Павле Антонијевић Хронологија – Општа раног средњег века

Хронологија – Рани средњи век

 I м. п. н. е. – Германи живе на југ. Сканд, у Данској и између Лабе и Одре
 до 200 г. – Германи потиснули и германизовали Келте и избили на Рајну-Мајну
 III в. – Западни Г. прелазе на земљорадњу: Аламани (г. Рајна), Франци (д. Рајна) и Саксонци (из. Везара и Лабе)
 III в. – Источни Германи централном Европом се крећу до Црног мора (седелачки)
 III в. – Силинзи стигли до Мајне (имп. Проба). Хасдинзи у Дакију
 III-IV в. – И. Германи (Готи, Бургунди, Херули, Вандали, Лангобарди, Гепиди, Бастарни, Ругијци, Скири)
 214 г. – први пут забележени Готи на Црном мору (Каракала). Од Висле у гау-има.
 247 г. – први упад Гота (узрок: криза трећег века и опасност Персије)
 251 г. – битка код ушћа Дунава – победа Германа и смрт Деција, пустошење морима
 После 256 г. – у Дакији више нема римског новца ни натписа
 269 г. – Клаудијева победа над здруженим Германима – „Готски“
 270 г. – Клаудијев син, Аурелијан, повукао се из Дакије – Дунав граница
 284-305 г. – владавина Диоклецијана (тетрархија)
 285-305 г. – тетрахрија (Милано, Никомедија, Тријер, Сирмијум)
 285 г. – Максимијан постављен за августа; 293 г. – Галерије и Констанције Хлор цезари
 IV в. – подела Гота: Визиготи (Дакија, делови Влашке и Молдавије) и Остроготи (степе иза Дњепра).
 IV в. – Остроготима влада Ерманарик – Царство од Балтика до Црног мора
 IV в. – Вулфилу шаље Јевсевијсе из Никомедије да покрсти Готе (аријанство, Библија, готски алфабет) – Мали Готи (Мезија)
 301 г. – Едикт о ценама (реформа: 1 сребрњак – 100 денара, 1 злат – 1000 ден).
 324 г. – Константин једини владар: гради бедем у североисточној Тракији. Визиготи федерати у Дакији
 324-337 г. – владавина Константина Великог (победа над Ликинијем)
 324-337 г. – Константинове реформе (comitatenses, легија, новчана реформа (solidus))
 324-337 г. – војна управа: magister militum (Запад: peditum, equitum; Исток: 5, 2 in praesenti)
 324-337 г. – подела на 4 префектуре, дијацезе (викар), провинције: цивилна власт.
 337-340 г. – владавина Константина II Галијом, Британијом и Хиспанијом
 337-350 г. – влад. Констанса I Италијом, Панонијом, Илириком, Тракијом, Мак, Афр и Ахај
 337-361 г. – владавина Констанција II Азијом, Понтом и Истоком
 358 г. – франачки продор од острва Батовија у Фландрију.
 361-363 г. – Јулијан Апостота, последњи влад. Конст. династије и послед. паганин
 363-364 г. – владавина Јовијана, на кратко време поново јединствено Царство
 IV в. – Западом владају Валентинијан I (364-375), Грацијан (375-383), Валентинијан II (383-392)
 После 364 г. – После смрти Јовијана, Готи подржали Прокопија – Валенс их туче
 364-378 г. – Валенс (Хуни прелазе Каспијско језеро – Уралско-алтајска група, Жу-жу)
 360-80их г. – Атанарик прогони хришћне: струје око њега и око Фритигерна
 372 г. – Хуни потиснули Алане (северно од Кавказа и јужно од Дона)
 После 372 г. – Хуни побеђује Ерманарика (самоубист) и Атанарика на Дњестру.

1 Филозофски факултет, 2017/18.

