Prvi kontakt sa vanzemaljskom civilizacijom Pojam prvog kontakta sa vanzemaljskim civilizacijama postao je popularni predmet kako naunih istraivanja

tako I naune fantastike. U zavisnosti od discipline pogledi na prvi kontakt su razliiti u detaljima, ali su neke injenice iste. Kao na primer : u antropologiji definicija prvog kontakta je susret dve kulture koje prethodno nisu znale za postojanje druge civilizacije. Dok u hemiji prvi kontakt pretstavlja trenutak kada jedna estica dodje u kontak sa drugom. Tako da je ovo ustvari jedno te isto, jer je kontakt konstantan a estice u hemiji odnosno civilizacije u antropologiju su ista stvar ali u navedenim disciplinama gledanje na njih je razliito. Iako je naucna fantastika jedan od oblika fantastike ona mora u sebi da sadrii neke injenice na kojim je zasnovana. to nam ustvari pokazuje vrstu vezu izmedju nauke i fantastike. Napisano je bezbroj knjiga, snimljeno mnogo filmova,serija i raznih dokumentaraca. Neki od njih su korisni i pokuavaju da nam objasne pojave i interakcije koje nastaju prilikom prvog kontakta izmedju zemaljske i vanzemaljske civilizacije. Dok oni drugi, loije uradjeni nam samo odvlae panju od stvari na koje bi trebalo da se fokusiramo. Ipak te civilizacije koje su nam strane i o kojima nita ba sigurno ne znamo, mi njih prikazujemo u razlicitim svetlim. Negde kao mala zelene bida sa velikim glavama koji su uasnoo drueljubivi i ele da pomognu. Dok u onom tamnom svetlu ih prikazujemo kao civilizaciju koja preti naoj od istrebljenja, dolazedi na Zemlju, otimajudi nedun, odvodedi ih na svoju plantu i izvravajudi eksperimente na naoj vrsti, ljutskoj vrsti. U okviru svih disciplina koje se bave prvim kontaktom postavlja se nekoliko stvarno ozbiljnih pitanja koja su vezana za nasu civilizaciju. Kao na primer : Kako de taj dan uticati na nas? Da li ce taj dan, kada bude doslo do prvog kontakta, biti jedan od najvedih evolucionih koraka obe civilizacije ili de biti jedan od najmradnijih perioda? Da li se taj prvio kontakt stvarno desio i da li de se desiti u blioj ili daljoj bududnosti? Kako je sve to poelo ? Krajem 18. i poetkom 19. veka poinje veliko ineresovanje o NLO ( neidentifikovani letei objekat koji
pretstavlja svaki letei objekat ili svetlost ije se poreklo trenutno ne moemo utvrditi) i vanzemaljskim civilizacijama. Francuska akademija nauke je 1900 godine nudila 1000 franaka prvom oveku koji stupi u kontakt sa vanzemaljskom civilizacijom na Marsu. Akademija je vrsto verovala da na Marsu postoji ivot. Njihovo verovanje zasnivalo se na tome sto je 1877 Djovani Virginius Skjapareli objavio vest da na Marsu postoje neke tamne linije, odnosno kanali. Od tada veruje se da na Marsu postoji ivot. Nedavno naucnici su nasli tragove sitnih starih bakterija na povrini jedne stene na Marsu. A 2012 godine NASA je pronasla dokaz da postoji tekua voda na povrini Marsa, sto znai da je sada mogunost pronalaska neke vanzemljske civilizacije vea. Poto ta mogunost vremenom raste, ljudi sve vie tee ka tome da stupe u kontakt sa vanzemaljcima. ak je Australija pretstavila dzinovski radio teleskop koji e biti 50 puta snaniji od sadanjih teleskopa I moi e da da istrauje crne rupe, tamnu energiju pa ak I postojanje svemira pre 14 milijardi godina. Ipak sekundarni cilj istraivanja ovog satelita je otkrivanje ivota van planete Zemlje.

Kako su tokom godina rasla istraivanja o vanzemaljcima, poela su se postavljati pitanja da li NASA krije vanzemaljce ili ne? Postoje razne teorije o tome kako de se vanzemaljsci naseliti Zemlju. Jednu od njih lansirao je poznati bloger Lon Strikler kada je najavio da de se na zemlju, krajem 2012 godine, naseliti vanzemaljci. Druga od tih teorija, meni jako zanimljiva, je pria pograbnika Glena Denisa koji tvrdi da u bazi u Rozvelu su raene autopsije nad mrtvim telima vanzemaljaca. Sve dok postoje samo teorije o vanzemaljcima i njihovom postojanju ja u njih nedu verovati. Nego u trenutku kada vanzemaljci budu izloeni u muzejima i kada de biti dostupni celoj civilizaciji tada, ako to doivim, du ja, kao i ostatak oveanstva znati da terorije nisu bile samo teorije ved neto mnogo vie.