јер поред извесних историјских доказа и чињенице да се
данас свети Григорије Палама, велики учитељ Преображења Христовог,
помиње за време Великог поста, сам догађај је неоспорно везан за
долазећу смрт и васкрсење Спаситеља.
...да када те буду угледали распетога, да добровољно страдање
схвате... (кондак)
Празник Преображења данас се прославља шестог августа, вероватно из
неког историјског разлога. Про-слава овог празника у лето се веома добро
прилагодила теми преображења. Освећивање грожђа, као и другог воћа и
поврћа на овај дан је један од најлепших и најприкладнијих знакова
коначног преображења свега у Христу. Оно означава крајњи процват и
плодност све творевине у рају бескрајног Божијег Царства живота где ће
се све преобразити у Слави Господњој.

БЛАГОВЕСТИ

Празник Благовести Деви Марији пада 25. марта, девет месеци пре Божића. Стога је слављење Благовести празник нашег сопственог прихватања
То је прослава благовештења Христовог рођења Деви Марији како је радосне вести спасења, и наше солствено величање девојке Марије која ће
записано у Јеванђељу св. Луке. постати Мајка Божија у телу.
А у шести мјесец послан би од Бога анђео Гаврило у град Пошто је празник Благовести уобичајено у време Великог поста, начин
Галилејски по имену Назарет. Дјевојци зарученој за мужа, по прослављања се разликује од год-ине до године, у зависности од тога у
имену Јосифа, из дома Давидова; и дјевојци бјеше име Марија. И који дан се празнује. Уколико је то седмични дан Поста, што је најчешћи
ушавши к њој анђео рече: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, случај, света Литургија служи се увече уз вечерње, тако се слави после
благословена си ти међу женама! А она видјевши га уплаши се од потпуног цслодневног уздржавања. Када се ово догоди, правила поста за
ријечи његове и мишљаше: какав би оно био поздрав? И рече јој Литургију пређеосвећених дарова су следећа. Једино када је дозвољено да
анђео: Не бој се, Марија! Јер си нашла благодат у Бога! И ево се Литургија св. Јована Златоустог служи у седмични дан у току Великог
зечећеш и родићеш сина, и надјенућеш му име Исус. Он ће бити поста јесте на празник Благовести.
велики, и назнваће се Син Свевишњега, и даће му Господ Бог
пријесто Давида оца његова; И цароваће над домом Јаковљевим
вавијек, u царству његову неће бити краја. А Марија рече анђелу:
Како ће ми то бити кад ја не знам за мужа? И одговарајући анђео
рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Свевишњега осјениће
те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син
Божији. И ето, Јелисавета, твоја рођака, и она заче сина у
старости својој, и ово је шести мјесец њој, коју зову нероткињом.
Јер је у Бога све могуће што рече. А Марија рече: Ево слушкиње
Господње; нека ми буде по ријечи твојој. И анђео отиде од ње (Лк.
1:26-38).
На службама овог празника наглашава се опет и опет,
спасење људи рођењем Спаситељевим.
Данас је почетак нашега спасења и објава вечне тај не: Син Божи
ји постаје Син Дјеве, и Гаврило об-јављује благу вест. Зато
кличемо Богородици и ми с њом: Радуј се благодатна, Господ је с
тобом! (тропар)
Посебно обележје овог празника је јутрењски канон који се пева на
јутрењу, а који има карактер дијалога између архангела Гаврила и Деве
Марије. Међу поп-уларнијим елементима овог празника је и Величаније
које би могло бити и наше властито поздравл>ање девичанске мајке речима
архангела.
Архангелским гласом кличемо Ти Чиста: Радуј се
благодатна, Господ је с тобом!
РОЂЕЊЕ БОГОРОДИЧИНО
Поред Благовести постоје још три велика празника Цркве посвећена
Богородици.
Први од н>их је празник њеног рођења који се слави 8. септембра.
У Светом писму нема записа о Маријином рођењу. Подаци о овом догађају
узети су из апокрифних текстова који не улазе у Нови завет. По
предањском учењу присутном у литургијским песмама и стиховима овог
празника Јоаким и Ана били су побожни јеврејски супружници; спадали су
у онај мали број сиромашних и бедних верника који су чекали
обећаногМесију. Били су стари и без деце. Усрдно су се молили Богу да им
подари дете, пошто се неплодност међу Јеврејима сматрала знаком Божије
немилости. У одговор на њихове молитве и као нагрзду за њихову
непоколебљиву верност, Бог је старе супружнике благословио дететом
предодређеним да, због своје личне доброте и светости, постане мајка
Христа Месије.
Рођење твоје Богородице Дјево, објави радост свему свету, јер од
тебе засија сунце правде, Христос Бог наш, и разрушивши
проклетство даде благослов; а уништивши смрт даде нам вечни
живот. (тропар)
Твојим светим рођењем, Пречиста, Јоаким и Ана ослободише се
укора због неимања порода, а Адам и Еваод смртне трулежи: то
празнује и твој народ, када ти, избавивши се прекора сагрешења
кличе: неплодна рађа Богородицу и хранитељку нашега Живота.
(кондак)
Чињеница да нема библијске потврде података о Маријином рођењу је
споредна за значење овог празника. Чак и да је стварна позадина овог
догађаја, у оном облику у којем се слави у Цркви, са историјске тачке
гледишта сумњива, његово божанско значење „за нас људе и за наше
спасење" је неоспорно. Морала је да се роди једна особа од крви и меса
духовно способна да буде Христова мајка, а њу су на свет морале донети
особе духовно способне да јој буду родитељи. Празник Рођења
Богородичиног је, стога, величање Маријиног рођења, саме Марије и
њених праведних родитеља. То је и слављење првих припрема за спасење
света. Јер „сасуд светлосни", „књигу Живота и Речи", „капију
источну", „престо мудрости" је сам Бог
припремио на земљи рођењем девојчице Марије.
Стихови који се говоре на овај празник пуни су разних назива за Марију,
попут ових горе наведених. Они су надахнути библијском поруком и
Старог и Новог завета. Библијски одломци овог празника указују на то.
Три одломка из Старог завета који се читају на вечерњу су у свом
новозаветном тумачењу „мариолошки". Тако је Јаковљева Лествица која
спаја небо и земљу и место које се назива „кућа Божија" и „врата небеска"
(1. Мој. 28:10-17) узето да означи јединство Бога и људи које је остварено
најпотпуније и најсавршеније - и духовно и физички - у Марији
Богородици, Родитељки Божијој. Тако и визија храма са „вратима према
Истоку" стално затвореним и пуна „славе Господње" символише Марију,
названу у химнама празника „дом Господњи пун славе Господње" (Јез.
43:27 - 44:4). Према Причама Соломоновим (9:1-11) Марија се
поистовећује и са „кућом" коју је Премудрост себи сазидала. Одломак из
јеванђеља који се чита на јутрењу је одломак који се чита на све
Богородичине празнике, је чувено Величаније из Јеванђеља по Луци где
Марија каже: „Велича душа моја Господа. И обрадова се дух мој Богу,
спасу мојему, што погледа на смјерност слушкиње своје; јер гле, одсад
ће ме звати блаженом сви нараштаји (Лк. 1:46-48)"
На светој Литургији чита се чувени одломак из посланице Филипљанима о
доласку Сина Божијег који је узео „обличје слуге, постао истоветан
људима" (Фил. 2:5-11), а из Јеванђеља се чита место као и на свим другим
Богородичиним празницима: Једна жена у маси величала је мајку Исусову,
а сам Господ одговори јој да је иста та благодет коју је његова мајка
примила намењена свима који „слушају ријеч Божију и држе је" (Лк.
11:27-28).
Дакле, на празник Рођења Богородичиног, као и на свим литургијским
прослављањима Христове Мајке, ми објављујемо и славимо то што
Божијом благодаћу читаво човечанство, сваки хришћанин прима оно што
је примила Богородица, „велику милост" која је дата људима зато што је
Христос рођен од Девице.
ВАВЕДЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ
БОГОРОДИЦЕ
Други велики Богородичин празник јесте прослава увођења девојчице
Марије у Јерусалимски храм, који се слави 21. новембра. И овај празник
је као и рођење без директних библијских и историјских података. Али,
као и рођење, и овај празник је испуњен великим духовним значајем за
хришћанског верника. У богослужбеним текстовима каже се да су
родитељи Марију као мало дете одвели у храм да би тамо расла заједно са
другим девицама посвећеним богослужењу док им не дође време за удај у.
Према црквеном предању, Марија је свечано примљена у заједницу храма
на чијем челу је био Захарија, отац Јована Крститеља. Одвели су је на
свето место да је „нахране" ангели да би и сама постала Божија „светиња
над светињама", живо светилиште и храм Божанског детета које ће се у
њој зачети.
Стихови старозаветног псалма 44/45 који се уп-отребљавају на службама
за овај празник, су без сумње били велико надахнуће за прославу
Маријиног посвећења Богу у Јерусалимском храму.
Чуј, кћери, погледај и обрати к мени ухо своје, заборави народ
свој и дом оца својега. И цару ће омиљети љепота твоја; јер је он
Господ твој, и њему се поклони... Сва је украшена кћи царева
изнутра, хаљина јој је златом искићена. У везеној хаљини воде је
к цару; за њом воде к теби дјевојке, друге њезине. Водс их вссело
и радосно, улазе у двор царев. Мјесто отаца твојих биће синови
твоји, поставићеш их кнезовима по свој земљи. Учинићу да се не
заборавља име тво је од кољена на кољено, по том ће те славити
народи на вијек вијека (Пс. 44/45).
Православна црква подразумева да су речи овог псалма пророштво које се
директно односи на Марију Бого-родицу. Према Јеванђељу св.
апостолаЛуке којесечита на бденијима уочи сваког Богородичиног
празника, сама Марија изговара следеће речи:
Велича душа моја Господа. И обрадова се дух мој Богу, спасу
мојему, што погледа на смјерност слушкиње своје; јер гле, одсад
ће ме звати олаженом сви нарашта ји.; што им учини величину
празник славимо - у личности Христове мајке - и што смо и ми дом и
заветни шатор Господњи. ...Ми смо храм Бога живога, јер Господ
рече: И шатор ће мој бити код њих, и ја ћу им бити Бог и они ће
ми битинарод (2. Кор. 6:11; Ис. 52:11).
Силни, и свето име његово. И милост је његова од кољена до
кољена онима који га се боје (Лк. 1:46-50).
Главна тема овог празника Маријиног уласка у Храм, која се понавља
много пута на свим службама, јесте чињеница да је она ушла у Храм да би
и сама постала живн храм Божији, уводећи тако Нови завет у коме се
испуњавају стара пророштва да је „боравиште Божије међу људима" и да
је човекова личност једино право место обитавања Божанског Присуства
(Е.. 37:27; Јн. 14:15-23; Дап. 7:47; 2. Кор. 6:11; Еф. 2:18-22; 1. Пт. 2:4; Отк.
22:1-4).
Данас је благовољенија Божијег почетак и спасења људи
проповедање, у храму Божиј ем јасно се Дјева појављује и Христа
свима предобјављује, њој и ми гласно завапимо: Радуј се
домостроја Божијег испуњење. (тропар)
Пречисти храм Спасов скупоцена палата и Дјева, свештени
жртвеник славе Божије, уводи се данас у дом Господњи, благодат
сакупљајући, њу коју у Духу божанском опевају Анђели Божији,
она је шатор небески. (кондак)
На вечерњу се чита четрдесета глава2. књиге Мојсијеве заједно са
одломцима из 1. књиге о царевима и Књиге пророка Језекиља. Сви ови
одломци завршавају се истим стихом „дом Господњи бјеше пун славе
Гос-подње" (2. Мој. 40:35; 1. Цар. 8:11; Јез. 44:4).
И овде се одломци из Старог завета тумаче као символи Мајхе Божије. Ова
„слава Господња" односи се наМајку Христову и „испуњава" и њу и све
људе после ње који „слушају реч Божију и држе је", како се каже у
Јеванђељу (Лк. 11:37-28). И посланица која се чита на светој Литургији
говори о истој ствари (Јев. 9:1-7). Тако је празник Ваведење пресвете
Богородице у Храм празник који прославља крај материјалног храма у
Јерусалиму као места Божијег пребивања. Уласком девојчице Марије у
храм, његово време је истекло и засијала је „предслика добре воље Божије."
На овај
УСПЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ
БОГОРОДИЦЕ
Празник Богородичиног успења или Уснућа прославља се 15. августа,
после двонедељног поста. Овај празник који се понекад назива и
Узношење сећа нас на смрт, васкрсење и славу Христове мајке. Њиме се
објављује да је Бог подигао Марију у Христово небеско царство у пуноћи
њеног духовног и телесног постојања. Као и код рођења и увођења у храм
ни за овај празник не постоје ни библијски ни историјски извори. По
црквеном предању Марија је умрла као што умиру и сви други људи, не
добровољно као њен Син, већ нужношћу њене смртне људске природе која
је нераскидиво везана са пропадљивошћу овога света.
По учењу Православне цркве Марија није имала личних грехова. Међутим,
у делу Јеванђеља које се чита на овај празник, на богослужењима и преко
иконе Успења Црква објављује да је и Марији било заиста потребно да је
Христос спасе као што се све људске душе спасавају од патњи, страдања и
смрти овога света; и пошто је уистину умрла, њен Син ју је подигао као
Мајку Живота и она већ учествује у вечном рајском животу који је
припремљен и обећан онима који „слушају реч Божију и држе је" (: :к.
11:27-28).
Сачувала си девојаштво и поред тога што си родила, и ниси
оставила свет, иако си умрла, Богородице; преставила си се за
живот, јер си мати живота и молитвама својим избављаш од
смрти душе наше. (тропар)
У молитвама неуспавану Богородицу и заступни-штвима
незаменљиву наду, гроб и смртност не задржа: јер се као матер
живота Животу представи насељеном у утроби увек дјевственој.
(кондак)
На богослужењима овога празника понавља се главна тема да је
Мајка живота „ушла у небеско весеље, у божанску радост и бескрајну
дивоту" царства њеног Сина (стихире са вечерња). Одломци из Старог као
и из Новог завета са бденија и литургије исти су као и за празник Рођења и
Ваведења. Дакле, на бденију опет чујемо Марију како каже: „Велича душа
моја Господа, и обрадова се дух мој Богу, спасу мојему (Лк. 1:47)." На
светој Литургији слушамо посланицу Филипљанима где св. Павле говори
о Христу који се понизио узевши