Павле Антонијевић Хронологија – Општа раног средњег века

 376 г. – Валенс дозвољава Готима да се населе у Доњој Мезији

 377 г. – побуна Гота (нередовно снабдевање). Побеђују трачког врх. зап. Лупицинија.
 9. август 378 г. – битка код Хадријанопоља (Валенс гине, војни значај – промена такт).
 379 г. – Теодосије (379-95) постао Грацијаном савладар. Визиготи пустоше Тракију
 382 г. – мир након Фритигернове смрти: земља у Доњој Мезији као федерати (полунез).
 После 382 г. – Теодосије води мирну политику са Готима, Фравита.
 392 г. – умире Валентинијан II. Две струје: Ерилуф против, Фравита за подршку Теод.
 392-394 г. – Теодосијев грађански рат против Евгенија – Готи помогли
 395 г. – подела Царства: Хонорије (395-423) и Аркадије (395-407) – Теодосије II (408-450)
 395-410 г. – Аларих из Балта влада као краљ Визигота (жеља за римском титулом)
 395-408 г. – Стилихон (жен. Серена) игра главну улогу на Западу – magister militum
 После 395 г. – сукоб између Истока и Запада око Илирика (Стилихон хоће на Тракију)
 После 395 г. – Визиготи пустоше Тракију, Стилихон креће са источ. легијама али се враћа
 395 г. – Гајна се враћа са источним легијама, Руфин убијен – евнух Евтропије преуз.
 395-396 г. – Аларих пљачка Грчку, а 397 г. се у Елиди састаје са Стилихоном и одлз. у Тесалију
 397 г. – Аркадијева влада даје Алариху титулу заповедника вој. Илирика – одл. у Епир
 397 г. – Стилихон се повлачи због устанка Мавра у Африци
 397-401 г. – Аларих мирује (непозната локација, непознати разлози окр. Западу)
 398 г. – Стилихон победио Гилдона, узурпатора у Африци
 пп. V в. – Британију пустоше Саксонци, Пикти и Шкоти.
 током V в. – Саксонски покушаји да се настане у Галији на обали (траг у Бесану).
 Кр. 401 г. – Острогот Радајегс (Панонија или ток уз Дунав) напада Рецију – ка Италији
 Кр. 401 г. – Стилихон у Рецији одбацио Радагејса, Хонорије под опсад. (страх – Милано)
 402 г. – Хонорије се премешта у Равену
 Април 402 г. – битка код Поленције (река Танар) – побеђен Аларих, бежи у Тоскану, Истра, Дал
 Јесен 403 г. – битка код Вероне (Аларих поново, пораз) – споразум, одлазак у Епир
 403-408 г. – Аларих мирује у Епиру
 405 г. – битка код Фиезоле – уништен Радагејс (глад)
 406 г. заједно са Аланима (пот. Хуни) и Квадима (уз. име Свеви), Хасдинзи се срели са Силинзима.
 Крајем 406 г. – слом границе на Рајни (Хасдинзи, Силинзи, Свеви и Алани)
 После 406 г. – са Рајне пљачка МАјнца, продор у Белгику и спаљивање Трира.
 407 г. – Стилихон у Илирику (не реагује на слом). Сукоб Арк и Хон око Хризостома
 408 г. – Аларих северним путем стиже до Видуна у Норику (Стилихон му плаћа)
 408 г. – смрт царице Марије, Хонорије натеран за Стилих. ћерку Емилију М. Терманцију
 408 г. – умире Аркадије (Одлука Стилих и Хонорија да Стил оде до Конст, а Аларих да се купи за узурпт. Конст).
 13. август 408 г. – побуна војске у Тициниму (убијен већи део царске пратње) – сковао Олимпије
 Август 408 г. – Стилихон одлази у Равену, не слуша Гота Сара о нападу на Римљане
 22. август 408 г. – Стилихону џелат Хералијан одрубио главу (будући комес Африке)

2 Филозофски факултет, 2017/18.

