Бугарска и Угарска у раном средњем веку

Бугарска

Бугари воде порекло од хунско – туранских племена; пре своје сеобе на

Балканско полуострво живели су на Кавказу. У VII веку прешли су реку Дунав и
населили се на подручју Византијског царства. Приликом насељавања затекли су нека
словенска племена која су ускоро покорили; своју државу основали су на подручју
између реке Дунав и планине Балкан (Стара планина). Бугари су у односу на
словенско становништво које су ту затекли били малобројни, па су се врло брзо
словенизовали (преузели словенске обичаје, језик и културу), али су зато Словени
преузели њихово име (Бугари).
Успон бугарске државе почиње у IX веку. За време кнеза Бориса, примили су
хришћанство из Цариграда 864. године. Водећи мисионари који су у Бугарској ширили
хришћанство били су ученици Ћирила и Методија, Климент и Наум, који су највише
деловали из Охрида (Македонија). Клименту се приписује састављање ћирилице, која
је добила име по Ћирилу. Међутим, то мишљење се доводи у сумњу из разлога што је
Македонија у Климентово време била центар глагољице, старијег писма. Вероватније је
да је ћирилица настала у Бугарској.
У X веку Бугарска постаје царство. Кнез Симеон (893 - 927) проглаша се
царем; царску титулу признала му је и Византија. У то време и Србија се нашла под
влашћу Бугарског царства. Након Симеонове смрти Бугарска је пала под византијску
власт. Устанак против Византије подигао је у Македонији 976. године племић
Самуило. Он је успео да освоји Македонију, Тесалију, Епир, Албанију, Бугарску,
Србију, Босну, Дукљу и Далмацију и прогласио се царем (Самуилово царство). Са
Самуилом се сукобио и поразио византијски цар Василије II, 1014. године у бици на
планини Беласици. Заробио је 14 000 Самуилових војника и наредио да се ослепе,
остављајући сваком стотом по једно око, како би могли да врате војску. Када је видео
овај призор Самуило је доживео срчани удар и умро. Његово царство уништено је 1018.
године и припојено Виазнтији.

Угарска

Мађари (Угри) спадају у угро – финску групу народа, али их неки научници
сврставају и у турске народе због мешања са турским племенима. Пре насељавања
живели су у области између река Дњепра и Дона. А крајем IX века населили су се у
Панонску низију под вођством Арпада. У Панонији су покорили Словене и до
средине X века су живели пљачкајући околне народе. Са Мађарима се сукобљавао и у
том сукоу погинуо и српски кнез Часлав. За оснивача мађарске државе узима се
Стефан I (997 – 1038) или на мађарском Иштван. Он је долазио из династије
Арпадовића која је владала Угарском до 1301. године. Стефан је 1000. године
примио хрићанство и добио од папе краљевску круну. Земљу је поделио на
жупаније, којима су управљали жупани (краљеви чиновници) и увео феудални систем.
У XI и XII веку Угарска се проширила, покорила је Трансилванију, Хрватску и
Далмацију. До XIII века феудални систем у Мађарској се усталио а моћ и утицај
феудалаца је био огроман. Због тога је краљ Андрија II био принуђен да објави
Златну булу 1222. године, документ који је гарантовао права и привилегије
племства.