140

ВОЗДВИЖЕЊЕ ЧАСНОГ
КРСТА

обличје слуге и прихватио срамотну смрт да би га Бог Отац „високо развесели Благоверни и Христољубиви род наш дарујући му победу
уздигао" (Фил. 2:5-11). И опет слушамо у Јеванђељу да Маријино над противницима; нека има твоју помоћ у борби, оружје мира, победу
блаженство припада свима који „слушају реч Божију и држе је" (Лк. која се не може одузети. (кондак)
11:27-28).
Дакле, празником Успења пресвете Богородице слави се чињеница да се
свиљуди „високо уздижу" у блаженству Христа победника, и да се то
високо уздизање већ ос-тварило у Дјеви Богородици. Празник Успења је
знак, јамство и прослављање тога што је Маријина судбина, судбина свих
оних „ниског рода" чије душе величају Господа, чији се дух радује у Богу
Спаситељу, чији су животи сасвим посвећени слушању и држању Речи
Божије која је људима дата у Маријином детету, Спаситељу и Искупитељу
света.
Најзад, мора се нагласити да кроз све празнике Мајке Божије и Христа у
Цркви, православни хришћани про-слављају постојање сопственог живота
у Христу и Светом Духу. Оно што се догађа Марији догађа се свима који
се угледају на њен свети живот, у понизности, послушности и љубави. Са
њом ће сви људи добити „благослов" да постану „часнији од херувима и
славнији неупоредиво од серафима", ако следе њен пример. У свима ће се
Светим Духом родити Христос. Сви ће постати храмови живог Бога. Сви
ће учествовати у вечном животу његовог Царства, који су живели као што
живљаше Марија.
У том смислу све што се слави и велича у Марији јесте знак онога што се
нуди свим личностима ко.је учествују у животу Цркве. Зато је Марија са
божанским дететом Исусом у својој утроби, у православном предању назв-
ана Сликом Цркве. Јер Христос борави у заједници спашених,
У неким храмовима је обичај да се на празник Успења пресвете
Богородице освећује цвеће.
Воздвижење (подизање) часног Крста, које се слави 14. септембра,
подсећа на то како је св. Јелена, мајка цара Константина, у четвртом веку
пронашла Христов Крст; он је после тога однешен у Персију, затим га је у
седмом веку открио цар Ираклије и тада је „подигнут" у цркви св.
Васкрсења у Јерусалиму. Од овог последњег догађаја „воздвижење" Крста
слави се једном годишње у свим црквама Хришћанског царства. Дан
Воздвижења часног Крста постао је народни празник Источног
хришћанског царства, попут неких каснијих државних празника. Крст,
званично обележје Царства постављено на свим јавним зградама и уни-
формама, званично су тог дана подигли епископи и свештеници. Они су
Крстом благосиљали четири стр-ане свемира, док су верници понављали
„Господе помилуј". Овај обред се и данас врши у храмовима после
свечаног изношења и подизања Крста на крају службе празничног бденија
који долази иза великог славословља на јутрењу.
Тропар овог празника који је, могло би се рећи, био „национална химна"
која се изводила у званичним приликама у хришћанским царствима
Византији и Русији, у почетку је представљао молбу Бога да спасе народ,
да подари победу у рату и сачува царство „силом Крста". Данас су и
тропар и све друге песме које се изводе тог дана „одуховљене" јер су и
„противници" зла и грешна духовна бића, укључујући ђавола и његову
војску, а назив „православни хришћани" заменио је имена владајућих
званичника царства.
Спаси, Господе, народ свој и Благослови наследство своје;
благоверном и христољубивом роду нашем даруј победу над
противницима, и Крстом својим чувај своје житеље. (тропар)
На Крст си био уздигнут драговољно, Христе Боже, нама, свом новом
житељству које носи твоје име, подари своје сажаљење; својом силом
Празник Воздвижења часног Крста, премда има очи-гледно „политичко"
порекло, има веома значајно место у Цркви данас. Он је ту са нама као дан
поста и молитве, дан када се подсећамо да је Крст једини знак вредан
нашег потпуног предавања, и да се наше спасење не ос-тварује неким
земаљским „победама" већ једином правом, трајном победом распећем
Христовим и нашим сараспињањем с њим.
Кад подижемо Крст и клањамо се пред њим са страхом и побожношћу,
објављујемо да припадамо Царству које није „од овога света", и да су нам
једини истинити и трајни суграђани светитељи у „граду Божијем" (Еф.
2:19; Јев. 11:10; Орк. 21-22).
Први старозаветни одломак који се чита на вечерњем говори о „дрвету"
које горку воду претвара у слатку -символ Дрвета Крста (2. Мој. 15:22 -
16:1). Други одломак нас подсећа да Господ кажњава и исправља оне
којеволи и да јеПремудрост„Дрво животно онима који се хватају за њу,
и ко је год држи срећан је" (Прс. 3:11— 18). И у посланици се говори о
Крсту и каже да је Крст „онима који се спасавају... сила Божија и
мудрост Божија" (1. Кор. 1:18-25).
Трећи одломак из Старог завета, из Књиге пророка Исаије, говори нам о
„граду Господњем" где ће заједно живети и Јевреји и незнабошци и
„пашће" пред ноге Богу и „познаћеш да сам ја Господ спаситељ твој и
избавитељ твој, силни Јаковљев" (Ис. 60:11-16). Ово место се директно
односи на Божији град где ће се људи клањати пред његовим стопалима; и
уз стих псалма који се понавља током служби позивајући нас да „падамо к
стопалима ногу н>егових", опет имамо упућивање на Свети крст (Пс.
98/9:5, 109/110:1 итд).
Крсту твоме клањамо се Христе, и свето васкрсење твоје певамо и
славимо:
Ова централна химна празника Воздвижења часног Крста, који у Цркви
траје осам дана, пева се много пута. На светој Литургији замењује
Трисвето. Уобичајени антифони замењују се одређеним стиховима из
псалама који директно упућују на Христово распеће на Крсту (Пс.
21/2,73/4,98/9). На јутрењу чита се Јеванђеље св. апостола Јована у коме
Христос каже да ће, кад буде подигнут са земље, све привући себи (Јн.
12::28-36). Други јеванђељски одломак који се чита на светој Литургији је
део о страдању из истог јеванђеља.
Значи, на дан Воздвижења часног Крста хришћани се изнова јавно
посвећују распетом Господу и обећавају му своју личну оданост клањајући
се његовим светим стопалима прикованим за животворни Крст. То је
значење овог светог дана поста и покајања у Цркви данас.