Павле Антонијевић Хронологија – Општа раног средњег века

 408-410 г. – три опсаде Рима од стране Алариха

 јесен 408 г. – Аларик стигао преко Јулијских Алпа до Рима (без помоћи Равене).
 Дец. 408 г. – Хонорије дозволио Риму савез са Аларихом (откуп, таоци).
 408 г. – састанак у Аримину (Аларих тражи покрајине, па само Норик) – одбијен.
 409 г. – Вандали из Галије прелазе у Шпанију (Аријанци).
 Крај 409 г. – Приск Атал накратко цар али Аларих, ипак враћа Хонорија.
 јул 410 г. – код Равене преговори Алариха и Хонорија – Гот Сар из Пицена препадом на Алариха.
 24. август 410 г. – пљачка Рима (цркве пошт, спаљ Салустијева пал, Гала Плацидија у заробљ).
 410 г. – Аларих пустоши Италијом (освојена Нола и Капуа, Напуљ опседнут) до Регија. План за Африку.
 410 г. – умире Аларих у Консенцији (дан. Козенца). Тајна сахрана у реци Бусенто.
 410-415 г. – владавина Атаулфа (Аларихов зет). Против Рима, па поборник (Орозије).
 412 г. – Атаулф прелази Алпе преко превоја Женевр након пљачкања Етрурије (са Плацидијом).
 После 412 г. – Визиготи се насељавају у Нарбојнској Галији и Аквитанији.
 413-415 г. – у Шпанији Хасдинзи, Силинзи, Свеви, Алани и Визиготи.
 Јануар 414 г. – женидба Атаулфа са Галом Плацидијом.
 414 г. – Атаулф поново подржао Атала за владара. Mm Констанције окружује Нарбонску Галију.
 415 г. – Атаулф се повлачи ка Барселони (Тараконска Шпанија). Опустошио Аквитанију и спалио Бордо.
 Крај 415 г. – Атал остављен у Галији (Конст заробио), умире беба Теодосије. Убијен Атаулф.
 415 г. – владавина Сигерика, брата Сара на недељу дана.
 415-419 г. – владавина Валије.
 415 г. – Визиготи поново безуспешно планирају пребацивање у Африку.
 415 г. – споразум са Констанцијем (жито у замену за Галу Плацидију).
 415 г. – подељена Шпанија (Силизни-Бетика, Алани-Лузитанија, Хасдинзи-Галиција).
 415 г. – Валија побеђује Силинге у Бетици, заробљ. краљ Фредбал послат цару.
 415 г. – Валија убија аланског краља Адака, па се они селе у Галицију.
 415 г. – Гундерик постаје „краљ Алана и Свева“.
 415 г. – Визиготи добијају територију у Аквитанији Секунди (од Гароне до Лоаре) са Бордом и Тулузом.
 418-451 г. – владавина Теодорика I, Алариховог унука – надгледа поделу земље.
 17. април 418 г. – Хонорије издао указ о оснивању саветод. тела у Арлу ради побољшавања админист.
 Након 418 г. – рат Гундерика (Хасдинзи) и Хермерика (Свеви). Свеви потиснути
 Након 418 г. – битка код Бракаре (Римљани се мешају и приморавају Вандале из Галиц. у Бетику.
 420-21 г. – Констанције кратак савладар Хонорија (оженио се Галом Плацидијиом).
 422 г. – Вандали се учврстили у Бетици
 423 г. – умире Хонорије (3 германске држ у Галији, 2 у Шпанији). Свеви у Галицији, Хасдинзи Бетика.
 423 г. – узурпација Јована у Италији. Теодосије II подржао Плацидију, Јован погбуљен.
 425-437 г. – Плацидија влада као регент сину Валентинијану III Западом.
 425-429 г. – Феликс обавља функцију magister militum (429. га збацује Аеције).
 427 г. – Плацидија и зап. вој. Феликс шаљу војску на Бонифација (узурп. у Африци). Поражена војска.

