ДОСЕЉАВАЊЕ

СРБА НА БАЛКАН

Аутор: Борис Богосављевић

 Досељавање Срба на Балкан је било у склопу
ширег процеса досељавања Словена у југоисточну
Европу током VI и VII века.

Иако се словенско име

први пут помиње у VI веку,
грчки историчар Херодот је
писао о прецима Словена
још у V веку п.н.е.
 Прадомовина Словена звала се Бојка или Бела
Србија. То је била област у Европи из које су они
кренули на Балканско полуострво. Налазила се на
северу, између река Одре и Висле, Азовског мора и
Карпата. То је простор савремене источне и јужне
Пољске, Украјине и југозападне Русије.
 Словени су живели у родовско-племенским
заједницама, још увек нису формирали племенске
савезе.
 Бавили су се земљорадњом, сточарством, ловом
и риболовом.
 Куће су им биле изграђене од дрвета или прућа
облепљеног иловачом. Правили су их поред река и
језера, јер су се бавили риболовом. У равничарским
пределима правили су земунице које су биле већим
делом укопане у земљу. Земља на којој су живели је
била обрасла шумом и богата водом, па су им насеља
због тога била тешко приступачна. То им је
олакшало одбрану од непријатеља.
 Словени су живели у задружним породицама које
су биле територијално одвојене. На челу породице
био је домаћин. Кад би се та породица повећала
дошло би до отцепљења, па се једна група даљих
сродника издвојила и формирала своју породицу, с
тим што су ипак задржали породичне традиције и
родбинске везе са ранијим заједницама. Тако су
формиране шире заједнице - братства. На челу
братства био је старешина. Прикупљањем више
братстава стварана је још шира заједница која се звала
племе.
 Најзначајнији племенски савез је формиран у
Рашкој, као и у Дукљи.
 Византинци су словенске племенске области
звали склавиније. То су биле засебне политичке
јединице на чијем челу је био кнез.
 Постоје два разлога због којих су Словени
напустили своју прапостојбину:

1. Када су Хуни из Азије 375. год. прошли кроз

Врата народа (Велика сеоба народа), Словени су,
као и бројна друга племена, морали да напусте
своје територије.
2. Словени су тражили повољније место за живот.
Обрађивали су земљу врло примитивно. Нису
знали да обнове плодност земље, тако да је она
врло брзо постајала слабо плодна. Започели су
сеобу у три правца-на исток, запад и југ.
 СТАРИ СЛОВЕНИ И НАСЕЉАВАЊЕ
БАЛКАНСКОГ ПОЛУОСТРВА

 Пљачкашки походи Словена на Балкан почели

су у VI веку, у време цара Јустинијана I (527-565).
Словени су се прво удружили са Бугарима, а
касније са Аварима.
 У својим походима стигли су до Тракије,
Тесалије и Епира.
 Цар Јустинијан је у то време ратовао у Италији и
Шпанији, тако да није могао да брани своје поседе
на Балкану.
 Словени су са Аварима напали Солун 586. год.
Опљачкали су и спалили целу околину Солуна, али
су морали да се повуку после седам дана, када их је
отерала ромејска војска.
 Године 626. покушали су са опсадом
Цариграда. Ни она није успела пошто су после
десет дана поражени аварска коњица и словенски
бродови.
 У VII веку Словени су долазили на византијску
територију са својим породицама, да би се ту и
настанили.
 Између Дунава и планине Балкан земља је била
позната као “Словенска”. Византија је задржала
само Ниш и Софију, као и долину Мораве.
 СЛОВЕНСКА МИТОЛОГИЈА
 Словенска митологија је постојала до
покрштавања Словена у средњем веку.
 Веровали су у живот после смрти, виле, вукодлаке
и вампире.
 Најважнија божанства су били Перун (врховни
бог), Световид и Дажбог (бог Сунца).
 ОДНОСИ СА СУСЕДИМА И
СТАРОСЕДЕОЦИМА
 Словени су на Балкану затекли Илире, Келте,
Трачане, Дачане и Грке. Они су углавном
потиснути и асимиловани. Словени су населили
долине великих река.
 Романизоване Илире и Трачане Словени су
називали Власима. Они су се повукли у планине и
живели као сточари.
 Суседи Словена су били Баварци у данашњој
Аустрији, Франци у данашњој Словенији и
Хрватској, Лангобарди у северној Италији,
Румуни и Грци.
 Бугари су азијско племе из Закавказја. На
Балкан их је довео кан Аспарух. Населили су
Горњу Мезију. Пошто су Словени били бројнији,
Бугари су прихватили словенску културу, тако да
данас имају доста сличности са Словенима.
 Мађари су народ угро-финског порекла. У
Панонску низију стижу крајем IX века и одатле врше
пљачкашке походе на друге земље.
 Немачки владар Отон I их је поразио на реци
Леху код Аугзбурга 955. год. и тиме зауставио
њихов продор у западну Европу.
 Мађари примају хришћанство у XI веку.
 ПОКРШТАВАЊЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
 За време цара Ираклиона у VII веку
византијски свештеници су покушали да покрсте
Јужне Словене, али без успеха.

Хришћанство се прво
проширило међу
Карантанским Словенима
(у данашњој Словенији).

Велики утицај су имали далматински градови.

Хрватска племена су покрштена под утицајем
хришћанског становништва у тим градовима.
 У другој половини XIX века великоморавски
кнез Растислав је позвао немачко свештенство да
покрсти његов народ.
 Византијски цар Михаило III је послао Ћирила
и Методија, браћу из Солуна.
 Ћирило је саставио прво словенско писмо –
глагољицу.
 Превели су најважније црквене књиге на језик
македонских Словена из околине Солуна.
 Њихова мисија трајала је од 863. до 885. год.
 После смрти Ћирила и Методија, њихови ученици
су протерани под утицајем немачких свештеника.
Они су наставили да проповедају хришћанство међу
балканским Словенима.

Најпознатији
ученици су били
Климент и Наум.
Они су проповедали
хришћанство међу
македонским
Словенима и
Бугарима.
 Климент је поједноставио глагољицу и направио
ново писмо – ћирилицу.
 Ћирилицу и данас користе Срби, Македонци,
Бугари и Руси. Глагољица, а касније латиница, се
одржала међу Хрватима и Словенцима.
 Први писани споменик на
ћирилици је Мирослављево
јеванђеље,

на глагољици
Башчанска плоча,

а на латиници
Брижински споменици.
 Христијанизација или покрштавање је
преобраћање појединца или већег броја особа у
хришћанску веру.
 Након великог раскола хришћанске цркве 1054.
год. Срби, Бугари и македонски Словени су
припали православној, а Хрвати и Словенци
католичкој цркви.
 Словенци су примили хришћанство у VII веку,
Срби, Хрвати, Бугари и Чеси у IX, а Пољаци и
источни Словени у Х веку.