Франачка држава

Франачка држава је настала на територији некадашње римске провинције

Галије. Први владар био је Хлодовех (484-511) који је ујединио франачка племена и
основао династију Меровинга. Крајем 5. века Франци су примили хришћанство да би
држава имала подршку цркве која је била јако важна институција.
Временом су управници двора Меровинга - мајордоми ојачали и преузели власт
у Франачкој у 8. веку. Погодан тренутак за то је борба против Арабљана - битка код
Поатјеа 732. године. У њој је победу однео мајордом Карло Мартел који је основао
династију Каролинга. Његов син, Пипин Мали је 751. године крунисан за краља
Франачке. Њега је подржавао папа који је као поглавар западне римске цркве имао
духовну власт над хришћанима на западу.
Син Пипина Малог, Карло Велики (768-814) успео је да прошири државу
ратовањем и да покори бројна племена у западној и средњој Европи. Са ратовањем је
ширио хришћанство па га је папа наградио тако што га је крунисао за цара 800. године
у Риму.
Каролиншка ренесанса је период обнове културе и науке у време Карла
Великог. Центар културе био је његов дворац у Ахену. Тада су отваране и школе. У
част Карла Великог један облик латиничног писма је добио назив каролина. Један од
најученијих људи тог времена био је свештеник Ајнхард који је написао биографију
Карла Великог.
После смрти Карла Великог Франачка држава слаби и дели се на 3 дела. Његови
унуци су 843. године у Вердену поделили на 3 дела од којих су касније настале државе
Немачка (источни део), Француска (западни део) и Италија (средишњи део). Држава је
ослабила и због суседних држава Арабљана (југ), Викинга (север) и Мађара (исток).
У 10. веку је источна Франачка ојачала под владавином Отона I који је 962.
године крунисан за цара. Тада је основано Свето римско царство које је очувало
традицију Франачке државе.