Ликовна култура – литература Елена Николић 1/1

Основе ликовне културе и појам уметности

Појам уметности и уметника мењао се у току историјског и културног развоја човечанства.

Човек је од давнина имао потребу да се уметнички изспољава.

Ликовно-уметничко дело је идеја изражавања кроз једну уметничку форму. Свако уметничко
дело носи печат врмена из кога је проистекло.

Тема је предмет уметничке предсаве, (може бити портрет, мртва природа, историјска,
митолошка...).

Мотив је предмет уметничке представе у ужем смислу.

Форма је облик представе, односа ликовних елемената (однос боја, линија, светлог и тамног).

Основни ликовни елементи су:

 Облик
 Боја
 Линија
 Површина/текстура
 Валње
 Контраст
 Опозиције
Подела ликовне уметности:
1. Сликарство
2. Вајарство/цкулптура
3. Архитектура
4. Графика
5. Примењене уметности
6. Фотографија
7. Филм
8. Стрип
Сликарске технике:

 Акварел
 Темпере
 Пастел
 Колаж
 Витраж
 Мозаик
 Фрескосликарство (алфреско и алсеко)
Односи и врсте линија

Симетрија

Равнотежа

Врсте линија:
1. Лежећа линија (мир, спокојност)
2. Обешена линија (умор, слабост)
3. Испупчена линија (енергичност, борба)
4. Цик-цак линија (мушка линија, енергија)
5. Благо таласаста линија (женска лиинија, нежност)
6. Јаче таласаста линија (јаче емоције)
7. Стилизовани талас (елеганција)

Праисторијска уметност
Праисторија је временски период који траје до појаве првих писама. Изучавањем праисторије
бави се археологија. У праисторији разликујемо следећа раздобља:

Камено доба
1. Еолит (појава каменог доба, 1.000.000 – 600.000. г. п. н. е.)
2. Палеолит (старије камено доба, 600.000 – 20.000. г. п. н. е.)
3. Мезолит (средње камено доба, 20.000 – 12.000. г. п. н. е.)
4. Неолит (млађе камено доба, 12.000 - 3.000. г. п. н. е.)

Метално доба
1. Енеолит (3.000 – 2.000. г. е п. н. е.)
2. Бронзано доба (од 2.200 . г.п.н.е. од 1.000. г. п. н. е.)
3. Гвоздено доба (од 1.000. г. п. н. е. до почетка нове ере)

Најстарију уметност чине статуете од глине, меког камена и мамутовог зуба, плоче са
рељефним представама, цртежи и слике у пећинама. Сва ова дела настала су између 15 000
и 10 000 година пре нове ере.Најстарије пећинско сликарство налазимо у дубини пећине
Алтамира уШпанији. Слике одликује снажан, сигуран цртеж, добро познавање анатомије,
префињено и контролисано сенчење које облицима даје изражену пластичност. Иако су на
умору, животињама није одузето достојанство – човек им указује пун респект јер од њих, тј.
од улова, зависи и његов опстанак.

Слика1: Рањени бизон, пећина Алтамира (Шпанија) - палеолитска уметност

 Слика 2: Коњ, пећина Ласко (Француска), палеолитска уметност

Слика 3: Пећина Ласко

(Француска), палеолитска уметност
Отисци човекове шаке означавају његову надмоћ над животињама;
Животиња је кроз ритуал покорена, нада је да ће и лов бити успешан.

Слика 4: Вилендорфска
венера је праисторијски идол плодности и материнства, отиче из палеолита. Статуета је висока
11,1 cm, а обликована је од кречњачког камена обојеног црвеним окером. Представља женску
фигуру, преувеличаних груди, бедара и стомака, који наглашавају везу са трудноћом. Ова
статуета припада култу богиње-мајке. Најпознатија статуета пронађена је у Аустрији, али је
виђана на подручјима од Атлантског океана до Украјине. Стара је око 15 000 – 10 000 година
п.н.е.
Слике 5, 6, 7: Лепенски Вир ( око 6 000 година п.н.е.)је једно од највећих и најзначајнијих
мезолитских и неолитских археолошких налазишта. Смештено је на десној обали Дунава у
Ђердапској клисури, у Србији. Овај локалитет, који је име добио по дунавском виру, био је
седиште једне од најважнијих и најсложенијих култура праисторије. Између 1965. и 1970.
откривено је рибарско ловачко насеље са зачецима култивације и доместификације. С обзиром
да су се људи ове насеобине превасходно бавили риболовом, и њихови ,,идоли’’ имали су
карактеристична тела са како људским тако и риболикм одликама – тело је људско, са
израженом главом и риболиким цртама лица.

