Бугарска паганска култура 7. – 9.

века

Данас се сматра да Бугарску културу чине 3 компоненте – словенска, протобугарска и

локална византијска.
- Словенско наслеђе
Словенско наслеђе огледа се у постојању раних словенских култура у доњем току
Дунава. То су Употешти – Кандешти – Ћурел и Попина – Деждови културе, које се датују
у 6 – 7. век. Њихов траг одражава се у постојању погредног ритуала са кремирањем. Овај
вид сахрањивања био је током 8 – 9. века једини заступљен у некрополама на обали
Дунаваи у централној Бугарској. Овакве сахране практиоковане су и након
христијанизације Бугарске.
Наслеђе каснијих култура огледа се у полуукопаним кућама, које су биле и једина
врста таквих кућа током Прве Бугарске Државе. Пећи у кућама биле су од камена и лучног
су облика.
У насељима на обали Дунава среће се ограничен број ручно рађене керамике заједно са
керамиком рађеном на точку.
Локалитети Пенковске културе срећу се између Прута и Дњестра. Ова култура је рано
словенска или пост – черњаховска. Дели се у 2 периода. У другој половини 6. века делови
Анта постају федерати Византије. Њихово присуство огледа се у налазима керамике у
утврђењима у СИ Бугарској, која је ручно рађена и биконичног је облика. Ова керамика се
не среће након краја 7. века.
Први талас припадника Пенковске културе, асимилован је од стране локалних
популација.
Други период Пенковске културе везује се за Аспарухову миграцију. Ова фаза датује
се од краја 7. века и карактеришу је сиви лонци. Ова керамика назива се и пастирском
керамиком и махом је рађена ручно. Ипак, ова керамика у Бугарској, сматра се
варијацијом пастирске керамике.
Претпоставка да су популације Пенковске културе биле део фазе словенске
асимилације и да су користили словенски језик и били део Апарухових Бугара, базирала
се на чињеници Турских топонима у централној Бугарској, биритуалних сахрана на прото
– бугарским некрополама и словенског имена главног града.
 Докази у контакту култура у јужном делу Пенковске културе, које се срећу на обе
обале Дњестра, манифестују се у виду кружних земуница и огњишта на централном делу
куће и сахранама са коњима.
Учешће Пенковских популација у етно – културним процесима у доњем току Дунава
после 7. в. је под сумњом, због недостатака налаза које се Антско благо (сребрни накит и
појасеви). Спорадични налази појасева Мартиновка типа из Бугарске, не могу се сматрати
доказом, јер они припадају мањим групама Антима федерата. Ово није ни доказ да
Пенковске популације нису учествовале у настанки Бугарске.
Током Сеобе народа, германски народи су задржали одлике своје материјалне културе,
али ово није био случај са степским народима. Хунски појасеви и њихови орнаменти на
појасевима напуштају се крајем 5. в. и замењене су хералдичким стилом. Хералдички стил
замењен је крајем 7. в., а око 750. г. јавља се Салтово стил са мотивом лотусовог цвета.
Током овог периода популације прелазе са номадског на седелачки начин живота.
- Протобугарско наслеђе
Простор источно од реке Дон, у антици је сматран за границу Европе и Азије. На овом
простору постоји неколико области које се сматрају за прото – Бугарске.
Најисточнија област је долина Минусина до горњег тока Јенисеја. На овом простору
била је локална култура Таштик (4. в. п. н. е. – 3. в. н. е.), која је мешавина еуропеидних и
монголидних карактеристика из којих су потекли прото – Бугари.
Степе у Западном Сибиру и Централној Азији сматрају се за друго могуће место
порекла прото – Бугара. Неколико споменика, махом неркополе из Салтово – Мајтск
културе, сматрају се да имају особине које се касније срећу код прото – Бугара.
По овој теорији порекло прото – Бугара треба тражити код Сармата и Алана и то због
сиве керамике и због обичаја стављања меса у гроб. Обичаји спаљивања делова коња,
дрвени судови и дрвени оквир око покојника је скитски обичај, а окруживање гроба
каменом пореком је уз централне Азије.
Могу се прихватити неки касно сарматски погребни ритуали, који имају сличности са
прото – бугарским некрополама на обали Дунава. То су деформисане лобање, меридијална
оријентација покојника, стављање угља и креча на дно гроба, месна храна као прилог,
секундарно сахрањивање... Овакви обичаји срећу се и код Сармата током 1 – 3. в.
 Елементи са Истока који се срећу на бугарским појасевима су бронзани привесци.
Неки привесци са животињским и геометријским орнаментима потичу од Сармата.
Писани извори из 6 – 7. в. лоцирају бугарска племена у источноевропским степама. Ту
се срећу погребни споменици Сивашкова типа – секундарне сахране под хумкама са
хералдичким појасом и ременом. Елементи Сивашкова типа непознати су на доњем току
Дунава.
Сахрањивање под хумкама које су одлика номада, у доњем току Дунава се напуштају
због величине и брзине изградње насеља код прото – Бугара. Обичаји код Сивашкова типа
не играју важну улогу у формирању бугарске паганске културе, ако се у обзир не узимају
северна оријентација покојника и стављање меса у гроб.
Традиционално се прихвата и да је бугарска елита имала контакте са Западним
Турским Каганатом. Ипак, у доњем току Дунава неки турски храмови за поштовање култа
мртвих су непознати. Ту се мисли на храмове који су окружени зидом, гробовима са
малом оградом и каменом статуом и редом камења на источној страни гроба.
Такође коришћење турског 12 – годишњег календара, војне и административне
терминологије, личних имена, није увек доказ етничког порекла корисника.
- Античко наслеђе
Античко наслеђе у бугарској култури огледа се пре свега у репрезентативним
зградама, начину довођења воде у градове, уизради керамике византијског облика
(амфоре) и у накиту. Ови производи нису продукт директног утицаја, већ су последица
савремености са Византијском културом током 8. – 9. в. Ови елементи су позајмљивани од
византијске материјалне културе.