3 Филозофски факултет, 2017/18.

Павле Антонијевић Хронологија – Општа раног средњег века

 428 г. – Плацидија шаље армију са Готом Сигисвултом. Заузео Хипон и Картаг. Бонифације зове Вандале.
 428 г. – умире Гундерик, наслеђује га Гизерик.
 мај 429 г. – Вандали прелазе у Африку – пљачкање Мавританије (извор: Августин).
 430 г. - Гизерик упада у Нумидију. Опсада Бонифација у Хипону.
 430-1 г. – продор Франака у правцу Соме (до 451. ништа о њима. На стр. Рима).
 Око 431 г. – владавина Хлодиона, првог франачког краља (Григорија и Сидоније Аполинар).
 431 г. – прекид опсаде Хипона. Ипак, Теодосијев генер. Аспар поражен заједно са Бонифац.
 431 г. – Вандали освајају Хипон. Сирта и Картагина се још држе.
 432 г. – Бонифације се враћа у Италију. Аеције збачен (од 429). Аеције се обраћа хун. вл. Ругили.
 432 г. – битка код Аримина (победа Бонифација над Аецијем). Ипак, убрзо умире.
 433 г. – Римљани препустили Хунима западну Панонију (441. освајају Срем).
 434 г. – Аеције поново постао magister militum.
 434-453 г. – Атилина владавина.
 435 г. – мир Рима и Гизерика. Признате вандалске територије уз трибут (обе Маврит и део Нумид).
 435 г. – Визиготи у нова освајања. Бургунди напали Горњу Белгику. Аеције зове Хуне-
 436 г. – Хуни потукли Бургунде (погинуо краљ Гундарх). Крај прве бургундске државе.
 436 г. – Теодорикова опсада Нарбона (одбрана Литорија, зап. војске у Галији).
 437 г. – Валентинијан преузима власт и жени се Теодосијевом ћерком, Лицинијом Евдоксијом.
 После 437 г. – Аеције задржао примат. Женидба Аецијевог сина и Валент. ћерке Плацидије.
 439 г. – код Тулузе заробљен Литорије (префект Галије, Авит, склапа мир са Теодориком).
 439 г. – Вандали крше споразум и освајају Картагину. Војни зап. Сигисвулт утврђује обал. Италије.
 440-41 г. – Гизерикова безуспешна опсада Палерма.
 442 г. – споразум Вандала и Рима. Царству 2 мавританије, остало Вандалима.
 После 442 г. – брак Валентини. старије ћерке Евдокије и Гизериковог сина, Хунерика.
 После 442 г. – Гизерик протерује Теодорикову ћерку – вечно непријатељство Гота и Вандала.
 442 г. – повлачење Рима и администрације из Британије – насељ. Саксонаца.
 448 г. – опис историчара Приска о посети Атили. Хуни уједињ под Ругилом између Тисе и Дунава.
 до 448 г. – Атила (врхунац моћи 445-450) борави на Истоку (Теодосијев данак).
 449 г. – Јуста Грата Хонорија, сестра Валентин. III тражи Атилину помоћ након приморане удаје.
 450 г. – Атила Хоноријино обраћање схватио као брачну понуду. Тражи од Теодосија.
 450 г. – умире Теодосије II. Наследник Марцијан одбија да плати данак. Атила ка Западу.
 451 г. – Атилин поход на Запад (Гепиди, Остроготи, Ругијци, Скири, Херули и Алани савезници).
 451 г. – Атили се код Рајне придружио део Бургунда и Рипуарских Франака.
 451 г. – Аеције окупља Салајске Франке, Пипуарце, фед. Бургунде и део Келта.
 451 г. – посланик Авита убедио Теодорика да стане уз Рим (страх од Хуна).
 451 г. – опсада Орлеана (питање да ли је и била, ако јесте неуспешна).
 451 г. – битка код Троа (Хуни се повлаче, Теодорик гине, не користи Аеције).
 452 г. – Атила напада ИТалију (Аквилеја срављена, други град. делом). Откуп и повлачење.

