Lav Nikolajevid Tolstoj - to s manjim primoravanjem deca ue, tim je metod bolji...

"
El. pota
tampa
PDF

Poznajemo ga kao izvrsnog ruskog pisca, pre svega po njegovom senzibilitetu i osedajnosti izraenim u
delima Ana Karenjina i Rat i mir. Ali isto tako, Lav Nikolajevi Tolstoj (1828. 1910.) se tokom svog ivota
dosta bavio problemima vaspitanja i obrazovanja. Ne samo to je bio zainteresovan za ove probleme,
nego je svoja teorijska razmatranja primenio u koli koju je osnovao 1859. u selu Jasna Poljana. Osim
praktinog pedagokog rada, Tolstoj je izdavao i asopis Jasna Poljana (u kojem je izmeu ostalog,
objavljivao i radove svojih uenika), a bavio se i komparativnim prouavanjem obrazovnih sistema,
putujudi u zapadnu Evropu i tamo se blie upoznajudi sa sistemima obrazovanja Nemake, Francuske,
Belgije, vajcarske, Engleske, Italije.

Bio je vrlo nezadovoljan drutvenim odnosima svog doba i odvojenodu kole od ivota. Uoavao je da
tadanje vaspitno obrazovne ustanove gue individualnost deteta, da su usmerene samo na
intelektualni razvoj, zanemarujudi deju prirodu, spontanost, aktivnost. Kad uem u kolu i vidim to
mnotvo dece u starim, prljavim i pocepanim odelima, mrave, sa svetlim oima i aneoskim izrazom
lica, ja se uznemirim, uasnem, kao da vidim ljude koji propadaju u ivo blato. Kako da izvadim i koga pre
da izvadim? I propada tu ono najdragocenije, upravo ono duhovno u njima, koje se jo vidi u njihovim
oima. Ja hodu obrazovanje za narod samo toliko da bi se spasli oni koji tonu tonu neki bududi Pukini,
Ostrogorski, Lomonosovi... Njih je prepuna svaka kola. I posao mi ide dobro..." Zato je Tolstoj eleo da u
Jasnopoljanskoj koli primeni svoju teoriju slobodnog vaspitanja, praktikujudi ono za ta se najvie
zalagao slobodu, i to kako u meuljudskim odnosima, tako i kao slobodu za osnivanje seoskih kola
koje bi pomogle ruskom narodu i spreile njegovo propadanje.

Pod velikim uticajem Rusoovih misli i ideja, Tolstoj veruje u uroenu dobrotu deteta ili kako on sam kae
u njegovu neiskvarenu i plemenitu prirodu, u njegov harmonini sklad lepote, dobrote i istine. Zato kao
cilj vaspitanja odreuje razvoj moralno autonomne linosti; smisao ovekovog ivota je stalna
teL._N._Tolstojnja ka moralnom usavravanju. Otuda su polazne osnove vaspitanja religija i moral."
Ovakvim odreenjem cilja vaspitanja, Tolstoj ostaje dosledan u svom zahtevu za potpunim razvojem
linosti deteta, koja u sebi nosi harmoniju sadranu u uroenoj istini, lepoti i dobru. Cilj vaspitanja
predstavlja ostvarenje ovog savrenstva deteta, u svoj svojoj punodi.

Tolstoj dete vidi kao razumno i osedajno bide koje u sebi nosi pravu meru ivahnosti, aktivnosti,
sposobnosti za razumevanje razliitih sadraja. Zato je vano obezbediti najpogodnije uslove u kojima bi
se ovakva deja priroda razvila, a to je mogude ako se dozvoli slobodan, neometan razvoj, samo
pruajudi sredstva i prilike za ostvarenje potencijala koje dete nosi u sebi.

Principi na kojima je zasnivao svoju teoriju, nali su primenu i u njegovoj koli. A to su: potovanje
linosti deteta, ljubav prema deci, ali i prema svom (uiteljskom) pozivu i pruanje slobode deci.

U svom radu Tolstoj je nastojao da upozna prirodu deteta, njihove potrebe, sposobnosti i interesovanja,
na kojima bi zasnovao vaspitno obrazovnu delatnost. Ovakvo poznavanje dece on zahteva i od uitelja.
A to je mogude ostvariti ako se uspostavi odnos ljubavi i poverenja izmeu uenika i uitelja.

Ovim se istie jo jedan princip, a to je princip ljubavi. Tolstojevo shvatanje je da je najbolji uitelj onaj
koji u sebi ima ljubav prema poslu i prema uenicima, i da je ova ljubav vanija od svakog znanja koje
uitelj moe da ima. On se trudio da u svom praktinom radu, u koli u Jasnoj Poljani ostvari odnose
ljubavi i poverenja, zasnovane, pre svega, na slobodi (...) meu uenicima i uiteljima uvek
uspostavljati prijateljske, prirodne odnose, pri kojima jedino i moe uitelj potpuno upoznati svoje
uenike." Ovakav odnos prirodnosti, prijateljstva ukazuje na metod koji se protivi primoravanju,
prisiljavanju, to je odlika tadanjih kola. to s manjim primoravanjem deca ue, tim je metod bolji; to
vede primoravanje, tim je gori metod."