Слике 8, 9: Винчанска култура је била технолошки најнапреднија праисторијска култура у

свету. Најранија металургија бакра у Европи потиче са винчанског локалитета Беловоде у
источној Србији.
Слика 10: Дупљајска колица, теракота, XVI – XIII в.п.н.е, бронзано доба, нађена у селу Дупљаји
код Вршца
Колица округлoг oблика, нa три тoчкa, вукu бaрске птице. Статуапредставља стилизовану
фигуру мушкарца са птичјим лицем и дугачком одором. Дупљајска колица су тесно везана за
култ плодности и вегетације.

Уметност старог Египта

Култура старог Египта данас се сматра најдужом људском цивилизацијом, имајући у виду да је
трајала у континуитету приближно 3000 година (од IV миленијума п.н.е. до римског освајања
Египта 30. г.п.н.е). Према друштвеном уређењу то је била робовласничка држава са фараоном
на челу.Њено средиште је увек било у долини Нила јер је земљорадња од њега зависила, па је
ова држава била називана и „даром Нила“.
Културу Египта познајемо захваљујући очуваним писаним изворима и материјалним
остацима.Натписи на гробницама дају слику о догађајима од државног значаја и живота
владара, папируси често откривају прилике из свакодневног живота, као и привредне односе у
старом Египту. Ово је последица великог значаја који је у старом Египту имала религија а
посебно култ мртвих тј. веровање у загробни живот(грађене су гробнице- пирамиде и храмови).
Званично писмо у Египту су били хијероглифи – сликовни знаци који представљају целе речи
повезане посебним симболима.
ЕГИПАТСКА ХРОНОЛОГИЈА

Прединастичко Ранодинаст Старо Средње Ново

(архајско)доба: ичко доба: Царство:д Царство Царство:д
прелаз из период оминација : оминација
праисторије у уједињења III и IV домин XVIII-XX
династички Египта под династије, ација династије,
период, око 4000 – Нармером, око XI – око 1580-
3100 г.п.н.е. владавина I 2755- XIV 1085 г.п.н.е
и II 2185 династ
династије, ије,
око 3100- око
2755 г.п.н.е 2133-
1786
Архитектура представља један од најважнијих видова египатске уметности и веома је тесно
повезана са религиозним веровањима старих Египћана. Материјали који су испрва
коришћени били су трска, дрво и нилско блато. Оно се мешало са водом, песком, сламом и
другим биљним отпадима, па се од тога правио ћерпич велике тврдоће, који је сушен у
калупима. Употреба великих камених блокова усталила се почев од IV династије.

Карактеристике елемената који се јављају у египатског архитектури:

∙ ПИЛОН: монументална кула у облику високе зарубљене пирамиде постављена пред улазом у
храм. Два пилона са бочне стране улазне капије стварају главно прочеље грађевине. Појава
пилона се везује за Средње царство али је постао типична форма тек у Новом царству. Често су
декорисани рељефима који исказују тријумф и славу фараона.
∙ ОБЕЛИСК: монолит с четири странице сужен према врху у облику мале пирамиде обично
прекривене смесом злата и сребра. У складу са симболиком обелиска, који асоцира на
окамењени зрак Сунца, као везу бога Ра и фараона тј. земаљског и оностраног света, обично се
по један постављао испред пилона храмова или пирамиде. Тежина једног великог обелиска
износила је између 200 и 500 тона (римски цареви су пренели у Рим 13 обелиска као трофеје
победе над Египтом).
∙ СТУБ : дрвени, камени или зидани вертикални подупирач најчешће ваљкастог облика који
преноси терет надграђен на чврсту подлогу
∙ БОЈА: једна од основних одлика египатске архитектуре је полихромија (објекти и
архитектонски елементи су били офарбани живим бојама).

