Државни облици у Грчкој

Садржаj:
• Најстарија историја Хеладе
• Минојска цивилизација
• Микенска цивилизација
• Полиси и државни облици у
њима
• Атина(полис)
• Државни облици у Атини
• Спарта(полис)
• Државни облици у Спарти
• Спартанско васпитање и
образовање
 Најстарија историја Хеладе

Стара Грчка је уобичајени назив за најстарију европску цивилизацију,која се

развила на подручју данашње Грчке(Хеладе) и на острвима у Егејском
мору,где су се населили Грци или Хелени.У ширем смислу овај назив
односи се на све остале области у којима се у антици користио старогрчки
језик и где се развила карактеристична грчка култура:егејску и црноморску
обалу Мале Азије(данашња Турска),велико острво Кипар,Сицилију и јужну
Италију(познату и као Велика Грчка),као и на друге хеленске насеобине
разбацане на обалама Средоземног и Црног мора.
Почеци грчке културе сежу дубоко у II миленијум пре н.е.,када се развија
напредна микенска цивилизација.Свој врхунац Стара
Грчка,међутим,достиже између VIII и IV века пре н.е.У том периоду издвајају
се две важне историјске епохе архајска и класична.
Ахајска епоха почиње првим Олимпијским играма(776.године пре
н.е.),отприлике тада се развија карактеристичан облик грчког града-
државе.Ова епоха завршава се избијањем Грчко-персијских ратова(почетак
V века пре н.е.)На архајску се временски надовезује класична епоха,која
обухвата највеци део V и IV века пре н.е.,све до времена Александра
Великог(долази на власт 336.године пре н.е.).
*Првобитни Грци били су индоевропски народ који се са севера на југ
Балканског полуострва доселио још крајем III или почетком II миленијума
пре н.е.Себе су пак ови првобитни Грци називали различитим племенским
именима,од којих је(како изгледа) најважније било Ахајци .

*Назив Хелени,заједнички за све Грке,који се сачувао и до модерног

времена,раширио се тек у току И миленијума пре н.е.
С друге стране,назив Грци,како их ми најчешће зовемо данас,јавља се
први пут доста касније,посредовањем Римљана.
 Минојска цивилизација
У периоду када су Грци тек почели да је море од гусара и пренео свој утицај
се насаљавају балканско копно,на и на грчко копно.
највећем егејском острву Криту већ је
постојала напредна минојска
цивилизација.Она је цветала
између,отприлике,средине III
миленијума пре н.е.

Име минојска долази од имена

легендарног Миноса,краља града
Кнососа на Криту,о чијој је моћи и
успесима цачувано богато предање ког
Грка.Још је велики грчки историчар
Тукидид забележио да је господарио
великим делом Егејског мора.Очистио
 Микенска цивилизација
Њу називамо микенском,по
најважнијем центру Микени.То је град
који је и према археолошким
налазима и у хеленској традицији
потврђен као један од највећих
центара бронзаног доба у Грчкој. И у
Атини,на Акропољу постојала је
снажна тврђава у микенском
периоду.Микенско доба трајало је
између 1600. и 1200. година пре н.е.,а
Најпознатија микенска археолошка налазишта
микенска култура достигла је свој
врхунац у периоду од 1400. до 1200.
године пре н.е.Тада је на територији
Грчке постојало више моћних
краљевстава чију су владари подизали
палате по угледу на оне на Криту.За
разлику од критских,палате у копненој
Грчкој обично су биле утврђене и
описане снажним бедемима.
 Полиси и државни облици у њима

Полиси као организоване државне заједнице и центри политичког и

друштвеног живота настају такође од VIII века пре н.е.,најчешће уједињењем
сеоских заједница или мањих градских насеља око једног управног
средишта.То је по правилу био град са тврђавом у коју се становништво
могло склониту у случају ратне опасности .Тврђава је називана
акрополис(акропољ).На акропољу се обично налазио и храм бога
заштитника града.
Територије грчких градова држава обухватале су, по правилу,само град са
једном или више градских лука(већина грчких градова подизана је у
приморју) и његову околину,где су се налазили земљишни поседи грађана
У почетку су сву власт у полисима држали
племићи(аристократе).Представници аристократских родова успели су да
потисну старе краљеве или да потпуно ограниче њихову власт сводећи је на
церемонијални ниво.Они су имали најбоље земљишне поседе.тако су
племици у рату водили главну реч...