56 145
ДРУГИ ПРАЗНИЦИ

Сваког дана у години у Православној цркви се одаје почаст одређеном

светитељу или светом догађају из њене историје. Поред дванаест, раније
поменутих великих празника, у читавој Православној цркви и известан
број других празника прославља се са одређеним духовним и литургијским
достојанством. Први међу онима које сви православни славе су празници
св. Јована Крститеља за кога Христос каже да „ниједан између рођених
од жене није се појавио вепи" (Мт. 11:11;, Лк. 7:28). Апостолски
празници се такође славе у свим храмовима, нарочито празниксв.
апостола Петра и Павла коме претходи прописани период поста. Неки
други светитељи се изузетно поштују и широм света, као св. Никола или
св. Ђорђе, пророк Илија, архангел Михајло, заједно са јерарсима, св.
Василијем Великим, св. Јованом Златоустим и св. Григоријем
Богословом.
Свака помесна црква има један празник који је за њу посебно значајан. У
Грчкој цркви то су св. Спиридон, св. Димитрије, св. Нектарије, у Руској
цркви св. Сергије, св. Серафим, св. Тихон и св. Владимир; св. Сава у
Српској цркви или св. Герман у Америчкој. Поред ових празника
појединачних националних цркава, постоји и пракса одређених места,
градова и манастира да литургијски прослављају свете личности или
догађаје који одговарају њиховим сопственим интересима или жељама.
Тако, постоје на пример неки светитељи који се са великим уважавањем
прослављају на врло мало места у Цркви можда чак на само једном месту
где имају посебан значај за вернике. Треба напоменути да у Православној
цркви литур-гијски празници нису „институције" које стварају неки
црквени ауторитети одвојено од интереса и при-станка народа. Црквени
празници, па чак и кано-низација светитеља, увек проистиче из живе
приврже-ности хришћанског народа. Да нема народног интереса и
поштовања одређене свете личности, не би било ни литургијског
празновања у њену или његову част. Међутим, кад се особа једном призна
за светитеља, а утврђено је да сам Бог представља ову особу као свог
живог сведока и сведока његовог Царства, онда црквена јерархија
установи овај дан као празник и за њега се пишу службе и компонују
мелодије које ће се уп-отребљавати. Учестаност и интензитет
прослављања зависиће онда само од воље народа, и кад се једном установи
празник може да нестане само органски, "слично као што се и појавио. Он
неће и заиста не може бити „укинут" никаквим декретом црквених власти.

57 147
СВЕТА ЛИТУРГИЈА
 СВЕТА ЛИТУРГИЈА

Реч литургија значи заједнички рад или заједничко деловање. Света

Литургија је заједнички рад Право-славне цркве. То је јавно деловање
припадника Цркве званично окупљених као заједница Народа Божијег. Реч
црква, као што се сећамо означава групу или заједницу људи нарочито
одабраних и издвојених да изведу одређени задатак.
Божанствена Литургија је заједнички чин право-славних хришћана
званично окупљених да чине Православну цркву. То је чин Цркве коју је
Бог окупио да би њени чланови у једној заједници служили Богу, молили
се, певали, слушали Реч Божију, поучавали се Божијим заповестима,
приносили себе благодарећи у Христу Богу Оцу и да би стекли живо
искуство Божијег вечног Царства сјединивши се с истим оним Христом
који је Светим Духом присутан у свом народу. Код православних
хришћана света Литургија се увек служи на Дан Господњи, а то је недеља,
„дан после Сабата", који је символичан за први дан стварања и за последњи
дан - или како је назван у Светом предању, осми дан - Царства Божијег. То
је дан Христовог вас-крсења из мртвих, дан Божијег суда и победе који су
предсказали пророци, Дан Господњи који уводи присуство и силу
„царства које ће доћи" које већ постоји у животу у овом садашњем свету.
Света Литургија се служи у Цркви и у одређене празничне дане. У
манастирима, катедралним хра-мовима и неким већим парохијским
храмовима обично се служи свакодневно, осим за време Великог поста
када се због свог пасхалног карактера не служи седмичним данима (Види
поглавље Како се пости). Као заједнички чин Народа Божијег, Света
литургија у Православној хришћанској заједници може се било ког дана
служити само једанпут. Сви припадници Цркве морају се окупити заједно
са својим пастиром у једно време и на једном месту. Овим се обухватају
чак и мала деца и одојчад која од дана свог уласка у Цркву кроз крштење и
миропомазање потпуно учествују у литургијској заједници. Увек сви, увек
заједно. Ово је традиционални израз Православне цркве о светој
Литургији.
Због свог дружевног карактера, свету Л итургију никада не могу служити
сами свештеници, приватно. Никада

59
се не може служити само за једне, а за друге не, већ увек за све. Никада се
не може служити ради одређених личних циљева, нити ради неких
посебних, изузетних намера. Стога постоје и уобичајено је да се на светој
Литургији говоре нарочите молбе за болесне или одсутне, или за неке
посебне намере или подухвате, али не постоји света Литургија која би се
служила изузетно за неке појединце или за посебно издвојене намере или
циљеве. Света Литургија је увек „ради свих и ia све."
Како света Литургија постоји само да би представљала званични,
свеобухватни чин молитве, могло би се помислити да је то само један од
многих облика побожности, чак не ни највећи. Света Литургија није чин
личне побожности. Није молитвена служба. То није само једна од светих
тајни. Света Литургија је једна заједничка света тајна најсуштинскијег бића
саме Цркве. То је једно светотајинско објављивање суштине Цркве као
Заједнице Божије на небу и на земљи. То је јединствено светотајинско
откривење Цркве као мистичког Тела и Невесте Христове.
Као централни мистички чин читаве Цркве, света Литургија је по духу увек
васкрсна. То је увек об-јављивање васкрслогХристањеговом народу.
Тојеувек изливање животворног Духа. Увек заједница са Богом Оцем. Света
литургија, стога, никада није тужбалачка ни тешитељска. Никада не
изражава мрак ни смртност овога света. Увек је израз и доживљај вечног
живота Царства Благословене Тројице.
Света Литургија коју слави Православна црква зове се Литургија св.
Јована Златоустог. Та је литургија краћа од тзв. Литургије св. Василија
Великог која се служи само десет пута у току црквене године. Обе
литургије су своју данашњу форму добиле вероватно после деветог века.
Светитељи чија имена носе нису их написали баш у овом облику какав
данас имају. Међутим, сасвим је сигурно да су евхаристијске молитве у
свакој од њих биле формулисане још у четвртом и петом веку када су ови
светитељи живели и деловали у Цркви.
Света Л итургија има два главна дела. Први је окупљање назван синаксис.
Он води порекло од старозаветних окупљања у синагогама, и усредиштен је
у објављивању и созерцавању Речи Божије. Други део свете Л итургије је
евхаристијска жртва. Овај део води порекло од старозаветног
богослужења у храму, свештеничких жртава Народа Божијег; и централног
спасоносног догађаја Старог завета: Песаха (пасхе). У Цркви Новога завета
Исус Христос је Жива Реч Божија, а у првом делу свете Литургије објављује
се и созерцавају хришћанскајеванђељаиапостолски списи. И у Цркви
Новога завета, централни спасоносни догађај јесте једна савршена, вечна и
обухватна жртва Исуса Христа, јединог Првосвештеника који је и Јагње
Божије заклано за спасење света, Нова Пасха. На светој Литургији верни
хришћани учествују у добровољном Христовом самоприношењу Оцу,
довршеном једном и за свагда на Крсту силом Светог Духа. Кроз ову
јединствену Христову жртву и у њој, верни хришћани причешћују се Богом.
Дуго времена је у Цркви владала пракса да се на први део свете Литургије
приме сви људи, док је други део био само за оне званично посвећене
Христу, крштењем и миропомазањем у Цркви. Некрштенима се није
допуштало чак ни да буду присутни док се приносе дарови и верници
причешћују. Тако је први део свете Литургије назван Литургија
оглашених, што ће рећи, оних који се уче хришћанској вери да би
крштењем и миропомазањем ушли у Цркву. Названа је, из очиг-ледних
разлога, и Литургијом Речи. Други део свете Литургије добио је име
Литургија верних. Иако се данас у Православној цркви, углавном,
дозвољава неправославним хришћанима, чак и нехришћанима да
присуствују Литургији верних, у светој тајни причешћивања учествују само
припадници Православне цркве који су потпуно посвећени учењу и
живљењу православне вере онако како је она сачувана, објављена и како се
вршила у Цркви, током њене историје.
У тумачењу свете Литургије које следи, усмерићемо своју пажњу на оно
што се дешава Цркви на њеном „заједничком деловању". Чинећи ово
покушаћемо да продремо до темељног и суштинског значења литургије за
човека, за његов живот и његов свет. То ће бити коначно одвајање од
тумачења свете Литургије

60 153
 ПРОСКОМИДИЈА

по коме се служба третира као драма коју изводи свештенство, којој народ
присуствује и у којој сваки део означава неки аспект Христовог живота и
деловања (тј. проскомидија означава Христово рођење; мали вход почетак
његовог јавног деловања, јеванђеље про-поведање, велики вход Цвети
итд.)... Овакав начин тумачења Свете литургије је изум који је, иако можда
интересантан и инспиративан за неке, потпуно туђ правом значењу и сврси
свете Литургије у Православној цркви.
пророке, апостоле, јерархе, мученике, подвижнике, исцелитеље и читав низ
праведника уз посебно помињање светих који се празнују тог дана. На
крају се на дискос стави частица хлеба у знак сећања на светитеља чија се
литургија служи.
Поред тога на дискос се стављају и частице хлеба за надлежног епископа,
за грађанске власти државе и за

