Језик и његов развој до друге половине 12.

века

Словенски преци, пре своје сеобе на југ говорили су прасловенским језиком. Он спада
у индоевропске језике у које још спадају балтички, германски, романски, келтски,
албански, грчки, јерменски и индоирански. Сви ови језиди воде порекло од
праиндоевропског језика.
Прасловенски се од данашњег српског разликовао по већем броју самогалсника. У
време досељавања Словена на Балкан, језик Словена мало се разликовао од
прасловенског, али и прасловенски је имао своје дијалекте. Језичка међа која је раздвајала
Јужне Словене на западнојужнословенски и источнојужнословенску грану ишла је
линијом ушће Тимока – Осогов – Шар планина.
Многе речи везане за земљорадњу, називе оруђа, сточарство, ковачки занат,
словенског су порекла. Имена цветова, неких животиња, имена река и градова, латинског
су порекла.
У 10. и 11. веку долази до промена у вокализму. Од тренутка када су се ове промене
завршиле (током 11. века), долази до појаве српскохрватског језика.

Најстарији ћирилични натпис је Темнићки натпис из 11. века на коме је набрајано 10

несловенских имена севастијских мученика.