Неки аутори дефинишу паганску културу Бугара као једну од варијаната Салтово –
Мајатск културе. Они се позивају на сиву пречишћену керамику и крчаге. Али, керамика
из доњег тока Дунава је различита од оне из Салтово културе. То се огледа у облицима и
величини крчага и лонаца. Такође, крчази у облику ојнохое, која се среће у Салтово
култури, нису познати у Бугарској.
Гробови оријентисани ка западу у Салтово култури си непознати у дунавској
Бугарској. Салтово појасеви са орнаментима лотусовог цвета нису били прихваћени у
Бугарској.
 Бугарска паганска култура била је писана. Грчка писана традиција у Бугарској
омогућила је брзу трансформацију у писани слоевнски језик. Паганска култура је због
овога подељена у 2 периода – неалфабетски (крај 7. – поч. 9. в.) и алфабетски (рани 9. –
864. г.).
Многи аутори пагански период дефинишу као прото – бугарски, па су архитектонско
споменици Плиске и Преслава дефинисани као прото – бугарски.
Прото – бугарска компонента не може се сматрати хомогеном. Треба издвојити 2 групе
прото – бугарске културе код прото – Бугара – културу владајуће елите и културу
популација из средњег и нижег сталежа.
У основним облицима материјална култура и погребни ритуали формирају јединствену
слику у доњем току Дунава. Она се често од стране аутора назива културом Прве
Бугарске Државе.
Паганска култура Прва Бугарске Државе среће се у 3 области – северно од Дунава,
јужно од планине Балкан и између Дунава и планине Балкан. Чинили су је 2 главне
етничке групе – Словени и прото – Бугари. Ипак, ни ове две групе нису биле хомогене.
Средином 9. в. на прсотору Карпата, Родопа, Црног мора и између Мораве и Шар
планине формира се јеинствена култура коју карактеришу велике куће, керамика и
економија. Ово је било могуће због централне политичке власти и резултат је ширења
буграске државе на територије Византије. Ово јединство ће нестати након 1018. г. када
Византија осваја територију Бугарске.