4 Филозофски факултет, 2017/18.

Павле Антонијевић Хронологија – Општа раног средњег века

 452 г. – преговори папе Лава, сенатора Авијана и Тригеција (спорз. са Ванд 435). Атила се повлачи.
 453 г. – Атилина смрт. Синови деле Хунско царство.
 454 г. – битка код реке Недао (Панонија). Побуњени Германи (вођ. Гепид Ардарик) победили.
 454 г. – после битке на реци Недао, Гепиди фомирају краљевство у Дакији, а Остроготи у Панонији.
 454 г. – Аеције убијен.
 454-464 г. – Егидије magister militum у Галији (наследио Аеција) – брани од Визигота.
 455 г. – смрти Валентинијана III – низ слабих владара.
 Пос 455 г. – Визиготи уздигли Петронија Максима и Авиту. Уз њихово одобрење освајали Хиспанију од Свева.
 455 г. – Пљачка Рима. Гизерик сматра да након цареве смрти споразум не важи. (Лав I).
 451-466 г. – Тулуском краљевином влада Торисмунд, па његов брат Теодорик II.
 463/4 г. – битка код Орлеана. Римљани против Визигота (Франци на стр. Рима).
 464 г. – Сијагрије наследио оца Егидија у Галији. Визиготи стижу до Лоаре.
 464 г. – Саксонци пљачкају Анжер. После Егидијеве смрти, комес Павле преузео одбрану.
 466-484 г. – Еурикова владавина Тулуском краљевином.
 До 473 г. – Свев Рецимир фактички владара Царством – слаби цареви, Италија.
 457-474 г. – Источним царством влада Лав.
 471-526 г. – владавина Теодорика I у Италији. Био талац у Константинопољу.
 Око 471 г. – На Балкану две групе Острогота: 1. Тиудемир и Теодорик (Македонија). 2. Теодорик Страбон – Тракија.
 473 г. – умире Рецимир. Наследник син бург. краља, Гундобад.
 473 г. – сукоб цара Лава и Гундобада око наследника императора Олибрија (Ј. Непот и Глицерије).
 473 г. – Гундобад се повлачи у Бургундију да преузме очево престо, након смрти.
 474-491 г. – владавина Зенона.
 474-475 г. – владавина Јулија Непота – збацио Глицерија. За mm Орест.
 475 г. – Непот склопио споразум са Еуриком (призната Визигот. држава у пуном обиму).
 475 г. – Орест послат да брани Галију, али на превару заузима Равену. Непот бежи у Далмацију.
 475-76 г. – Орест поставио сина Ромула Августула за цара.
 475 г. – Еурик саставио Lex Visigothorum – кодиф. обичајно право под римским утицајем.
 476 г. – Херули траже земљу (hospitalitas). Орест одбија, ови бирају Одоакара (Скир).
 476 г. – Одоакар збацује Ромула Августула (признаје потчињ. у одн. на Царгирад).
 477 г. – умире Гизерик, вандалски краљ.
 До 478 г. – Еурик освојио целу Шпанију (осим североист.). Граница Атлантик-Лоара-Рона.
 479 г. – Зенон препустио Одоакару да изабере свог конзула на Западу.
 480 г. – краљ Лионске краљевине Бургунда постао Гундобад (Бургунди око долине Роне до Авињона).
 481 г. – умире Јулије Непот. Након тога, Теодорик дао Еурику Провансу.
 481 г. – умире франачки краљ Хилдерик (пре полулег. Меровех). Био римски савезник.
 483 г. – након смрти Теодорика Страбона, Теодорик постаје mm, 484. конзул.
 487 г. – Одоакар поразио Ругијце. На том простору (леба об. Дунава) се населили Лангобарди.
 487 г. – завада Теодорика и Зенона. Након решења, Зенон га шаље да заузме Италију.

