Досељење Словена на Балканско полуострво

Први податак о једном словенском нападу на Балканско полуострво забележио је

Прокопије и десио се за време владавине Јустина Првог (518 - 527). Реч је о нападу Анта
који су живели у суседство Склавина у степама северно од ушћа Дунава. Овај антски
напад са успехом сузбио је византијски војсковођа Герман.
Напади Анта и Склавина на Тракију били су још чешћи за време владавине
Јустинијана (527 – 565). Византијска војска под вођством Хилвуда успешно је одолевала
овим нападима на левој обали Дунава све до његове погибије 531. или 534. године.
На основу налаза керамике типа ``Пенковка`` може се пратити пут продора Анта од
Украјине па све до Ђердапа. Миграције Склавина могу се одредити на основу налаза урни
типа ``Праг – Корчек`` из области Чешке, Моравске и закарпатских простора па све до
Влашке и Молдавије. На основу ових налаза може се раћи да је лева обала Дунава од ушћа
до Ђердапа за време Јустинијана била насељена Склавенима.
Прокопије у својој ``Тајној историји`` каже да за време Јустинијана Бугари, Склавини
и Анти пустоше по читавом Илирику, од Јадрана до Цариграда, а нарочито Тракију и
Хеладу. Балканске провинције назива ``скитском пустињом``.
545. године већа маса Склавина прелази Дунав, али бивају поражени у Тракији, а три
године касније, продор Склавина преко Дунава сеже све до Драча.
550. године две групе Склавина прелазе Дунав и Марицу и освајају утврђење Топир.
Исте године Склавине прелазе Дунав и долазе све до Ниша, а од напада на Солун
одустају, па крећу ка Далмацији. Византијска војска овог пута била је поражена.
Археолошке трагове Склавина на простору јужно од Саве налазимо у виду насеља у
Мушићима и некрополе у Дворовима. Насеље у Мушичима је мало са малим квадратним
кућама и нешто већим овалним кућама. Керамика која је овда нађена датује се у рану фазу
6. века.
Словенске пљачкашке походе 550. и 551. године везују се за лангобардско – гепидске
сукобе у Карпатској котлини. Гепиди су од стране Византије били оптужени да помажу
Склавине при прелазу преко Дунава.
 558. године долази и до првог контакта између Византије и Авара када је у Цариград
стигао аварски изасланик Кандих нудећи помоћ царству против свих непријатеља, што је
одобрено, али није им било дозвољено да се населе на територији Царства.
559. године Кутригури заједно са хунобугарским племенима и Склавинима прелазе
Дунав и преко Мезије и Скитије упадају у Тракију, одакле продиру преко Македоније у
Грчку, нападају Херсонес и крећу ка Цариграду. Напад на Цариград убрзо је пропао, јер
су Византинци завадили Утигуре и Кутригуре.
562. године у Цариград стиже Аварско посланство тражећи земљу за насељавање.
Нуди им се земља Херула, простор између Сремске Митровице и Београда, а они су
тражили просторе на десној обали ушћа Дунава.
567. године склапа се савез између Лангобарда и Авара против Гепида. Лангобарди
морали да предају десетину своје стоке Аварима, након победе припала би им половина
плена и морали су се одрећи земље Гепида. Лангобарде је предводио Албоин који је
поразио Гепиде, али Сирмиум нису заузели ни Авари ни Лангобарди, већ царски
војсковођа Бон.
На основу археолошких података може се пратити продор Авара 567 – 568. године.
Они су заузели међуречје Дунав – Тиса и Горњу Панонију, па су прешли Дунав код
Дунасекче и продрли су све до Нежидерског језера. У области Балатона била је
популација романизованог аутохтоног становништва (Кестхељска култура).
569. године Авари опседају Сирмиум, а потом шаљу посланство у Цариград са
захтевом да се населе у околини Сирмиума, што им је одбијено.
578. – 579. године напади Склавина из Влашке натерали су царску владу да склопи
савез са Аварима који су победили Склавине. Овом прилико Словени су на Балкану
остали све до 583 – 584. године.
582. године Сирмиум пада у руке Авара.
583. године Сингидунум, Виминациум и Августа пали су у руке Авара. Пошто су
избили на Црно море, цар Маврикије (582 - 602) склапа са Аварима мир.
586. године Авари и Словени опседају 7 дана безуспешно Солун.
591. године Византија и Персија склапају мир, чиме се велики део војске са Истока
пребацио на Дунав.
 595. године царска војска добија наредбу да презими у Влашкој након чега избија
побуна у војсци, а цар Маврикије смењује Приска. Исте ове године отпочиње византијска
офанзива против Словена.
600. године долази до великог сукоба на Тителском брегу између царске војске и
Авара, Словена и Гепида. Ово је први сигуран податак о Словеним у јужном Банату.
602. године борба против Склавина била је безуспешна, а цар Маврикије опет је
тражио да се презими на левој обали Дунава, услед чега је дошло до побуне и за цара
војска је изгласала центуриона Фоку (602 - 610). За време владавине Фоке мир са Аварима
обезбеђен је данком у злату, али то није зауставило словенску колонизацију, чије се
некрополе и насеља налазе у приобалном подручју Доње Мезије ка граници са МАлом
Скитијом.
614 – 615. године Словени нападају Тесалију, Хеладу, Кикладска острва, Епир.. Главни
циљ ових напада био је Солун. Он је 618. године био нападнут од стране Авара, Словена и
Бугара.
За време цара Ираклија (610 - 641) у солунско залеђе долазе и Срби. Њима је у овој
области земљу доделио Константин Порфирогенит, али они се нису овде дуго задржали,
те су опет прешли Дунав, предомислили па поново затражили дозволу да се населе.
На Јадран Словени избијају око 614. године када је пала Салона.
626. године опсада Цариграда од стране Авара, Словена, Бугара, Гепида и
Персијанаца.