Time je izraeno Tolstojevo gledite o uvaavanju slobode uenika u koli a time i jedan od osnovnih
principa vaspitno obrazovnog rada - princip slobode. U koli u Jasnoj Poljani deca su slobodna da
dolaze i odlaze kada hode, da u uionici sede tamo gde im je volja, nemaju domade zadatke. Ne samo
to ne nose nita u rukama, nego im nije nuno da to god nose i u glavi. Nikakve lekcije, nita to je
veeras kazano, ak nije u obavezi da sutra pred uiteljem ponovi. Njega ne mui misao: kako de
izgovoriti lekciju. On nosi samo sebe, svoju prijemljivu prirodu i uverenje o tome da de u koli danas biti
onako isto veselo kao jue." On ovim ukazuje na jedan vrlo znaajan uslov uspenog uenja u koli, a to
je duh kole. Duh kole ini atmosfera koja vlada u koli, meuljudski odnosi, ophoenje jednih prema
drugima. Taj spoljanji nered" koji se prikazivao u Jasnopoljanskoj koli, po Tolstoju upravo oslikava
unutranji red prirodnu potrebu dece za aktivnodu, koju ne treba nasilno suzbijati.

Lav Nikolajevi Tolstoj je proao razliite faze u svom shvatanju i definisanju pojmova vaspitanje i
obrazovanje. U zavisnosti od tih razmatranja on odreuje i znaaj odreenih faktora za razvoj i uenje
deteta. Prvo je razdvajao proces obrazovanja od vaspitnog delovanja istiudi da "obrazovanje predstavlja

ukupnost svih uticaja koji razvijaju oveka, Deje igre, patnje, knjige, rad, uenje, odnos sa roditeljima,
nauka i ivot sve obrazuje. Obrazovanje je uticaj svih ivotnih uslova... Ono je slobodan odnos ljudi koji
ima osnovu u potrebi jednog da stie znanja i drugoga da saoptava ono to je ved stekao". A vaspitanje
je prinudno, nasilno uticanje kako bi se formirao ovek po nekim zamiljenim idealima. Prema ovakvim
pogledima, moemo videti da je Tolstoj u poetku pridavao veliki znaaj koli, po modelu one u kojoj je
radio u kojoj je ostvarena potpuna sloboda i omogudeno uenicima da ue i razvijaju se po svojoj
prirodi i svojoj individualnosti. Kasnije, promenivi miljenje o odnosu vaspitanja i obrazovanja, kao
nerazdvojivim delovima istog procesa, istie i znaaj uvaavanja konteksta porodinog ivota u
organizaciji rada kole. Tako, kritikujudi autoritarnost kolskog sistema, i priajudi predloge za promenu
takvog stanja, Tolstoj se ne zadovoljava time da se u hladnu kolsku atmosferu unese malo kudne
toplote i familijarnosti. Ne, on bi hteo da se kola sva preseli u kudu, da kola postane sastavni deo
kudevnog ivota detinjeg. Kudevni uslovi - poljski radovi, seoske igre, materin rad u kudi, oev zanat, sve
su to obrazovni uslovi prvog reda."

Sadraj vaspitanja

Tolstoj je svoju kolu u Jasnoj Poljani posmatrao kao vrstu labaratorije. U njoj su se uenici slobodno
bavili pitanjima koja su ih najvie zanimala. Slobodna nastava podrazumevala je i slobodan izbor
predmeta, a deca imala mogudnosti da biraju asove koje de pohaati na osnovu svojih interesovanja.
Predmeti koji su se izuavali u Tolstojevoj koli su: mehaniko i logiko itanje, pisanje, kaligrafija,
gramatika, crkvena istorija, ruska istorija, slikarstvo, crtanje, pevanje, matematika, prie iz prirodnih
nauka, religija.

Uz ove predmete u koli su se uenici bavili i zanatima. Osim klasinih uionica u kojima su se odvijali
asovi, Tolstoj organizuje nastavu i u kabinetu. Poput Rusoa, Tolstoj ne eli da uenici usvajaju to vedi
obim znanja, nego najvanija i najpotrebnija znanja. Istiudi pogubnost insistiranja na koliini, umesto
kvalitetu znanja, Tolstoj pie: Jedino objanjenje ovog bezumnog ivota, protivnog svojoj savesti, kojim
ive ljudi naeg vremena, sastoji se naroito u tom to se mladi narataji obuavaju bezbrojnim,
najzapetlenijim, tekim i nepotrebnim predmetima, a ne pouavaju se samo onom to je jedino
potrebno, naime: u emu je smisao oveanskog ivota; ime ivot treba da se rukovodi, i ta su mislili o
tom pitanju, i kako su ga reavali i reili najmudriji ljudi svih vremena i celog sveta." Zato Tolstoj u centar
nastave postavlja religiju i moral, kao osnove svakog znanja. Smatra da je neophodno bavljenje ovim
predmetom, jer prua detetu odgovore na vena, univerzalna pitanja i ui ih da sva dobra na svetu
potiu od ljubavi, da je Bog ljubav, a da su sva zla od neljubavi.

