веровали да ће савезнички тријумф омогућити нов, праведнији светски поредак
уверење да је учествовање у светском сукобу било погрешно страх од бољшевизма („црвени страх“) онемогућавање противника војног ангажовања на основу Закон о шпијунажи (1917) и Закон о подстрекивању на побуну (1918) на тој је основи сузбијана свака комунистичка и свака антидржавна делатност браниле се увођењем тзв. усељеничких квота ксенофобија, чији је део постало уверење да је политика „отворених врата“ неодржива 1921.Закон о ванредним квотама, 1921. прилив имиграната из Европе ограничен је на 375.000 годишње 1927. - 150.000 (забрањено је усељавање из Азије, а подстицано из западне и северне Европе, на рачун Словена и медитеранских народа
Врховна политичка тела :Сенат и Конгрес
Демократска - улево, оријентишући се на социјалне програме и заштиту ширих слојева становништва Вудро Вилсон и Франклин Д. Рузвелт (маскота магарац) Републиканска - десничарска, конзервативна Ворен Г. Хардинг, Калвин Кулиџ и Херберт Хувер (маскота слон) Жене су се првенствено ангажовале у трезвењачким и аболиционистичким покретима, а потом у борби за равноправност у браку, образовању, могућностима запошљавања и једнаком награђивању за уложени рад 1869-1920 добијају политичка права Црнци -бирачко право, оспоравано тестом писмености и бирачким таксама, који нису важили за белце