.
Атина је јонски Атина(полис) држава,сам град
полис,основан на Атика постао је
полуострву Атици,у административни,пол
плодној равници итички и културни
подно планине центар читаве
Химети. Њен успон је Атике.Атина је у
почео када је читава првим столећима
Атика,укојој је своје богате историје
постојало неколико била потресана
независних сукобима
заједница,уједињена аристократије и
под њеном народа који се борио
влашћу.Атина је за политичка права.Та
брдовита област,али борба је на крају
простор на коме изнедрила
лежи град углавном је демократију.У
плодна равница најстарије
испресецана са доба,Атина је била
неколико мањих подељена на
речних токова.Иако је неколико мањих
првобитно на краљевина.Уједињењ
територији Атике е Атике преписивано
постојало више је митском краљу
 Државни облици у Атини
Атином су у најстарије доба владали еупатрида.Из њихових редова бирани су
краљеви,тј.базилеуси.Њихову власт су деветорица архоната,њихова власт је
најпре ограничили,а затим и уклонили била ограницена .Један од Архонта био
еупатриди.Да би се оправдало,укидање је врховни заповедник војске,док су
краљевске власти заогрнуто је белом други имали свештеничке и судске
легенде.Последњи атински краљ Кордо, дужности.Архонти су атинском државом
погинуо је у рату против Дораца са управљали заједно са ареопагом.И у
Пелепонеза.**Занимљиво је да је он Атини као и у Спарти је постојала
сазнао за пророчанство да ће побети Народна скупштина-Еклесија.
страна која изгуби краља,прерушио се Реформама(променама у
у дрвосечу и отисао у непријатељски закононима)Солона крајем 6. века пне.
логор тамо је напао дворске војнике и и Периклеа у 5.веку пне. Демос(народ)
јуначки погинуо**.Након Кордове смрти у је добио право да управља полисом
Атини више нису бирани краљеви , и сва тако што су били чланови Народне
власт у држави прешла је у руке скупштине-демократија.
 Спарта(полис)

Највећи и најчувенији дорски полис у старој Грчкој

била је Спарта.Спартанска држава настала је у
IX веку пре н.е.Њено језгро чинио је град
Спарта,који се налазио у долини реке Еуроте у
области Лаконији на југу Пелепонеза.
Он се разликовао од других грчких градова и својим изгледом више личио
на насеље сеоског типа.На месту Спарте дорски су
насељеници,наиме,живели у пет села,чијим је политичким уједињењем
настала спартанска заједница.Сами Спартанци су своју државу звали
Лакедемон, а и стари писци су Спартанце најчршће називали
Лакедемоњанима.Становници Спарте су с временом своју власт
проширили на целу Лаконију,а затим и на још неке делове
Пелепонеза,пре свега на Месенију,историјску област на југозападу
полуострва.Тако је лакедемонска држава директно контролисала
отприлике две петине Пелепонезаи по обиму своје територије
представљала највећи грчки полис.
 Остаци Античке Спарте

Територија града-државе Спарте

 Државни облици у Спарти

По свом државном уређењу и начину живота Спартанци су се разликовали од већине

других Грка.Њихова држава се може сврстати у полисе са олигархијским
уређењем.То значи да је сва власт у држави припадала мањини,а да већина
становништва није у таквом поретку могла да оствари своја политичка права.У
старини, се међутим сматрало да Спарта има најбоље државно уређење,и да је
постала велика и спушна сила захваљујући свом добром и стабилном
уставу.Спартански законодавац Ликургу,који је био краљевског рода,успео је да уреди
политичке прилике и да држави за дуги временски период обезбеди потребну
стабилност.
На челу државе Лакедемоњана налазила су се од старине два краља,бирана међу
припадницима двеју краљевских породица,које су своје порекло изводиле од највећег
грчкох хероја Херакла.Спартанци су веома поштовали своје краљеве.Они су били врховни
заповедници у рату,а у миру су обављали судску и свештеничку службу.
Краљевска власт је била наследна и прелазила је обично са оца на сина.У случају
да је наследник краљевског положаја био малолетан или неспособан да управља, у
његово име владао је неки блиски рођак,најчешће стриц.
 Спартанско васпитање и образовање

Основна делатност правих Спартанаца био је рат,тако да су у сваком тренутки морали

бити обучени и спремни за борбу.Зато је и целокупно спартанско образовање и
васпитање било усмерено ка једном циљу-да се створи непобедива армија тешко
наоружаних пешака , хоплита.Такво образовање деци нису могли да пруже
родитељи,већ је држава на себе преузела обавезу да младе спартијате васпитава
строго.Већ по рођењу децу су прегледали чланови Герусије да би утврдили да ли су
здрава и способна да наставе живот.Уколико не би задовољили очекивања деца би
била остављана на планини Тајгет,она која су се показала као здрава са навршених
седам година преузимала их је држава,која је организовала њихово образовање све до
двадесете године живота.
Млади Спартијати су живели у заједници,подељени у групе,и са њима се током
обуке строго поступало.Морали су током целе године да иду боси и оскудно
одевени те да подносе немаштину и разне напоре,а све то да би им тело и ум
довољно очврсли.