Градитељство на тлу Хрватске у раном средњем веку

Доњу границу раног средњег века у Хрватској чини пад античких градова у Далмацији
под налетом Авара и Словена почетком 7. в. Након овог јадранска обала била је под
утицајем франачке и византијске државе. Горњу границу чини пад државе хрватских
владара крајем 11. в. и стварање угарско – хрватске краљевине под династијом
Арпадоваца.
- Раносредњовековни градови
Раносредњовековни градови по свом настанку деле се на староантичке са
континуитетом у раном средњем веку и на нове градове без раније урбане традиције.
Сплит је пример трансформације касноантичке палате у раномсредњовековни град.
Куле у јужном делу претварају се у резиденције црквених великодостојника, а
Диоклецијанов маузолеј у катедралу. Јупитеров храм претвара се у крстионицу, а
стражарски простори над Северним и Западним вратима у црквице.
У Задру (Јадар) је уз римски форум саграђен црква Св Доната, а у близини копнених
врата црква Св Ловре.
Од градова без раније античке традиције издваја се Дубровник.
- Стамбена архитектура
Куће у Сплиту биле су грађене тако да су у приземљу биле трговачке просторије, на
спрату стамбена просторија, а у поткривљу кухиња. Грађене су техником ломљеног
камена. Стамбени простор имао је и бифоре. Већина кућа имала је 1 спрат.
- Црквена архитектура
У црквеној архитектури хрватске издвајају се 3 раздобља:
1) постантичко раздобље – обухвата период од рушења античких градова почетком 7. в. до
појаве државе хрватских кнежева у 9. в.; мали број грађевина из овог периода (углавном
адаптације),
2) каролиншко раздобље – период од 9. – 10. в.; цркве у далматинским и истарским
градовима,
3) предроманичко раздобље – 11. век.
 Два основна типа цркава у прероманичкој архитектури су централне грађевине са
куполом над средњим делом простора и лонгитудиналне грађевине. У познијем
периоду јавља се комбинација ова два типа – лонгитудиналне грађевине са куполом.
* Централне грађевине
Централне грађевине деле се на оне са кружним или правоугаоним централним
простором око кејге се нижи апсиде и на оне са рашчлањеним просторним обликом.
Најједноставније су једноапсидалне грађевине централног типа и овај тип се среће код
цркве Св Марије у Малом Ижу.
Сложеније варијанте су цркве централног типа тролисне основе, где је средње поље
засведено слепом калотом. Овакве цркве окружене су са 3 полукружне апсиде и
правоугаоним пољем. Пример је црква Св Николе код Нина.
Четворолисни облик среће се код крстионице у Нину и овде из квадратне основе на
свакој страни излази по једна апсиде.
Шестолисну основу крактерише централни кружни простор око којег се ниже 6
апсида. Пример су црква Св Тројице у Задру и црква у Кашићима.
Код осмолисне основе среће се 8 апсида око правоугаоног простора. Среће се у Ошљу,
где је изнад нартекса и звоник и у Св Ивану код Брибира.
Рашчлањеног просторног облика је црква Св Доната у Задру, која је кружне основе и
стубовима је подељена у 2 дела – средишњи и спољни прстен. Спољни прстен је подељен
на приземље и спрат. На источој страни су 3 полукружне апсиде. У горњем делу спољног
кружног брода је галерија.
* Лонгитудиналне грађевине
Код лонгитудиналних грађевина издвајају се једнобордне, двобродне и тробордне
грађевине. Састоје се од правоугаоног простора намењеног верницима и полукружног или
правоугаоног дела где се налазио олтар.
Код 1 – бродних срећу се нерашчлањени и рашчлањени примерци. Нерашчлањену
основу има Св Јурај у Сплиту (полукружна апсида споља и изнутра) и црква Св Илије у
Балу (правоугаона апсида споља и изнутра).
Код рашчлањеног облика простор се рашчлањује лезенама (плитак пиластр на фасади)
и нишама у 3 поља. Пример рашчлањеног унутрашњег простора је црква Св Андрије
(апсидаполукружна споља и изнутра) и црква Св Јураја у Каштелу (апсида споља и
изнутра правоугаона).
Једнобродна тролисна рашчлањена црква среће се код цркве Св Спаса код Цетине.
Испред нартекса је звоник.
Двобродне и двоапсидалне цркве су ретке,а простор је такође рашчлањен или
нерашчлањен. Издваја се црква Св Петра Старог у Задру.
Тробродне цркве могу бити једноапсидалне и троапсидалне. Апсида може бити
полукружна споља и изнутра или полукружна споља изнутра, а правоугаона споља.
Пример су Катедрала у Биограду (полукружна апсида споља и изнутра) и црква Св Петра
и Мојсија у Солину (апсида правоугаона споља и изнутра).
* Лонгитудиналне грађевине са куполом
Код лонгитудиналних грађевина сакуполом, купола је над средњим пољем и ослоњена
је на пандатифе. Могу бити једнобродне и тробордне.
Једнобродна је црква Св Михајла у Стону, која је задужбина краља Михајла. Изграђена
је у периоду од 1077 – 1081. г. У њој је фреска ктитора који држи модел цркве. Купола
није очувана. Апсида је правоугаона. На унутрашњим зидовима су лизене и нише.
Тробродне основе је црква Св Барбаре код које је апсида полукружна. Бочни бродови
се завршавају пполукружним нишама.

Цркве у Истри и Алмацији грађене су каменом. На поду су камене плоче, а зидови су

од притесаног камена везаног малетером у неправилним редовима. Простори купола су
пресвођени калотама, а апсиде полукалотама. Прелаз из четвртасте на кружну основу
куполе чине тромпе.
Присуство куполе је утицај Византије, а звоника каролиншке државе.