Пре правог почетка свете Литургије, свештеник улази у храм уз одређене

молитве и облачи своју литургијску одежду. Затим одлази до места
Предложења да припреми хлеб и вино за свето Причешће. Овај део
литургије зове се протесис или проскомидија, што значи припрема.
Данашњи облик проскомидије датира, вероватно из четрнаестог века. Кад
епископ служи свету Литургију, проскомидија се обавља непосредно пре
приносне литије назване велики вход. Иначе, врши се пред почетак
Литургије речи.
На проскомидији свештеник најпре исече четвороугаони део хлеба,
традиционално назван про-сфора, што значи приношење. Тај део хлеба
назива се Јагње. Представља Христа, „хлеб живота... који јесишао с небеса,
Јагње Божије које узима грех света" (Јн. 3:29, 6: :32-15).
Док свештеник сече свети Агнец (Јагње) од хлеба про-сфоре, говори
стихове из Пророштва Исаијиног: Као овца на клање би вођен... (Ис. 53:7-8).
Он сече свети Агнец тако да печат којим је просфора запечаћена, ос-тане на
врху, у средини. Печат је квадрат са симболима Исус Христос (IC ХС) на
врху и Победа (N1 КА) испод тога. Свети Агнец се затим засеца одоздо у
облику крста да би се лако могао изломити на четири дела кад дође време за
свето Причешће (Види поглавље Причеш-ћивање). Свештеник символично
прободе један крај Агнеца литургичким ножем традиционално назва-ним
копље, изговарајући речи из Јеванђеља по Јовану 19:34-35.
Пошто сипа вино помешано с водом у путир, свештеник стави частицу
хлеба на дискос поред светог Агнеца, у знак сећања на Богородицу. Затим
се на дис-кос ређају частице хлеба у знак сећања на св. Јована Крститеља,

154 61
све вернике, живе и мртве, опет помињући имена оних који су нарочито
значајни за дату локалну заједницу.
Дискос и путир се затим покрију специјалним покровима, док свештеник
говори псалам 92/93 и друге стихове из псалама и приноси тамјан. На
крају он гов-ори следећу молитву:

Боже, Боже наш, који си послао Небески Хлеб, храну целоме

свету, Господа нашега и Бога Исуса Христа Спаситеља и
Избавитеља и Добротвора, који нас благосиља и освећује; Ти Сам
благослови ово Предложење и прими га у свој наднебесни
жртвеиик; помени као благ и човекољубив оне који ти га
принесоше, и нас неосуђене сачувај при свештенодејству
божанствених Тајни твојих. Јер се свети и прославља пречасно и
величанствено име твоје Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек
и у векове векова. Амин.
За овом молитвом долази мали отпуст и благослов, и тиме се завршава
служба проскомидије...
Проскомидија се прилично касно развила у историји свете Литургије. Она
означава окупљање читаве Цркве Божије у један велики сабор: Христос
му је Глава, заједно са Богородицом и свим припадницима њеног Тела,
који су већ прослављени с њим у присуству Оца, заједно са свим верним
ученицима на земљи. Про-скомидија јасно показује да је евхаристијска
литургија увек чин целе Цркве и њене главе Исуса Христа и увек приноси
„свима и за све."

62 157
БЛАГОСЛОВЕНО ЦАРСТВО

После проскомидије свештеник (или ђакон) окади олтар, иконе и читав миропомазање и брак, почињу овим свечаним благословом Царства
храм. Док кади место Предложења говори стихове којима се исповеда Божијег.
пуноћа Христовог присуства, у гробу, у смрти, у рају, с десне стране Оцу,
„све испуњавајући Неограничени." И 50/51 псалам: Помилуј ме Боже.
После кађења свештенство говори молитву Царе Небески, молећи за
присуство Светог Духа. Говоре и анђелски поздрав: Слава на висинама
Богу, и на земљи мир међу људима благовољење. Царске двери на
иконостасу су отворене и почиње Литургија. Прво оглашавање на светој
Литургији открива сушти-ну читаве службе:
Благословено Царство Оца и Сина и Светог Духа, сада и увек и у
векове векова.
Овим речима свештенослужитељ објављује исходиште и циљ свете службе
Народа Божијег, само значење и садржај читавог литургијског чина.
Царство Божије, које је Исус Христос, Син Божији, донео у овај свет, већ
влада у верним ученицима Христовим присуством силе Светог Духа.
Царство Божије је вечни живот у заједници са Богом у љубави и
послушности његовој божанској вољи. То је живот у јединству са Светом
Тројицом; живот који се живи ка Оцу, кроз Сина, у Светом Духу. То је
живот који је Христос дао људима својим оваплоћењем, распећем,
васкрсењем и славом. То је живот којим Народ Божији треба још у овом
свету да живи.
Благословити Царство Божије значи волети га као свој најдражи посед.
Одговор народа на објављивање свештениковог благослова је речју Амин
што значи тако нека буде. Тоје достојанствена потврдадајезаиста
благослов Царства Божијег одговарајући и на месту. То је званична
потврда да је Царство стварно „драгоцени бисер" за вернике, који ће они,
пошто су га једном пронашли, волети и служити му и желети да га имају
заувек (Лкк. 13:14).

Само света Литургија и друге свете тајне и црквене службе које су у

почетку биле у оквиру слављења евхаристије, као што су крштење,

ВЕЛИКА ЈЕКТЕНИЈА АНТИФОНИ

После објављивања почетка поје се велика јектенија. Овом јектенијом
почиње свака литургијска служба у Православној цркви, као и практично
све свете тајне и специјалне службе. То је свеобухватна молитва Цркве за
све. Састоји се од молби (лрозбе) на које народ одговара: Господе,
помилуј.
Велика јектенија почиње молитвама „у миру" и „за мир." Народ се затим у
јектенији моли за своје вечно спасење; за добробит свих Божијих цркава и
за јединство свих; за верне и богобојажљиве у датој заједници; за
епископе, свештенике, ђаконе и сав црквени клир; за народ и установе за
које су сви одговорни; за владара, грађанску власт и војску; за дати град,
земљу и за све градове и земље; за добро време и обилну жетву; за
путнике, за болесне, за страдалнике и сужње.
На крају, пошто су од Бога затражили избављење од свих невоља и
опасности и његову божанску помоћ, спасење, милост и заштиту, људи
помињу Богородицу и све свете и предају себе, једни друге и сав свој
живот Христу Богу.
Велика јектенија завршава се славословљем наме-њеним Светој Тројици
којој приличи вечно свака слава, част и поклоњење. И опет народ
завршава молитву речју Амин.
После велике јектеније, поју се стихови псалма намењени за одређену
прилику. Ови псалми названи су антифонима јер су се некада, а понекад
и данас, певали у две певнице које су једна другој отпевале. На свакој
светој Литургији постоје три групе антифона.
Историјски, народ је певао антифоне идући у свечаној поворци према
храму у коме је требало да се служи света Литургија тога дана. Данас, иако
су постали део саме службе, још увск образују радосне припреме за ул-азак
у поклоњење Христу кроз Реч Јеванђеља и приношење и примање светог
Причешћа.
Псалми, који се уобичајено певају као антифони свете Литургије на Дан
Господњи, су псалми 102/103 и 145/146. Празничним данима узимају се
други псалми, они који се баш односе на одређени празник. Овим
стиховима додају се рефрени адекватни за одређену прилику.
Иза другог антифона увек се пева химна цара Јустиниј-ана Јединородни
Сине. То је химна вере у божанску природу Христову и у његово
оваплоћење, распеће и васкрсење, као једног од Свете Тројице, „ради нашег
спасења."
Поред два антифона и песме Јединородни Сине која припада свакој светој
Литургији, пева се и трећи анти-фон који недељом, у већини православних
храмова чине Блаженства из Христове проповеди на Гори, по Јеванђељу
св. апостола Матеја (Мт. 5:3-12). Блаженства се певају са напевом узетим
од речи Доброг разбојника на Крсту: Сјети нас се Господе, кад дођеш у
Царство своје (Лк. 23:42). У празничним приликама трећи анти-фон свете
Литургије чине посебно одабрани стихови из псалама и тропар за тај дан.

