Француска апсолутистичка

монархија
• Француска монархија поред Шпаније и Светог римског царства немачке
народности, представља најачу државу у Европи у 16. веку и 17. веку.

• Власт је у рукама владара из династије Валоа. Они ратују за италијанске поседе

против МИланског војводства, републике Фиренце.

• Главни такмац у Европи им је Свето римско царство и њихов најпознатији цар о

коме смо много пута причали, реч је о Карлу V.

• Најпознатији владар Француске династије Валоа је Франсоа I. Он је свестан

опасности опкољавања Француске од хабзбуршких поседа (владари С. Р. Царства).

• То је раздобље које се у историји назива ривалство Хабзбурговаца и Валоа.

• На двору Франсое I боравио је Леонардо да Винчи који ће на двору завршити свој

живот.
Франсоа I

Eвропа у 16. и 17. веку

• Током највећег дела 16. века Француска је у стању унутрашње анархије. Француску раздиру
верски ратови, који неки називају ером фанатика.

• У то време француском политичком сценом доминира Катарина Медичи.

• Реформација постиже веће успехе, Француском се шири калвинизам који захвата више и ниже
слојеве друштва: занатлије, племство, банкаре, трговце.

• Године 1562. хугеноти (тако су се звали протестанти) тврде да имају преко 2.000 цркава.

• Хугенотима приступају и чланови високог племства као што су били Монморанси и Бурбони.

• Хугеноти одлучују да бране своје учење и при том се наоружавају широм Француске.

• Имају и подршку Енглеске и Палатината (немачка кнежевина)

• На челу хугенота је принц од Наваре Анри Конде. Суочена са таквом политиком Катарина Медичи
се колеба између зараћених страна и тражи помоћ под умерених католика међу којима
најпознатији Мишел де Монтењ.
Француска и 16. и 17. веку
Катарина Медичи

Катарина Медичи на дан „Бартоломејске ноћи“

• Из грађанских ратова хугеноти су изашли јаки и имали су јака упоришта на југу Француске.
Катарина је покушава да сукоб реши браком између Маргарите од Валоа са Анријем Наварским
вођом хугенота.

• На њиховој свадби 1572. године у Паризу, на дан светог Бартоломеја уместо верског помирења
дошло је до покоља протестаната – хугенота. Овај догађај се у историји назива „Бартоломејска
ноћ“.

• Анри у догађају који није предвидео спасао се одрицањем од протестантизма и прихватањем

католичке вере. Потом је ступио на француски престо као Анри IV Наварски (1598-1610).

• У његово време донет је Нански Едикт милости 1598. који је хугенотима дао верску и политичку
равноправност чиме је престала ера фанатика.

• Као краљ успео је сломи отпор великашима и одузме им право на држање приватних војски, чиме
је ојачао власт и утро пут свом наследнику Лују XIII да учврсти апсолутизам у држави.
Анри IV Наварски

Бартоломејска ноћ
Бартоломејска ноћ
• Седамнаест век је век Француске, будући да је ратовима и дипломатском вештином
успоставила доминацију у Западној Европи.
• Осим неколико успешних владара, посебно су се истакли и двојица политичара –
Ришеље и Мазарен.
• Анри IV Наварског наследио је син Луј XIII, уместо кога је владало регенство
(намесништво) мајке Марије Медичи.
• Због сукоба који је избио у Скупштини сталежа (1614) између грађанства и
племства, она је распуштена и није се састајала 175 године, до избијања Велике
Франциске буржоаске револуције.
• Арман Жан де Плеси, познатији као кардинал Ришеље био је краљев први
министар. Био је вешт, препреде политичар, веома реалан, а успехе је постиза
селективним осветама и егзекуцијама.
• Водио је ратове против Шпаније, немачких држава,
Аустрије. Истакао се угушењем побуне хугенота на југу
Француске, освојивши њихово главно упориште Ла Рошел.

• 1629. године издао је Алески едикт милости њиме су

хугеноти изгубили политичке привилегије, градове и луке.

• Смрћу Ришељеа и краља, на власт долази нови краљ – Луј

XIV. Дужност првог министара обављао је Жил Мазарен.

• Крупни феудалци су покушали да ограниче краљеву

апсолутистичку власт. Њиме су се придружили и
буржоазија (грађани), па се Француска нашла у грађанском
рату, познатом под именом Фронда.

• Луј XIV био је најуспешнији владар Француске. Крунисан

је у Ремсу, а венчао се са Маријом – Терезом, ћерком
шпанског краља Филипа IV.
Ришеље
• Престолонаследник (дофен) Француске рођен је две године касније. Луј је тада изјавио да
ће бити сам свој министар.
• Под Лујем XIV апсолутистичка монархија је доживела пуни сјај. Познат је као „Краљ
Сунце“, јер је у свом грбу имао Сунце као симбол сјаја и живота.
• Преписује му се изјава „Држава то сам ја“.
• Подигао је велелепан парк у Версају.
• Личност која се поред њега, посебно истакла био је Колбер министар финансија.
• Он је творац економске политике познате под именом меркантализам, која се заснива на
интензирању трговине и захтева да се роба из Француске што више извози у стране
земље, а да се што више смањи увоз робе из истих тих држава.
• Унапредио је трговину, производњу, индустрију и саобраћај. Усавршио је индустрију
сукна и образовао индустрију стакла, порцелана, ћилима, свиле и челика.
Луј XIV
 Мерканталистичка политика

Колбер