5 Филозофски факултет, 2017/18.

Павле Антонијевић Хронологија – Општа раног средњег века

 488 г. – Теодорик креће на Италију, а 489. стиже до реке Сонција (Сочи).

 28. август 489 г. – Одоакар (веров. са Бургундима) поражен код Фригида (улива се у реку Сонциј).
 20. сеп. 489. – битка на реци Атезид (Адиђе) код Вероне. Одоакар бежи у Равену, запов. Туф се предао.
 Зима 489-90 г. – Теодориково седиште Тицинум (Павија).
 490-526 г. – Теодорикова владавина Италијом (hospitalitas и насељавање Гота).
 490-526 г. – бракови (Теод. ћерк. за Аларика, др. ћер. за Сигисмунда, жена Хлодов. сестра, сестр. за Трасамунда).
 490 г. – Одоакар накратко узвраћа (заузео Креном и Пилано).
 490 г. – princeps Фест одлази у Цариград да обназини Теодориков успех.
 Око 490 г. – Гундобад доноси Lex Burgundionum и Lex Romana Burgundionum.
 Јул 491 г. – Одоакар покушава да разбије опсаду Равене.
 Август 492 г. – Теодорик успео да набави флоту и блокира обе руке, добиће више.
 493 г. – уз посредство рав. епископа, договор о заједничкој владавини.
 493-500 г. – Римљанин Либерије претор. преф. Италије. Служио и под Одоакаром.
 497 г. – споразум Атанасија и Теодорика (формално Теодорик намесник).
 После 497 г. - У Италији цивилну власт држе Римљани, војну Готи. Теодорик поштује римске законе.
 После 497 г. – територијални закони важе и за Готе и за Римљане, а персонални одвојено.
 После 497 г. – у Италији уведене функције сајона и tutio под Теодориком.
 Од 498 г. – Теодорик бира свог конзла (522 г. му Јустин дао чак оба да изабере).
 око 500 г. – друга промена у германском језику (захватила и Лангобарде, помоћ за кретање).
 Поч V в. – Хлодовек пристика Аламане (Теодорик их сели у Рециј и покушава да смири Хлодовека).
 504 г. – Остроготи поразили Гепиде и преотели им Срем.
 Око 505 г. – Лангобарде потчинили Херули и приморали их да се прес у пред. Паноније (измеђ. Дун. и Тисе).
 506 г. – Аларик II донео Lex Romana Visigothorum. Прихваћен у Тулузи.
 507 г. – Бургунди стали уз Франке против Визигота – пресечен пут ка Аквитанији Теодорику.
 507 г. – битка код Вујеа – Аларик II погинуо. Визиготи губе територије у Галији,
 508 г. – Лангобарди срушили херулску власт – скоро их истребили.
 Сред VI в. – Јустинијан изместио Лангобарде у Норик и зап. Пан. да ратују са Гепидима (мрзели се).
 508 г. – Теодорик помогао Арлу и сачувао Нарбонску Галију Визиготима. Прованса прип. од Бург.
 511 г. – Теодорик постао регент свом унуку Амаларику у Визиготској краљевини.
 523 г. – закон цара Јустина којим су сви јеретици били искључени из држ. и војн. служби (значи и Остроготи).
 524 г. – смакнут Боеције, magister officorum Теодорика (највећи филозоф Запада) због опт. п. пф. Албина.
 525 г. – Теодорик шаље папу Ивана I у Цариград, да избори укид. мера против аријанаца (само делим. успео).
 526 г. – умире Теодорик. Умире Гундобад.
 526-534 г. – владавина Аталарика у Италији (Теодориков унук). Регент: мајка Амаласвинта.
 532-34 г. – франачко освајање Бургундије.
 534-535 г. – Амалсвинта се удала за Теодота (овај је убио јер није хтела да му препусти власт).
 535-552 г. – Готски рат. Византија покорила Остроготско краљевство.
 536 г. - у Остроготској држави отпочињу сукоби, који ће довести до распада држава.

