1.

Oslanjajući se na bihevioristički model orijentacije najpre bih od dvoje problematičnih učenika

pokušao da saznam razloge zbog kojih se ponašaju na pomenuti način i od njih dvoje bih formirao
zasebnu grupu. Dozvolio bih svim grupama da po završetku zadatka preostalo vreme na času iskoriste
po sopstvenoj želji, a pošto bi grupa koju čine dvoje učenika bila najmalobrojnija, verujem da bi oni
svoj zadatak morali da obavljaju do kraja časa, što bi ih možda privolelo da sledeći put budu deo veće
grupe. Bez obzira na to, ukoliko dobro urade svoj zadatak, pohvalio bih njihov rad i ukoliko postoje
neke greške u njemu naznačio da se ona možda ne bi javile da su imali pomoć još nekog od svojih
drugova.

Prema ekološkom modelu orijentacije dao bih reč i učenicima iz ostalih grupa, da svi zajedno
utvrdimo u čemu je problem. Ako su nezadovoljni raspodelom, ponudio bih formiranje novih grupa ili
bi im prepustio da se sami rasporede u grupe. Učenicima bih predočio prednosti rada u grupama.

2. Upravljajući se prema biheviorističkom modelu uveo bih domaće zadatke ili bih povećao njihov
značaj prilikom ocenjivaja, tj. upisa ocena u dnevnik. Prilikom izrade Milan bi svakako bio izdvojen iz
problematične grupe. Zadatke ne bih pregledavao i ocenjivao javno, jer bi se možda kod Milana javio
strah da bi bio iskompromitovan pred svojim drugovami, pa bi bio suzdržam prema izradi zadataka,
tako da bih uveo slanje domaćih putem e-maila i u povratnoj poruci njima odgovarao koje su ocene
dobili. Milana bih možda i tokom boravka u učionici fizički pokušao da odvojim od problematične
grupe premeštanjem u klupu sa nekim od uzornijih učenika. I organizovanje dodatne nastave dolazi u
obzir gde učenici koji ga ometaju ne bi bili pristutni zbog toga što ti časovi nisu obavezni.

Oslanjajući se na ekološki model pokušao bih da preko Milana osobine koje ispovaljava kada je
izopšten od svojih problematičnih drugova on prenese i na njih, zadajući im zadatke koji zahtevaju
grupnu aktivnost.