Zadatak 1

Najpre bih prema ,,teoriji međugrupnog takmičenja i realističnog konfiklta” čiji je tvorac
Muzafer Šerif pokušao da uvidim da li među sukobljenim grupama postoji nešto bi za njih
moglo da predstavlja ,,ograničeni resurs”, odnosno da li je uzrok sukoba neka povlastica ili
predmet koje jedna grupa privilegovano koristi u odnosu na sukobljenu stranu. Npr. možda se
deci sa sela dopušta raniji izlazak sa poslednjeg časa kako bi na vreme stigli kući, jer putuju
dalje, dok ostali moraju da sačekaju kraj časa. Pokušao bih i da uvidim da li je odnos
nastavnika prema novopridošlim učenicima uticao na aktiviranje predrasuda prema njima od
strane ostalih učenika, jer je često slučaj to da je u seoskim školama kriterijum znatno niži
nego u gradskim, pa su nastavnici možda popustljiviji prema tim đacima, što iritira ostale u
odeljenju. Vodeći se ,,metodom saradanje oko zajedničkih ciljeva” pokušao bih da pred
učenike postavim zadatke koje mogu rešiti isključivo u međusobnoj saradnji. Prema ,,teoriji
međugrupne dominacije” pokušao bih da uočim koje privilegije deca koja žive u gradu koriste
kako bi uspostavila dominantan odnos u odnosu na decu sa sela. Pošto se škola nalazi u gradu,
gradska deca su ,,na svom terenu” i koriste to što se deca sa sela još uvek ne snalaze najbolje
u urbanoj sredini. Trebalo bi organizovati obilaske grada kako bi se sva deca bolje upoznala
sa okolinom i time bi prednost jedne grupe nestala. Takođe bih mogao neke od časova
posvetiti primerima gde su pripadnici romske nacionalne manjine delili istu sudbinu ili
delovali udruženim snagama sa pripadnicima većinskog naroda. Mogu se i izdvojiti
pojedinačni primeri prijateljstva i saradnje među ličnostima iz obe etničke grupe kako bi
učenicima služili kao primer na koji bi se mogli ugledati. Ovde bih se vodio
metodom ,,hipoteze kontakta”, gde bi učenici ne samo na osnovu ličnog kontaka prevazilaza
predrasude, već i pomoću neposrednih iskustava i učenja pomoću ,,neposrednog komtakta”.
Pokušao bih da kulturu manjine približim učenicima koji pripadaju većinskom narodu i
obrnuto. Mogu se i navesti primeri iz prošlosti gde su na delu osporavane teorije o nadmoći
neke rasne ili nacionalne grupe ljudi u odnosu na ostatak čovečanstva. Ovim primerima
kažnjavalački obrazac ka unutra bi mogao biti zamenjen kažnjavalački obrascem ka spolja.
Na osnovu pristupa iz ugla ,,teorije socijalnog identiteta” prilikom grupnog rada izbegavao
bih da pravim etnički homogene grupe, već bi radio tako da one imaju multietnički karakter.
Metodom ,,učionica-slagalica” pred učenike treba staviti zadatke gde će oni moći da u
potpunosti izvrše zadatak samo ukoliko svaki učenik obavi svoj deo posla, a prethodno bi
zadaci bili svakome individualno prilagođeni. Recimo učenici sa sela bi radila nešto u vezi sa
njihovim iskustvom na selu, a deca iz grada o gradskom životu, dok bi kompletan zadatak
obuhvatao opise oba tipa naselja. Ovde bi mogao biti primenjen i metod ,,rekategorizacije” jer
bi razlike u okviru grupa bile istaknute.

Stefan Jovanović IS/17/34