6 Филозофски факултет, 2017/18.

Павле Антонијевић Хронологија – Општа раног средњег века

 дп. VI в. – Авари (у V в. иза Волге) стварају царство у Панонији (део остао Цм-К-Кј).
 дп. VI в. – Цариград и Гепиди блокирају Дунав Аварима (Гепиди и другог непријат.).
 554-567 г. – владавина Атанагилда (дошао уз помоћ Јустинијана) у Шпанији. Осн. Толедско краљ.
 565-572 г. – Албоин влада Лангобардима (престоница Павија).
 567 г. – Албоин и Бајан заједно покоравају Гепиде (истребљени). Краљ Кунимунд, ћерла Розамунда.
 568 г. – Лангобарди крећу на Италију (наводни договор са Аварима) са 20.000 Саксонаца.
 До 572 г. – до смрти Албоина, Лангобарди заузели северну Италију (Ломбардија).
 572-574 г. – Клеф влада Лангобардима.
 574-584 г. – interregnum међу Лангобардима (војводе држе власт).
 580 г. – сабор у Толеду (сазвао краљ Лиувиглид 573-586). Није успео, прогон католик.
 584-590 г. – владавина Аутарија (изаб. због опасн. од Франака). Заузео Венето и део Алпа.
 585 г. – Лиувиглид победио сина Херменеглида (за католике) и покорио краљ. Свева.
 589 г. – Трећи толедски сабор (сазвао Рекаред 586-601, син Лиув.). Прелазак у катол.
 590-616 г. – владавина Агиулфа (освајање Падове и Мантове).
 590-604 г. – понтификат папе Гргура I – реформа преосталих папских поседа.
 612-620 г. – Сизибут влада Визиготима. Вратио католичанство, одузео Виз тер. у Шпанији.
 620-631 г. – Свинтила влада Визиготима. Потпуно истерао Византију из Шпаније.
 633 г. – Четврти сабор у Толеду – проглашено Визиг. краљевство изборним.
 638 г. – у Византији проглашен монотелетизам. Рим није прихватао.
 636-652 г. – владавина Ротарија (освајање Лигурије, а бенев. војв. Отранто и Апулију).
 642-653 г. – владавина Хиндесвинта Визиготима. Враћа краљевску моћ. (7 Тол. саб).
 643 г. – Ротаријев законик (први законик Лангобарда).
 648 г. – Констанс II забран сваку даљу распр о природи божан. Папа Мартин се побуни, рав. егзархт га ухапсио.
 653-672 г. – владавина Рекцесвинта Визиготима. Поново се враћа аристокр. (8 саб).
 654 г. – Рекцесвинт донео закон, којим су сједињена два одвојена закона (Liber judiciorum).
 662-671 г. – владавина Гримоалда, бент. војвода – наметнуо нормативну цркву.
 672-680 г. – владавина Вамбе Визиготима. (траје сукоб аристокр. и краља).
 680 г. – Византија склапа мир са Лангобардима – признаје стање у Италији.
 VII в. – Лангобардско краљ. (север Италије, Тоскана, војв. Сполето и војв. Беневенто).
 VII в. – Византија у Италији држи Равенски егзерхат (Равена, Перуђа и Римски дукат), Напуљ. вој, Калб и Апул.
 дп. VII в. – Лангобарди одбацили аријанство и примили нормативну веру.
 697-709 г. – владавина Витице Визиготима (покушао да обезб. престо сину али није успео).
 709-711 г. – владавина Родрига, војводе Бетике (изабрала аристократија).
 711 г. – арапски официр Тарика, на позив Витициних присталица, осваја Визиготску краљевину.
 713-735 г. – закони краља Лиутпранда у Остроготској краљевини.

23.12.2017. године.

7 Филозофски факултет, 2017/18.