Ј5Н 63
МАЛИ ВХОД
Док се пева трећи антифон, било дасу у питању блажен-ства било тропар
празника, врши се такозвани мали вход (улазак). Мали вход је свечана
литија свештенства према олтару вођена Књигом јеванђеља. Ако служи
епископ Књига јеванђеља доноси му се у средину храма, међу народ где
он стоји од почетка службе. После узвика: Премудрост, смерно стојмо!
свештенство улази на царске двери док сви певају химну входа:
Приђите, поклонимо се и припаднимо Христу; спаси нас Сине
Божији... нас који ти певамо. Алилуја
Пре краја ове химне додаје се одређени стих, у зависности од празника.
Тако, на пример, ако је недеља онда ће то бити: васкрсли из мртвих. Ако
свештеник служи свету Литургију сам, или са ђаконом, мали вход се врши
око светог Престола, а затим долазе у средину храма са Књигом
Јеванђеља, да би се кроз царске двери вратили у олтар, праћени химном
входа.
Мали вход је прво значајно кретање на светој Литургији. Долази иза
основног литургијског чина, а то је окупљање верника у једину заједницу
Цркве Божије. Мали вход је кретање читаве Цркве њеном Главом Исусом
Христом, у личности свештен-ослужитеља, према олтару који символише
Царство Божије. То је кретање омогућено Јеванђељем Христовим, Путем
у Царство. Може се остварити само ако се пође за Исусом, живом Речи
Божијом у људском телу (Јн. 1:1-18).
Не може се прићи Богу Оцу, осим кроз Христа, Сина Божијег (Јн. 14:6).
Не може бити заједнице са Богом Оцем осим кроз испуњавање његових
заповести које је дао Исус и које су објављене у речима Јеванђеља. Дакле,
ПОСЛАНИЦА
За време свечаног певања Трисвете химне Пресветој Тројици,
свештенство прилази Горњем месту иза светог Престола, благосиљајући
Христа који седи „на престолу славе... на херувимима...." Са тог места, као
што смо већ поменули, свештенослужитељ се окреће и благосиља народ
Миром Христовим. Пошто се Мир врати поје се посланица за тај дан; то
обично чини неки лаик или лице са нижим чином чтеца. У
традиционалном црквеном језику читање посланице назива се апостол
или читање апостола. То је зато што одломак који се чита може бити узет
из Дела апос-толских као и из неке од апостолских посланица из Новог
завета. Реч посланица значи писмо. Овде треба напоменути да је једина
књига Новог завета из које се не чита на богослужењима Књига
откривења, због њеног апокалиптичког карактера.
Непосредно пред читање посланице отпева се одре-ђени стих из Псалтира
прокимен, што дословно значи „оно што дође испред." Како је
уобичајено, прокимен је својим стихом усклађен са датом литургијом и
припрема народ да чује Реч Божију.
После читања посланице на светој Литургији чита се из једног или више
Јеванђеља. Између ова два об-јављивања Речи Божије, чује се свечано
Алилуја и стихови из псалама. За то време поново се приноси тамјан и
каде се: Књига Јеванђеља, иконе, чтец и сав народ.
УСРДНЕ МОЛИТВЕ
Ј5Н
Јеванђеље Христа, Сина и Речи Божије, води нас у цар-евину Очеву и у
вечни живот Блажене Тројице у чије Царство улазимо и које доживљавамо
на светој Литургији Цркве.
Практично гледано, мали вход се не завршава уласком свештенства у олтар
и доласком до светог Престола. Довршава се тек певањем Трисвете химне,
за време које свештенство одлази до места иза светог Престола (названог
Горње место), тада се главни свештено-служитељ окрене и благослови
народ свечаним библијским поздравом: Мир свима!
Докјесвештенствојош увек кодсветогПрестола, народ певатропаре и
кондаке за тај дан. Ово су песме које славе спасоносне догађаје или свете
личности, који се литургијски прослављају на одређеном богослужењу.
Недељом ове песме увек славе Христово васкрсење из мртвих.
Док се ове песме певају свештенослужитељ литургије се испред олтара
моли за опроштај и отпуштење грехова целој заједници, тако да би Бог
удостојио све људе „да и у овоме часу стојимо пред славом жртвеника твог
и да Ти приносимо дужно поклоњење и славословље", затим се пева
Трисвета песма анђела која се непрекидно чује у присуству Царства
Божијег. Свети Боже, Свети Крепки, Свети Бесмртни! Помилуј нас!
(Ис. 6:1-5).
Ова верзија трисвете песме је веома старог порекла. То је химна Светој
Тројици, у чијој присутности се сада налазе хришћани на литургији. У
присутности Цар-ства Божијег Христос и Свети Дух оспособљавају људе
да носе, да разумеју и извршавају Реч Божију која ће им бити објављена са
Престола Очевог.
ЈЕВАНЂЕЉЕ
Алилуја и кађење у овом тренутку означавају присуство самог Бога са
својим Народом, који их учи кроз Христа Реч и Светог Духа (Јн. 6:45). Бог
је са људима у Цркви, откривајући себе и своју Свету Вољу свету.
Јеванђеље је Божија радосна вест о спасењу, званично бла-говештење
човечанству. Оно садржи и објављује њего-во присуство и његову силу
међу људима.
Објављивање Јеванђеља у Цркви је светотајински чин. То је облик
човекове заједнице са Богом. То је елеменат литургијске тајне у којој и
којом се Бог сједињује са својим Народом и његов Народ с њим.
Као и за одломке из посланице, тако и код читања Јеванђеља имамо
прописане одломке за сваки литургијски дан у години, као и посебне
одломке за одређење црквене празнике. Тако се, на свакој светој Литургији
може читати неколико различитих одло-мака из Јеванђеља.
После објављивања Речи Божије кроз речи светог Јеванђеља, држи се
литургијска беседа или проповед. Њоме се објављује, а веома често и
објашњава, значај Божанствене речи примљене на датој литургији за живог
Народа Божијег и судбину света. У право-славном предању проповед је
суштински део евхарис-тијске литургије и део је њеног општег
светотајинског карактера.
64
После читања Светог писма и литургијске проповеди, Литургија Речи
или Литургија оглашених се завршава такозваном Јектенијом усрдног
мољења. Овом јекте-нијом људи се моле за своје потребе, за читаву
Цркву, за своје суседе, своју земљу и за сав свет. На овом месту се обично
не додају умеци, као на великој јектенији, већ се обраћа нарочито онима
којима је потребан Божији благослов, снага и вођство. Стога се моли за
болеснике, за паћенике, сиромахе, ожалошћене и за упокојене по именима;
као и за неке специфичне ствари као на пример национално вођство,
ослобађање од неке тешкоће итд. На овом месту се могу принети и неке
молитве благодарности и славе као одговор на неки од Божијих
благослова. На крају јектеније, пошто ће уследити приношење, моли се и
за „оне који плодове доносе и добро творе" у датој заједници.
По завршетку јектеније усрдног мољења, за оглашене се помоли и они се
отпуштају са свете Литургије пошто, будући још увек некрштени, не могу
ни приносити ни примати свете дарове. У раној Цркви су сви они под
епитимијом (забрана принешћа) због својих грехова и сви они који се из
овог или оног разлога нису причешћивали такође у овом тренутку
напуштали богослужење.
Данас отпуст оглашсних има само теоријски значај, пошто ни
непричасници ни некрштени не напуштају скуп за време евхаристијског
дела службе, који се још увек званично назива Литургија верних.
После молитве Богу да просвети оглашене Јеванђељем Истине и да их
присаједини својој светој Цркви, удостојивши их „у погодно време бање
поновног рођења, отпуштења грехова и одеће непропадљи-вости" у
крштењу; и после њиховог теоријског отпу-штања са литургије, читају се
две молитве за верне који већ припадају Цркви, да би Бог чуо њихове
молитве и удостојио их да принесу и приме дарове светог Причешћа:
... и ослободи нас, које си силом Духа твог Светог поставио за ову
службу твоју, да незазорно и несметано, са чистим сведочанством
савести наше призивамо тебе...
... дај њима који Ти свагда служе са страхом и љубављу, да се невино и
неосуђено причешћују светим Тајнама твојим, и да се удостоје
Небеског царства твога.

Ј5Н 65
ПРЕДЛОЖЕЊЕ: ВЕЛИКИ
ВХОД

Сада је време за жртвено предложење (приношење) Богу. Постоји само

једно истинско и прихватљиво пре-дложење, којим је Бог задовољан. То је
предложење Исуса Христа, Јагњета Божијег које себе вечно приноси Оцу
за грехе света.
У Христу људи приносе себе, једни друге, све људе и читав свет Богу.
Христос је у себи све ствари сјединио и све је преузео на себе. Тако у њему
и кроз њега, људи приносе све што они јесу и све што имају Богу Оцу. то
могу да чине зато што су у Христу и зато што су од њега примили Светог
Духа.
У овом часу свете Литургије свештенослужитељ се моли за себе,
исповедајући личну недостојност, и потврђује да је једини Свештеник
Цркве Исус:
...јер си Ти који приноси и који се приноси; који прима и који се
раздаје, Христе Боже наш.
Свети Престо, иконе и сав народ се опет каде, док се пева Херувимска
песма:
Ми који Херувиме тајанствено изображавамо, и Животворној
Тројици Трисвету песму певамо, сваку сада животну бригу
оставимо.
Дарови хлеба и вина кој и представљају Христа и у њему су, за све људе и
читав свет Божије творевине - сам живот - сада су предложени Богу.
Преносе се у свечаној литији од места Предложења до средине храма, и
кроз царске двери до светог Престола. Ова литија назива се Велики вход
(улазак) пошто се разликује од Малог входа који је претходно извршен са
Књигом јеванђеља. У неким православним заједницама Литија пред-
ложења великог входа иде кроз читав наос храма, па је тиме и конкретно
дужа и свечанија од мале литије са Јеванђељем.
За време Литије предложења великог входа, свеште-нослужитељ се опет
моли Богу за све молитвом Разбојника на Крсту: Помени ме Господе у
Царству твоме... Хлеб и вино стављају се на свети Престо, а народ
довршава Херувимску песму:
Као они који ћемо примити Цара свих, Анђелским Силама
невидљиво праћенога. Алилуја,

66
У то време свештенослужитељ тихо говори стихове којима се опомиње потпуног
савршенства и апсолутне I достојности Христове и његовог самоприношења.
Јер Господ који „све испуњава" собом чини да чак и његов гроб постане
„источник нашег васкрсења."
Херувимска песма и управо поменути созерцатељски стихови
свештенослужитеља су касније додати светој Литургији. То је било у време
царског доба Византије, да би се узвисио основни литургијски чин пред-ложења,
чин којим Црква приноси себе Богу Оцу преко своје Главе, Првосвештеника и
ЦараИсуса Христа, који је и Слуга Трпељиви, Јагње Божије и Нова Пасха; једина
достојна жртва која је савршена, апсолутна и потпуно прихватљива Оцу.
У светом предложењу, верници предају себе на жртву Богу заједно са Христом.
То чине кроз светог Духа као они који су умрли и, крстивши се, васкрсли с
Христом. Да би литургијски чин предложења био прави и истинит, он мора бити
жив израз сталног и потпуног самоприношења Цркве Богу. Уколико сваки при-
падник Цркве није у непрекидној жртви Оцу са Христом и не носи свој крст
силом Духа вход пред-ложења свете Литургије постаје јалови символ лишен
реалности. Као такав није усмерен према Богу, већ се чини на суд и осуду.
Тако се опет говори ј ектенија и Богу се у пу ћују мо литве да буде милостив, због
жртве Христове, и прими свој • народ и његово предложење упркос њиховим
гресима и да их удостоји да му принесу Дарове и приме Свето Причешће са
Богом.

Господе Боже Сведржитељу, једини Свети, који примаш жртву хвале од оних
који Те свим срцем призивају, прими молитву и нас грешних, и принеси је
светом жртвенику твом, и оспособи нас да Ти за грехе своје и за незнања
људска приносимо Дарове и духовне жртве. И удостој нас да нађемо благодат
пред Тобом, да ти жртва наша буде благоугодна, и да Благи Дух благодати
твоје сиђе на нас, и на ове предложене Дарове, и на све људе твоје.

