Византијски извори за историју народа Југославије

- Прокопије
Рођен је крајем 5. или 6. века. Био је пратња војсковође Велизара. Најзначајније његово
дело је De bellis у 8 књига. Ту он говори о ратовањима које је водио Јустинијан. У оквиру
опсивања ратних операција у Италији, соврће се и на упаде Словена у Подунављу.
Написао је и Тајну историју (Historia arcana) где износи оно што није смео да каже у
De bellis.
495. г. – Описује пролаз Херула кроз словенске земље. Они после пораза од
Лангобарда напуштају своју земљу и крећу на север и на југ у Панонију.
530 - - 545. г. – Прича о правом и лажном Хилвуду. Прави Хилвуд је био стратег
Тракије и био је на дунавској граници стациониран, где је спречавао прелазе Анта и
Словена.
Када су Анти и Словени заратили између себе, Словени су заробили неког Анта, који
се звао Хилвуд. У међувремену Јустинијан нуди Антима да се населе у граду Турис, да би
спречавали бугарске упаде, на шта Анти и пристају.
Прокопије говори и о заједничким обичајима Анта и Словена. Кад осете да су болесни
или да им се ближи смрт, они жтрвом искупљују свој спас. Обожавају реке и нимфе.
Станују у бедним колибама.
Кад се сукобљавају нападују групно. Носе штитове и копље, а оклоп не носе. И Анти и
Словени имају исти језик. Риђи су.
537. г. – Словени, Анти и Бугари као византијски плаћеници сукобљавају се са Готима.
Готи су опседали Рим и освојили су луку Остију.
540. г. – Прокопије говори о борбеној тактици подунавских Словена.
545. г. – Сукоб Херула и Словена у Тракији.
548. г. – Словени из Подунавља продиру до Драча.
550. г. – 3000 Словена упада у Тракију.
пол. 550. – поч. 551. г. – Упади Словена у Илирик и Тракију и упад Анта за време
Јустина I.
- Менандар
560. г. – Антско посланство код Авара услед пустошења антске земље од стране Авара.
Авари убијају антског посланика.
569. г. – Авари помажу Византију у борби против Словена, који пустоше по
византијском подручју.
579. г. – Авари долазе пред Сирмијум и граде мост преко Саве и каган се правда да иде
против Словена.
581. г. – У Тракији се скупљају Словени ради пљачкања Тракије.
- Теофилакт Симоката
555. г. – Словени наговорени од стране кахана упадају у Тракију.
585. – 586. г. – Упад Авара и Словена у Илирик. Освојили су Рацијарију, Бононију...
588. г. – Словени пљачкају Тракију.
593. г. – Авари опседају Сингидунум и упадају у Срем.
594. г. – Први Присков поход против Словена на доњем Дунаву.
- Псеудо – Маврикије
Стратегикон, који је војни приручник, написан је 80 – их година 6. века од стране
непознатог аутора под именом Псеудо – Маврикије.
крај 6. – поч. 7. в. – Пише како треба поступити према Словенима и Антима. Они
живе на исти начин. Многољудни су, могу да издрже хладноћу, кишу и глад. Пријатни су
према странцима. Заробљенике одређено време држе заробљене, а после уз откуп, они
могу да поврате своју земљу или тамо остају као слободни људи.
Ако жени умре муж, она онда врши самоубиство.
Живе у шумама, око река, по мочварама. Водее разбојнички начин живота.
Имају по 2 мала копља, свака особа. Служе се и луковима и малим стрелицама
намазаним отровом. У сукобу са противником нису сложни. Пре битке вичу да би
уплашили противника.
Походе против њих треба водити зими, јер тад на могу лако да се сакрију. Треба их
нападати на отвореном. Пошто имају много вођа, треба неке од тих вођа придобијати.
- Ускршња хроника
Обрађује време од Адама до 627. г. Састављена је између 630. – 640. г. Име састављача
није познато, али је он припадао црквеном клиру.
626. г. – Опсада Цариграда од стране Персијанаца, Авара и Словена.
- Георгије Писида
Живео је за време цара Ираклија. Оставио је стиховни запис (Bellum avaricum) о
аварско – словенској опсади Цариграда 626. г.
614. – 616. г. – Словенска гусарења по Егеји.
626. г. – Опсада Цариграда од стране Персијанаца, Словена, Авара, Бугара, Скита.
Укупно их је било 80.000.
629. г. – Сукоби Авара и Словена.
- Теодор Синкел
Живео је у време цара Ираклија.
626. г. – Аварско – словенска опсада Цариграда.
- Анонимна беседа о опсади Цариграда (Oratio historica)
Реч је о спису који је читан у некој цариградској цркви. Наисан је између 815. – 860. г.
Израђен је за верску употребу, а аутор је припадао цариградском клиру.
626. г. – Опсада Цариграда. Словени користе моноксиле.
- Чуда Св Димитрија I
Прва збирка састављена је најкасније око 620. г. Аутор је Јован, солунски митрополит.
Збирка се састоји ид 13 поглавља у част солунског чудотворца.
584. г. – Одред од 5.000 Словена напада Солун.
586. г. – Аварско – словенски напад на Солун. Напад је грађане Солуна затекао изван
зидина града. Опсада је трајала 7 дана, а нападачи су се повукли услед појаве куге међи
њима.
586./587. г. – Глад као последица опсаде Солуна.
- Чуда Св Димитрија II
Састоји се од 6 књига, а писац је припадао солунском клиру. Писан је за време цара
Ираклија (610. – 641. г.).
614 – 616. г. – Словенска племена пљачкају по Егеји и нападају Солун под вођством
Хациона.
618. г. – Аварско – словенски напад на Солун.
630. г. – Покушај Словена након земљотреса да уђу у Солун.
674. – 677. г. – Двогодишња блокада и тродневна опсада Солуна од стране словенских
племена.
680. – 685. г. – Куверова сеоба из Подунавља у Македонији, где се населио у
Керамизијском пољу.
- Теофан
Теофанова Хисториографија настала је између 810./811. – 814./815. г.
559. г. – Напад Хуна и Словена на Цариград.
626. г. – Авари, Словени и Персијанци опседају Цариград.
658. г. – Констанс II води рат против Склавинија (Македонија и околне области).
665. г. – Вођа Арапа Абдерахман пресељава Словене у Сирију. Ово је први помен
Словена у Малој Азији.
679. – 680. г. – Досељавање Бугара под вођством Аспаруха на Балкан и покоравање
словенских племена која су ту затекли.
758./759. г. – Константин V напада Словене у Македонији.