Храмови и палате
Палате и храмови су имали ритуални значај истовремено представљајући израз политичког и
религијског живота египатске елите. Из једноставних прединастичких светилишта, током
периода династија развијају се два основна типа храма: храмови за култ богова и посмртни
храмови (фараона).

Храмови су били оријентисани управно на Нил, док је оса кретања у храму оријентисана од
улаза до светилишта, где се разликује неколико основних делова:
▪ улаз (капија и пилон)
▪ двориште (обично са тремом)
▪ једна или две хипостилне дворане
▪ предворје
▪ светилиште

Скика 11: Погребни храм краљице Хатшепсут у Деир-ел-Бахари, око 1485 г.п.н.е
 Слика 12:Улаз и основа храма Рамзеса II у Абу, око 1260 г.п.н.е

Гробнице представљале су место посмртног култа њихових власника односно пребивалиште

покојника које садржи све што је потребно за боравак у загробном свету. Гроб и гробница
обезбеђивали су заштиту мумифицираног тела или статуе у коме током загробног живота
обитава Ка. У монументалној архитектури египатских гробница разликујемо два основна типа:
мастабу и пирамиду.

Мастаба је форма гробнице коју користе приватна лица почетком Старог царства. Имају три
битна елемента:
∙ Надземну структуру која подсећа на купу, по чему су добиле назив
∙ Подземну структуру састављену из више просторија за смештај покојника и прилога
∙ Култно место које се може налазити у надземном делу или испред мастабе

Мастабе су обично биле укопане у земљу са карактеристичном трапезастом хумком на

површини. Подземни део се састојао из мање или више компликованог лавиринта и бар две
гробне просторије (једна је права а друга лажна да би заварала пљачкаше гробова).

→ → Прелаз од мастабе ка пирамиди

Неких стотинак година након изградње Зосерове степенасте пирамиде почело је златно доба
пирамида. Тада су у Гизи код Каира између 2570. и 1500. су изграђене најмонументалније
пирамиде у историји – Кеопсова, Кефренова и Микеринова пирамида. Највећа и најстарија је
Кеопсова пирамида која је још у Старом веку проглашена једним од седам светских чуда.

Поред храма у долини Кефренове пирамиде стоји сфинга исклесана у стени – монументална
фигура лавице са људском главом која је највероватније имала црте фараона Кефрена, као
чувар фараонове гробнице.
Неких стотинак година након изградње Зосерове степенасте пирамиде почело је златно доба
пирамида. Тада су у Гизи код Каира између 2570. и 1500. су изграђене најмонументалније
пирамиде у историји – Кеопсова, Кефренова и Микеринова пирамида.

Слике 13, 14: Лево: Пирамиде у Гизи (Кеопсова – око 2570 г.п.н.е, Кефренова – око 2530 г.п.н.е,
Микеринова – око 1500 г.п.н.е); Десно: Велика сфинга у Гизи, око 2530 г.п.н.е.

Слика 15:Гробница (пирамида) краља Џозера или Зосера, око

2650 п.н.е.

Скика 16: Тутанкамонова посмртна маска, из гробнице у Долини

краљева, Луксор, око 1360. године п.н.е. → (откривена је 1922.
године и једина је фараонска гробница нађена у првобитном
стању)
Слика 17: Нефертити је била жена египатског фараона Аменхотепа, њена скулптура позната
је по изузетној лепоити и веома лепо израженим цртама лица.

Скулптура
Египатска скулптура спада у највећа остварења ове цивилизације, бележећи између осталог и
почетак историјског доба односно уједињење Горњег и Доњег Египта на једној плочици
украшеној рељефима - тзв. Нармеровој палети.

Слика 18: Палета краља Нармера, Хиераконполис,

око 3100 г.п.н.е

Фигуре су приказане строго фронтално или у пуном профилу док је за владара резервисана
комбинација (око и рамена фронтално, глава и ноге у профилу). Те правилности чине
египатски канон који ће се врло конзервативно примењивати у египатској уметности готово
наредних 2500 година.