На овом месту скупљају се и дарови у новцу за рад Цркве, за ширење Јеванђеља и

за помоћ сиромашнима, и приносе Богу.

170 67
 ВЕРА И ЉУБАВ
Пре него што се света Литургија настави постоје два услова које верници
морају да испуне. То су свечано изражавање љубави и вере који су основа
хришћанског живота, и без којих нема ни самоприношења ни заједнице са
Богом. Стога се у овом тренутку објављује из олтара: Љубимо једни
друге да бисмо једнодушно исповедали... А верници настављају
реченицу... Оца и Сина и Светога Духа, Тројицу једносуштну и
нераздељиву.
Љубав је темељ живота. То је основна хришћанска истина. Без љубави не
може бити живота, ни истине ни заједнице са Богом, јер Бог је љубав (1.
Јн. 4:.8, 16). Тако је Исус Христос учио читав старозаветни Закон и
Пророци почивају на две велике заповести љубави према Богу и људима,
и дао је своју „нову заповест" да његови ученици треба да љубе једни
друге „као што ја вас љубим" (Јн. 13:34).
Тако се на Светој Литургији хришћани стално позивају на љубав.
Спољашњи израз ове љубави на литургији данас је пољубац мира који
измењују служашчи (свештенство које служи литургију); тај пољубац су
у прошлим временима вероватно измењивали и сви вер-ници. Без овакве
љубави литургија не може даље.
После призива љубави поје се Символ вере, назван још и Вјерују.
Традиционални увод за изговарање Вер-оисповедног символа на
литургији јесте узвик: Двери, двери, с премудрошћу пазимо! Ово двери
односи се на двери храмл, а нена двери иконостаса, како неки мисле,
пошто је то позив да би се уверило да су сви оглашени и сви који не
припадају заједници изашли, и да сада нико не сме да уђе нити да напусти
ЕВХАРИСТИЈСКИ
КАНОН: АНАФОРА
Сада почиње део свете Литургије који се зове евха-ристијски канон. Он
се назива и анафора што значи уздизање или воздвижење. Сада се дарови
хлеба и вина предложени на светом Престолу, уздижу са свете Трпезе Богу
Оцу, и освећују се Светим Духом који долази да их претвори у право Тело
и праву Крв Христову.
Општи облик евхаристијског канона је облик ста-розаветног пасхалног
обреда, сада испуњеног и уса-вршеног, у новом вечном завету Бога и људи,
у личности и дејствовању Исуса Христа Месије, „нашег пасхалног
Јагњета жртвованог" (1. Кор. 4:7; види и Јев. 5-10). Тако, причасна
анафора почиње:
Стојмо смерно, стојмо са страхом, пазимо дасвети Принос у миру
узнесемо.
Народ одговара: Милост мира, жртву хвале!
Свети Принос је Христос, Син Божији, који је постао Син човечији да би
принео себе Оцу за живот света. По самој својој личности Исус је савршен
принос мира који сам доноси Божије измиритељске милости. То је не-
сумњиво значење израза милост мира, који је годинама извор забуне међу
људима на свим литургичким језицима.
Поред тога што је савршена жртва мира, Исус је и одговарајућа жртва
хвале коју људи приносе Богу. Нема ничега у људима што се може
поредити са милошћу Божијом. Не постоји ништа чиме би људи могли
достојно да заблагодареТворцу и чиме би га могли про-славивти. Било би
тако чак и кад људи не би били грешни. Зато сам Бог опскрбљује људе
њиховом најсавршенијом жртвом хвале. Син Божији постаје прави човек,
тако даљуди имају једног који имањихову природу, а сасвим је достојан
Божанске светлости и Божанске милости. То је опет Христос, жртва
хвале. Тако се у Христу све остварује и испуњава. У њему се читав
жртвени систем Старог завета, који је по себи слика универзалне човекове
тежње да буде достојан Бога, испуњава. Сви могући приноси су
утеловљени и осавршени у приношењу Христа на Крст. Он је принос за
мир, опроштај и помирење. Он је жртва за молитву, благодарност и хвалу.
У њему се сви човекови греси и све нечистоте праштају. У њему се
испуњавају сва позитивна човекова стремљења. У њему, и само у њему се
сви путеви човека према Богу и сви Божији путеви до човека, уводе у једно
свето Причешће. Само кроз њега људи приступају Оцу у једном Духу
(Еф. 2:18; Јн. 14; 2. Кор. 5; Кол. 1).
772
литургијски скуп. Историјски разлог за овакав узвик на светој Литургији
није само у томе да се одржи ред у храму, већ да би Исповедање вере
могло дасе објави од стране само оних који су га већ објавили званично на
крштењу, а и даље га исповедају у животу унутар Цркве. Изговарање
Символа вере на светој Литургији пред-ставља званично признање и јавно
прихватање сваког појединог члана Цркве, његовог или њеног крштења,
миропомазања и учесништва у Телу Христовом. Символ вере је једино
место на светој Литургији, осим врло сличног предпричасног исповедања
вере, на коме се употребљава заменица првог лица. Током целе литургије
заједница се моли са ми. Једино овде свака личност за себе исповеда своју
личну веру; Верујем.
Нико не може веровати за другога. Свако верује за себе. Особа која верује
у Бога, у Христа, у Светог Духа, у Цркву, у крштење и у живот вечни,
укратко, особа која потврђује и прихвата своје учесништво, задобијено
крштењем, у Христу, може да учествује у светој Литургији. Особа која то
не може, не може учествовати. Он једноставно није у стању да то учини,
јер је ова специфична вера један специфичан захтев за припадност
Православној цркви и учествовањем у светој Литургији. Са овим и са
званичним признавањем кроз Вероисповедну молитву, литургија иде даље.
За време Исповедања вере уобичајено је да свештеник подигне воздух
изнад причасних дарова и маше њиме. То је у знак поклоњења чинио
византијски император, и у то време ово је било утеловљено у Црквеној
литургији као чин поклоњења „присуству" Небеског Цара усред свог
народа, то јест књизи Јеванђеља и причасним даровима.
Свештенослужитељ се сада обраћа заједници три-јадолошким благословом
св. апостола Павла (2. Кор... 13:14). Ово је саавршенији хришћански
поздрав од старозаветног Мир (Шалом).
Благодат Господа нашега Исуса Христа и љубав Бога и Оца, и
заједница Светог Духа, да буде са свима вама.
А народ одговара: И са духом твојим.
Прво долази благодат Христова. У тој благодати је садржана љубав Божија
и заједница Светог Духа. Свештенослужитељ приноси читаво то изливање
уну-тарњег живота Свете Тројице Народу Божијем. А они за узврат
одговарају молитвом да ова „пуноћа Божија" буде и са духомњеговим.
Причасни дијалог се наставља:
Горе имајмо срца!
Имамо их ка Господу!
Заблагодаримо Господу:
Достојно је и праведно благодарити Оцу и
Сину и Светоме Духу, Тројици једносушној
и нераздељивој.
Кад људи у Христу узносе причасне дарове, они узносе и своја срца. У
Библији срце човеково представља читаво његово биће и живот. Тако се у
анафори, како тврди св. апостол Павле, цео човек подиже у царство где
Христос сада седи с десне стране Бога.
Ако сте дакле, васкрсли са Христом, тражите оно што је горе гдје
Христоссједи с десне странеБога. Мислите о ономе што је горе, а не
што је на земљи. Јер умријесте и ваш је живот сакривен са Христом
уБогу (Кол. 3:1-3).
173
Начин уздизања себе до Бога је благодарење. Реч евхаристија Сећајући се дакле ове спасоносне заповести, и свега што се нас ради
(евхаристо) на грчком значи захвалити. Евхаристијска света Литургија је збило: крста, гроба, тридневног вас-крсења, узласка на небеса, седења
с десне стране, и другог и славног доласка,
величанствени чин у коме људи уздижу своја срца и благодаре Богу за све
што је учинио заљуде и за свет у Христу и Светом Духу: стварање, Твоје од твојих Теби приносећи ради свих и за све!
спасење и вечно слављење. Првобитни човеков грех, извор свих његових
проблема, пропадљивост и коначне смрти, је његов пропуст да
заблагодари Богу. Поновно успостављање заједнице са Богом, и са
читавом творевином у њему, је кроз благодарење у Христу. Исус је једини
човек истински захвалан, понизан и послушан Богу. У њему, као једином
љубљеном Сину Божијем и једином савршеном Адаму, сви људи могу
подићи своја срца и захвалити Господу: „Јер један је... посредник
између Бога и људи, човјек Христос Исус, који себе даде у откуп за
све..." (Тим. 2:5).
Треба напоменути овде да се потврда Достојно је и праведно развила у
шири облик, поменут у овом тексту, само у словенском предању Цркве. У
другим православ-ним заједницама задржао се у том једноставном,
старијем облику.
Са срцима ка Господу и благодарношћу предатом Богу наставља се
молитва евхаристијског канона:
Достојно је и праведно Тебе певати, Тебе благо-сиљати, Тебе
хвалити, Теби благодарити, Теби се клањати на свакоме месту
владавине твоје, јер си Ти Бог неисказан, непојмљив, невидљив,
непостижан, Који увек постојиш, Ти и Једино-родни твој Син, и
Дух твој Свети. Ти си нас из небића превео у биће, и кад смо
отпали подигао си нас опет, и ниси одустао да све чиниш док нас
ниси узвео на небо, и даровао нам твоје будуће Царство. За све то
ми благодаримо Теби, и Јединородном Сину твом, и Духу твом
Светом: за сва знана и незнана, видљива и невидљива
доброчинства, која су нам учињена. Благодаримо Ти и за ову
службу коју си изволео да примиш из наших руку, иако пред
Тобом стоје хиљаде Арханђела, и Тма Анђела, Херувима и
Серафима, шестокрили, многооки, крилати, који лакокрило
лебде.
Свет је, Свет, Свет Господ Саваот, пуно је небо и земља славе
твоје; Осана Вишњем, благословен који долази у име Господње;
Осана Вишњем.
На овом месту у светој Литургији човекова благо-дарност Богу Оцу за све
што је учинио у Христу и у Духу, достигла је свој врхунац. Човек је
захвалан Богу и у Богу се сећа свих ствари. Његово сећање и благодарност
воде га у само присуство Царства, до Пре-стола Очевог где ће са хоровима
анђела певати Трисвету песму (Ис. 6:1-5).
Кроз Христа и Светог Духа, човек вере бива у духу пренешен да буде с
Господом. Ограничења овог века превазилазе се благодарним помињањем
Христа и његовог остваривања спасења. Евхаристијска молитва се
наставља, а сва пажња усмерена је сада на тог Једног човека и на ту једну
ноћ у којој је Божански Син дао себе на жртву за живот света.
Са овим блаженим Силама, човекољубиви Вла-днко, и ми кличемо и
говоримо: Свет си и пресвет Ти и Јединородни твој Син и Дух твој
Свети; Свет си и пресвет, и величанствена је слава твоја; Ти си тако
заволео свет твој да си и Сина свог Јединородног дао, да нико који
верује у Њега не погине, него да има живот вечни; Који, дошавши и
испунивши сав домострој спасења за нас, у ноћ у коју би предан, шта
више Сама Себе предаде за живот света, узевши хлеб у своје свете и
пречисте и непорочне руке, благодаривши и благословивши,
осветивши, преломивши, даде својим светим Ученицима и
Апостолима рекавши:
Узмите, једите, ово је Тело моје, које се ради вас
ломи, за отпуштење грехова.
А тако исто и чашу по вечери, говорећи:
Пијте из ње сви: ово је Крв моја Новога Завета,
која се ради вас и ради многих пролива за
отпуштење грехова.