Tolstoj, uz etiko, veliki znaaj pridaje i estetskom vaspitanju. U tome veliku ulogu ima nastava jezika, i
to pre svega pisanje sastava. Sam veliki pisac, Tolstoj je verovao u u deje sposobnosti jezikog
izraavanja i stvaralatva. Njegova zapaanja su da je deci omiljena aktivnost bila pisanje sastava i to:
opisivanje raznih dogaaja, njihovo vienje i razumevanje sasluanih pria, opisivanje odnosa sa ljudima
iz svakodnevnog ivota... I u nastavi umetnikih predmeta (slikarstvo, crtanje, pevanje) rukovodio se
principom slobode, verujudi da deci ne treba nametati tui ukus, ved da kroz ove razliite aktivnosti, ako
su potpuno slobodna i spontana razvijade svoj vlastiti ukus za umetnost.

Tolstoj je isticao da je linost uitelja vrlo vaan inilac u vaspitno obrazovnom procesu. Linost uitelja
trebala bi privlaiti decu koli, a ne da ih u kolu guraju na silu. Tolstoj je uspevao da, sopstvenim
primerom, pokae kako je ovo oekivanje od uitelja, mogude ostvariti u praksi. Osim to je u koli
uvaavao linost uenika, njegove sposobnosti i interesovanja, Tolstoj je i nakon asova svoje vreme i
panju posvedivao deci, etajudi sa njima i pretresajudi sa njima vana ivotna pitanja. Uporeujudi
razliite metode rada sa decom, Tolstoj smatra:

1)

Uitelj uvek tei da izabere metodu rada koja njemu samom najvie odgovara

2)

Ukoliko je nain rada laki za uitelja utoliko je tei za uenike

3) Samo je onaj nain rada odgovarajudi koji je u skladu sa potrebama uenika. Da bi bili zadovoljni,
treba imati na umu njihove individualne razlike, prirodne sklonosti.

Tolstoj je bio protiv nagrada i kazni, svojstvenih tradicionalnoj koli, a i uobiajeno ocenjivanje smatrao
je tetnim po slobodan razvoj dece. On je kritikovao ispite i pojedinana ispitivanja dece na asovima
opisujudi ovu situaciju kao situaciju kada veliki ovek mui malog, nemajudi na to nikakva prava."

Ukazujudi na vanost linosti vaspitaa Tolstoj nam govori o velikoj odgovornosti koja stoji ispred onog
koji vaspitava. On pridaje vedi znaaj vaspitanju delima, umesto poukama. Zato, od vaspitaa oekuje da
i sam bude uzor u vaspitanju. Pri tome, Tolstoj doputa ljudsku nesavrenost vaspitau, ali i spremnost
da svoje nedostatke ne skriva od dece. Dva pravila ja bih dao za vaspitanje: sam, ne samo iveti dobro,
nego i raditi, i neprestano se usavravati, i nita u svom ivotu ne kriti deci, jer je bolje da deca znaju o

slabim stranama svojih roditelja, nego da osedaju da je ivot njihovih roditelja skriven za njih." Ovim
stavom, Tolstoj ukazuje na neophodnost neprestanog usavravanja sebe, jer poto druge moemo
vaspitavati samo kroz sebe, da bismo bili uspeniji vaspitai i sami moramo postajati sve bolji.

Moemo redi da je svojim pedagokim pogledima i delima Tolstoj doprineo razvoju pedagoke teorije i
prakse. Kao predstavnik individualne pedagogije isticao je da dete treba posmatrati kao osobeno bide
koje ima pravo na slobodan razvoj svoje individualne prirode. Zato u centar vaspitno obrazovnog
procesa treba staviti njegove mogudnosti, potrebe i intresovanja. Isticao je vanost organizovanja takve
vaspitne atmosfere koja de omoguditi da dete slobodno izrazi svoje sposobnosti, svoja osedanja i
kreativnost, a ne da na silu usvaja nepotrebna i nekorisna znanja.

Pokazao je svojim linim primerom u Jasnopoljanskoj koli da je uspeno mogude ostvariti vaspitne
principe: samoradnju, princip poverenja i ljubavi, princip stvaralatva. Naglasio je vanost linosti
vaspitaa kao i neophodnog uslova uspenog vaspitnog procesa - ravnopravnost odnosno ravnopravan
odnos izmeu uitelja i uenika. Time Tolstoj pripisuje veliku ulogu i odgovornost uitelju, stavljajudi
pred njega zahteve kao pedagogu ali kao umetniku i pre svega kao moralnoj linosti. Tolstoj zaluuje i
velika priznanja za podsticanje dejeg jezikog stvaralatva, otklanjajudi tadanje predrasude i gledita,
kada nije postojalo verovanje u deje sposobnosti jezikog izraavanja i stvaralatva.

Autor: Jelena Kostid - Diplomirani pedagog i saradnik veb sajta Dete plus