Богови и владари су приказивани само у два положаја: стојећи са једном ногом избаченом
напред или седећи са рукама на бутинама или грудима. Њихове фигуре су увек биле фронталне,
већих димензија од природне са инкрустрираним очима (убачен неки други материјал). Седећа
статуа фараона Кефрена садржи у себи све карактеристике монументалне египатске скулптуре.
Фараон седи на трону који је декорисан грбом уједињених земаља, са рукама на коленима,
усправне и укочене главе, погледа загледаног у бесконачност.
Слике 20, 19:Кефрен из Гизе, око 2350 г.п.н.е, Микерин и његова жена из Гизе, око 2500 г.п.н.е
диорит, висина 1,68 м

Сликарство је налик скулптури било више концептуалне него реалистично, пратећи општи
канон египатске уметности са тежњом ка јасноћи приказа а не илузији: људска фигура се
представља путем комбинације анфаса и профила – лице је у профилу са фронталним оком које
гледа посматрача а тело је фронтално са ногама у профилу; позадина је светла док је инкарнат
мушкараца тамнији од женског, користи се изокефалија и суперпонирање.

Слика 21:Тутанкамон пред Озирисом – богом подземља, детаљ

зидног сликарства Тутанкамонове гробнице, Долина
краљева

Уметност Месопотсмије
Месопотамија налазаила се на територији међуречја рекаљ Тугар и Еуфрат; њена уметност се
развија у периоду око 4000. до 539. године п.н.е. У односу на египатску уметност, сачувано је
доста мало дела.
Грађени су храмови (зигурати), владарске палате и градови.Остаци зигуарта код града Ура
показују тростепену пирамдиду на чијем врху се налази храм.Зигурати су били грађени од
опеке.
Слика 22: За уметност Месопотамије везујемо Капију
богиње Иштар из
Вавилона из 6. века п.н
 Слика 23: Рањена лавица, рељеф, око 650 г . п .н.е
Слика 24: бронзана глава Саргона

Слика 25: Висећи вртови Вавилона

Персијска уметност
За персијску уметност везујемо велелепне палате коју су биле грађене у тадашњим
престоницама Сузи и Персополису, које је карактеришу високи стубови, на чимјим се врховима
налазе стилизоване животињске главе.

Владарска палата у Персополису

Критско-минојска и микенска култура

Ова култура први пут почиње да се развија на грчком острву Крит, које је познато по палати у
Кнососу и миту о Минотауру (чудовишту из саме те палате). Ово острво грцима је познато и по
рођењу многих њихових богова.

Микенску цивилизацију између 1600. – 1100. г.п.н.е. створила су племена у чије порекло нисмо
сигурни. Зна се да нису били Грци јер Дорско племе тек касније долази на ове просторе, а
верује се да су у питању староседеоци Пелопонеза.

Лавља капија је служила као гавни улаз у град Микену. Овај чувени дромус грађен је од
крупног камења без везива, само са уклапањем камена. Изнад архитравне греде налазе се две
лавице (критски утицај) са стубом у средини; стуб представља божанство, а везује се и за оне
кикладсе идоле, исто тако издужених линија.

Прва грчка скулптура и архитектура нису очуване јер су биле од дрвета, али су затоочуване
грчке вазе које су имале огромну примену, како у световном животу тако и у обредима. За
различите намене постојале су вазе различитих облика. Ове глинене вазе рађене су у
различитим стиловима. Најстарији стил (1100. – 870. г.п.н.е.) је
протогеометријски, са апстрактним геометријским шарама.
 Протогеометријска ваза, око
900. п.н.е Диплонска ваза, VIII век п.н.е, геометријски стил

Ваза црнофигуративног стила, архајски период. Основа од црвене глине са цртежима у црној и
белој
 Ваза црвенофигуративног стила, класично доба. Цртеж је комплексинији, а позадина се боји
црн

Грци су вајали најчешће у камену, и своје скулптуре су бојили. За разлику од египатских које су
изгледале смирено и спокојно (својствено својој намени), грчке скулптуре су пуне скривеног
живота. Прве мушке фигуре називале су се куроси, а женске коре. Куроси су увек наги, са
једном истуреном ногом (наговештај покрета), а коре статичне и обучене.

Курос Кора

Контрапост – врста скулптурног положаја - ослонац на једној нози

Олимпијске игре су се одржавале сваке четврте године, и за време игара престајали су сви
сукоби и ратови. Такмичили су се само мушкарци, а колики су значај имале ове игре говори и
чињеница да су Грци рачунали време управо од године одржавања прве Олимпијаде,
776.г.п.не.