69 177

Док свештенослужитељ изговара ове последње речи, којима се објављује
да је све оно што се приноси Оцу већ његово - јер свако створење и сва
творевина су његови, заједно са Вољеним Сином и Светим Духом који су
нестворени и имају божанску природу -причасни дарови се подижу и
уздижу пут неба. То је знак да су верни хришћани узнесени заједно са
Госпо-дом у Царство Божије.
Јер Христос не уђе у рукотворену Светињу... него у само Небо, да
се сада појави пред лицем Божијим ради нас... освећени смо
приношењем тијела Исуса Христа једном за свагда... јер Он
приневши једну жртву за гријехе, занавјек сједе с десне стране
Бога... јер је Он једним приносом учинио савршенима заувјек оне
који се освећују (Јев. 9:24, 10:10-14).
Небо и земља се сада спајају у једно, испуњавајући се славом Божијом.
Доба које је прошло и доба које ће тек доћи сједињени су. Ноћ, вечера,
крст, гроб, васкрсење, вазнесење, царство које ће доћи... све израња
заједно у причасном тренутку свете Л итургије. Човек је саБогом у светој
заједници која „није од овога света." Све границе времена и простора
потпуно се прекидају. Сви зидови подела су сасвим уништени. Човекови
греси су опроштени у Христу, његова прљавштина је опрана, а
пропадљивост исцељена. С Богом, његовој смртној природи враћа се
бесмртност. Његова створена човечанска природа испуњава се
Нествореном божан-ском природом СвесветеТројице. Сада још једино
пре-остаје да се овај чин запечати призивањем Духа Божијег.
После узношења причасних дарова Оцу, свеште-нослужитељ божанствене
Литургије се моли да Свети Дух сиђе на њих и на сав народ и да
преобрази (или како се на Литургији св. Василија Великог каже да
покаже) хлеб и вино принешене у спомен Христу у право Тело и Крв
Господњу.
нагласила нужност Светог Духа у светотајинском деловању божанствене
Литургије, и да би се потврдило да се ништа у Христу не може учинити без
нарочитог посредовања Духа Божијег.
ЕПИКЛЕЗА
Молитву за силазак Светог Духа православни сматрају једним од
најважнијих делова свете Литургије. Она се назива епиклеза, што дословно
значи позивање или призивање.
Православни верују, како се и каже у молитви, да је све што је у животу
позитивно и добро изображено Духом Божијим. Стварање, спасење, вечно
слављење, читав труд Божији у стварању и спасењу света изведен је силом
Светог Духа. Он обитава у Исусу чинећи га Христом. Њиме се Христос
отелотворио у Деви Марији. Он је Христа одвео на крст као невину Жртву,
он га је подигао из мртвих као славног Победника.
Он је јамство Божијег обитавања са људима, у светом Причешћу Цркве и у
животу Царства које ће доћи.
Још Ти приносимо ову разумну и бескрвну службу, и молимо Те и
призивамо, и преклињемо: ниспошљи Духа Твога Светога на нас и
на ове npe-дложене Дарове.
И учини овај Хлеб пречасним Телом Христа Твога.
А оно што је у Чаши овој пречасном Крвљу Христа Твога.
Претворивши их Духом Твојим Светим.
Да ове свете Тајне буду онима који се причешћују на отрезвљење
душе, на отпуштење грехона, на заједницу Духа твога Светога, на
испуњење Цар-ства небескога, на смелост према Теби, не на суд
или на осуду.
У Православној цркви словенске традиције епиклеза се додаје Молитви
трећег часа. Њоме се моли Господ да одмах пошаље Светог Духа Цркви,
као што је то учинио „у трећи час", својим светим апостолима и ученицима
на Педесетницу. Ова молитва додата је да би се
ПОМИЊАЊЕ
Света евхаристија се приноси у спомен Христу... „Чините то сећајући се
мене." Сећајући се Христа и приносећи све Богу у њему и кроз њега, Црква
се испуњава присуством Светог Духа. На божанственој Литургији Свети
Дух силази „на нас и на дарове овде принешене." Све је испуњено
Царством Божијим. У Царству Божијем ништа се не заборавља. Све се
помиње и стога је све живо. Тако се, у овом тренутку на светој Литургији,
всрници опомињући се Христа, опомињу свих људи и свих ствари у њему,
нарочито Христове мајке, Свете Богородице и свих светитеља. Овде је
важно напоменути да, како је света Литургија право присуство и сила
јединственог спаситељског догађаја Христовог за свој народ у свим својим
многоструким елементима и видовима, увек се приноси за оне којима је
спасење потребно. Тако се литургијска жртва приноси за Марију и за све
свете, као и за читаву Цркву и сав свемир Божије творевине.
Још ти приносимо ову разумну службу за пре-минуле у вери
Праоце, Оце, Патријархе, Пророке, Апостоле, Проповеднике
Еванђелисте, Мученике, Исповеднике, Подвиджнике, и за сваки
дух праведника, преминулог у вери.
Особито за пресвету, пречисту преблагословену, славну
Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву Марију.
Док појци певају химну Богородици, која се често мења током Црквене
године према различитим периодима и празницима, свештенослужитељ
окади освећене дарове и наставља да моли Бога да се опомене Јована
Крститеља, светитеља тога дана, преминулих верника, читаве Цркве и
читавог света. Затим се помиње надлежни епископ а народ све помене
сабере у речима: И све и сва!
70
 Затим следе још молитве упућене Богу да се опомене датог града, државе,
путника, болесника, паћеника, затвореника, добротвора Цркве који и сами
не заборављају сиромахе и свих људи. На овом месту у Литургији
На Литургији сн. Василија Великог, која је иначе мно-го дужа и са више
детаља од Литургије св. Јована Златоустог, помени су веома детаљни и
бројни, протежу се на више од три стране у богослужбеној књизи.
Треба још једном истаћи да помињање у Православној цркви, а нарочито
помињање Бога и од Бога, има врло деликатно значење. По православној вери
израженој и окривеној у Библији и на Литургији, божанско помињање значи
славу и живот, божанско заборављање значи пропадљивост и смрт. У Христу,
Бог се опомиње својих људи и свог света. Помињући Христа, човек се
опомиње Бога и његовог Царства. Тако су помињања на светој Литургији
својеврстан облик живе заједнице између неба и земље (Види поглавље
Погреб).
ПРИЧЕШЋИВАЊЕ
После Господње молитве деца Божија примају Свето Причешће.
Свештенослужитељ још једном приноси мир Христов народу, и погнутих
глава сви се моле да буду достојни примања светог Причешћа... Свеште-
нослужитељ моли да сам Христос дође и раздели своје Тело и Крв.
Чуј, Господе Исусе Христе Боже наш, из светог обитавалишта
свог и са престола славе Царства свог, и дођи да нас осветиш. Ти,
који са Оцем седиш горе, и овде си невидљиво с нама; и удостој
нас да нам својом моћном руком предаш пречи-сто Тело своје и
пречасну Крв, а преко нас и свему народу.
предвиђено је и да се помену имена особа којима је нарочито потребна
милост Божија.
МОЛИТВА ГОСПОДЊА
После помињања народ се моли Богу за допуштење да „једним устима и
једним срцем" славе име Господње. Затим једни другима пожеле „милост
великога Бога и Спаса нашега Исуса Христа" и „поменувши све Свете",
јектенију у којој моле Бога да прими свете дарове „ у свој свети и
наднебесни и умни Жртвеник", и да за узврат пошаље „божанску благодат
и дар Светог Духа."
Завршавајући јектенију молитвом за „јединство вере и заједници Светог
Духа", верници предају своје животе Христу, молећи да да их удостоји „да
смело и неосуђено" смеју називати небеског Бога Оцем и го-ворити: Оче
наш који си на небесима...
У Старом завету народ Божији није смео да се у молитвама обраћа Богу
као Оцу. Само у Христу и због Христа људи имају такву смелост. Само
хришћани знају правилно да у потребе Молитву Господњу кој ој их је
научио Син Божији. Само су они, који су умрли и крстивши се устали са
Христом примајући миропо-мазање и силу да постану синови Божији, у
стању да приступе Свевишњем Богу као свом Оцу (Јн. 1:12; Мт. 6:9; Рим.
8:14; Гал. 4:4).
У раној Цркви људи су учили Господњу молитву тек када би крштењем и
миропомазањем постали припадници Цркве. Пред примање дарова светог
Причешћа „за отпуштење и опроштење грехова, за заједницу са Светим
Духом и задобијање Царства Небеског", верници који су постали деца
Божија у Христу и Духу доживљавају свој дар божанског усиновљења у
спаситељу. Допуштено им је да се моле Богу као свом правом Оцу.
Затим свештенослужитељ, подижући свети Агнец, изговара гласно:
Светиње светима! Народ одговара: Један је свет, један Господ Исус
Христос, у славу Бога Оца. Амин. Свештеник онда ломи свети Хлеб на
четири дела, на исти начин као у проскомидији (види поглавље
Проскомидија). Један комад освећеног хлеба (IC) ставља се у путир
заједно са чашом топле воде која символише, живи карактер Васкрслог
Христа чији су тело и душа поново сједињени и испуњени Светим Духом
у величанственом животу Царства Божијег. Затим се свештенство
причешћује хлебом (ХС) и пије из освећеног путира. Док свештенство
71
прима Свете Тајне, народ пева причасне стихове који се мењају у
зависности од празника. Могу се певати и друге одговарајуће песме,
поготову ако причешћивање траје дуже.
Верници примају свето Причешће кашичицом. Даје им се и освећени хлеб
(N1 КА) и освећено вино. Верници се увек причешћују даровима који се
приносе и освећују на датој божанственој Литургији. Свето Причешће
никад се не узима из неке „резерве." Као што смо већ рекли, сви који
светом тајном крштења и миропомазања припадају Цркви, укључујући и
малу децу и одојчад, могу да приме свето Причешће. Док се верници
причешћују пева се: Тело Христово примите. Источннка бесмртног
окусите. Алилуја. Пред примање светог Причешћа сви изговарају следећу
молитву. То је за сваког човека чин личног предавања Христу, с вером у
њега и Свете тајне Цркве.
Верујем Господе, и исповедам да си Ти ваистину Христос, Син
Бога живога, који си дошао у свет да грешнике спасеш, од којих
сам први ја. Још ве-рујем да је ово само пречисто Тело твоје, и она
сама пречасна Крв твоја. Стога Ти се молим: помилуј ме, и
опрости ми сагрешења моја... и удостој ме да се неосуђено
причестим Тајнама твојим на отпуштење грехова и на живот
вечни. Амин. Прими ме данас, Сине Божиј и, за причасника Тајне
Вечере твоје, јер нећу казати тајну непријатељима твојим, нити ћу
Ти дати целив као Јуда, већ као разбојник исповедам Те: помени
ме, Господе у Царству твоме.
Нека ми причешћивање светим Тајнама твојим, Господе, не буде
на суд или на осуду, већ на исцељење душе и тела. Амин.
На неким местима је обичај да људи после светог Причешћа узму мало
хлеба и вина. То им помаже да приме свете дарове и даје прилику да нешто
више поједу пошто су до тада постили.

72

i V'
U'\
- Иг /
често догађати, с обзиром на садашње услове живота и велики број људи
који су само номинално хришћани. Међутим, како год било, мора се јасно,
без икаквих резерви, истаћи да се молитвама, химнама и дејством свете
Литургије Православне цркве, унапред, пре-тпоставља редовно и
уобичајено учествовање свих људи у светом Причешћу; а да пропуштање
верника да приме Свете Тајне Христове лишава божанствену Литургију
њеног суштинског значења и сврхе.
После благодарења Богу на његовим даровима светог Причешћа
свештенослужитељ се обраћа народу речи-ма: изиђимо у миру, нашта
народ одговара: у име Господње.
Последња молитва која се чита у центру храма и пред Христовом иконом,
названа је заамвона молитва; у њој свештеник тражи од Бога да
благослови и спасе сав свој народ, Цркву и свет. У овој молитви верници
заједно са апостолом Јаковом потврђују да „сваки добри дар, и сваки
савршен поклон одозго је, силази од Оца Светлости" (Јк. 1:17). За овом
молитвом којом се Богу даје „слава, благодарење и поклоњење," народ три
пута пева: Нека је благословено име Господње од сада и довека.
На овом месту свештенослужитељ обично одржи беседу и поздрави народ.
Затим се изговара последњи благослов на светој Литургији, пропраћен
узвики-вањем славе Христу „нашем Богу и нашој Нади."
Последњи литургијски благослов је Христов благослов. На Господњи Дан
он увек почиње враћањем на његово васкрсење из мртвих. Другим данима
могу се помињати неки други видови Господње личности и дејствовања.
ЗАХВАЛНЕ МОЛИТВЕ
После причешћивања свештенослужитељ благосиља народ речима. Спаси,
Боже, народ твој и благослови наслеђе твоје. Као одговор народ пева:
Видесмо Светлост истинску; примисмо Духа Небескога; нађосмо
веру истиниту, клањајући се нераздељиво ј Тројици, јер нас је
Она спасла.
Свештенослужитељ онда благосиља вернике светим путиром, у коме свети
дарови којинису примљени још увек стоје, док их не однесе до места
Предложења где их узме (употреби) најмлађи свештеник. Док се склањају
освећени дарови народ пева:
Нека се испуне уста наша хвале твоје, Господе, да певамо славу
твоју, јер си нас удостојшЛда се причестимо светим твојим,
божанским бесмрт-ним и животворним Тајнама; сачувај нас у
твојој светињи, да се сав дан поучавамо правди твојој, Алилуја,
Алилуја, Алилуја.
Затим се говори јектенија Господу са молитвама благодарности, што је
благословио свој народ да учес-твује у „небеским и бесмртним тајнама."
Бог се умо-љава и да читав дан буде „савршен, свет, миран и безгрешан",
да кроз Свето Причешће „исправи пут наш, утврди све нас у страху свом,
чува живот наш, учврсти кораке наше..." Песме и молитве после светог
Причешћа на божанственој литургији, као и сви делове свете службе,
претпостављају да припадници Цркве учествују у евхаристичким тајнама и
да примају дарове Христовог Тела и Крви. Приношењем, анафором,
епиклезом, помињањем, молитвом Господњом и самим причешћивањем
потврђује се активно учествовање верника.
Тако је из текста свете Литургије, како се она увек служи у Православној
цркви, очигледно да је примање светог Причешћа од стране верника
редован и уобичајен део Литургије и живота хришћана. Оно се не чува за
неке посебне дане или посебне периоде, већ га треба примати молитвено и
пажљиво кад год се служи света Литургија.
Може се догодити да не буду сви припадници Цркве спремни да приме
свето Причешће на божанственој Литургији. Разумно би било
претпоставити да ће се ово
БЛАГОСЛОВ И ОТПУСТ
Овим последњим благословом призива се милост и спасење Христа
човекољупца на његов народ посредовањем Богородице и увекдеве Марије,
и моли-твама свих светих тога дана, светитеља чија се литургија служи,
светитеља тога храма, као и других светитеља који се славе у одређеној
помесној зајед-ници, као што је на пример св. Герман Аљаски у
Православној цркви у Америци или св. Сава у Пра-вославиој цркви у
Србији.
После овог благослова народ целива крст који свеште-нослужитељ држи,
прима нафору, комадиће хлеба од којих је на почетку службе узето за
евхаристијско приношење. Овај хлеб назива се и антидор што дословно
значи „уместо дарова", пошто се давао само онима који на Литургији нису
примили свето Причешће. Данас сви узимају нафору за себе, па чак и за
оне који су одсутни.
Чин отпуста на светој Литургији је исто толико литургијски и
светотајински чин, колико и претходни чин окупљања. То је последњи
критични корак читавог тока литургије. При отпусту са литургијског
окупља-ња, Народу Божијем заповеђено је да у миру иде по свету и
сведочи Царство Божије, у коме је учествовао на литургији Цркве.
Заповеђено им је да узму све што су видели, чули и доживели унутар
Цркве, и да то оживе у својим личностима у животу на овом свету. Само на
овај начин може присуство и сила Царства Божијег које „није од овога
света" да изађе из оквира Цркве и уђе у животе људи.
Они који су видели истинску Светлост, који су при-мили Небеског Духа,
који су нашли Истинску Веру на литургији Цркве; они који су окусили
свете, божанске, бесмртне и животворне тајне Христове, постају достој-ни
да објављују и сведоче исто као и апостоли и као и сви прави хришћани
свих узраста и свих доба. Због тога постоји Црква Божија и њена света
Литургија.
73
Што бјеше из почетка, што смо чули, што смо видјели очима снојима,
што сагледасмо и руке наше опипаше, о Логосу живота: И Живот се
јави, и видјели смо, и свједочимо, и објављујемо вам Живот вјечни,
који бјеше у Оца, и јави се нама; што смо видјели и чули објављујемо
вама да и ви с нама имате заједницу, а наша је заједница са Оцем и са
Сином његовим Исусом Христом. И ово вам пишемо да радост наша
буде потпуна. (Јован, 1; 1-4)

74
 ИЗАБРАНА
БИБЛИОГРАФИЈА
The Divine Liturgy. Official translation of the Ortho-dox Church
in America, New York, 1967.
The Festal Menaion. Translated from tne original Greek by
Mother Магу and Archimandrite Kallistos Ware, Faber and
Faber, London, 1969.
Service Book of the Holy Orthodox-Catholic Apostolic Church.
Translated by Isabel F. Hapgood, Syrian Antiochian
Orthbdox Archdiocese, New York, 1956.

Cabasilas, Nicholas, A Соттешагу on the Divine

Liturgy, Translated by J. M. Hussey and P. A.
McNulty, with an introduction by R, M. French,
London, SPCK, 1960. Danielou, Jean, The Bible and the
Liturgy, University
of Notre Dame Press, Notre Dame, 1956. Meyendorff, John,
Marriage: An Orthodox Perspec-
tive, 2nd Edition St. Vladimir's Seminary Press,
Crestwood, 1 975.
Ouspensky, L. and Lossky, V., The Meaning of Icons, Olten, 1952.
Schmemann, A., Introduction to Liturgical Theology, Translated by
A. Moorhouse, The Faith Press, London, 1966.
- For the Life of the World; Sacraments and Ortho-doxy,
St. Vladimir's Seminary Press, Crestwood, 1973.
- Great Lent, St. Vladimir's Seminary Press, Crest-
wood, 1969.
- Of Water and the Spirit, St. Vladimir's Seminary
Press, Crestwood, 1975.
- Liturgy and Life, Department of Religious Educa-tion,
Orthodox Church in America, New York, 1975.

75